Колега Клефтакис, свака част. Ово је пример истраживачког новинарства у пракси, али показује и до које мере је класична штампа пожутела (у сваком смислу) и више уопште нема додира са истином.

Bravo za temeljnost i energiju koju ste ulozili u raskrinkavanje ove medijske podvale. Da li je suvisno ocekivati od Politike a posteriorno izvinjenje, demanti neistina koje su izneli kao sto je ucinio New York Times povodom lazi svoje novinakre Judith Miller uoci agresije Amerike na Irak ili cistu fikciju koja je nekoliko godina bila objavljivana na stranicama istih novina a ciji je autor bio takodje njihov saradnik, patoloski lazov Jayson Blair: izmisljeni dogadjaji, izmisljeni intervjui sa ljudima, izmisljeno sve...Povrsnost je odavno prevagnula u zivotu nad trudom, ozbiljnim i temeljnim analizama i tim pre je pravo osvezenje procitati poduzi clanak raskrinkavanja iste. Novinaru i urednicima "Politike" ne zelim sudbinu koja je zadesila one u NY Times-u ali neka im ovo posluzi kao opomena da ucine sve kako se ovako teski propusti ne budu desavali u buducnosti. Ugled je tesko steci a srozati se moze u jednom trenu, i to ne samo nekritickim sluzenjem partiji na vlasti.

И ја сам након наведеног текста у "Политици", а кога је пренио наш сајт, трагао по интернету и нигдје нисам ни у ком облику нашао наведеног професора, кандидата за Нобелову награду. Додиуше, одмах сам створио извјесну резерву, а оно гдје нисам био резервисан одбио сам на моју смотаност да трагам по интернету. И она прича са Ахтисаријем коју обећава професор ако којим случајем прође у другом покушају помало наивно дјелује. Покојни Миодраг Булатовић је био кандидат за Нобелову награду за књижевност и ушао је у најужи круг кандидата. Онда је добио препоруку да напише још једно дјело како би заокружио анализу европског подземља, написао је роман "Гуло Гуло", и наравно није прошао јер су и тамо финансијски лобији. У том моменту његова дјела су била преведена на 69 језика. Ово знам јер смо се дружили у Љубљани гдје је живио са супругом Нушом и дјецом. И замислите да неки анонимни професор испод Озрена обезбиједи тај лоби. Волио бих да је истина, али прилично је фантастично.

Звучи као један од превараната који су се појавили 90-их и продавали своја псеудонаучна открића (ко може заборавити "светлосну формулу"). Али то је донекле било оправдано у тадашњој ситуацији, трагедија је да од 2000-е домаћа штампа још увек наставља с истим таблоидским заглупљивањем и замајавањем људи.

Sve pohvale. I tekst nije bio ni malo monoton. Uzivao sam u istrazivckoj akciji koja je zacinjena dozom humora.

"Мarko Gay


Ulaganje u visoko obrazovanje se veoma isplati, to je ubedljivo najisplativija investicija koju Srbija moze da napravi."

Да, кад би Западњаци плаћали Србији за људе који заврше школу у Србији и оду код њих. Али не плаћају, нажалост, тако да Србија нема никакву вајду.

A iz kog to raja nam vi lupate šamare?

Медији нас масовно лажу и обмањују. Зашто би овакав текст био изузетак?

G. Marko Gay,kad odrasteš,kad porasteš,kašće ti se
samo!
Veljković

Добро би било да се у вези са овим случајем огласи и новинар Политике, а још боље би бил да то уради главни јунак Т. Првуловић. Па да видимо где је истина!

Хвала драги Василије!
Прави пример елементарног новинарског рада. Страшно је то што је Политика још и најбоља од наше дневне штампе.

Мене једино чуди да кир Клефтакис чита жуту штампу.

Четвртак, 31 август 2012 Марцо Гау A ja bio ubeden da je Zepter muzej otvoren bas u Srbiji, od tolikih drugih potencijalnih zemalja.Јесте, отворио је Галерију и Позориште, али тако да је из њих очистио свако и последње ћирилично слово!

Желим да обавестим коментаторе који су изразили жељу да се и “Политика“ огласи поводом овог написа и налаза у њему, да не очекујем да ће до тога доћи. Ја сам, иначе, одмах послао мој текст главном и одговорном уреднику “Политике“, уз копију уреднику рубрике која је објавила чланак “Српски Алберт Швајцер“, пун - у најмању руку непроверених тврдњи, уз захтев да уколико им је стало до истраживачког новинарства, објаве мој текст, или бар да ми нешто одговоре. Пошто ни до једног, ни до другог није дошло – а право да кажем, био бих запањен да јесте – не остаје ми да закључим да та сорта “новинарства“ представљена у “Политикином“ чланку “Српски Алберт Швајцер“ у потпуности одговара “Политикиним“ критеријумима професионалних квалитета. Мени – не. Они, једноставно, чекају да то временом падне у заборав.... до следећег гафа.