Лео текст и више него мудар закључак.

Odlican tekst, pohvale autoru. Zivim u Connecticat-u .
Odavno nisam naisao na tekst koji je tako fino i detaljno opisao Ameriku.
Mozda da dodam da je gojaznost uzrokovana i nedostatkom hodanja, jer se i najmanja distanca prelazi automobilom, a i kad bi covjek odlucio da proseta do ducana u omanjem gradicu , odustao bi iz prstog razloga jer nema gdje da hoda. Postoje samo ceste za aute , ali ne i trotoari za pjesake.
U vecim gradovima npr New yorku rijedje je sresti morbidno gojaznu osobu.
Sve u svemu sjajan tekst...

Један од најбољих савремених српских текстова о животу у САД- знам о чему говорим, јер сам, давно, као постдипломац живео и студирао тамо 2 године, а и касније сам релативно често посећивао САД. Нисам ни американофил, ни американофоб. Не верујем да ће се текст допасти и да ће из њега неку поуку извући већина читалаца НСПМ-а, јер они су углавном (и с доста права заснованог на искуствима) американофоби. Међутим - треба да знају: и од противника се много чега корисног може и треба научити.

Не би се сложио да Американци не путују до пензије,они буквално целе године живе за годишњи одмор.Ринтају ко нездрави,и онда за смешне паре иду у Мексико,Порторико,Бахами,Јамајка,Доминаканса Република,Куба..али потовање у Европу им дође као сан,авионске карте могу да се нађу јако јефтино,чак и њихови студенти масовно одлазе на тзв. spring break.Кад смо код студирања деца богатих родитеља иду на факултет који траје 4 године и то је право образовање али колеџ community college (виша школа)траје 2 године и смехотресно је лако полажеш у пусменој форми по принципу "multiple choice" и после можеш да се пребациш на факултет и све то кошта мораш да имаш паре или ако ти дају стипендију.Најбоља је ствар што можеш да напредујеш у послу,ако се покажеш,ако си добар и вредан и трудиш се послодавци ће то препознати и тешко да ћеш остати на истом радном месту,унапређење те чека,и већа плата,кућа,бољи ауто,бољи живот.На крају, Америка је земља могућности а Србија је земља снова.

Негде сам прочитао податак то јест озбиљно истраживање неког америчког факултета које је трајало годинама да за успех у живота пресудну улогу игра земља у којој си рођен чак 60% а 20$ ти зависи од породице и околике а само 20% од личних способности.Главна је разлика између Србије и Запада је у следећем: на Западу просечни људи живе добро:кућа,кола,сваке године одмор...док у Србији да би успео мораш да будеш неки информатичар са просекомн 9.8 који није побегао у САД и да примаш плату од 1200 евра од које можеш супер да живиш,или да се учланиш у партију,пошто је Србија партијска држава и да лагано почнеш да градиш каријеру,и после неког времена од општинског одбора,дођеш до градског,па до Скупштине,бенефиција и плате од 1500 евра,још од државе добијеш бензин.

Такође, не треба сметнути с ума да медицинска сестра (регистрована медицинска сестра) спада у 10 најбоље плаћених занимања у Америци. Тако да то баш и није просечна плата, него једна од најбољих (бољи су, лекари, зубари, професори, пилоти, психотерапеути, инжењери, програмери... чак и раћуновође!) и нису свигде просеци исти (Квебек у Канади је 25$/h A Aлберта је 32. А касирка прими свега око 1250 $ бруто месечно! Нето то му дође свега 1.150 при најнижој цени стана, гарсоњере од 750$

А за аутмобиле се зна: најлошији квалитет је код Америчких, потом иду Јапанци, а онда Немци као најбољи а такве су и цене. Углавном се возе возила из тих земаља.

U Rembrandtovo vreme nisu postojale olovke (pretpostavljam da autor misli na grafitnu olovku, ali nije postojala ni ona).

Изванредан чланак. Живим у Америци већ више од 50 година, пропутовао сам целу земљу уздуж и попреко, имао сам контакт са Американцима из свих друштвених слојева и могу све да потврдим. Наравно, поредити Америку са Србијом било би као поредити јабуке са поморанџама. За последњих 200 година Америка није водила ни један рат на својем тлу. Југославија, а највише Србија, имала је пет ратова само у двадесетом веку. Осим тога Америка има огромно тржиште важно за економски развој.Колико тржиште има данас Србија? Америка има још једну велику предност, има изванредан устав. Американци тврде да нису велики националисти, али то није тачно као што аутор рече. У америчком друштву притисак је огроман да сви иду под корак, да сви исто мисле. И та индоктринација почиње са школом. Индивидуализам је јак у Америци, само не кад се ради о националним питањима. Иначе Американци су невероватно површни. Зато су сви као гуске певели на оном броду. О религији и политици људи ретко говоре да не би дошло до

да не би дошло до конфликта. Волунтаризам је јак у Америци, али постојао је и у бившој Југи. Ја сам на пример учествовао на у две омладинске акције: Градио сам пругу Бањалука-Добој и био сам бетонирац на фабрици каблова у Јагодини (Светозарево). Овде у Флориди бринуо сам се две године о плажи и пикнику на нашем језеру. Помогнем комшијама,а они ме питају зашто сам такав (Американци ретко помогну комшијама - индивидуализам). Кажем им да су такви (били) људи одакле ја потичем. Американци нису дебели због генетски измењене хране него од врсте хране коју једу. Једу много прерађене и калоричне хране. Ја купујем нормалну храну али сам кувам, чак месим и хлеб од црног брашна. Врло ретко идем у ресторан изузев кад путујем. Нисам дебео. Градови су чисти јер у њима ретко ко живи. Они су само за бизнис. Њујорк је изузетак. Данашње новине су писале да онима који не отплате школски дуг одбијају од често мале пензије. Иначе је школовање у Америци много скупо.Што се тиче позитивних књига о Србији, т

Sve pohvale autoru ovog eseja o Američkom stilu života, naročito na zaključku . Na zalost , bivši posetioci Amerike a sadašnji etablirani intelektualci Srbije manje su obraćali pažnje na vredne i korisne stvari u Americi a više su donosili "ideje " kako da obesmisle tradiciju , obrazovanje , patriotizam vlastitog naroda u interesu tih istih Amerikanaca .Nadam se ( već ima naznaka, jedan od takvih je i autor eseja) da nove generacije Srba koji tamo odlaze i rade vraćajući se u Srbiju i Evropu donose vrednosti koje krase Ameriku a kritički sagledavaju i odbacuju sve ono sto toj istoj Americi nanosi štetu i postiče Antiamerikanizam u svetu.

наставак - то овде није могуће, пре свега због антисрпске атмосфере. Такву књигу нико не би ни објавио, а ако би, нико је неће ни читати. Ми смо овде скупили паре и дали огас на читавој страни у Вашингтон Посту, па ништа. Американци су велики материјалисти, чак до болесне границе. Купују ствари које им нису потребне јер се онда бајаги боље осећају. А онда кад опет падну у депресију иду поново у купвину. И тако до бесконачности. Касније све то (ђубре) продају испред гараже. Они такође верују у мисионарски дух Америке да шире свој начин живота свуда у свету. (У време колонијализма је било: Најпре иду топови, за њима попови, а онда лопови). У Флориди Кажу има 49 хиљада деце бекућника који са улице, из кола или испод мостова иду у школу. У Флориди као и у неким другим јужњачким државама то је могуће јер је топло. У Њујорку би се зими посмрзавали. Наши људи су раније мислили да овде свако има своје дрво и да са њега бере доларе. Требало би да виде Клинтоново родно и бедно место Хоуп.

За последњих 200 година на тлу Америке није било ратова са страним окупаторима. Можда је требало да споменем амерички грађански рат 1862-66. Али рата са неком страном силом није било на америчком тлу. Последњи је био 1812. са Енглеском махом на Великим Језерима. То што био рат са Мексиком око Тексаса (1836) није био рат на америчкој територији јер Тексас није ни припадао Америци.Ратови које је Америка водила у то време су углавном били освајачки. Због простора нисам ишао даље. Можда сам сада мало боље објаснио.

Autor nije napisao ,( verovatno zato sto nije ziveo u Americi,vec je obisao turisticki)da tamo postoji velika stopa kriminala,u svakom mestu,da su deca "proterana" sa ulica ,odn zbog velikog kriminala i kojekakvih manijaka i ludaka u americkim gradovima ne mozete videti decu bez pratnje roditelja kako se sama slobodno igraju.
Slazem se sa opaskom autora da su Amerikanci izuzetno uctivi,non stop koriste uctive fraze,na javnom mestu ne moze se cuti da neko podigne ton,dok neko ne poludi i ne pobije pola skole ili pola ulice.A to se desava svako malo.
Americki gradovi su cisti ,jer nema ljudi na ulicama,pesaci su takodje "proterani"jer,zivot u americkim gradovima ne odvija se na ulicama vec u automobilima,zbog cega izgledaju pusto i depresivno.Izuzetak je New York.Ono sto se meni svidja je decentralizacija.Amerikanci ne trpaju sve u jedan centar kao sto mi sve trpamo u Beograd ,ili Novi SAD a druga mesta postaju "mrtvaje"iz kojih se bezi ,vec se trude da rasporede.

Npr politicki centar je u jednom gradu ,a drzavni univerzitet namerno postave u drugom, neretko u malom gradu koji je obicna americka rupa,pa je to nacin da ga ozive.
Inace americka hrana koju trosi prosecan Amerikanac je grozna i nekvalitetna ,zato su debeli ,stanovi ,tj kuce u kojima zivi prosecan Amerikanac su nekvalitetne,nisu od cigala i betona vec nesto slicno kao nase montazne,pa cim dune jaci vetar oduva ih ko kutije sibica.
Obrazovni sistem los,prosecni Amerikanac je neobrazovan,neinformisan ,ali i nezainteresovan za ono sto se desava oko njega i u svetu i "zombiran"kao da ih njihova elita namerno drzi u neznanju da bi lakse manipulisali njima.
Svaki cetvrti Amerikanac nema nikakvu zdravstvenu zastitu itd.

Od nekoga ko je ziveo i u Srbiji i u SAD i u zapadnoj Evropi: U clanku ima i dobrih i losih mesta ali iznad svega dominira autorov (a i mnogih komentatora) kompleks nize vrednosti! Sto se materijalizma tice, od onoga u Srbiji veceg nigde u svetu nisam video.

Кад је била вест о оном манијаку из Денвера у држави Колорада који је на премијери новог филма о Бетмену убио гомилу људи на неким сајтовима Срби су се спрдали са том вешћу у фазону има Бога све им се враћа.Људу ми са правом можемо да мрзимо њихов есаблишментм,али просечан Амер тешко да зна и где је Србија,прво помисли на Сибир,вест да Си-Ен-Ен бележи огроман пад гледаности доводи до закључка да су и Амери скапирали о каквим се лажима ради.

I sta rekoste, zastave istaknute na kucama!
I ako nesto lose uradis sa zastavom gradjani ti sude!Komsije, poslodavci i ostali.
Mozete li da zamislite sta bi ti ljudi uradili kad bi videli njihovog predsednika uhapsenog sa lisicama na rukama a drze ga i vuku dva strana policajca? Mislim kad tako brinu o zastavi.Tesko bi to podneli. Pa sigurno, to niko osim Srba ne moze da podnese. Samo srpski "vizionari" mogu da vide "korist" od takvog postupka. Pa su to ponovili nekoliko puta al Srbiji nije bolje.

Јако ми се допао део у којем писац путописа каже да Американци раде много, а онда путују, веома често тек кад оду у пензију.
Зато што сам се ја радећи у Србији управо вратио с веома доброг годишњег одмора - комбинација планине - посета родбини - кратак боравак на мору (у ЦГ), који није много коштао, а био је разноврстан, и богат доживљајима. Дакле, с просечном српском платом могу да имам одмор на амерички начин.
Једна од ствари која ми се највише допала на овом одмору јесте вожња путевима који се мање користе: без много аутомобила, без кућа, кафана, пумпи, саобраћајне полиције, прљавих паркинга ... - чисто уживање у слободној вожњи солидним путевима кроз дивну природу!

Мрзим Америку.
Никада нисам био у Америци и не дај Боже да ми ни врана кост тамо однесе.
Све што је овде описано - то је Америка споља!
То је свакоме ко је у основној школи учио географију и историју, гледао телевизију, читао новине ... већ прилично добро познато
Али, шта је са Америком изнутра? Каква је и зашто је таква?
Како је могуће да неколико стотина милиона грађана буду толики политички имбецили? Чиме им испирају мозак?
Чујте, они кажу: '... како смо ми опростили Јапанцима...' О, Господе! Опростили су Јапанцима Хирошиму и Нагасаки у којима су им побили најмање по 50.000 само жена, деце и стараца, у само два трена! Вероватно су опростили и Индијанцима, и Вијетнамцима, и Корејанцима, и Авганистанцима, и Ирачанима, и Либијцима, и Србима ...
Елементарно људско достојанство налаже да им се за ово одговори да Американцима никада ни Бог неће опростити за оно што су починили и што чине свету?

Svideo mi se članak, pitam se,kako dosad nisam primetio autora

Све честитке аутору овог занимљивог и поучног текста.

Hm, ponekad sam imao utisak da se putnik plašio i da otvori usta u americi (za razgovor, ne za divljenje).
Trebalo je da ih pita da li su nam oprostili bombardovanje '99? Divan narod...

@Bob и Горан из Русије
...путник се плашио да разговара... Американци не воле отворен разговор нити толеришу критику своје земље. Нарочито кад то чини странац.
Што се мене тиче, да нисам нашао ово место у Флориди где је топло ја бих се вратио у Србију. А да сам у младим годинама преселио бих се у Русију чак и ону у којој је Стаљин упрвљао (Стаљин није бомбардовао нашу земљу. Напротив, послао је своје младе људе да положе своје животе да би ослободили Београд. Био сам очевидац кад је руска артиљерија разбила немачке дивизије у Скели код Обреновца пошто су партизани ту били поражени).

Поштовани колега Ћирићу

Баш ми се допао ваш путопис. Лепо искуство