Господине Божидаре, имам око 2000 евра уштеђевине (у сламарици, не у банци). Да ли ми саветујете да тај новац што је пре могуће претопим у злато? И како је то могуће учинити, а да не будем насамарен (од стране ад хок златара из иностранства)? Хвала
Узгред... ОДЛИЧАН текст
Препоруке:
35
2
2
уторак, 29 јануар 2013 20:57
ја
Добар текст о важној теми. Мада ми на крају није баш најјасније шта је са нашим златом и где се налази.
Препоруке:
28
1
3
уторак, 29 јануар 2013 21:19
Konacno
Prakticno. Neophodno je pripremati ljude na ono sto nailazi. A to sto nailazi, za pocetak, vazno je razmatrati kroz zlato. Ipak, isto tako je vazno da se ono, u sledecoj iteraciji posmatra preko energije, vode i hrane. Nije neophodno ni da bude nekih bombastih teorija zavere ili propasti sveta. Pozdrav!
Препоруке:
25
0
4
уторак, 29 јануар 2013 21:22
mare
Dread, i ja bih zeleo odg na isto pitanje!
Препоруке:
22
0
5
уторак, 29 јануар 2013 22:46
Бојан@Dread
То је јако мала сума да би могла нешто да значи. Ако би их пребацио у злато, губитак на тој суми у купопродајном процесу могао би да износи и 20%, поготово у Србији у којој се злато може прометовати само као умјетнина.
Моје мишљење је (нисам економиста итд) је да те паре задржиш у том облику или дио замјениш за АУД. Ако би имао нешто више пара, могао би да купиш нешто сребрних полугица, злу не требало. Ја сам прије 1,5 год када је била криза у медијима доста надувана купио АУД и ставио у сеф. Иако курс доста варира и задњих дана је прилично пао, и даље је неких 10-12% већи него у моменту када сам купио. Аустралија има предност у томе што је релативно стабилнија и значајно тргује не само са ЕУ и сад већ и са Азијским земљама. То је онако за прву помоћ да се нађе, али мислим да се неће евро срозати јако пуно преко ноћи већ ће то бити дуготрајан процес.
Поново ћу се (реферирам на моје текстове неколико година уназад) укратко осврнути на узроке онога што сматрам кризом Запада, а не кризом капитализма, како то многи неомарксисти сматрају.
Запад и јесте синоним за глобални пљачкашки капитализам. Велика је заблуда да на западу постоји "добар" и "лош" капитализам, довољно је погледати у европске земље "социјалдемократије" и видети да су и оне поробљене од стране банака и финансијске елите, и ту им "бољи" капитализам није нимало помогао. Уколико се гледа нека позитивна алтернатива рђавом неолиберализму морају се узети у обзир државе које успевају онда када запад пропада, а то су државе тржишно оријентисаног социјализма, пре свега Венецуела (раст БДП 2012-е од 5.5%) и Белорусија (смањила незапосленост са 4% на 1% у току СЕК-е) и латиноамеричке државе које су отерале ММФ попут Бразила, Еквадора и Аргентине, провериле оправданост дуга, уложиле новац у домаћу потрошњу, инвестиције и програме социјалних давања и у запошљавање.
Препоруке:
22
0
7
уторак, 29 јануар 2013 23:19
Posmatrač
Gospodo Mare i Dead novac možete pretvoriti u zlatne dukate ili srebrne...zlatni Franc Jozef težine od 3,47-3,51 gram 24 karata (999/1000)...njihova numizmatička vrednost je najveća ili zlatare majdampek...ali je njihova vrednost numizmatički manja ili kupite srebrnjake...nikako nakit...
Препоруке:
32
0
8
уторак, 29 јануар 2013 23:31
сељак беземљаш
Социјална демагогија, делујући од 1945, под маском "социјалне правде",потпуно нас је разорила.
Социјална демагогија је на почетку а често и на крају,сваког нашег посрнућа.
Више смо клијенти,него народ.
Препоруке:
30
3
9
среда, 30 јануар 2013 09:41
гаврило
редуковано али врло јасно и прецизно дато штиво са пластичним примерима не улазећи у то како је дошло до укидања или убијања америчких федералних резерви чија је подлога била злато и ко је то урадио!но то је једна друга прича...што се тиче ових наших МИШЕВА чини ми се да су доведени да униште све што је још ЗДРАВО у Србији.Волио бих да гријешим али да имају памети одавно би повукли злато из страних банака када је то већ урадила Велика Њемачка!Они су најбољи лакмус папир што треба радити у времену које нам долази...а долази ђавоље вријеме
Препоруке:
13
0
10
среда, 30 јануар 2013 10:48
Anta
Pretvaranje pare u zlato za zlu ne trebalo u teskim vremenima je glupost... Danas ako imas 100 evra za te pare mozes da kupis dzak od 100 kg brasna ili jedan dukat od 3 grama... Ako dodje to strasno vremeza taj dukat mocices da dobijes ne vise od 10 kg brasna...
Препоруке:
14
6
11
среда, 30 јануар 2013 11:07
Милорад Станојловић
Теоријски, злато као подлога тешко може да опстане у односу на папире.
Философски и логички посматрано, подлога је српска реч, буквалног значења, а семантички гледано, тешко га је променити и заменити. Подлога подразумева основ нечега и означава чврст ослонац.
Али, код нас се поставља питање - чега?
Након што су српски републиканци 1948. године променили јато и ушли у други систем, они су створили свој систем, који је на крају кулминирао у - договорну економију. Може оно што се договоримо! Систем се од почетка развијао на принципима синдикалног анархизма, и тријумфовао у расподели друштвених станова.
Другим речима, чак је и папирни новац непотребан. Можемо се договарити о томе да ли новца уопште има и колико ће и кад да вреди. Тиме су надмашили и појам електронског новца, који је данас у моди.
Занимљиво, да београдски републиканци нерадо говоре о било каквој подлози - нападајући златну.
С поштовањем и уважавањем,
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
Препоруке:
5
2
12
среда, 30 јануар 2013 12:35
сељак беземљаш
&Анта
Историјско искуство учи да је од џака брашна,боља коза.
Опстанак у ратовима,револуцијама,устанцима,везан је и зависи од ситне рогате стоке.
Не потцењујем наравнони ни значај брашна.
Препоруке:
19
0
13
среда, 30 јануар 2013 13:06
thinking maize@ сељак беземљаш
Има код Острогорског у "Историји Византије" разматрање ЗАШТО је Византија ПРЕЖИВЕЛА арапску најезду 7-9-тог века БАШ у Анадолији, а изгубила је БОГАТИЈЕ провинције Египат и Сирију. Поред, идеолошких (православље vs. монофизитизам и/или несторијанство) и етничких (грчки елемент vs. коптског и сирског) разлога Острогорски истиче као фактор и природу привреде Анадолије. Тамо се наводи да су западни, претежно равничарски делови, били места интензивне (за оно доба) пољопривреде и због близине Цариграда ОДБРАЊИВА, док су централни и источни делови Анадолије били места сточарства, са могућношћу САМОРЕПРОДУКЦИЈЕ и ВЕЛИКЕ ПОКРЕТЉИВОСТИ ТЕ ИМОВИНЕ у случају рата. Тај елемент, по Острогорском, поред увођења система ТЕМА, заснованим на ситним имањима сељака-ратника, био је ОСНОВА ВИЗАНТИЈСКЕ ЕЛАСТИЧНЕ МОЋИ, која је издржала налет ПРЕМОЋНОГ ИСЛАМА и у суштини спасла оно што се зове хришћанством. Ergo и анадолијске КОЗЕ, ОВЦЕ и ГОВЕДА су допринели СПАСУ Христове науке, а не само кападокијски оци!
Препоруке:
10
1
14
среда, 30 јануар 2013 13:37
s
@Anta
Kupovina zlata ne treba da bude cilj sirotinji koja bira izmedju 100 kg brašna danas i 10 kg sutra, već državama i bogatim ljudima koji zavise od trgovine. Da ste lupili glupost pokazuje i podatak da su Rusija i Kina učetvorostručili zlatne rezerve, da Nemačka traži svoje zlato,a Amerika ga neda i to se sve dešava jer neznaju vrednost zlata u odnosu na brašno! Dakle, zlato treba onima koji razmišljaju o trgovini kad novac postane bezvredni papir.
Situacija u kojoj danas možete za 100e da kupite 100 kg brašna ili 3g dukata, a sutra za 100e ne budete mogli da kupite ni kiflu, a za ona 3g dukata možete da dobijete 10kg brašna ili lek je najpametnija investicija,a ne glupost.
Препоруке:
12
0
15
среда, 30 јануар 2013 15:09
сељак беземљаш
&Thinking maize
Нашао си одличан пример.
Узгред намеће ми се мисао колико су градска деца неспремна за било какву промену,која подразумева измену градске средине као потпуно вештачке.
Требало би обновити рад,сокола,горана,скаута,како год се звало,да се деца науче на услове у природи.
Препоруке:
11
0
16
среда, 30 јануар 2013 15:36
@Dread i @mare
Kao jednu od opcija, mozete kupiti zlatne novcice u Becu (u skoro svim filijalama banaka, na salteru). Na primer novic 0,5 unce, prodajna cena mu je trenutno oko 660e, a trenutak je relativno povoljan, posto se je cena zlata u opadanju i stagnaciji vec oko godinu i po, pa neki poznavaoci ocekuju da cena uskoro nastavi rast. Ovde pominjem samo investicione zlatne novcice (Wiener Philharmoniker), nikako numizmaticki novac. Investicioni imaju precizno utvrdjenu vrednost u zavisnosti od mase i cistoce zlata, dok numizmaticki imaju i kolekcionarsku vrednost, pa se lakse moze desiti da vam neko proda novcic za nerealnu cenu itd.
Препоруке:
2
0
17
среда, 30 јануар 2013 16:53
Anta
A kad je rec o ceni zlata, i ona u apsolutnom smislu prakticno pada... Uzmite samo npr cinjenicu... sa koliko tona zlata moze da se kupi dug Grcke koji iznosi 600 milijardi evra... cifra je neverovatna 20 000 tona... dvadeset hiljada tona...
Препоруке:
3
4
18
среда, 30 јануар 2013 17:04
Фића
На латинском фиат значи нека буде. То је према Библији рекао Бог када је стварао свет. Нека буде светлост и би светлост. Међутим, националне банке нису богови и не могу да стварају вредност ни из чега.
Па Србија је пример успешности пројекта - "Фиат"
Препоруке:
3
0
19
среда, 30 јануар 2013 17:14
INTEREST CALCULATOR
Ради добијања боље слике, убаците у доњи рачунар камата, долар орочен године Христове.
Дакле:
total sum: 1$
years: 2012
interest (камата): 6% (рецимо)
И ДОБИЈАМО ОД ПРИЛИКЕ СЛЕДЕЋИ ИЗНОС:
Total Value = $4.0900680098816E+50
interestcalculator.org/
ТО Ј ЧИНИ МИ СЕ "САМО" НЕКИХ "XXX" ТЕЖИНА СУНЦА. А КОЛИКО ГА ИМА НА ЗЕМЉИ? ПРОМИЛ?
САМИ ДОНЕСИТЕ ЗАКЉУЧАК О ОДРЖИВОСТИ ТАКВЕ МАГИЈЕ
Препоруке:
2
1
20
среда, 30 јануар 2013 17:28
Мирослав Анђелковић
Статистика о порасту цене злата може се наћи овде:
Са дијаграма је уочљиво следеће:
Почетком 2003. цена једне унце 24-каратног злата је износила:
-374 $,
-346 Е,
-505 ЦХФ.
Почетком 2013. цене су следеће:
-1680 $,
-1240 Е,
-1536 ЦХФ.
Дакле, злато је данас у $ 4,49 пута скупље (349,22%), у Еврима је скупље 3,58 пута (258,91%), док је у Швајцарцима скупље 3,04 пута (204,41 %) него пре 10 година.
То заправо значи да је:
- Долар изгубио 78% своје вредности од пре 10 година. Остало му је само 22% негдашње вредности!
- Евро изгубио 72% своје вредности од пре 10 година. Остало му је само 28% негдашње вредности!
- Франак је изгубио 67% своје вредности од пре 10 година. Остало му је само 33% негдашње вредности!
Закључак:
Било брашно, ил' шарени папирићи, глодари су учинили своје!
На злату су ипак зубе поломили!
Препоруке:
11
0
21
среда, 30 јануар 2013 18:45
Мирослав Анђелковић
@Anta
2003. Грцима је хипотетички било потребно за враћање истог дуга од 600 милијарди евра још непојмљивијих 71.600 тона злата!
Сами закључите да ли је Ваша тврдња о појефтињењу злата има чврсто утемељење.
Препоруке:
9
0
22
среда, 30 јануар 2013 19:29
Rudar
Jedan od rudnika u SRB u kome se kopa ruda zlataje rudnik Lece (Farmakom). Konačni proizvod je koncentrat koji se izvozi u Bugarsku. Nema pouzdanih informacija da li se Au vraća u zemlju.
Препоруке:
7
0
23
среда, 30 јануар 2013 19:45
Мирослав Анђелковић
@INTEREST CALCULATOR
Ако се 1$ орочи на 2012 година са годишњом каматом од 6%, крајња сума се добија по формули:
1,06е2012 = 8.2300204190503514892789956401016e+50
Крајњи резултат је двоструко већи од Вашег.
Могуће је да нисте рачунали камату на камату?
Препоруке:
5
0
24
среда, 30 јануар 2013 20:18
Posmatrač
Cena zlata je vezana za pad dolara pad dolara rast cene zlata...obrnuto je evrom pad evra pad cena zlata...sav papirni novac će nestati nastaje nova valuta koja će imati jaku vezu sa zlatom...u poslednjem ratu zlatni dukati su nekome sačuvali život bukvalno,plaćalo se da se izbaviš i izvučeš živu glavu...zlato se ne može jesti...pored zlata,srebra,platine ...zemljište... izvori vode...nekretnine..ko posle marta 2015 godine bude imao dolare,evre...može se probuditi i da shvati da se probudio kao mi u Srbiji januara 1994 godine kada je 1 novi dinar vredeo 1.000.000.000 dinara,odnos evra bi mogao biti 10.000.000 eura/$ =1 apoen neke nove valute a građanima ostanu šarene hartije....od nafte više će vredeti nova valuta kukuruz...
Препоруке:
5
1
25
среда, 30 јануар 2013 20:40
Божидар Маслаћ
Пошто су ме неки коментатори питали како да уложе у злато, дужан сам одговор, међутим морам одмах да кажем да сам пре свега мислио на злато као подлогу државне валуте. Мени лично је једна брокерска фирма нудила да инвестирам у робе на берзи електронским путем, укључујући и злато, а било је потребно уложити око 1600 долара минимум, али ми није уливала поверење. Најгоре од свега је да су сазнали мој број мобилног и да имам новац у том тренутку. Ако бих лично куповао злато, куповао бих да буде у мом личном дохвату, не у виду злата на берзи. Мислим да није исплативо куповати златни накит јер се у продаји губи велики део вредности. Ја лично се нисам интересовао за такву куповину јер ми је фирма везана за прехрамбени сектор па се надам да ћу се и у кризи снаћи, али сам читао да су многи Београђани, за време окупације, продајом породичног злата успели да лакше препроде кризне тренутке. Неки коментатори делују упућени у ову трговину више од мене па предлажем да следите њихове информације.
Препоруке:
7
1
26
четвртак, 31 јануар 2013 18:38
МР
Злато, злато. Као што рече, народ га продаје да би кипио храну. Злато не може да се једе. Економија света неће никад почивати на злату. Злато ће остати само као једно средство за шпекулације на берзама. Здрава економија у којој народ производи оно што му треба увек ће бити главни ослонац. У данашњем свету где нас има тако много живот није тако једноставан где би злато постало чаробни штапић. Апсулутне стабилности неће никад бити. У економији увек постоје периоди где се иде горе-доле. Сетите се да је Шпанија некад пливала у злату које су доносили из Јужне Америке, па је ипак остала једна од најназаднијих држава у Западној Европи. Прави, производи, тргуј и стварај мир - то су услови за здраву економију.
Препоруке:
7
0
27
субота, 02 фебруар 2013 11:23
Милорад Станојловић
@МР; четвртак, 31 јануар 2013 17:38
"...Здрава економија у којој народ производи оно што му треба увек ће бити главни ослонац..."
OK. Али како народ зна оно шт(а)о му треба?
Кад укључим теорију вероватноће и економску статистику, видим да народ зна да му требају друштвени станови, а не грађевинска индустрија. Јер, стан купи за 100 евра, а прода га за 60 хиљада евра.
Требају му и медији да грде тајкуне, који су тако купили превише таких друштвених станова. Е, па то не може, само један по један, тај, такав, стан.
А шта да раде они који нису имали евре и продавца тих и таких станова?
Па, нек иду у рат, да бране нас и наше куће и станове. Нас, којима су понуђени ти и таки друштвени станови за 100 евра.
Па, добро, де, могу да кажу да иду да бране Југославију, ко им ту смета?
Е, па, зато народ више неће земљу, него хлеб. Неће фабрике станова, него станове.
Ко сме сада да ми каже, да то није оно што народу треба?
.jpg)
Узгред... ОДЛИЧАН текст
Моје мишљење је (нисам економиста итд) је да те паре задржиш у том облику или дио замјениш за АУД. Ако би имао нешто више пара, могао би да купиш нешто сребрних полугица, злу не требало. Ја сам прије 1,5 год када је била криза у медијима доста надувана купио АУД и ставио у сеф. Иако курс доста варира и задњих дана је прилично пао, и даље је неких 10-12% већи него у моменту када сам купио. Аустралија има предност у томе што је релативно стабилнија и значајно тргује не само са ЕУ и сад већ и са Азијским земљама. То је онако за прву помоћ да се нађе, али мислим да се неће евро срозати јако пуно преко ноћи већ ће то бити дуготрајан процес.
Запад и јесте синоним за глобални пљачкашки капитализам. Велика је заблуда да на западу постоји "добар" и "лош" капитализам, довољно је погледати у европске земље "социјалдемократије" и видети да су и оне поробљене од стране банака и финансијске елите, и ту им "бољи" капитализам није нимало помогао. Уколико се гледа нека позитивна алтернатива рђавом неолиберализму морају се узети у обзир државе које успевају онда када запад пропада, а то су државе тржишно оријентисаног социјализма, пре свега Венецуела (раст БДП 2012-е од 5.5%) и Белорусија (смањила незапосленост са 4% на 1% у току СЕК-е) и латиноамеричке државе које су отерале ММФ попут Бразила, Еквадора и Аргентине, провериле оправданост дуга, уложиле новац у домаћу потрошњу, инвестиције и програме социјалних давања и у запошљавање.
Социјална демагогија је на почетку а често и на крају,сваког нашег посрнућа.
Више смо клијенти,него народ.
Философски и логички посматрано, подлога је српска реч, буквалног значења, а семантички гледано, тешко га је променити и заменити. Подлога подразумева основ нечега и означава чврст ослонац.
Али, код нас се поставља питање - чега?
Након што су српски републиканци 1948. године променили јато и ушли у други систем, они су створили свој систем, који је на крају кулминирао у - договорну економију. Може оно што се договоримо! Систем се од почетка развијао на принципима синдикалног анархизма, и тријумфовао у расподели друштвених станова.
Другим речима, чак је и папирни новац непотребан. Можемо се договарити о томе да ли новца уопште има и колико ће и кад да вреди. Тиме су надмашили и појам електронског новца, који је данас у моди.
Занимљиво, да београдски републиканци нерадо говоре о било каквој подлози - нападајући златну.
С поштовањем и уважавањем,
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
Историјско искуство учи да је од џака брашна,боља коза.
Опстанак у ратовима,револуцијама,устанцима,везан је и зависи од ситне рогате стоке.
Не потцењујем наравнони ни значај брашна.
Kupovina zlata ne treba da bude cilj sirotinji koja bira izmedju 100 kg brašna danas i 10 kg sutra, već državama i bogatim ljudima koji zavise od trgovine. Da ste lupili glupost pokazuje i podatak da su Rusija i Kina učetvorostručili zlatne rezerve, da Nemačka traži svoje zlato,a Amerika ga neda i to se sve dešava jer neznaju vrednost zlata u odnosu na brašno! Dakle, zlato treba onima koji razmišljaju o trgovini kad novac postane bezvredni papir.
Situacija u kojoj danas možete za 100e da kupite 100 kg brašna ili 3g dukata, a sutra za 100e ne budete mogli da kupite ni kiflu, a za ona 3g dukata možete da dobijete 10kg brašna ili lek je najpametnija investicija,a ne glupost.
Нашао си одличан пример.
Узгред намеће ми се мисао колико су градска деца неспремна за било какву промену,која подразумева измену градске средине као потпуно вештачке.
Требало би обновити рад,сокола,горана,скаута,како год се звало,да се деца науче на услове у природи.
Па Србија је пример успешности пројекта - "Фиат"
Дакле:
total sum: 1$
years: 2012
interest (камата): 6% (рецимо)
И ДОБИЈАМО ОД ПРИЛИКЕ СЛЕДЕЋИ ИЗНОС:
Total Value = $4.0900680098816E+50
interestcalculator.org/
ТО Ј ЧИНИ МИ СЕ "САМО" НЕКИХ "XXX" ТЕЖИНА СУНЦА. А КОЛИКО ГА ИМА НА ЗЕМЉИ? ПРОМИЛ?
САМИ ДОНЕСИТЕ ЗАКЉУЧАК О ОДРЖИВОСТИ ТАКВЕ МАГИЈЕ
Са дијаграма је уочљиво следеће:
Почетком 2003. цена једне унце 24-каратног злата је износила:
-374 $,
-346 Е,
-505 ЦХФ.
Почетком 2013. цене су следеће:
-1680 $,
-1240 Е,
-1536 ЦХФ.
Дакле, злато је данас у $ 4,49 пута скупље (349,22%), у Еврима је скупље 3,58 пута (258,91%), док је у Швајцарцима скупље 3,04 пута (204,41 %) него пре 10 година.
То заправо значи да је:
- Долар изгубио 78% своје вредности од пре 10 година. Остало му је само 22% негдашње вредности!
- Евро изгубио 72% своје вредности од пре 10 година. Остало му је само 28% негдашње вредности!
- Франак је изгубио 67% своје вредности од пре 10 година. Остало му је само 33% негдашње вредности!
Закључак:
На злату су ипак зубе поломили!
2003. Грцима је хипотетички било потребно за враћање истог дуга од 600 милијарди евра још непојмљивијих 71.600 тона злата!
Сами закључите да ли је Ваша тврдња о појефтињењу злата има чврсто утемељење.
Ако се 1$ орочи на 2012 година са годишњом каматом од 6%, крајња сума се добија по формули:
1,06е2012 = 8.2300204190503514892789956401016e+50
Крајњи резултат је двоструко већи од Вашег.
Могуће је да нисте рачунали камату на камату?
"...Здрава економија у којој народ производи оно што му треба увек ће бити главни ослонац..."
OK. Али како народ зна оно шт(а)о му треба?
Кад укључим теорију вероватноће и економску статистику, видим да народ зна да му требају друштвени станови, а не грађевинска индустрија. Јер, стан купи за 100 евра, а прода га за 60 хиљада евра.
Требају му и медији да грде тајкуне, који су тако купили превише таких друштвених станова. Е, па то не може, само један по један, тај, такав, стан.
А шта да раде они који нису имали евре и продавца тих и таких станова?
Па, нек иду у рат, да бране нас и наше куће и станове. Нас, којима су понуђени ти и таки друштвени станови за 100 евра.
Па, добро, де, могу да кажу да иду да бране Југославију, ко им ту смета?
Е, па, зато народ више неће земљу, него хлеб. Неће фабрике станова, него станове.
Ко сме сада да ми каже, да то није оно што народу треба?
С поштовањем и уважавањем,
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ