Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ
Оскар за „Арго“, или колико је танка граница између политичке стварности и филмске илузије
Kоментари (25)
1
среда, 27 фебруар 2013 20:38
kaca
Upravo sam pročitala reagovanje Džimija Kartera koji je veo kritičan prema friziranju istine u filmu , obzirom da je to bio veoma bolan period za američku diplomatiju i samog Predsednika Kartera .
Saznanje da je ARGO dobio Oskara nije bilo iznenadjenje obzirom na visok nivo sprege izmedju američke politike i majstora u Holivudu .
Sve je u funkciji glorifikacije moći Amerike čak i onda kada se istina falsifikuje,činjenjice zamagljuju SVE SA CILJEM PLASIRANJA AMERIČKE ISTINE, koju "obrazovana" Amerika (a bojim se i "obrazovana" Srbija )zdušno prihvata kao zdravo za gotovo.
Da li sa ARGOM kreće produbljena kampanja protiv Irana i Iranaca kao loših momaka kojima osim sankcija treba poslati bombe a zatim obojene revolucijonare da "oslobode" Iran i predaju resurse Američkim i Britanskim kompanijama ?
Препоруке:
69
3
2
среда, 27 фебруар 2013 21:22
perkins
tipicna americka propagnda,ameri pobeduju i kada gube,inace pentagon je pomogao snimanje filma
kriza je pocela kada je iranski rezim zatrazio da ameri ispune odredbe ugovora o prodaji oruzja i vojne opreme koji je jos ugovoren za vreme vladavine saha,posto ameri nisu hteli da isporuce ugovoreno nego da vrate pare rezim je naredio blokadu ambasade koja je potrajala dok usa nije preko posrednika tajno izvrsio isporuku dogovorenog uz uvet da iranski rezim to ne iznosi u javnost sto je rezim do neke granice ispostovao zvanicna verzija o lecenju saha je jos jedna patka u nizu usa propagande
Препоруке:
57
3
3
среда, 27 фебруар 2013 21:28
perkins
samo da jos dodam da je danasnji presednik irana bio jedan od voda blokade ambasade
Препоруке:
45
4
4
среда, 27 фебруар 2013 21:33
Рин о-о то
Као што аутор рече филм је одличан. И јесте тако. Уметничке слободе које нису верне фактографији се могу опростити Афлеку. Јесте ЦИА на прву лопту афирмисана. Филм једноставно говори о приоритетима за државу (што би Срби најзад требали да схвате). Филм говори о конструктивној илузији у служби нације! Овде сви главни актери учествују у одбрани националних интереса („мајстор глуме у пензији“ и манипулатор маскама и сценом и у том учествовању нигде се непомиње „подразумевании“ новац за патриоту појединца)! ...
Препоруке:
32
12
5
среда, 27 фебруар 2013 21:34
Рин о-о то
... По реаговањима, Канађани су мало увређени али поента није у томе. Афлек је направио уметност и промовисао је морал, пре свега. „ЦИА, снајка, ЦИА“ није тема овог филма нити је примарна порука овог филма. Оцена за филм је ипак 8 (од могућих 10 по могућем рангу). Дакле, пропаганда јесте али пропаганда је сталност. Из те пропаганде може се добити, на тацни, универзални и морални претрес. Стране у сукобу, у било ком филму су битни део пропаганде али када то знамо унапред, од филма добијамо оно друго, битније. Афлек нам је то дао.
Препоруке:
13
30
6
четвртак, 28 фебруар 2013 00:22
Dule
Film je bledunjav, nije nikako za oskara, ako bi cenili samu adaptaciju. Na momente dosadan film.
Prica jeste interesantna, ali morala je mnooogooo bolje da se adaptira da bi zasluzila nagradu za najbolji film. Elem, nagrada je svakako dodeljena iz politickih razloga.
Препоруке:
36
6
7
четвртак, 28 фебруар 2013 02:51
Kiza
Iznenedjan sam mnogim "cinjenicama" koje Vladimir Jeftic iznosi u svom clanku. Na primer, gde je on to procitao da je ovaj film zabranjen u Iranu? U CIA Weekly? Mozda ako Iran odbije da kupi americki proizvod najnizeg kvaliteta to znaci da je on zabranjen? Iran je jednostavno odbio da distribuira ovaj film u nacionalnim bioskopima.
Kad Amerikanci kazu da je nesto bazirano na istini to je gola laz. Ako hocete na engleskom da procitate objektivnu analizu ovog filma i Aflekovih promotivnih lazi, onda procitajte ovo: http://www.wideasleepinamerica.com/2013/02/oscar-prints-the-legend-argo.html
U sazetku, najveca zamerka ovom filmu da je jedno-dimenzionalan jer su Iranci predstavljeni samo kao bezumna bradata rulja a Americki agenti kao paragoni civilizacije i humanosti (ha!).
Na kraju, to sto je Jeftic progutao deo lazi iz americke stampe pokazuje kako je Zapadna propaganda sirokog spektra efikasna - cak i nevernici progutaju deo, pa ih cak i distribuiraju dalje.
Препоруке:
42
5
8
четвртак, 28 фебруар 2013 07:04
efendi Dragić
Čujem Ljiljana Smajlović se vraća za urednika Politike lepa vest,opet počinjem da čitam Politiku.
Препоруке:
12
11
9
четвртак, 28 фебруар 2013 07:09
Kiza
"..Иранска талачка криза настала је заправо због тога што је тадашњи председник САД Џими Картер дозволио иранском шаху лечење у Америци..."
Ova "cinjenica" pokupljena sa wikipaedije je bez sumnje sustinska greska Jevtovicevog clanka, da ne ispadne da je zvaka o zabrani ovog filma bitna. Upad u americku ambasadu je bila akcija grupe religioznih studenata, kojima je bilo dosta sahovih odreda smrti kojima su amerikanci dirigovali iz ambasade. Amerikanci su slali liste levicara i religioznih studenata, a sahova para-vojna policija ih je likvidirala. Vrlo slicno kako je bilo i u Indoneziji za vreme Sukarta ili u Cileu u vreme Pinocea.
Ali nesto drugo je interesantnije. U vreme poludele piraterije, vecina visoko-budzetskih Holivuda filmova su placeni od Pentagona ili od CIA-e. Dolazi do smesne situacije da se cak CIA-ski filmovi nadmecu i potiskuju jedni druge, kao sto je Argo potisnuo Nula Tamni Trideset. Sto se ti filmovi vise piraterisu, u toliko je njihov cilj bolje postignut.
Препоруке:
22
4
10
четвртак, 28 фебруар 2013 08:37
stefan.borota@gmail.com
ARGO HIGHLIGHTS У овом чланчићу сам запазио следеће “мисли”:
– Могли сте спасити свет, али сте још увек седели и смешкали се, и знали да сте то још једном одрадили, а да нико не зна… [из уста ЦИА-агента]
– Да је читава обмана откривена [ЦИА-Арго], несумњиво је да би њени актери били сместа погубљени од Иранске револуционарне гарде…
– ширења утицаја персијске цивилизације у региону…
– Филм је и објективно и посматрано из критичког угла заслужио Оскара…
– Ово је доказ да су преговори, у комбинацији са прикривеним операцијама, далеко успешнији од примене бруталне војне силе.
– …остаје препорука читаоцима текста да филм свакако заслужује да се одгледа.
Уз последњи цитат додајем, да ни г. Јевтић не заслужује више. [,]
Препоруке:
22
6
11
четвртак, 28 фебруар 2013 09:45
Одбрана и последњи дани
Американци нам продају своје приче још од Џон Форда. Логично је да они праве пропагандне филмове, али није логично да ми ту пропаганду промовишемо као уметничко дело. Гледао сам синоћ документарне снимке из вијетнамског рата, како амерички војници ударају кундацима вијетнамску децу и друге њихове специјалности као што је напалм и слично. А уметничка обрада тог рата је "Ловац на јелене" у којем јадни, поштени и часни амерички војници трпе иживљавања од вијетнамске војске која их држи затворене у кавезу. Политичко смеће од филма као и онај оскаровац "катанац", о којем је овде писао Миодраг Зарковић, и гомила других филмова.
Препоруке:
24
3
12
четвртак, 28 фебруар 2013 10:11
Драшко
Не улазим у оцену филма као уметничког остварења, али могу да приметим да је цела прича доста *натегнута* да би се ЦИА учинила заслужном, што није истина.
Ништа није могло да се уради без огромне помоћи канађана. Американци нису имали никаква решења. Канадске власти су реаговале правовремено издале лажне идентитете, вршиле притисак на америчке власти да нешто предузму, али су они оклевали. Напокон су пристали и Мендез је стварно смислио причу о холивудској екипи којаје требала да покрије боравак тих људи у Ирану. ЦИА је требала да направи фалсификоване иранске визе и чак и ту су оманули тако да су ти људи морали сами да модификују те визе у канадским путним исправама. Амерички дипломате би боље прошле да су се обратиле покојном Тапију да им он фалсификује визе, боље би то урадио.
Препоруке:
17
4
13
четвртак, 28 фебруар 2013 10:19
Starac Milija
Teško se možemo složiti da je film veoma dobar, a posebno je daleko da bude najbolji film 2012. ARGO je stigao do Oskara preko društveno-političke podobnosti a ne shodno nekom kreativnom, da kažemo "umetničkom" kvalitetu. kad ova buka oko Oskara prođe niko od gledalaca se neće sećati filma Argo. Film je napravljen u uobičajenom vestern maniru. Iranci su naravno indijanci. Ambasada je Fort-USA pod opsadom.
Bojim se da ovaj film ima namenu da pripremi američku javnost na novi rat, i da je to glavna upotrebna vrednost ovog filma.
Препоруке:
19
3
14
четвртак, 28 фебруар 2013 10:34
Зоран Ђорђевић
Лепо рече Каћа:
Sve je u funkciji glorifikacije moći Amerike čak i onda kada se istina falsifikuje,činjenjice zamagljuju SVE SA CILJEM PLASIRANJA AMERIČKE ISTINE, koju "obrazovana" Amerika (a bojim se i "obrazovana" Srbija )zdušno prihvata kao zdravo za gotovo.
Потписујем. Као и онај коментар у коме је човек рекао да је то почело одавно, од Џона Форда. Сви каубојски филмови су рађени у сарадњи (и вероватно уз финансијску подршку) са Пентагоном, и имали су за циљ да сатанизују Индијанце и тиме оправдају геноцид над њима.
Препоруке:
24
4
15
четвртак, 28 фебруар 2013 11:29
PP
Za perkinsa-I vi ste naseli na USA propagandu.Bes Iranaca prema USA nije izazvan tamo nekim nepostovanjem ugovora o isporuci oruzija.Razlozi su sto je Iranski narod dugo trpeo pod USA marionetom.Revolucija je omogucila da se taj bes iskaze.Jos od svrgavanja Reze USA nastoje da se ponovo vrate u Iran.Sadasnji dogadjaji su kontiuitet.A o umetnickom kvalitetu filma treba raspravljati nevezano od politicke pozadine.Neki komentatori minimiziraju ulogu CIA-e sto je pogresno.Ova operacija opisana u filmu je bila uspesna i nije cudo sto je iskoriscena u propagandne svrhe.Prava katastrofa za CIA i pentagon je bila neuspesna operacija Orlova Kandza.Za fiasko su USA nasli opravdanje u losim meteo uslovima-pescana oluja.Zapravo Iranci su na vreme saznali mesto desanta i postavili klasicnu zasedu.
Препоруке:
4
5
16
четвртак, 28 фебруар 2013 11:33
Срђа
Пропагандни филмови се гледају због поруке коју пропаганда носи а не због уметности.
Препоруке:
12
2
17
четвртак, 28 фебруар 2013 11:42
победа и издаја
Да смо ми нека држава, могли бисмо да направимо, уз подршку нашег Министарства одбране, филм о агресији на Србију 1999. године.
Главна радња на Космету, све напето, агресори руше мостове, електране, бомбардују пијаце и грађане на улици, страда дете на ноши, вести широм Србије. Понеки кратак кадар из Црне Горе. Наши се боре против терориста и истовремено надмудрују невиђено бројнију силу довитљивошћу, помоћу тенкова од картона и наложене ватре.
Уплете се, наравно, љубавна прича, напети људски моменти, криза која се решава на добар начин, понека жртва међу браниоцима да не би било једнобојно, а на крају - наша војска у непрегледним колонама са заставама победоносно излази с Космета. Последње сцене отрежњујуће - потписивање капитулације у Куманову.
Све би то могло - кад у нашем Министарству не би седели и НАТО службеници, и то без плаћања кирије.
Препоруке:
27
0
18
четвртак, 28 фебруар 2013 11:47
!
Американци су познати по томе да снимају пропагандне филмове и неко може рећи да је и овај филм веома суптилно креирана пропаганда, али остаје препорука читаоцима текста да филм свакако заслужује да се одгледа.-Ovaj film i jeste suptilno kreirana propaganda.Ali bi ga trebalo odgledati rastereceno ako vec znamo kom zanru pripada.Uostalom i TOP-GAN je klasican propagandni film.To ameri i nisu krili.
Препоруке:
14
4
19
четвртак, 28 фебруар 2013 14:17
Зоран Ђорђевић
Да смо ми нека држава, могли бисмо да направимо, уз подршку нашег Министарства одбране, филм о агресији на Србију 1999. године.
Потпуно се слажем, али да ли би такав филм прошао на неком фестивалу, а о наградама да и не говорим. Награде добијају само антисрпски филмови, а један овакав, чак и да је сваки детаљ истинит, и да је филм врхунско уметничко остварење, био би проглашен за пропаганду и не би га нико купио и дистрибуирао.
Што не значи да не треба покушати.
Препоруке:
12
0
20
четвртак, 28 фебруар 2013 15:08
Радгост
...не би га нико купио и дистрибуирао...
Неће бити.Филм би купили:Кина,Индија,Индонезија,Бразил,Русија!
Препоруке:
11
0
21
четвртак, 28 фебруар 2013 15:12
ел нињо
не бих ни пола банке дао да гледам овај филм. нити бих губио време да га тражим по интернету. док год ми будемо трошили паре на америчке филмове, хрватску и словеначку робу и шиптарске пекарске производе биће нам овако.
Препоруке:
14
4
22
четвртак, 28 фебруар 2013 15:24
Јозеф К.
У питању је филм препун холивудских клишеа, патетике, типичних флоскула, фраза, патетичних кадрова, општих места и осталих убица филма као уметности. Прилагођен је просечној и исподпросечној, незахтевној филмској публици, чији укус је грађен на класичном, некритичком холивудском филмском изражају који је све, само не дубок, интелектуалан и квалитетан.
Овај филм је обична роба, намењена широкој народној маси. Дакле, са чисто филмске стране, реч је о једном скоро, мизерном филму, у коме не функционише ниједан филски елеманат, Глума је непостојећа, ниједан карактер није дубље изграђен, Афлек је очајан, прича патетична, празна и дискутабилна. Уместо квалитетног садржаја имамо познате флоскулице у виду пошалица,,Argo fuck yorself", патетичних крупних кадрова забринутог шефа мисије, радост и пољупце свих запослених у канцеларији по успешно обављеном задатку, бег у последњи милисекунд,...
О политичком моменту и аспектима не вреди ништа говорити. То је јасно свима, осим можда Пери Луковићу.
Препоруке:
17
4
23
четвртак, 28 фебруар 2013 17:10
Bob
Oskar sve više liči na onog nobela za književnost ili mir. Ove godine je pritisak američke propagande dostigao vrhunac, 3 filma za koja ne vredi potrošiti ni 5 minuta su ušla u izbor! Zero dark (iliti skakanje majmuna u kabinetu predsednika), Argo (opet naši heroji) i ne zaboravite tatu Linkolna; Holivud pada sve niže i niže. Ostali filmovi su sasvim prosečni. Silver i Django ne znam čemu služe. Suvišni filmovi.
Naslov jednog sve kaže - Les miserables. Mizerija.
Posle se neki s pravom pitaju da li je film uopšte umetnost.
Препоруке:
12
4
24
петак, 01 март 2013 12:29
PP
Vidim da vecina komentatora kao nikad nije gledala americke filmove.Dajte bre razdvojite politikanstvo od filma.Zarad nekih dnevnopolitickih poena namecete drugima ocene o filmu koji mnogi nisu ni pogledali.Pa lepo vam je objasnjeno da film jeste propaganda.Ali bre sta je zaista TOP-GAN!A na kraju krajeva da bi razumeli metode neprijatelja treba ga i upoznati!
Препоруке:
6
5
25
субота, 02 март 2013 02:00
gledalac
argo? da li se salite?
da li neko stvarno misli da je marketinski filmcic bena afleka vredan oskara? dajte kameru i pristojnog snimatelja, svaki vojni penzioner sa novog beograda snimice bolji i istinitiji film!
.jpg)
Saznanje da je ARGO dobio Oskara nije bilo iznenadjenje obzirom na visok nivo sprege izmedju američke politike i majstora u Holivudu .
Sve je u funkciji glorifikacije moći Amerike čak i onda kada se istina falsifikuje,činjenjice zamagljuju SVE SA CILJEM PLASIRANJA AMERIČKE ISTINE, koju "obrazovana" Amerika (a bojim se i "obrazovana" Srbija )zdušno prihvata kao zdravo za gotovo.
Da li sa ARGOM kreće produbljena kampanja protiv Irana i Iranaca kao loših momaka kojima osim sankcija treba poslati bombe a zatim obojene revolucijonare da "oslobode" Iran i predaju resurse Američkim i Britanskim kompanijama ?
kriza je pocela kada je iranski rezim zatrazio da ameri ispune odredbe ugovora o prodaji oruzja i vojne opreme koji je jos ugovoren za vreme vladavine saha,posto ameri nisu hteli da isporuce ugovoreno nego da vrate pare rezim je naredio blokadu ambasade koja je potrajala dok usa nije preko posrednika tajno izvrsio isporuku dogovorenog uz uvet da iranski rezim to ne iznosi u javnost sto je rezim do neke granice ispostovao zvanicna verzija o lecenju saha je jos jedna patka u nizu usa propagande
Prica jeste interesantna, ali morala je mnooogooo bolje da se adaptira da bi zasluzila nagradu za najbolji film. Elem, nagrada je svakako dodeljena iz politickih razloga.
Kad Amerikanci kazu da je nesto bazirano na istini to je gola laz. Ako hocete na engleskom da procitate objektivnu analizu ovog filma i Aflekovih promotivnih lazi, onda procitajte ovo: http://www.wideasleepinamerica.com/2013/02/oscar-prints-the-legend-argo.html
U sazetku, najveca zamerka ovom filmu da je jedno-dimenzionalan jer su Iranci predstavljeni samo kao bezumna bradata rulja a Americki agenti kao paragoni civilizacije i humanosti (ha!).
Na kraju, to sto je Jeftic progutao deo lazi iz americke stampe pokazuje kako je Zapadna propaganda sirokog spektra efikasna - cak i nevernici progutaju deo, pa ih cak i distribuiraju dalje.
Ova "cinjenica" pokupljena sa wikipaedije je bez sumnje sustinska greska Jevtovicevog clanka, da ne ispadne da je zvaka o zabrani ovog filma bitna. Upad u americku ambasadu je bila akcija grupe religioznih studenata, kojima je bilo dosta sahovih odreda smrti kojima su amerikanci dirigovali iz ambasade. Amerikanci su slali liste levicara i religioznih studenata, a sahova para-vojna policija ih je likvidirala. Vrlo slicno kako je bilo i u Indoneziji za vreme Sukarta ili u Cileu u vreme Pinocea.
Ali nesto drugo je interesantnije. U vreme poludele piraterije, vecina visoko-budzetskih Holivuda filmova su placeni od Pentagona ili od CIA-e. Dolazi do smesne situacije da se cak CIA-ski filmovi nadmecu i potiskuju jedni druge, kao sto je Argo potisnuo Nula Tamni Trideset. Sto se ti filmovi vise piraterisu, u toliko je njihov cilj bolje postignut.
У овом чланчићу сам запазио следеће “мисли”:
– Могли сте спасити свет, али сте још увек седели и смешкали се, и знали да сте то још једном одрадили, а да нико не зна… [из уста ЦИА-агента]
– Да је читава обмана откривена [ЦИА-Арго], несумњиво је да би њени актери били сместа погубљени од Иранске револуционарне гарде…
– ширења утицаја персијске цивилизације у региону…
– Филм је и објективно и посматрано из критичког угла заслужио Оскара…
– Ово је доказ да су преговори, у комбинацији са прикривеним операцијама, далеко успешнији од примене бруталне војне силе.
– …остаје препорука читаоцима текста да филм свакако заслужује да се одгледа.
Уз последњи цитат додајем, да ни г. Јевтић не заслужује више. [,]
Ништа није могло да се уради без огромне помоћи канађана. Американци нису имали никаква решења. Канадске власти су реаговале правовремено издале лажне идентитете, вршиле притисак на америчке власти да нешто предузму, али су они оклевали. Напокон су пристали и Мендез је стварно смислио причу о холивудској екипи којаје требала да покрије боравак тих људи у Ирану. ЦИА је требала да направи фалсификоване иранске визе и чак и ту су оманули тако да су ти људи морали сами да модификују те визе у канадским путним исправама. Амерички дипломате би боље прошле да су се обратиле покојном Тапију да им он фалсификује визе, боље би то урадио.
Bojim se da ovaj film ima namenu da pripremi američku javnost na novi rat, i da je to glavna upotrebna vrednost ovog filma.
Главна радња на Космету, све напето, агресори руше мостове, електране, бомбардују пијаце и грађане на улици, страда дете на ноши, вести широм Србије. Понеки кратак кадар из Црне Горе. Наши се боре против терориста и истовремено надмудрују невиђено бројнију силу довитљивошћу, помоћу тенкова од картона и наложене ватре.
Уплете се, наравно, љубавна прича, напети људски моменти, криза која се решава на добар начин, понека жртва међу браниоцима да не би било једнобојно, а на крају - наша војска у непрегледним колонама са заставама победоносно излази с Космета. Последње сцене отрежњујуће - потписивање капитулације у Куманову.
Све би то могло - кад у нашем Министарству не би седели и НАТО службеници, и то без плаћања кирије.
Што не значи да не треба покушати.
Неће бити.Филм би купили:Кина,Индија,Индонезија,Бразил,Русија!
Овај филм је обична роба, намењена широкој народној маси. Дакле, са чисто филмске стране, реч је о једном скоро, мизерном филму, у коме не функционише ниједан филски елеманат, Глума је непостојећа, ниједан карактер није дубље изграђен, Афлек је очајан, прича патетична, празна и дискутабилна. Уместо квалитетног садржаја имамо познате флоскулице у виду пошалица,,Argo fuck yorself", патетичних крупних кадрова забринутог шефа мисије, радост и пољупце свих запослених у канцеларији по успешно обављеном задатку, бег у последњи милисекунд,...
О политичком моменту и аспектима не вреди ништа говорити. То је јасно свима, осим можда Пери Луковићу.
Naslov jednog sve kaže - Les miserables. Mizerija.
Posle se neki s pravom pitaju da li je film uopšte umetnost.
da li neko stvarno misli da je marketinski filmcic bena afleka vredan oskara? dajte kameru i pristojnog snimatelja, svaki vojni penzioner sa novog beograda snimice bolji i istinitiji film!