Заиста је похвално да шефови држава на седницама УН говоре језиком својих земаља, и у том смислу се слажем са г. Збиљићем. Али – у закључку се г. Збиљићу поткрао србо-југословенски еуфемизам: „Зато, још једном, подршка и похвала актуелном председнику Србије Томиславу Николићу што је говорио нашим језиком за говорницом Уједињених нација...“. Тај еуфемизам “нашјезик“ / “нашки“ су скоро искључиво користили југословенизирани Срби – само да би избегли (по њиховом осећању) конфронтирајући термин “српски језик“ – и тако се то дубооокоо укоренило и никако да се искорени...
Препоруке:
85
11
2
четвртак, 27 септембар 2012 11:30
Vlado
Govorio bi i Toma na engleskom kao njegov prethodnik Tadic nebi li se dodvorio Vasingtonu i Briselu, ali Toma ne zna nijedan strani jezik, u tome je poenta.
Препоруке:
45
78
3
четвртак, 27 септембар 2012 11:46
Igor Lazarev
Govori srpski,
da te ceo svet razume
Препоруке:
62
3
4
четвртак, 27 септембар 2012 11:59
rade
ZAr nije Kostunica govorio na srpskom tokom nekog svog obracanja?? Moze li ovo neko potvrditi???
Препоруке:
52
1
5
четвртак, 27 септембар 2012 12:09
Иван К.
Као прво поздрављам враћање српског језика у међународној јавности.
Друго, осуђујем коментар паје патка због његове тврдње о томе где се среће израз наш језик. "Наш језик" је уобичајен и у Хрватској, и у Италији (Молишки Хрвати), Словенији, итд.
Осудити нечији устаљени језик је довољно лоше само по себи. Нема ничег горег и одвратнијег од тога да се осуђује уобичајени говора због сенилног степена глупости или затуцаности, а под окриљем псеудо-патриотског просветљења. Паја патак је бар у овом случају оно што се назива агенат-провокатор.
Ово је на нивоу псеудо-исламиста Ал Каеде на платном списку ЦИА.
Овај позив на културни геноцид са праљудском памећу чини медвеђу услугу Србима и Србији.
Препоруке:
11
39
6
четвртак, 27 септембар 2012 12:18
Дуле
Када званични представници Србије разговарају са страним представницма на њиховом језику, тиме себе аутоматски доводе у подређену ситуацију. Не само да без претходног питања "мој или твој језик?" имплицитно прихватају да је српски језик инфериоран, већ и на личном плану постану инфериорни. Страни језик се НИКАДА не може говорити и разумети као свој матерњи, ма колико човек био образован. У њему се користи много мањи фонд речи и не разумеју се фине нијансе и контекст оног штоје речено.
Препоруке:
63
4
7
четвртак, 27 септембар 2012 12:29
kaca
Pozdravlja upotrebu Srpskog u UN , i sam sam bila prijatno iznenadjna kad sam cula nas jezik za govornicom UN . Ranije glumatanje i dodvoravanje je bilo degutantno i govorilo u prilog onoga sto se u tekstu naglasava : rad iskazivanja ucenosti zaboravise da je u UN pozeljno govoriti na jeziku naroda koji predstavljas i u cije ime se obracas ostalim predstavnicima Sveta .Govoriti engleski ne znaci biti SVET .
Препоруке:
37
2
8
четвртак, 27 септембар 2012 13:08
Робеспијер
Е, када би још коментатори који бране српски језик, пишући латиницом, знали ко је Драгољуб Збиљић, постидели би се што су се уопште и јавили.
Препоруке:
20
5
9
четвртак, 27 септембар 2012 13:14
Brane2
UN sastanci su vrlo skupi i sigurno ne bi trebalo da služe uživanju u melodici mnogih jezika.
Kome je do tega, neka uzme jeziočki tečaj pa raspali.
Ako si jedva dočekao sastanak UN kao priliku da se približiš drugima i prikažeš svoju sranu stvari, onda je iracionalno insistirati na svom jeziku iz čistog inata.
Ne može i jare i pare. I da se približiš ljudima što je moguće više i da insistiraš na svom lokalnom jeziku.
Dobro, Nikolić je sigurno efektivniji na srpskom koji se onda prevodi ali da dobro vlada engleskim, to bi bila druga stvar.
Nije svejedno da li između tebe i publike stoji prevodilac ili imaš direktan kontakt.
Препоруке:
5
50
10
четвртак, 27 септембар 2012 13:23
Александар
Шта је то - како стоји у чланку - "државни језик"?
Познато ми је постојање "државне политике" и "државног интереса", али за "државни језик" још нисам чуо!
А ово није добро речено: "њихових настојања да показују да знају...". Могло се то некако лепше казати.
Препоруке:
3
27
11
четвртак, 27 септембар 2012 13:53
СНС = ДС
Ово је одличан показатељ стравичне кризе у којој се српски народ налази. Пазите, Председник Србије проговорио српским језиком и то је разлог за салву неумерених похвала, па се чак и чланци на ту тему пишу. Говорити енглески у УН - то није никаква издаја. Али не предузети ништа конкретно за заштиту свог народа (осим празних прича) - а то је заштитни знак напредњака - издаја је првога реда. Ни један једини потез у корист српског народа нису повукли од када су власт.
Препоруке:
21
7
12
четвртак, 27 септембар 2012 14:54
AntiNWO
На сваком језику је могуће говорити а не казати ништа, српски језик по том питању није изузетак.
Препоруке:
13
5
13
четвртак, 27 септембар 2012 15:49
паја патак
@Иван К.: “…Паја патак је бар у овом случају оно што се назива агенат-провокатор. Ово је на нивоу псеудо-исламиста Ал Каеде на платном списку ЦИА. Овај позив на културни геноцид са праљудском памећу чини медвеђу услугу Србима и Србији…”. Ја сам само истакао да је у времену Југославије, међу многим појугословењеним Србима владало устезање/страх да српски језик зову српским, па су уместо тога употребљавали еуфемизам “наш језик“, или “нашки“, и да је дошло време да се то напусти. Наведене оптужбе @Ивана К. на рачун сиротог @паје патка ("на нивоу псеудо-исламиста Ал Каеде... на платном списку ЦИА... овај позив на културни геноцид са праљудском памећу...") су толико бесмислене, да скоро долазим у искушење да му препоручим да преброји своје козе. Плашим се да, ипак, нису сасвим на броју.
Препоруке:
22
2
14
четвртак, 27 септембар 2012 16:34
МР
Ако не цениш сам себе неће те ни други ценити. Треба бити поносан на свој језик и културу а не избегавати га као да је нешто прљаво.
Препоруке:
27
1
15
четвртак, 27 септембар 2012 17:00
Бели Орао
@Бране2. Бране, а што Ви не питате за рачун УН па им не пошаљете неки $ за трошкове.
П.С.
То смо ми измислили да треба причати на том енглеском. Постоји преводилац, а то је човек који је плаћен за то што ради. То што је Тадић радио то нема везе. То се тако не ради.
Препоруке:
23
1
16
четвртак, 27 септембар 2012 18:42
s.j. @Brane2 Илузије о 'савремености'.
Ваше идеје су примитивне. Да, примитивне, и базиране на застарелим идејама покондирених тикава из прошлих деценија, које су, изгледа, своју 'мудрост' пренеле на вас (да не кажем заразиле вас с истом).
Ви можда мислите да сте 'реални', 'модерни', и 'практични'. На жалост, ваше идеје су модерне исто колико и модернистичка фотеља из педесетих. Њен творац је тада вероватно мислио да је сторио нешто ненадмашно, што ће заувек остати 'модерно'. Ипак, његова фотеља је данас офуцана и застарела, ако и постоји.
Исто је и са вашим претпоставкама. Зашто? Зато што им је корен у помодарству и нездравим пролазним трендовима, а не узвишеним моралним вредностима, које превазилазе време и простор. Чињница да нездраве пролазне трендове сматрате валидним аргументима за или против, показује да је сулудо позивати се на разум, и покушати вам објаснити.
Препоруке:
16
0
17
четвртак, 27 септембар 2012 19:21
Бели Орао
""С.Ј.
Бране2 је стварно покондирена тиква. Отиш`о Мартин у Беч... Он богатство језика гледа кроз службену комуникацију. Није то ~~Бране тако. То је кад после састанка дођеш на молдавско вино, да ти не треба преводилица(хахаха).
Препоруке:
12
1
18
четвртак, 27 септембар 2012 19:32
ипак ...
Па, сад, ипак има смисла што се један језик користи као дипломатски, увек је тога било (латински, француски) јер је, просто, неопходно. Замислите да за све језике морају да постоје преводиоци на све друге језике - то је веома, веома много преводилаца!
Иначе, подржавам бригу о српском језику и ћирилици, наравно! Првенствено, најпре и највише у Србији, а за Уједињене нације ћемо лако.
Препоруке:
11
1
19
четвртак, 27 септембар 2012 20:09
Бели Орао
""ипак.
Ипак, ево ти кец, мада видим да си мој-а(добро два минус са тачком у горњем десном углу).
Тај Индијанац о коме причате је Председник суверене земље Индијаније и он са собом у екипи има преводиоца. Преводилица је плаћена да ради.
Препоруке:
9
0
20
четвртак, 27 септембар 2012 20:29
грубо рачунајући, ипак :-О
четвртак, 27 септембар 2012 Бели Орао
Ипак, ево ти кец, мада видим да си мој-а
Размисли мало, ипак! Нека се деси да треба 100 (од 200) представника разних земаља да говори на 100 својих језика - значи за сваког треба превод, теоријски говорећи, на језике оних 200 присутних.
То, чини ми се, кад се изређају свих 100, чини око 10.000 преводилаца (поделио сам бројку са 2 под претпоставком да преводилац који преводи у једном смеру може да преводи и у другом)
Препоруке:
3
15
21
четвртак, 27 септембар 2012 21:02
Brane2
Бране, а што Ви не питате за рачун УН па им не пошаљете неки $ за трошкове.
A zašto ja ? Meni UN nije potreban kao recimo Srbiji. Ja nisam izgubio Kosovo.
Osim toga, većinu troškova UN plaćaju, koliko znam, Ameri.
То смо ми измислили да треба причати на том енглеском. Постоји преводилац, а то је човек који је плаћен за то што ради. То што је Тадић радио то нема везе. То се тако не ради.
Radi se o tome šta je bolje, a ne šta treba ili ne.
Srbija je uložila mnogo rada i novca u to ( onih nekoliko miliona samo u jeremćeve troškove !) i ne bi smelo da joj bude svejedno, kakav je konačan rezultat.
Sve što povećava šanse za uspeh je dobrodošlo i obratno.
A trošenje velikih para, da bi došao na svetsku govornicu a onda insistiranje na lokalnom jeziku bar meni nije racionalno - osim iz praktičnih razloga.
Препоруке:
2
19
22
четвртак, 27 септембар 2012 21:46
МР
Давно сам изашао из средње школе, али је ли то Његош рекао: Којој овци своје руно смета, ту нема ни овце ни руна.
Препоруке:
18
1
23
четвртак, 27 септембар 2012 22:41
Brane2
@MR:
Davno sam izašao iz srednje škole, ali je li to Njegoš rekao: Kojoj ovci svoje runo smeta, tu nema ni ovce ni runa.
Za ostalo ne znam, ali tu je bio u pravu. Izbegavam ulogu ovce.
Препоруке:
3
8
24
четвртак, 27 септембар 2012 22:53
jezik
Pa kakvim će drugim jezikom govoriti čovek koji nema škole ? Šta je vama ljudi moji!
Препоруке:
5
14
25
четвртак, 27 септембар 2012 22:54
Зоран Ђорђевић
@ Дуле Нисам сигуран, али сам са више места чуо да се званични разговори морају водити преко преводилаца. Без обзира на то што наш преговарач говори тај језик савршено добро, на нивоу преводиоца.
Као што, на пример, постоје овлашћени судски тумачи, који имају печат да овере превод. Можеш ти живети у Немачкој четрдесет година, знати одлично језик, документе за пензију не можеш ти да преведеш, не признају се.
Препоруке:
12
1
26
четвртак, 27 септембар 2012 23:45
Бели Орао
МР. То је рекао Милош Војиновић у песми "Женидба Цара Дуђана"
...Него скини бугар-кабаницу:
Бог убио онога терзију
који тије толику срезао
Говори му Милош Војиновић:
„Сједи, царе, пак пиј рујно вино,
не брини се мојом кабаницом;
ако буде срце у јунаку,
кабаница неће ништа смести:
којој овци своје руно смета,
онђе није ни овце ни руна!"
Препоруке:
16
1
27
петак, 28 септембар 2012 01:11
Aleksandar
A sad ce Tadic svima da nam se izvini sto je govorio stranskim (i to dusmanskim) jezikom u UN.
Препоруке:
4
1
28
петак, 28 септембар 2012 02:27
НЕМАЊА ВИДИЋ
Паја Патак је рекао главно. Срби су уистину изгубили самопоштовање и самопоуздање,па се стиде елементарног српског.
На пијаци похвалим једну бакицу што је своју робу обележила ћирилицом. А она ће, тихо,сва срећна :"Па наши смо".
Причао ми директор ћићевачке гимназије , професор српског језика, како се провео у Кутини, граду побратиму. Дао је поклон колеги Хрвату. Другог дана упитао га је зашто он никада не каже хрватскосрпски језик, а он одговори да у хрватској постоји само хрватски језик.Нити га је Хрват испратио, нити је узвратио поклоном.
Пре 200 година странац пита у Босни Србина католика којим језиком говори, а овај уз устручавање одговори :"По нашки". А сваки српски сељак је рекао да говори српским језиком.
Препоруке:
9
1
29
петак, 28 септембар 2012 07:36
Miki BG
Velika zabluda ne samo autoira teksta. Niko tamo nije ni čuo srpski jezik, jer su svi koje je zanimalo šta predsednik Srbije govori na svom maternjem jeziku, koji ne razumeju, stavili slušalice na uši. To što su gledaoci direktnog TV prenosa u Srbiji čuli da naš predsednik govori u UN srpskim, naravno, nekima godi, a nekima pokazuje da ipak ne treba govoriti "srpski da te ceo svet razume", već da je to engleski jezik kojim većina u UN govori ili razume. To što naš predsednik ne zna ni jedan svetski jezik je stvar njegovog obrazovanja,a ne poštoivanja maternjeg jezika, bez obzira na master diplomu.
Препоруке:
9
8
30
петак, 28 септембар 2012 08:21
Moravac
Govoriti tudzim jezikom,umesto svojim ne znaci da je neko mnogo kulturan i obrazovan,vec nekog ko ne poznaje svoj jezik i kulturu pa bezi u tudzi jezik i kulturu.To je jedna vrsta kompezacije za licnu ogranicenost glupost. Nasem predsedniku svaka cast, tako se predstavlja drazava.
Препоруке:
10
3
31
петак, 28 септембар 2012 09:21
Poliglota
To što je g. Nikolić govorio na srpskom jeziku nije izraz patriotizma, uvažavanja sopstvene nacije i td. To je njegovo pravo i tu nema nikakve zamerke, ali mu se to ne može pripisati kao nešto čime i on i mi treba da se ponosimo.Da zna engleski, g. Nikolić bi sigurno govorio na tom jeziku. Priznali mi to ili ne, znanje engleskog jezika je jedno veliko, ogromno ,,plus'' za predsednika bilo koje države. I da je govorio na tečnom engleskom, auditorijum bi sigurno imao pozitivnije mišljenje o govorniku a i zemlji koju predstavlja. Autor nije u pravu kada od činjenice da je Nikolić govorio na srpskom jeziku donosi neadekvatan zaključak. Još uvek mislimo da se oko Srbije vrti ceo svet.
Препоруке:
6
9
32
петак, 28 септембар 2012 10:56
Бели Орао
""Полиглота.
Пре неку годину писали нешто америчкој амбасади.
Велики пријатељ мога друга близак њима рече. "напишите на ћирилици, више ће вас поштовати, а и не покушавајте да им шаљете на енглеском. Имају људе задужене за то"...Ви који сте данас у лакованим ципелама никако да схватите ко сте и шта (види приповетку Ивана Цанкара "Застидео се мајке").
Језик се у дипломатији користи на пријемима, хангар и осталим партијима и томе сл. То што знате језике то је Ваш плус и сигурно ће Вам помоћи и сигурно ће Вас више поштовати, али ће Вас још више поштовати кад за говорницом причате српски, а касније француски, немачки или руски. Енглески данас знају и бабе на пијаци.
П.С.
Један мој друг је ујутру запањио једну делегацију када је на њиховом чистом језику наставио конверзацију од претходне вечери. Замислите шта су причали не знајући да он познаје језик. Према томе, дабоме. ""Полиглото.
Препоруке:
9
2
33
петак, 28 септембар 2012 11:32
@Beli orao
Engleski znaju i babe na pijaci. A Toma Nikolić, predsednik Srbije? Ne tražite izgovor tamo gde ga nema. Vaš zaključak je krajnje pogrešan, primeren shvatanju da su Srbi ponosan i ,,nebeski narod''što nas je veoma mnogo koštalo. Ponos i patriotizam se izražavaju na drugačije načine od onih koje Vi nudite.
Препоруке:
3
11
34
петак, 28 септембар 2012 13:33
Зоран Ђорђевић
Путин савршено говори немачки, али тамо говори руски.
Препоруке:
12
3
35
петак, 28 септембар 2012 14:36
@Zoran Djordjevic
Putin tamo govori ruski jer ne zna tecno engleski. Osim toga, ruski je jedan od nekoliko svetskih jezika koji se priznaju u medjunarodnoj komunikaciji. Koliko mi je poznato, srpski to nije.A da li vam je poznato da je Putin u nemacckom parlamentu citao svoj govor na nemackom? Po vasem misljenju i misljenju Belog Orla, on se ponizio pred Nemcima? Besmisleno je pravdati nesto sto se pravdati ne moze.
Препоруке:
3
6
36
петак, 28 септембар 2012 14:39
Ivan Aleksić
@@Zoran Đorđević
Ala ste pametni, ubilo se... Dakle u Skupštini Srbije moraju da postoje kanali za prevođenje sa jezika nacionalnih manjina ukoliko se neki od tih predstavnika manjina pojavi za govornicom, a u UN, koja jeste organizacija svih kultura sveta - predsednik treba da govori na "diplomatskom" jeziku?
Još samo da Vam neko to "proguta"...
Препоруке:
8
3
37
петак, 28 септембар 2012 14:55
брм
@ Робеспијер
немој тако о срБском великану..од тог заштитника ћирилице сам научио да је ћирилицу измислио Ћирило
Препоруке:
0
0
38
петак, 28 септембар 2012 14:57
брм
стране језике најбоље говоре гастарбајтери
Препоруке:
1
3
39
петак, 28 септембар 2012 14:59
брм
"PREMA mišljenju Zbiljića, ukoliko bi u srpski pravopis bila ubačena latinica, po toj logici u njemu bi trebalo da se nađe i azbuka iz “crnogorskog jezika, s mekim Š i mekim Ž”.
- A to bi u stvarnosti i u evropskoj lingvistici bio primer politikantskog i riplijevskog, a ne lingvističkog ponašanja - smatra Zbiljić"
Препоруке:
2
0
40
петак, 28 септембар 2012 15:49
Бели Орао
@Beli Orao.
Па то што Ви не читате како треба него гледате онако како Вам одговара то је друго. Ајде да Вам нацртам па ако не иде онда код Паје Патка.
Дакле, знаш језике, причаш за говорницом српски, а касније у зависности од саговорника. Јел треба још?
Што се патриотизма тиче, ја га нисам спомињао јер рачунам да ту нема проблема, али и за то ево мали "Том и Џери". Одрадите тамо где треба и кад треба и све је како треба. Надам се да схватате.
Него да Вас питам? Те лаковане ципеле, јел жуљају?
Препоруке:
4
2
41
петак, 28 септембар 2012 17:05
Робеспијер
@ брм
Имам сасвим неутрално мишљење о г. Збиљићу. Шта више, у многим стварима се и не слажем са њим. Алудирао сам на организацију коју води. Ништа више.
Препоруке:
0
1
42
петак, 28 септембар 2012 18:01
гаврило
Остаје нам САМО да се надамо да монструми из ЕУ неће наметнути политичким монструмима Србије ЕКСЈУГОСЛОВЕНСКИ језик!Када су успјели да сруше Југославију а СРБИЈУ да доведу до понора заједно са нашим петоколонашима има бар да слушају СРБСКИ ЈЕЗИК а и остале језике које су добили имена по државам које им је НАТО и ЕУ дао!
Препоруке:
9
1
43
петак, 28 септембар 2012 20:26
s.j. @(@Beli Orao)
Понос се код вас изражава никако, или кришом - можда у тоалету. То вам је, у преводу, једнако одсуству поноса.
А понос није гордост, нити шовинизам, већ битан део једног здравог људског бића, лишеног комлекса, као и перверзних и примитивних схватања 'наших' СКОЈ-еваца, и остале им дружине.
Таква схватања су разлог што су наши родитељи у школама више знали о античкој Грчкој, него историји сопственог народа. Како другачије би и било - светски људи! ЕУропејци! Где да они уче о тамо неком Растку - гле, и име му чудно звучи!
Као што рекох, са вама је дискусија немогућа, јер сваки вид комуникације захтева слагање на неком нивоу. Морамо се слагати по питању значења речи (ако кажем 'да', морате змати да то значо да - иначе комуникације нема), и барем основних људских вредности. Е, сад, проблем речи можемо превазићи, али одсуство моралних вредности, никако. То долази из дубине, и где недостаје, 'дискусија' о финесама правилног понашања, чији ослонац је понајвише у моралу, је немогућа
Препоруке:
5
2
44
петак, 28 септембар 2012 20:52
МР
Не треба омаловажавати људе који не знају стрне језике. Ја говорим четири и знам колико труда је потребно да би човек добро научио неки језик. Добри државници морају да имају и друга важна знања сем страних језика. Јер важније је знати шта рећи него како рећи, нарочито кад се ради о питањима егзистенције земље. Енглески је важан језик јер је преузео место које је некад било намењено есперанту. Људи који владају страним језицима у Америци или су рођени у иностранству или су деца родитеља који су рођени у некој другој земљи. Америчка деца имају вло мало интересовања за стране језике. Хеј, сви говоре енглески, па зашто онда учити неки други језик, поготово ако баш много не мариш за неамериканце. А ми добро знамо како и шта Амрикаци мисле о другим народима. Наравно, знање неког важнијег језика увек добро дође, мислим на нас, Србе.
Препоруке:
5
2
45
субота, 29 септембар 2012 00:40
Бели Орао
""СЈ.
На сам помислио да причате мени, и оте ми се минус-извините.
Тако је. Са њима уствари разговора нема и сви МИ то мање више знамо. Ово који не знају покушавају неке комбинације од одласка на море где добијају батине па даље.
Препоруке:
3
0
46
субота, 29 септембар 2012 01:05
s.j. Треба разликовати то како ствари стоје, и како ТРЕБАЈУ да стоје
За нас, као говорнике српској, једини исправан пут је да настојимо на унапређењу положаја исто, у свим сферама.
Ми морамо узети у обзир и моралне, и практичне потребе, а потом наше опхођење ускладити са оним што води ка најбољем исходу за наш народ; а под тим, разуме се, подразумевам више од голог опстанка, или проституције типа 'ти мени тридесет сребрењака, ја теби свој идентитет'. То је сулудо, неморално и болесно понашање, које је продукт пост-комунистичког хипер-материјализма, за који је идеја да има нечега изнад материјалног, смешна.
Превласт енглеског, коју неки преувеличавају, и још горе, то користе као неки аргумент за употребу истог, је директна претња свим другим језицима. Нема енглески ништа више права да буде 'међународни' језик, што и није, него било који други, па је зато идеја да му се ми не требамо одупирати, сулуда. Будимо мудри, користимо га у своју корист, али знајмо ко нам је мајка.
Потурица гори од Турчина, а жути одрод, од бомба НАТО-вих.
Захваљујем Вам се на вашем писму од 1.новембра о.г. Ја га нисам читао, јер је написано на енглеском или америчком језику. Као генерал Дегол, који је био мој ментор у домену политике, и ја одбијам да разумем тај хегемонистички језик чија општа употреба може да учини да европске нације изгубе своју душу.
Морам да Вам признам да се чудим да Србија, која је имала довољно разлога да се пожали на САД ових последњих година,није себи наметнула обавезу да одбије њихову језичку колонизацију
.
Колико год бих био срећан да сам примио од Вас писмо написано на Вашем лепом српском језику, толико сам био разочаран што сте ми се обратили на језику трговаца и рекламних агената.
Са свим мојим жаљењем, ја Вас, Господо, поздрављам.“
Одговор Жана Дитура, члана Француске академије наука, на писмо Српске академије наука која га обавештава о његивим избору за члана САНУ.
Препоруке:
6
0
48
субота, 29 септембар 2012 20:06
Драгољуб Збиљић
Драги и загонетни Робеспјеру,
па кажите Ви то мени ко је Драгољуб Збиљић? Можда ја стварно бне знам ко сам? Али знам да волим свој народ, свој језик и своје писмо. И то Вам је сав Драгољуб Збиљић. Мени друго ништа и не треба од те три појаве! А Вама, Робеспјеру, не знам шта, осим тога, треба? Али је очигледно да Вам нешто недостаје.
Препоруке:
3
1
49
субота, 29 септембар 2012 20:47
Драгољуб Збиљић
Онима који у овим комнтарима нису схватили улогу и значај свога језика и писма, него мисле да је учевно и корисно давати предност страном језику -- препоручујем да нађу преведену књигу Луја Жана Калвеа "Лингвистика и колонијализам", Бигз, Београд, 1981. Ту ће научити како се преко туђег језика човек однарођује и потчињава туђој колонизацији.
Лако је Американцима који имају "атомску бомбу". Они могу да опстану и на енглеском језику. Срби без свог језика и писма ништа су.
А што се тиче бројности туђих језика, то ми није никакав аргумент да не користимо свуда свој језик. А превођење ће бити ускоро ствар притиска на једно дугменце. Ако већ и данас није тако. Да нас нису убијали и преполовљавали злочинима над нама само у два последња светска рата и да није било асимилације Срба, нас би данас било више од 20 милиона. Ја после толиких геноцида над Србима и тако честих бомбардовања Србије не уважавам мноштво говорника тих језика народа који су нас убијали. То није понос, него правда и морал.
Препоруке:
7
1
50
субота, 29 септембар 2012 20:53
Драгољуб Збиљић
Ако сам погрешно схватио Робеспијера, дубоко му се извињавам.
Препоруке:
1
1
51
субота, 29 септембар 2012 22:24
МР
Рећи ћу нешто шокантно: Знање страног језика, у овом случају енглеског, не значи НИШТА. Ту мора да постоји добра воља као и симпатије према народу и његовој култури. Ако тога нема, можете да плачете, да кукате и да говорите шта хоћете на било којем језику света. Ако они други имају своју политику, своју идеологију и одређене намере, онда вас неће ни слушати. То нарочито важи за земље у којима медије владају и где су оне народу опрале мозак. Друга је ствар кад се ради о пријатењима као нпр. о Русима и Кинезима. Е, ту је знање њиховог језика једно плус. Ја говорим добро немачки, у своје време сам га чак и предавао немачкој деци. Имао сам доста Немаца пријатеља. Сад немам више ни једног јединог. Сви су се окренули против нас.
Препоруке:
4
1
52
недеља, 30 септембар 2012 01:32
Драгољуб Збиљић
Паји Патку:
Нисам рекао "наш језик" зато што избегавам да кажем "српски језик", него само зато да не бих стално понављао "српски језик", па "српски језик", па "српски језик" у оквиру истог текста. То је једино зато речено "наш језик. А видите, ваљда, да сам и у наслову написао "српски језик" и још два пута у тексту. У својим књигама хиљадама пута сам написао "српски језик", па да не би било две хиљаде пута, само зато спомињем "наш језик", а не зато што ја не смем да кажем "српски језик". Та примедба мени је "закерање", тј. ту примедбу сте упутили на погрешно име. Стилски разлози траже да у једном тексту не буде сто пута понављање исте речи. А једноме учеснику у полемици је то најважније што је речено", а добро зна да у насловима неколико књига имам "српски језик"... Тако је то кад неко хоће да буде "паметан и "мудар" пошто-пото.
Препоруке:
3
1
53
недеља, 30 септембар 2012 03:21
Робеспијер
Поштовани г. Збиљићу,
нажалост, погрешно сте ме схватили. Као што рекох, алудирао сам на организацију коју водите - ''Ћирилица''. У том смислу, рекао сам, да би се постидели они који бране Вашу борбу за српски језик, пишући латиницом, када би знали да водите поменуто удружење. Ништа више од тога. Шта сте Ви приватно, шта волите, а шта не волите, није предмет мога интересовања. За Вашу неаргументовану опаску, да мени нешто недостаје, очекујем извињење. Ваљда се саговорник најпре пита, шта је хтео да каже, а након тога се иде са опаскама.
С поштовањем,
Робеспијер
Препоруке:
2
1
54
недеља, 30 септембар 2012 15:08
Драгољуб Збиљић
Врло поштовани Робеспијеру,
Потпуно сте у праву. Нисам Вас разумео. Имате моје ПУНО извињење. Мени не смета да признам грешку кад је начиним због неразумевања. Зато је овога пута признајем.
Још једном гдину Робеспијеру следује моје ПУНО извињење.И поздрав.
Препоруке:
2
0
55
недеља, 30 септембар 2012 15:26
Драгољуб Збиљић
Поштованом Александру одговор:
Шта је "државни језик"? То је описан назив за један језик у свакој држави који је по службености без изузетка на целој територији сваке државе. У Србији по Члану 10. Српски је у старту увек "државни језик" јер држава, тј. државни органи на њему воде послове. Остали језици мањина у службеној су употреби под одређеним законским условима и по међународним прописима. Тако је енглески језик, на пример, службени и истовремено описно "државни језик" и Енглеској и САД-у, али и другде, Француски језик је службени и "државни језик" у Француској, немачки у Немачкој и сл. Ако прегледате законе о службеној употреби језика и писма у разним државама,наћи ћете да се у некима од њих поједини језици баш тако и одређују, као "државни језици". Упишите у гугл Закон о државном језику, па ће Вам се отворити о том закону у Русији, на пример, затим, у Словенији, Чешкој и још где. Дакле, описно се користи назив "државни језик", а негде се и у законима одређује тако одређује.
Препоруке:
2
0
56
недеља, 30 септембар 2012 18:40
s.j. @Бели Орао
Нема проблема. Господин изнад је створио забуну својим непристојним адресирањем. Кажем непристојним, јер се укључио у дискусију, а изоставио име, како би избегао одгобор. Шда да се ради; када су вам аргументи слаби, зачепите саговорницима уста.
Извињујем се за грешке при куцању. Користим телефон, а и имам навику да пишем, па преправим, и успут заборавим да ли се све слаже.
Потпуно се слажемо. Комуникације са оваквима нема. Понашају се као да смо рекли да, при сусрету са странцем, требате тврдоглабо инсистирати на српском, иако га он не разуме. Наравно, то ми нисмо рекли. Ми смо једноставно позвали на морал и здрав разум. Сви ми знамо да није исто када туриста оде на неку пијацу и иностранству, и када председник државе оде у УН. Од првог је логично очекивати да са продавцима комуницира на њиховом језику, или неком који обе стране познају. Од другог, пак, је очекивано да представља своју земљу, и заступа њене имтересе, вредности и културу.
Препоруке:
2
0
57
недеља, 30 септембар 2012 22:26
Драгољуб Збиљић
Задовољство ми је да кажем да ми се допада како је ово питање схватио Бели Орао. Слично томе и ја на то све у вези с говором наших председника у УН гледам. А председника овде посматрам као човека који ту функцију обавља, а не као личност. У овом случају уопште ме није занимало како гласи име председника, него да ли представља своју земљу на свом језику или на туђем. Јер, понижавање сваке врсте није прихватљиво, а понижавање на туђем језику и писму посебно. То може да разуме свако ко је иоле упућен у значахј језика и писма, поготово за малобројне народе какав смо ми.
Препоруке:
2
0
58
понедељак, 01 октобар 2012 17:10
К.К. Сератлић
Днас приметих овај текст у НСПМ. Немам намеру да се осврћем, јер сам на једном другом месту, где је објављен, прошао као бос по трњу. Мене су шокирали многи осврти, због неких сам несрећан.Било би смешно да ми неко приговори да не волим матерњи језик - српски и ћирилицу. Међутим, не могу да верујем да је и у освртима завладала еуфорија, уместо чињеница.Посебна је прича шта је битно: оно шта је рекао говорник, или на ком је језику рекао то шта је рекао.У сали ОУН, нико, подвлачим нико, није чуо српски језик, ако је хтео да чује говорника. Када се ставе слушалице на уши, на апарату можете да регулишете, одаберете, преводе на 5 језика ОУН, како је прецизирано једним чланом Повеље. Када се чуо звук српског, Србија (делегација) је морала да обезбеди превођење на шпански, енглески, руски, француски и кинески. Када би сви светски државници говорили матерњим језиком, неко већ израчуна, требало би запослити неколико хиљада преводилаца. ГС наставља тек да ради након наступа шефова држава.
Препоруке:
2
0
59
понедељак, 01 октобар 2012 17:32
К.К. Сератлић
У зависности од дневног реда заседања, тема, експерти,стални дипломати свих сталних чланица у мисијама при ОУН, настављају да раде, односно доносе или не доносе разне одлуке (на свим заседањим се нпр. расправља о промени неких чланова Повеље), о многим светским проблемима из свих области.Да ли је могуће да неко мисли, или захтева да представници свих земаља говоре својим, матерњим језиком. Број језика у свету (извор UNESCO)се креће око 6.700. Тридесет светских језика говори 60 посто планете.У Србији се говори 30 различитих језика. У Русији око 200 језика. Европи прети да нестане око 80 језика. Основни проблем је што остају без писма које може бити информатички обрађено. Све писаније, приче, осврте, требало би усмерити на суштински проблем, а он је:велика је опасност да нестане српски језик и ћирилица. Ту сви морамо да се ангажујемо.Статистика по школама је трагична.Тридесет посто ђака меша ћирилицу и латиницу. Нема лектора у масмедијима.У Србији 60 посто грађана не чита ништа, итд, ит.
Препоруке:
2
0
60
понедељак, 01 октобар 2012 19:52
Драгољуб Збиљић
1. ДЕО
господин К. К. Сератлић је, начелно, у праву. О погрешном описмењавању Срба у српским школама говорио сам целог века а и написао сам о томе десет књига од којих су неке и на хиљаду страна. Наша лингвистика (србистика) је званично застранила после 1918. године и Срби су изгубили суверенитет на име свог језика и на своје писмо (ћирилицу, наравно), па се једино српски језик данас у свету пише на два писма, што је изван све праксе на кугли земаљској. Борба Удружења "Ћирилица" траје једанаест година за то да се изврши реституција српског језика на научним основама и да се спроведе лустрација српских лажних лингвиста тзв. сербокроатиста. Док се то не уради, доброг пута за српски језик, српско писмо и српску културну миленијумску традицију неће бити. И наша ће деца, у оваквим условима, бивати све неписменија, а сустићи ће нас затирање нашег миленијумског писма на рачун једног лошег састава абецеде за српски језик.
Препоруке:
1
0
61
понедељак, 01 октобар 2012 20:02
Драгољуб Збиљић
2. ДЕО
Али све то, што је чиста истина што каже Сератлић, не може да помути значај чињенице да се у Уједињеним нацијама чује и српски језик.
Сви велики (бројчано велики) народи чувају свој језик и писмо као очи у глави, а мали паметни народи чувају га и као очи и као уши. Јер мали се народи преко колонизације туђих језика и писама најтеже окупирају и таквој окупацији обично нема краја.
Зато је било и биће увек важно да наши председници (ма како се звали) увек у свету користе свој језик. Преводиоци су ти који имају своје задатке и обавезе да преведу оно шта каже било који председник на било ком језику и правити се мудар и велики зналац, па свој језик и писмо понижавати и изостављати -- не води ничему добом. Није нимало кључно да наш председник буде (ма како се звао) полиглота који ће у иностранству заборављати коју земљу и чији језик представља,па да говори туђим језиком. Од председника се не тражи да буде академик у лингвистици, него да говори нашим језиком.
Препоруке:
1
0
62
понедељак, 01 октобар 2012 20:04
Драгољуб Збиљић
3. ДЕО
А да је изузетно важно да председник пази шта говори, то не треба ни спомињати, јер и деца знају да је веома важно шта се говори, обвећава, даје и(ло) не даје.
Препоруке:
1
0
63
уторак, 02 октобар 2012 09:28
Драгољуб Збиљић
ГОСПОДИН К. К. СЕРАТЛИЋ С ПОТПУНИМ ПРАВОМ И ПРАВИМ РАЗЛОГОМ ИСТИЧЕ ОПАСНОСТ ОД НЕСТАЈАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ И ИСТИЧЕ ДА ДЕЦА У ШКОЛИ МЕШАЈУ ЛАТИНИЦУ И ЋИРИЛИЦУ!
То су два врло озбиљна питања. нестајање малих језика се и догађа онда када нешто, као мода, уђе у понашање малих (по броју) народа.Код нашег света је такође ушло у моду да је боље све што је страно и туђе. Тако нам је и бољи страни језик, Поготово ако је то језик војно и економски моћне земље (а врло често су војно моћни и економски, истовремено, моћни, мада те две моћи не треба изједначавати. Али, сила је сила, па "отима земљу и градове". То је било откад је века и света. Отимачка филозофија моћног је снажна. Али је увек било "ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија". Познато је и оно да правда најбоље чува сваку државу, е не сила, јер има и оно народно: "Свака сила за замена".
Препоруке:
1
0
64
уторак, 02 октобар 2012 09:36
Драгољуб Збиљић
2. ДЕО
К. К. Сератлић је поставио и ово друго одувек озбиљно питање -- нестајање појединих језика и писама. И колонизације -- преплављање и покривање, затирање језика и пиасама је такође одувек било познато. Сваки окупатор и колонизатор у сваком смислу увек је доносио и свој језик и натурао га окупираном, потчињеном, немоћном народу. И увек је било А баш то се Србима одавно догодило и данас се наставља. сама југословенска идејамање опасно привремено окупирање неких подручја од затирања језика инписма једног народа. Ако једном народу колонизујеш територију (а то се Србији на буквални и на мало скривени начин одавно догађа) и ако том народу наметнеш потцењивање његовог језика и писма, ти си га пола већ однародио. Језик и писмо су једна од најважнијих вредности и средстава з очување идентитета и слободе народа. Ако му погазиш језик и писмо, велики си посао у однарођивању урадио.
Препоруке:
1
0
65
уторак, 02 октобар 2012 09:44
Драгољуб Збиљић
3. ДЕО
Србима се догодила југословенска идеја и идеологија комунизма која је у својој суштини била отворено антисрпска. То је била опасна идеологија за српска народ, која га је млела ево већ близу сто година. И уопште није чудно што су први на удару били српски језик и српско писмо. Југословенско-комунистичка идеологија је урадила са српским језиком најопаснију могућу ствар. Та идеологија је с квазилингвистима сербокроатистима радила тако да је српски народ потпао под стогодишње одузимање суверенитета српског народа на име свога језика (српски језик је постао српскохрватски)и на затирање, односно замену српске ћирилице писмом католичких говорника српског језика (Срби католици и Хрвати), српско писмо (ћирилица) потцењивано је и насуилно изгоњено из српског језика и српског народа нарочито после Новфосадског договора (1954) који је донео мало увијену одлуку о замењивању српске азбвуке и почело је насилно затирање ћирилице и у Србији.
Препоруке:
1
1
66
уторак, 02 октобар 2012 09:53
Драгољуб Збиљић
4. ДЕО
И сада Сератлић с правом истиче познату (очиогледнуи деци)чињеницу да многи више не само да мешају ћирилицу и латиницу, него и да ћирилицу уопште не знају. проф. Александар Милановић с Филолошког факултета пре неки дан је у "Новостима" истакао чињеницу да код њега долазе студенти друге година студија, и то студија српског језика, а да не знају да пишу ћирилицом.
То је све последица лажне струке о језику и писму која је после Новосадског договора, ево, близу 70 година истицала како је то неко ненадокнадиво "богатство имати два писма у једном језику". Наравно, то је говоерено само у српској струци. Други стручњаци (енглески, француски, хрватски, мађаерски и ма чији нису ни спомињали "богатство двоазбучја" у њиховим језицима и ниједан стварно богат народ није се никада "сетио" да посегне за тим "двоазбучким богатством". Зашто? Зато што је то била најобичнија глупост, идеологија која је сатирала и затирала српско писмо.
Препоруке:
1
0
67
уторак, 02 октобар 2012 10:05
Драгољуб Збиљић
5. ДЕО
И уопште није чудно што данас многа деца, али и одрасли, више не знају ћирилицу и постали су латиничари. То се нимало случајно није радило и само Србима догодило. Да је случајно, неки би други народ у нашој околини напустио своје и прешао на туђе писмо.
Удружење "Ћирилицу" основали смо да покуша да у народ врати осећај за свој језик и своје писмо, за ненадокнадив значај језика и писмо за очување и напредак сваког народа, за његову слободу, за културолошко, научно и свако друго уздизање. Српски језик и писмо су били од великог одбрамбеног значаја Србима у хиљадугодишњој историји. И чак ни за време турског ропства српски народ није оволико био ослабио у схватању колика је вредност свога језика и писма. У југославији,међутим,народни осећај за свој језик и своје писмо је убијан смишљено, писмо је замењивано, а језику српском је изгубљено суверено име.
Препоруке:
1
0
68
уторак, 02 октобар 2012 11:05
Драгољуб Збиљић
6. ДЕО
И данас је велики проблем у српским институцијама које се плаћено баве српским језиком и писмом. Највећа је невоља у томе што су две најзначајније институције које се плаћено баве српским језиком и писмо на попуно погрешном путу и даље. Формално су вратиле српском језику име, али и даље сматрају да то није суштински српски, него српскохрватски језик. Те су институције са стогодишњим идеолошким "кваром" и зато још нема праве реституције у српском језику и нема још спасавања ћирилице јер се не поштује Члан 10. Устава Србије ни код власти ни код стручњака.
Како за сада иде у српском језику и писму, ништа не ваља.
Препоруке:
1
0
69
петак, 05 октобар 2012 09:51
Владислав Ђорђевић
Драгољуб Збиљић је наш познати бранитељ српског језика и српског писма ћирилице. Као такав заслужује сву подршку и све похвале. Надам се да ће се његови чланци и убудуће појављивати на страницама изврсног интернетског портала НСПМ.
.jpg)
da te ceo svet razume
Друго, осуђујем коментар паје патка због његове тврдње о томе где се среће израз наш језик. "Наш језик" је уобичајен и у Хрватској, и у Италији (Молишки Хрвати), Словенији, итд.
Осудити нечији устаљени језик је довољно лоше само по себи. Нема ничег горег и одвратнијег од тога да се осуђује уобичајени говора због сенилног степена глупости или затуцаности, а под окриљем псеудо-патриотског просветљења. Паја патак је бар у овом случају оно што се назива агенат-провокатор.
Ово је на нивоу псеудо-исламиста Ал Каеде на платном списку ЦИА.
Овај позив на културни геноцид са праљудском памећу чини медвеђу услугу Србима и Србији.
Kome je do tega, neka uzme jeziočki tečaj pa raspali.
Ako si jedva dočekao sastanak UN kao priliku da se približiš drugima i prikažeš svoju sranu stvari, onda je iracionalno insistirati na svom jeziku iz čistog inata.
Ne može i jare i pare. I da se približiš ljudima što je moguće više i da insistiraš na svom lokalnom jeziku.
Dobro, Nikolić je sigurno efektivniji na srpskom koji se onda prevodi ali da dobro vlada engleskim, to bi bila druga stvar.
Nije svejedno da li između tebe i publike stoji prevodilac ili imaš direktan kontakt.
Познато ми је постојање "државне политике" и "државног интереса", али за "државни језик" још нисам чуо!
А ово није добро речено: "њихових настојања да показују да знају...". Могло се то некако лепше казати.
П.С.
То смо ми измислили да треба причати на том енглеском. Постоји преводилац, а то је човек који је плаћен за то што ради. То што је Тадић радио то нема везе. То се тако не ради.
Ви можда мислите да сте 'реални', 'модерни', и 'практични'. На жалост, ваше идеје су модерне исто колико и модернистичка фотеља из педесетих. Њен творац је тада вероватно мислио да је сторио нешто ненадмашно, што ће заувек остати 'модерно'. Ипак, његова фотеља је данас офуцана и застарела, ако и постоји.
Исто је и са вашим претпоставкама. Зашто? Зато што им је корен у помодарству и нездравим пролазним трендовима, а не узвишеним моралним вредностима, које превазилазе време и простор. Чињница да нездраве пролазне трендове сматрате валидним аргументима за или против, показује да је сулудо позивати се на разум, и покушати вам објаснити.
Бране2 је стварно покондирена тиква. Отиш`о Мартин у Беч... Он богатство језика гледа кроз службену комуникацију. Није то ~~Бране тако. То је кад после састанка дођеш на молдавско вино, да ти не треба преводилица(хахаха).
Иначе, подржавам бригу о српском језику и ћирилици, наравно! Првенствено, најпре и највише у Србији, а за Уједињене нације ћемо лако.
Ипак, ево ти кец, мада видим да си мој-а(добро два минус са тачком у горњем десном углу).
Тај Индијанац о коме причате је Председник суверене земље Индијаније и он са собом у екипи има преводиоца. Преводилица је плаћена да ради.
Ипак, ево ти кец, мада видим да си мој-а
Размисли мало, ипак! Нека се деси да треба 100 (од 200) представника разних земаља да говори на 100 својих језика - значи за сваког треба превод, теоријски говорећи, на језике оних 200 присутних.
То, чини ми се, кад се изређају свих 100, чини око 10.000 преводилаца (поделио сам бројку са 2 под претпоставком да преводилац који преводи у једном смеру може да преводи и у другом)
A zašto ja ? Meni UN nije potreban kao recimo Srbiji. Ja nisam izgubio Kosovo.
Osim toga, većinu troškova UN plaćaju, koliko znam, Ameri.
Radi se o tome šta je bolje, a ne šta treba ili ne.
Srbija je uložila mnogo rada i novca u to ( onih nekoliko miliona samo u jeremćeve troškove !) i ne bi smelo da joj bude svejedno, kakav je konačan rezultat.
Sve što povećava šanse za uspeh je dobrodošlo i obratno.
A trošenje velikih para, da bi došao na svetsku govornicu a onda insistiranje na lokalnom jeziku bar meni nije racionalno - osim iz praktičnih razloga.
Davno sam izašao iz srednje škole, ali je li to Njegoš rekao: Kojoj ovci svoje runo smeta, tu nema ni ovce ni runa.
Za ostalo ne znam, ali tu je bio u pravu. Izbegavam ulogu ovce.
Нисам сигуран, али сам са више места чуо да се званични разговори морају водити преко преводилаца. Без обзира на то што наш преговарач говори тај језик савршено добро, на нивоу преводиоца.
Као што, на пример, постоје овлашћени судски тумачи, који имају печат да овере превод. Можеш ти живети у Немачкој четрдесет година, знати одлично језик, документе за пензију не можеш ти да преведеш, не признају се.
...Него скини бугар-кабаницу:
Бог убио онога терзију
који тије толику срезао
Говори му Милош Војиновић:
„Сједи, царе, пак пиј рујно вино,
не брини се мојом кабаницом;
ако буде срце у јунаку,
кабаница неће ништа смести:
којој овци своје руно смета,
онђе није ни овце ни руна!"
На пијаци похвалим једну бакицу што је своју робу обележила ћирилицом. А она ће, тихо,сва срећна :"Па наши смо".
Причао ми директор ћићевачке гимназије , професор српског језика, како се провео у Кутини, граду побратиму. Дао је поклон колеги Хрвату. Другог дана упитао га је зашто он никада не каже хрватскосрпски језик, а он одговори да у хрватској постоји само хрватски језик.Нити га је Хрват испратио, нити је узвратио поклоном.
Пре 200 година странац пита у Босни Србина католика којим језиком говори, а овај уз устручавање одговори :"По нашки". А сваки српски сељак је рекао да говори српским језиком.
Пре неку годину писали нешто америчкој амбасади.
Велики пријатељ мога друга близак њима рече. "напишите на ћирилици, више ће вас поштовати, а и не покушавајте да им шаљете на енглеском. Имају људе задужене за то"...Ви који сте данас у лакованим ципелама никако да схватите ко сте и шта (види приповетку Ивана Цанкара "Застидео се мајке").
Језик се у дипломатији користи на пријемима, хангар и осталим партијима и томе сл. То што знате језике то је Ваш плус и сигурно ће Вам помоћи и сигурно ће Вас више поштовати, али ће Вас још више поштовати кад за говорницом причате српски, а касније француски, немачки или руски. Енглески данас знају и бабе на пијаци.
П.С.
Један мој друг је ујутру запањио једну делегацију када је на њиховом чистом језику наставио конверзацију од претходне вечери. Замислите шта су причали не знајући да он познаје језик. Према томе, дабоме. ""Полиглото.
Ala ste pametni, ubilo se... Dakle u Skupštini Srbije moraju da postoje kanali za prevođenje sa jezika nacionalnih manjina ukoliko se neki od tih predstavnika manjina pojavi za govornicom, a u UN, koja jeste organizacija svih kultura sveta - predsednik treba da govori na "diplomatskom" jeziku?
Još samo da Vam neko to "proguta"...
немој тако о срБском великану..од тог заштитника ћирилице сам научио да је ћирилицу измислио Ћирило
- A to bi u stvarnosti i u evropskoj lingvistici bio primer politikantskog i riplijevskog, a ne lingvističkog ponašanja - smatra Zbiljić"
Па то што Ви не читате како треба него гледате онако како Вам одговара то је друго. Ајде да Вам нацртам па ако не иде онда код Паје Патка.
Дакле, знаш језике, причаш за говорницом српски, а касније у зависности од саговорника. Јел треба још?
Што се патриотизма тиче, ја га нисам спомињао јер рачунам да ту нема проблема, али и за то ево мали "Том и Џери". Одрадите тамо где треба и кад треба и све је како треба. Надам се да схватате.
Него да Вас питам? Те лаковане ципеле, јел жуљају?
Имам сасвим неутрално мишљење о г. Збиљићу. Шта више, у многим стварима се и не слажем са њим. Алудирао сам на организацију коју води. Ништа више.
А понос није гордост, нити шовинизам, већ битан део једног здравог људског бића, лишеног комлекса, као и перверзних и примитивних схватања 'наших' СКОЈ-еваца, и остале им дружине.
Таква схватања су разлог што су наши родитељи у школама више знали о античкој Грчкој, него историји сопственог народа. Како другачије би и било - светски људи! ЕУропејци! Где да они уче о тамо неком Растку - гле, и име му чудно звучи!
Као што рекох, са вама је дискусија немогућа, јер сваки вид комуникације захтева слагање на неком нивоу. Морамо се слагати по питању значења речи (ако кажем 'да', морате змати да то значо да - иначе комуникације нема), и барем основних људских вредности. Е, сад, проблем речи можемо превазићи, али одсуство моралних вредности, никако. То долази из дубине, и где недостаје, 'дискусија' о финесама правилног понашања, чији ослонац је понајвише у моралу, је немогућа
На сам помислио да причате мени, и оте ми се минус-извините.
Тако је. Са њима уствари разговора нема и сви МИ то мање више знамо. Ово који не знају покушавају неке комбинације од одласка на море где добијају батине па даље.
Ми морамо узети у обзир и моралне, и практичне потребе, а потом наше опхођење ускладити са оним што води ка најбољем исходу за наш народ; а под тим, разуме се, подразумевам више од голог опстанка, или проституције типа 'ти мени тридесет сребрењака, ја теби свој идентитет'. То је сулудо, неморално и болесно понашање, које је продукт пост-комунистичког хипер-материјализма, за који је идеја да има нечега изнад материјалног, смешна.
Превласт енглеског, коју неки преувеличавају, и још горе, то користе као неки аргумент за употребу истог, је директна претња свим другим језицима. Нема енглески ништа више права да буде 'међународни' језик, што и није, него било који други, па је зато идеја да му се ми не требамо одупирати, сулуда. Будимо мудри, користимо га у своју корист, али знајмо ко нам је мајка.
Потурица гори од Турчина, а жути одрод, од бомба НАТО-вих.
Дитура (Jean Gwenaël Dutourd - 14 Jануар 1920 – 17 Jануар 2011) САНУ.
„Господо,
Захваљујем Вам се на вашем писму од 1.новембра о.г. Ја га нисам читао, јер је написано на енглеском или америчком језику. Као генерал Дегол, који је био мој ментор у домену политике, и ја одбијам да разумем тај хегемонистички језик чија општа употреба може да учини да европске нације изгубе своју душу.
Морам да Вам признам да се чудим да Србија, која је имала довољно разлога да се пожали на САД ових последњих година,није себи наметнула обавезу да одбије њихову језичку колонизацију
.
Колико год бих био срећан да сам примио од Вас писмо написано на Вашем лепом српском језику, толико сам био разочаран што сте ми се обратили на језику трговаца и рекламних агената.
Са свим мојим жаљењем, ја Вас, Господо, поздрављам.“
Одговор Жана Дитура, члана Француске академије наука, на писмо Српске академије наука која га обавештава о његивим избору за члана САНУ.
па кажите Ви то мени ко је Драгољуб Збиљић? Можда ја стварно бне знам ко сам? Али знам да волим свој народ, свој језик и своје писмо. И то Вам је сав Драгољуб Збиљић. Мени друго ништа и не треба од те три појаве! А Вама, Робеспјеру, не знам шта, осим тога, треба? Али је очигледно да Вам нешто недостаје.
Лако је Американцима који имају "атомску бомбу". Они могу да опстану и на енглеском језику. Срби без свог језика и писма ништа су.
А што се тиче бројности туђих језика, то ми није никакав аргумент да не користимо свуда свој језик. А превођење ће бити ускоро ствар притиска на једно дугменце. Ако већ и данас није тако. Да нас нису убијали и преполовљавали злочинима над нама само у два последња светска рата и да није било асимилације Срба, нас би данас било више од 20 милиона. Ја после толиких геноцида над Србима и тако честих бомбардовања Србије не уважавам мноштво говорника тих језика народа који су нас убијали. То није понос, него правда и морал.
Нисам рекао "наш језик" зато што избегавам да кажем "српски језик", него само зато да не бих стално понављао "српски језик", па "српски језик", па "српски језик" у оквиру истог текста. То је једино зато речено "наш језик. А видите, ваљда, да сам и у наслову написао "српски језик" и још два пута у тексту. У својим књигама хиљадама пута сам написао "српски језик", па да не би било две хиљаде пута, само зато спомињем "наш језик", а не зато што ја не смем да кажем "српски језик". Та примедба мени је "закерање", тј. ту примедбу сте упутили на погрешно име. Стилски разлози траже да у једном тексту не буде сто пута понављање исте речи. А једноме учеснику у полемици је то најважније што је речено", а добро зна да у насловима неколико књига имам "српски језик"... Тако је то кад неко хоће да буде "паметан и "мудар" пошто-пото.
нажалост, погрешно сте ме схватили. Као што рекох, алудирао сам на организацију коју водите - ''Ћирилица''. У том смислу, рекао сам, да би се постидели они који бране Вашу борбу за српски језик, пишући латиницом, када би знали да водите поменуто удружење. Ништа више од тога. Шта сте Ви приватно, шта волите, а шта не волите, није предмет мога интересовања. За Вашу неаргументовану опаску, да мени нешто недостаје, очекујем извињење. Ваљда се саговорник најпре пита, шта је хтео да каже, а након тога се иде са опаскама.
С поштовањем,
Робеспијер
Потпуно сте у праву. Нисам Вас разумео. Имате моје ПУНО извињење. Мени не смета да признам грешку кад је начиним због неразумевања. Зато је овога пута признајем.
Још једном гдину Робеспијеру следује моје ПУНО извињење.И поздрав.
Шта је "државни језик"? То је описан назив за један језик у свакој држави који је по службености без изузетка на целој територији сваке државе. У Србији по Члану 10. Српски је у старту увек "државни језик" јер држава, тј. државни органи на њему воде послове. Остали језици мањина у службеној су употреби под одређеним законским условима и по међународним прописима. Тако је енглески језик, на пример, службени и истовремено описно "државни језик" и Енглеској и САД-у, али и другде, Француски језик је службени и "државни језик" у Француској, немачки у Немачкој и сл. Ако прегледате законе о службеној употреби језика и писма у разним државама,наћи ћете да се у некима од њих поједини језици баш тако и одређују, као "државни језици". Упишите у гугл Закон о државном језику, па ће Вам се отворити о том закону у Русији, на пример, затим, у Словенији, Чешкој и још где. Дакле, описно се користи назив "државни језик", а негде се и у законима одређује тако одређује.
Извињујем се за грешке при куцању. Користим телефон, а и имам навику да пишем, па преправим, и успут заборавим да ли се све слаже.
Потпуно се слажемо. Комуникације са оваквима нема. Понашају се као да смо рекли да, при сусрету са странцем, требате тврдоглабо инсистирати на српском, иако га он не разуме. Наравно, то ми нисмо рекли. Ми смо једноставно позвали на морал и здрав разум. Сви ми знамо да није исто када туриста оде на неку пијацу и иностранству, и када председник државе оде у УН. Од првог је логично очекивати да са продавцима комуницира на њиховом језику, или неком који обе стране познају. Од другог, пак, је очекивано да представља своју земљу, и заступа њене имтересе, вредности и културу.
господин К. К. Сератлић је, начелно, у праву. О погрешном описмењавању Срба у српским школама говорио сам целог века а и написао сам о томе десет књига од којих су неке и на хиљаду страна. Наша лингвистика (србистика) је званично застранила после 1918. године и Срби су изгубили суверенитет на име свог језика и на своје писмо (ћирилицу, наравно), па се једино српски језик данас у свету пише на два писма, што је изван све праксе на кугли земаљској. Борба Удружења "Ћирилица" траје једанаест година за то да се изврши реституција српског језика на научним основама и да се спроведе лустрација српских лажних лингвиста тзв. сербокроатиста. Док се то не уради, доброг пута за српски језик, српско писмо и српску културну миленијумску традицију неће бити. И наша ће деца, у оваквим условима, бивати све неписменија, а сустићи ће нас затирање нашег миленијумског писма на рачун једног лошег састава абецеде за српски језик.
Али све то, што је чиста истина што каже Сератлић, не може да помути значај чињенице да се у Уједињеним нацијама чује и српски језик.
Сви велики (бројчано велики) народи чувају свој језик и писмо као очи у глави, а мали паметни народи чувају га и као очи и као уши. Јер мали се народи преко колонизације туђих језика и писама најтеже окупирају и таквој окупацији обично нема краја.
Зато је било и биће увек важно да наши председници (ма како се звали) увек у свету користе свој језик. Преводиоци су ти који имају своје задатке и обавезе да преведу оно шта каже било који председник на било ком језику и правити се мудар и велики зналац, па свој језик и писмо понижавати и изостављати -- не води ничему добом. Није нимало кључно да наш председник буде (ма како се звао) полиглота који ће у иностранству заборављати коју земљу и чији језик представља,па да говори туђим језиком. Од председника се не тражи да буде академик у лингвистици, него да говори нашим језиком.
А да је изузетно важно да председник пази шта говори, то не треба ни спомињати, јер и деца знају да је веома важно шта се говори, обвећава, даје и(ло) не даје.
То су два врло озбиљна питања. нестајање малих језика се и догађа онда када нешто, као мода, уђе у понашање малих (по броју) народа.Код нашег света је такође ушло у моду да је боље све што је страно и туђе. Тако нам је и бољи страни језик, Поготово ако је то језик војно и економски моћне земље (а врло често су војно моћни и економски, истовремено, моћни, мада те две моћи не треба изједначавати. Али, сила је сила, па "отима земљу и градове". То је било откад је века и света. Отимачка филозофија моћног је снажна. Али је увек било "ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија". Познато је и оно да правда најбоље чува сваку државу, е не сила, јер има и оно народно: "Свака сила за замена".
К. К. Сератлић је поставио и ово друго одувек озбиљно питање -- нестајање појединих језика и писама. И колонизације -- преплављање и покривање, затирање језика и пиасама је такође одувек било познато. Сваки окупатор и колонизатор у сваком смислу увек је доносио и свој језик и натурао га окупираном, потчињеном, немоћном народу. И увек је било А баш то се Србима одавно догодило и данас се наставља. сама југословенска идејамање опасно привремено окупирање неких подручја од затирања језика инписма једног народа. Ако једном народу колонизујеш територију (а то се Србији на буквални и на мало скривени начин одавно догађа) и ако том народу наметнеш потцењивање његовог језика и писма, ти си га пола већ однародио. Језик и писмо су једна од најважнијих вредности и средстава з очување идентитета и слободе народа. Ако му погазиш језик и писмо, велики си посао у однарођивању урадио.
Србима се догодила југословенска идеја и идеологија комунизма која је у својој суштини била отворено антисрпска. То је била опасна идеологија за српска народ, која га је млела ево већ близу сто година. И уопште није чудно што су први на удару били српски језик и српско писмо. Југословенско-комунистичка идеологија је урадила са српским језиком најопаснију могућу ствар. Та идеологија је с квазилингвистима сербокроатистима радила тако да је српски народ потпао под стогодишње одузимање суверенитета српског народа на име свога језика (српски језик је постао српскохрватски)и на затирање, односно замену српске ћирилице писмом католичких говорника српског језика (Срби католици и Хрвати), српско писмо (ћирилица) потцењивано је и насуилно изгоњено из српског језика и српског народа нарочито после Новфосадског договора (1954) који је донео мало увијену одлуку о замењивању српске азбвуке и почело је насилно затирање ћирилице и у Србији.
И сада Сератлић с правом истиче познату (очиогледнуи деци)чињеницу да многи више не само да мешају ћирилицу и латиницу, него и да ћирилицу уопште не знају. проф. Александар Милановић с Филолошког факултета пре неки дан је у "Новостима" истакао чињеницу да код њега долазе студенти друге година студија, и то студија српског језика, а да не знају да пишу ћирилицом.
То је све последица лажне струке о језику и писму која је после Новосадског договора, ево, близу 70 година истицала како је то неко ненадокнадиво "богатство имати два писма у једном језику". Наравно, то је говоерено само у српској струци. Други стручњаци (енглески, француски, хрватски, мађаерски и ма чији нису ни спомињали "богатство двоазбучја" у њиховим језицима и ниједан стварно богат народ није се никада "сетио" да посегне за тим "двоазбучким богатством". Зашто? Зато што је то била најобичнија глупост, идеологија која је сатирала и затирала српско писмо.
И уопште није чудно што данас многа деца, али и одрасли, више не знају ћирилицу и постали су латиничари. То се нимало случајно није радило и само Србима догодило. Да је случајно, неки би други народ у нашој околини напустио своје и прешао на туђе писмо.
Удружење "Ћирилицу" основали смо да покуша да у народ врати осећај за свој језик и своје писмо, за ненадокнадив значај језика и писмо за очување и напредак сваког народа, за његову слободу, за културолошко, научно и свако друго уздизање. Српски језик и писмо су били од великог одбрамбеног значаја Србима у хиљадугодишњој историји. И чак ни за време турског ропства српски народ није оволико био ослабио у схватању колика је вредност свога језика и писма. У југославији,међутим,народни осећај за свој језик и своје писмо је убијан смишљено, писмо је замењивано, а језику српском је изгубљено суверено име.
И данас је велики проблем у српским институцијама које се плаћено баве српским језиком и писмом. Највећа је невоља у томе што су две најзначајније институције које се плаћено баве српским језиком и писмо на попуно погрешном путу и даље. Формално су вратиле српском језику име, али и даље сматрају да то није суштински српски, него српскохрватски језик. Те су институције са стогодишњим идеолошким "кваром" и зато још нема праве реституције у српском језику и нема још спасавања ћирилице јер се не поштује Члан 10. Устава Србије ни код власти ни код стручњака.
Како за сада иде у српском језику и писму, ништа не ваља.