То смо ми Срби! И зато пропадамо брзином светлости.
А зашто се код нас, симболично, све дешава ноћу?
Зато што смо петог октобра улетели у НОЋ ВЕШТИЦА, а одатле се тешко излази. Тешко српска зора свиће.

Одличан чланак. Иначе, господин Збиљић је један од највећих бораца за Српски језик и Српску ћирлицу, редовно пише на порталу "Српски културни клуб", и има инзваредне текстове.

Мала несагласност (свако има права на своје предвиђање, зар не?)аутора овог чланка с гдином Марком Гејом. Геј тврди ово: "Knjigama na papiru je odzvonilo."

То се чини тако у овим данима и годинама. Ипак, не верујем да ће књигама икада "одзвонити". Књиге ће, по мојој скромној процени,увек бити у много чему незаменљиве.
Истина је да је књига данас у Србији на "најнижим гранама". Али ће јој се и у Србији једног дана вратити цена. Вратити духовна цена, а материјална (у динарима), богами,код на су књиге на високој цени. Цена књиге је већа што се мање чита, тј. што је мањи тираж наслова.

Опростите, драги читаоци, због мог реаговања. ја волим разговор с читаоцима и волим да пратим њихова реаговања. Зато сам се јавио.

"Knjigama na papiru je odzvonilo." Ne treba odmah biti protiv takvog stava, samo zato sto dolazi od naseg "veseljaka" Marka! Usput, "gay" znaci "veseo", "veseljak", u starim filmovima jos se cuje ta rec u prvobitnom znacenju - npr. "A gay green" = "vesela zelena (boja)". U prilog Markovog stava govori praksa u jednoj Koreji npr. - u kojoj ce skolarci uskoro dobijati samo one "tablete", bez knjiga, sveski, bez papira dakle! Na drugoj strani - ipak se mnogo knjiga pojavljuje u stampanom obliku. Dobrim delom te su knjige pratioci kompjuterske tehnologije, sto znaci da kompjuteri, eto, nisu ni sami sebi dovoljni. Ima jos nesto: kao sto je crno-bela tehnika dugo bila jedina moguca, potom potisnuta kolor-tehnikama, i uskoro dobila "oreol", posebnu umetnicku dimenziju, tako ce i knjiga sve vise postajati znak dobrog, prefinjenog ukusa. Svedocice o ljudima koji nisu jednodimenzionalni i imaju smisla i za prethodnu ljudsku istoriju. Kaze Marko Gay: dobija se astma od knjiga?! Nek nije sida!

А сви натписи на плакатима који позивају на манифестацију "ноћи књиге", наравно, написани су латиницом.

прецизније би било сумрак књиге

&Горан Јевтовић
Поштовани господине.Не замерите на малој исправци. "Ноћ вештица"је била 24 септембра.

Дан још није свануо када су кренули"кризни штабови"из буџака па и Шилерове у банке,фабрике....

Али не да раде.Да су хтели да раде неко од њих би имао радно искуство.

У установе културе стигло се касније.
То је по договору припадало"другој србији"А они спавају до после подне.

До 5 октобра они су се трансформисали од нехљебовића у важну и паметну господу.Шта паметни.Визионари.
Том брзином се црв трансформише у лептира.

још једноставнији предлог у духу Српског језика: "вече књиге". То је нешто позитивно, јер вече је период дана када се људи опуштају, друже и баве својим омиљеним хобијима.

Насупрот том позитивном углу, имамо ликове попут @mgay, који је, ако се не варам, кроз своје коментаре демонстрирао да је духовни наследник немаца из 1930их који су палили књиге. Није ни чудо да код њега нема књига у кући.

Zašto bi smetala noć knjige...ne mora noć biti uvek negativna...puno lepih stvari se dešava tada...proslave, dočeci novih godina, vođenje ljubavi......noć posvećena knjizi, zvuči lepo

Књиге све више попримају електронску форму, ту се слажем са Вама, и теба рећи да то има позитивних страна. Ослобађа се простор, штеди се природа, књиге су на само један клик од нас. Али ипак, мени никада таблет, нити читање на рачунару неће заменити један, чаробан осећај, који даје књига када се држи у руци. Кућну библиотеку никада не бих заменио једним екстреним хард диском (собзиром да би цела стала на то). Бар ми имамо ''среће'' да живимо у прелазу са ''аналогног'', односно материјалног на дитигално, илити електронско доба, па можемо користити и једну и другу форму књиге. У блиској будућности деци ће то бити сасвим страно.

Не бих се упуштао у расправе око имена оваквих културних манифестација, али и да су написане на ћирилици и другог назива то не увећава квалитет књига које се нуде. Као и на сајму, ако је књига постала још један облик ''шпанске серије'' те су разне нијансе, односно лоши еротски романи најпродаванији наслови, можда је и време књиге као такве прошло.

Поштујем Јадранку и њено мишљење,а мене "Ноћ књиге" и сличне манифестације, некако,подсећају на "Ноћ дугих ножева" и сличне опасне ствари. Могуће је да није добар мој предлог "Књига ноћу". Али, верујем да се од назива "Ноћ књиге" може наћи много лепших и бољих назива.
Слажем се да и ноћу може бити лепих догађаја. (Рецимо у лепој, романтичној љубави. Мени, на пример, не би било ништа лоше да се да назив некој манифестацији "Ноћ љубави", али ноћ књиге, како неко овде лепо рече у коментарима,подсећа на "Сумрак књиге".)

Шта се аутор чуди?
У земљи у којој је 2000 година завладао мрак, нормално је да све почиње са "ноћ".
Затворили су Народни музеј, Народну библиотеку, погасили све што су могли.
И логично да су оакви називи...

Јер, трахе и траје Ноћ Србије...

Да нису читаоци књига у Србији погрешно у школи научени да је "свеједно којим писмом пишеш" (то се "свеједно" односи само на Србе и њихов језик у целом свету) -- читаоци би за годину дана могли да боље од власти спроведу Устав Србије у Члану 10. једноставно, годину дана нека се одрекну куповања било које књиге одштампане српским језиком на туђем писму (латиници), и све издавачке куће одмах би спровеле Члан 10. и штампали би своје књиге на уставној ћирилици.
Овако имамо у "Лагуни", рецимо, али и у многим другим издавачким кућама у Србији које уопште не штампају књиге на српском језику и ћирилици.
Ако би им стала продаја књига исписаних противно Уставу Србије, издавачи би одмах почели да поштују устав државе у којој објављују књиге.

Ima to neke simbolike.
Želja je, da nam nikad ne svane ili da nam sviće sunce sa zapada.

Намера г. Збиљића је добра, али – отворио је “ватру“ на превише циљева. Термин “Ноћ... (било чега)“ можда и није добар – али то овде није битно. Битно је да је тај плакат штампан хрватском латиницом (као, уосталом и сва друга обавештења, рекламе, и већина књига и штампе у Србији). Данас је српско писмо на умору у самој Србији. То је битно! Једини спас је снажна интервенција државе – али чим сам то казао, казао сам и да је то немогуће очекивати - како уз овакве власти, тако и уз овакав народ (у коме већину – на своју срамоту и погибељ чине баш Срби). Све је то ментално и образовно формирано у периоду и клими после 1944 г., и то – у ствари, казује све. Већина је заиста убеђена да “није важно“ како се “наш језик“ (најчешће се устежу и да га назову српским) пише. Већ то је један тежак ментални поремећај – више од 90% њих не схвата битну - не само симболичну, него и суштинску улогу ћирилице у очувању националног идентитета. Док су сви овакви – српској ћирилици нема спаса.

А за шта су кандидати савременици? За полагано кување мозга микроталасним зрачењем из процесора, wi-fi-ја, smartphone-ова?

1.
Василија Клефтакиса посебно ценим због његових корисних прилога у вези с писмом ћирилицом. Његова примедба да је текст добар, али -- писмо. Право да кажем и сам сам тај текст написао због писма којим је плакат написан. И то сам кључно написао у закључку текста. А морао сам мало да променим тему јер непрекидно пишем о угроженој ћирилици.
Имам и ја мали приговор Клефтакису кад замера "народу" (српском) што је овакво стање ћирилице. Мислим да је неправедно упућивати народу српском озбиљнији приговор што не чува своје писмо. Како би "народ" могао бити "паметнији" од свих стручних институција (почев од Матице српске и САНУ који су најгрешнији у вези са српским језиком и писмом. Не може народ бити паметнији од академика, доктора, од целокупне власти и државних институција. Народ не може да се сам бави стручније од лингвиста, професора, од свих за то плаћених и задужених институција. не прави народ уџбенике за српски језик и писмо за школе, не сачињава народ правопис.

Одушевљава ме коментар Владе Канаде. Слично мислим. У свему је важна наша борба непрестана. Без тога нема решења ни сада ни убудуће.
Хвала за мишљење Влади Канади.

""Проф. Збиљић.
Не може народ бити паметнији од академика, доктора, од целокупне власти и државних институција.

Професоре уоЗбиљите се коначно. Ви имате само себе и печат.

Алал вера господине Клефтакис, за предивна подсећања и коментаре, у целини !

Поздрав и Белом Орлу. Тек малочас видех позив. Сада је касно, биће прилике.
Велико хвала!

Ноћ, ништа друго.

Кратак наставак Белом Орлу:
2.
Паметни и мудри, један од највећих доказаних бораца за ћирилицу инж. немања Видић је схватио да је то била његова једина незлонамерна грешка, па је побего главом без обзира из тог удружења које није умело ни да оснује свој назив без крађе туђег имена и идентитета према Члану 16. Закона о удружењима. тај мудри Видић, чујем, оснива сада "своје" удружење "Српска азбука" у чему је наставио своју мудрост од раније. Схавтио је да то новобеоградсдко удружење "Ћирилица" не само неморално него и очигледно незаконито краде име и идентитет изворне "Ћирилице".
Као човек коме је ћирилица важнија од себе сама, покушао сам да на најљудскији и на најзаконитији начин превазиђемо штетне овакве примедбе Белог Орла. Зато је изворно, прво, Удружење "Ћирилица" предложило сједињење три удружења под називом "Ћирилица српска".

И буквално једна полуреченица псеудониму Белом Орлу:
4.

Кад кажем "дволичњаци", мислим на оне из удружења за заштиту ћирилице (ма били са својим или са украденим именом)који би да "ратују" за спровођење Члана 10. Устава Србије, а да газе Члан 16. Закона о удружењима у Србији.

Поздрав сви8м часним борцима за ћирилицу и за спровођење сваког члана Устава Србије и свакога члана свакога закона, па и Закона о удружењима.

А Клефтакис добро мисли када каже да би неки нови уставобранитељ и спроводитељ Члана 10. Устава Србије могао (уз коришћење државне машинерије) за месец дана да свуда по Србији промени неуставно исписане табле и називе и да се слика Србије доведе у нормалну уставну нормалу у вези са српским језиком и писмом.
Наравно, сада оно што Клефтакиис испушта из вида. Ако би се само на улици спровела ћириличка уставна сувереност, само то не би било довољно без правописа и струке. Ако би остао правопис који допушта стандардну употребу српског језика и ћирилице и(ли) латинице, онда би и даље било лоше стање. "Лагуна" би, рецимо, и даље у "Ноћи књиге" нудила своје књиге само на хрватском писму. А није "Лагуна" једина.

Оно што се често губи из вида је да је потискивање ћирилице и једно важно геополитичко питање. Србија је на “Југозападном Фронту“ успешне офанзиве Запада против ћирилице (читај: Русије). Одлича текст проф. др. З.Милошевића: “Ћирилица и геополитика“ - Клуб српских родољуба, Београд, 2012). За отрежњење наивних Срба, који живе у илузији о руској помоћи (изм. осталог и за очување ћирилице): Руске компаније које послују у Србији се не служе српском ћирилицом – него углавном хрватском латиницом! Србија је на том фронту сада најслабији беочуг. Монтенегро је отишао на Запад, БЈРМ ће отићи куда ветар дува,а Румунију је “средила“ њена немачка династија још у XIX веку. Бугарска је “тврд орах“, а Грчка – па ни њена влада, упркос својим огромним невољама никада не би попустила никаквој (финансијској) уцени за прелаз на латиницу. Остаје Србија: влада је бескичмењак ( а ни народ баш није најјачи) и прихвата све. Од такве владе се за ћирилицу и не може ништа очекивати, зато се ћирилици лоше пише.

""Проф. Збиљић.
Не може народ бити паметнији од академика, доктора, од целокупне власти и државних институција...

To сте горе изјавили и нормално да сте ме изнервирали, генерале без војске, а тај ко мене изнервира, односно прави се важан, народски речено, не бежи главом без обзира него бива најурен.
Па нисте Ви ћирилица да имате неотуђиво право да се за њу борите, нити сте кофа у које се музе иста. Ако сте толико сигурни у себе зашто не пресавијете табак, не ставите боксерске рукавице и изађете у ринг. Не смете јер имате само себе и печат виртуелног удружења. Дакле немате руке да заузмете гард. Боксерски речено брада Вам је слаба, у ногама немате снагу, кондиционо сте слаби и по правилу пијете нокаут.
Што се БОр-а тиче, он је застава, он је птица, он је шеснаести предак и он не полемише са лошим боксерима.
П.С.
До сада сам био "фини", али сте претерали у самољубљу.

И још ово само псединиму "Белом Орлу":

Нас у изворној "Ћирилици" одузимање млека из туђе канте не занима. А буквално је туђе млеко када Ви преузимате туђи идентитет преузимањем скраћеног имена "Ћирилица" 2009. од већ основаног удружења "Ћирилица" (2001), противно Члану 16. Закона о удружењима.

Још и ово псеудониму (они воле туђа имена да користе)Белом Орлу:

Ово сам написао:
"Не може народ бити паметнији од академика, доктора, од целокупне власти и државних институција..."
И шта је то могло да "изнервира" Белог Орла. Ваљда његов прекратак фитиљ. Кад би народ могао да се летећи самоорганизује, не би се бирале никакве ни државне ни стручне институције,него би се све радило "у маси". Чуди ме да Бели Орао, који предлаже да узмемо "боксерске рукавице" и пушке, не схвата, као војно лице, да је и свака војска и сваки народ без паметног вођства и државних институција унапред поражена скупина. А с нашим вођствима и институцијама какве су ми смо и изгубили ћирилицу а да је повратимо не можемо без опамећених стручних,школских и државних институција. Све то мора да финционише да би се ћирилица вратила у свакодневни живот и писање српског језика.

Псеудониму Белом Орлу (Ви волите, рекох, туђа имена и идентитет)

Ни ја не полемишем, драги Бели орле, ради полемике, него Вам кажем да с толиком "војском" нисте морали красти идентитет и име нашег Удружења "Ћирилица", и то противно Члану 16. Закона о удружењима а Ваша је ствар колико војске имате. Ја не "ратујем" против Вас, него за истину и поштовање Члана 10. Устава, али не против Члана 16. Закона о удружењима.
Споменуо сам Вам часност и моралност и инж. Немање Видића (који је схватио да је начинио само једну ненамарну грешку, па је од Вас побегао и остао частан)и проф. Љубишу В. Јовановића који је стао на чело "своје војске" без крађе имена "Ћирилица", јер је "својим" називом "Српска ћирилица" испоштовао Члан 16. Закона о удружењима и тиме показао да је частан борац који не користи туђе резултате преко узимања туђег идентитета.
Само је о томе реч. О истини,моралу и законитости.

Сви ви : @Драгољуб Збиљић, @Бели Орао @Бранислав Г. Ромчевић @Грга Мирић @Радмила,... итд., (а све оне @ који у прилог српске ћирилице пишу латиницом, остављам по страни, док се не освесте и почну да пишу ћирилицом), сте пуни добрих намера – али – на жалост, оно што првој двојици недостаје је смисао за узајамну толеранцију и сарадњу. Без тога, и без (само)дисциплине и прихватања принципа добре организације, нема наде за ствар за коју се, ма како искрено залажете. Ни сама размена мишљења међу истомишљеницима на разним интернет сајтовима нема сврхе – а да не кажемо још и међусобно “препуцавање“ око тога чије је удружење овакво, или онакво. Потребна је нека конкретна активност: ако икако може удруживање у једно јако друштво, ако не – онда бар не међусобно торпедирање постојећих удружења, и макар узајамна координација акција као минимум. (Наставак следи).

(Наставак 1) На првом месту је неопходно пропагирање народу (који је потпуно заглупљен догмом о идеалу двоазбучја) идеје да је ћирилица једино српско писмо. Начина за то има. Ја не живим на Балкану, али сам чуо да је пре неколико месеци, једно од ваших удружења у Кнез Михајловој улици, испред зграде САНУ, организовало успешно вишеденвно потписивање петиције за ћирилицу као једино српско писмо и да је прикупљено више хиљада потписа (укључујући и неке од чланова САНУ). Уместо да се то настави у свим градовима и насељима Србије, то удружење се фактички распало (?!). Уместо да се широм Србије прикупи и много више од 100.000 потписа, практични резултат = 0! Једина последица: оформљено је још једно удружење са исто тако корисном идејом на папиру, али – колико чланова имају сва та ваша удружења? Колико подружница по насељима у Србији?

Иоану Дубињину:

Сви су Вам, поштовани Дубињине,савети на месту. Имате само један непотребан приговор Удружењу "Ћирилица" (изворном, овом са својим именом, првом удружењу за спас ћирилице из 2001. године) да се "препуцавамо" или сл.
Они се препуцавају незаконитим поступком због преузетог нашег скраћеног назива "Ћирилица",чиме по Члану 16. Закона о удружењима стварају забуну ко је ко и ко је за шта одговоран. Само је реч о истини и незаконитости, а остало све у вези с бројем "војника" начину "ратовања" и сл. нас не занима у том удружењу преузетог имена, јер по нашем Статуту није наш задатак да водимо евиденцију чланова туђег удружења. Они то раде, како сте видели код псеудонима "Бели Орао". Наша делатност није анализа рада других удружења. Па још кажу да их "пустимо". Ми њих ни на који начин не држимо.Они само незаконито држе наше име, противно реченом члану реченог закона.
И друго нас ништа не занима о њиховом раду.

""Иоанн Дубињин.
Јуче је била скупштина удружења у пуној сали Економске школе у НС. Ми смо за непуних годину дана учинили то што није учињено од оснивања тих неколико удружења. Уместо да дођу, седну, поразговарају они свуда оговарају своје, а то није лепо. Ми њих стварно не оговарамо, већ се трудимо да спустимо лопту на земљу. Питате зашто не радимо више. Драги пријатељу, ми и кад копирамо са флеша, копирамо од својих средстава, а не од средстава Удружења, јер смо сиромашни, али имамо срце и немамо самољубље печатовско.
Поздрављам Вас и јавите се. Имамо сајт.

Драгољуб Збиљић - Нема потребе да се извињаваш. Кад смо већ код књиге њеног превођења, Marko Gay је Марко Геј. Тачка.

2. део

На исти начин Ваше удружење краде наше име "Ћирилица" (пазите, име Удружења "Ћирилица", а не писма ћирилице!)и преузимате наш идентитет и стварате забуну коју Закон о удружењима у Члану 16. не допушта и тиме нам наносите штету коју речени закон не дозвољава. (Прочитајте Члан 16. Закона о удружењима!)

И само зато сам Вам се обратио, а откуд знам ко сте и апсолутно ме Вн лично не занимате који се иза лажног имена Бели Орао кријете, па Вам је лако да, тако сакривени, неистину говорите и неистином јавност замајавате

Изузетно ценим и поштујем проф. др Драгољуба Збиљића због његове научне концепције србског језичког питања, али и због невероватне посвећености борби за победу истине о Србском језику и писму. Он користи сваку прилику да објави Србском народу истину о тешком стању Србског језика и писма и угрожености идентитета Србског народа због тога. Није му тешко ни да разложно и истрајно полемише са коментаторима нису довољно упућени у ову материју, али ни са онима који су очито злонамерни и на супротној страни истине.

Проф. др. Збиљић зна да у овом тренутку мора и на овај начин да се бори за истину о Србском језику и писму, што за једнох научника није баш пријатно. Међутим, он то чини ради освешћења Србског народа и стварања наде за спас Србског језика и писма, чија је угроженост болно јасна сваком правом Србину.

Проф. др Збиљићу моје поштовање и хвала Вам! Желим нам коначну победу!