Treba naglasiti da intenziviranje saradnje s Razvojnom bankom Kine i kineskim kompanijama na izgradnji koridora (kao i saradnje s Rusijom na polju energetske infrastrukture i rekonstrukciji železničke mreže) ne samo da ne bi bilo u koliziji sa „evropskim težnjama“ Srbije, već bi zapravo bilo potpuno u evropskom trendu – dovoljno je pomenuti da je Kina drugi ekonomski partner EU i najveći strani investitor u Nemačkoj. Ovom saradnjom Srbija bi prvi put posle više decenija išla u susret događajima i promenama u svetskoj ekonomiji i (geo)politici, čime bi stekla i povećanu otpornost na pritiske određenih spoljnih centara moći koji ne ispoljavaju entuzijazam u podsticanju ekonomskog razvoja i napretka Srbije.
Ovome se nema sta dodati! Bravo, profesore!
Препоруке:
42
1
3
субота, 06 април 2013 11:42
Ник
Хвала Богу да у Србији још има нормалних и паметних економиста
Препоруке:
36
1
4
субота, 06 април 2013 13:59
Срђа
Целокупна мрежа, изведена и пројектована, путна и железничка има озбиљне и велике промашаје у себи који условљавају губитке, смањен обим саобраћаја и повећане трошкове изградње и одржавања.
Луке, аеродроми, индустријске и комерцијалне зоне су позициониране без обазирања на саобраћајне правце, превише су близу насеља и/или нису опремљене адекватно.
Овај текст наставља традицију привилеговања друмског и авионског над железничким и речним саобраћајем - што је за Србију недопустив превид с обзиром да има подједнаке потенцијале за сва четири вида саобраћаја.
Препоруке:
13
21
5
субота, 06 април 2013 14:04
Срђа
Подаци у вези са друмским саобраћајем
Није релавантно укрштање података дужине путева и броја аутомобила.
Тачније дужина путева сама по себи не значи ништа.
На пр. може постојати пут кроз Сахару, и приказати се у статистичким подацима а да тај пут никоме, или готово никоме не користи.
Број моторних возила само по себи не значи ништа.
На пр. један се вози 5 минута до посла, паркира и ауто је ту наредних 8-10 сати до следеће петоминутне вожње, други се пак не вози уопште а трећи је таксиста.
Наравно, извесно је да због парафискалног оптерећења приликом годишње регистрације, број регистрованих возила опада.
Извесно је да ако власти пооштре услове за поседовање, куповину и увоз аута, повећа акцизе и путарине, вожња опет постане привилегија.
Препоруке:
10
21
6
субота, 06 април 2013 14:18
Dušan Novi Sad
Glavno pitanje za svaku nacionalnu ekonomiju nije da li vam trebaju auto-putevi,nego šta ćete prevoziti tim putevima.
Srbija gradi auto-put parama kojih nema/skupim kreditima ili budućim koncesijama/ kojima niko neće hteti da putuje.
Dobar primer je Španija,zemlja koja ima više auto-puteva od Nemačke ! i koja je država trenutno u najvećoj ekonomskoj krizi-upravo Španija !
Dakle,kao zaključak,Srbija ne treba da forsira gradnju auto- puteva nego da prvo razvija industriju i proizvodnju razmenjivih dobara/proizvodnja hrane,drvne industrije,farmaceutska i tekstilna industrija i sl./.
Препоруке:
11
21
7
субота, 06 април 2013 14:19
Срђа
Ваља одговорити на неколико питања пре свега:
- где људи живе,
- где људи раде,
- који робни транспорт и где се одвија,
- који међународни саобраћај се одвија кроз земљу...
Препоруке:
7
18
8
субота, 06 април 2013 18:39
Ben
@Srdjo, šta te svrbi? Kao da nisi ni pročitao članak, već samo naslov. Srđo, vidim da te boli što ipak ima u Srbiji ljudi koji mogu da raskriju maglu koju širite takvi kao ti, već 15 godina.
Ne vredi ti trolovanje Srđo, istina je jača od laži i prevara.
Препоруке:
24
3
9
субота, 06 април 2013 18:41
mari
"Izgradnjom koridora X i XI i uspostavljanjem efikasne nacionalne saobraćajne infrastrukture obnovio bi se značaj Srbije u transnacionalnoj i panevropskoj saobraćajnoj mreži i povećao njen geopolitički uticaj u ovom delu Evrope. Uz to, intenzivan i promišljen razvoj saobraćajne infrastrukture Srbije omogućava nekonfliktno usklađivanje nacionalne razvojne politike sa evropskim i evroazijskim razvojnim procesima."
Pa upravo TO je razlog zbog kojeg i miniraju završetak koridora 10, kao i druge infrastrukturne rojekte u Srbiji! Šta će im razvijena Srbija, treba im ovakva mrcina kakvu je napraviše Dinkić, Đelić, Đilas, Vlahović,...
Jako kvalitetan članak, prepun informacija kojih nema u srpskoj javnosti. Hvala.
Препоруке:
25
0
10
субота, 06 април 2013 18:45
јов.о
Врло занимљива анализа, прецизно, логично и разумљиво штиво. Ово да прочитају српски политичари и ресорни министри и да се не заносе ЕУ-фантазмима кад имају реално и врло ислативу алтернативу за развој инфраструктуре.
Препоруке:
22
0
11
субота, 06 април 2013 18:50
узред
Одличан чланак, браво за аутора!
И наравно да су се хитро јавили минери "Срђа", "Душан Н.Сад".. из познате хрватско-мађарске екипе саботера са излизаним флоскулама типа "Шта ће Србији нови путеви, то није исплативо..." и сличним небулозама. Ал не вреди, аргументи проф. Аћимовића су убитачно логични.
Препоруке:
26
0
12
субота, 06 април 2013 18:56
Marijan V.
Srdja: Valja odgovoriti na nekoliko pitanja pre svega:
- gde ljudi žive,
- gde ljudi rade,
- koji robni transport i gde se odvija,
- koji međunarodni saobraćaj se odvija kroz zemlju...
Srdjo, zasto za pocetak ne procitate tekst, pa eventualno prokomentarisete ono sto u njemu pise?
Препоруке:
22
1
13
субота, 06 април 2013 19:03
случајни пролазник
Браво, мајсторе, рекао си све што треба рећи. Ако има памети у власти, послушаће ове необориве аргументе.
Препоруке:
16
0
14
субота, 06 април 2013 20:52
Srdja
Nije tekst los nego nepotpun (razmatra uglavnom drumski saobracaj). I ne samo da je tekst dobrodosao vec izrazavam nadu da ce biti jos mnogo vise tesktova ovakvog kvaliteta s obzirom da se radi o temi koja pored toga sto je znacajna, njenim se izrabljivanjem (nekritickim) u predizbornim kampanjama dozvolilo da se spusti na najnize lestve politikantstva, korupcije i zloupotrebe.
Препоруке:
5
20
15
субота, 06 април 2013 20:57
Srdja
Primedbe nisu upucene kako bi se sprecio razvoj saobracaja, vec unapredio njegov kvalitet sa sto manje novca. Na kraju krajeva, ako ko ima primedbu na tacnost mojih komentara ili pitanje, neka napise. Ono sto Dusan NS napisao je tacno ali je zakljucak pogresan jer kao i sve druge stvari i saobracaj se moze raditi pravilno ili pogresno, skupo ili jeftino.
Препоруке:
4
19
16
субота, 06 април 2013 21:05
dox
Izvrsna analiza i to u pravom trenutku.
Saberite se, ljudi, vidite da vam sa briselsko-nemackim gazdama ne ide. Okrenite se saradnji sa onim zemljama koje su buducnost i koje i imaju i umeju da pomognu da se Srbija digle sa kolena. Odmah sad. Bez oklevanja.
Препоруке:
20
1
17
субота, 06 април 2013 21:07
Srdja
Sto se tice razvoja drumskog saobracaja, a on je jedini koji vlasti pokusavaju da razvijaju, valja primetiti da je isti potpuno orijentisan ka strancima iako ti cine neznatan udeo saobracaja u Srbiji pa je strategija tako i postavljena: medjunarodni pravci/koridori/autoputevi imaju prednost prema nacionalnim/magistralnim iako su prvi skuplji i ne resavaju sve teritorijalne potrebe.
Препоруке:
4
9
18
субота, 06 април 2013 21:45
istocni koridor
Autor: Ugledajmo se i primenimo razvojno iskustvo zemlje koja danas predstavlja lokomotivu svetske privrede.
– „Ako želiš da budeš bogat, prvo gradi puteve” (kineska poslovica)
Slazem se, ali ze to potrebno da zemlja bude suverena, a ne protektorat kakva je danasnja Srbija.
U svakom slucaju, pohvala autoru i redakciji na neobicno kvalitetnom stivu o vise nego vaznoj temi.
Препоруке:
11
0
19
субота, 06 април 2013 23:24
Мила
Занимљив, информативан текст, пружа доста повода за размишљање. Можда је мало затрпан драматичним вестима, али свакако подршка објављивању оваквих чланака који осветљавају тужну српску економску збиљу.
Препоруке:
12
0
20
недеља, 07 април 2013 00:01
марија
Коректан, прегледан и паметан чланак. Питање је да ли овде у овом политичком куплерају има ко то да чита, разуме и изведе консеквенце за практично поступање.
Препоруке:
13
0
21
недеља, 07 април 2013 12:54
dejan
Nacrtao vam covek crno na belo - sta dobijate, sta gubite od saradnje sa Eu i saradnje sa Kinom i Rusijom, prst na celo i uzmite se u pamet! I na posao!
Препоруке:
9
0
22
недеља, 07 април 2013 15:35
предлог
Хвала за чланак!
Није ми јасно чему служи тзв. зауставна трака на аутопутевима. То је скоро једна трећина новца у изградњи, а не користе се, сем изузетно.
Зар није боље да се и она користи за саобраћај, а да на сваких 5 км постоји мали простор-проширење за случај квара (што се дешава све ређе захваљујући квалитету и стандардима савремених возила)- плус паркинзи, мотели, ресторани, бензинске пумпе ...
Пут са слике би тако имао шест уместо четири траке, уз минимално улагање.
Препоруке:
9
0
23
недеља, 07 април 2013 16:52
RADO
Mogao je poštovani profesor da uporedi samo dva podatka: 1. Koliko dugo se gradi koridor 10 i
2. Omladinske radne brigade prugu Šamac - Sarajevo u dužini od 220 km.su izgradile 1947. godine u periodu od 1. marta do 29. novembra.
Da li Vam ovaj podatak nešto govori?
Препоруке:
11
0
24
недеља, 07 април 2013 22:33
Дино Зоранић
Спас Србије је на Истоку!
Препоруке:
10
0
25
понедељак, 08 април 2013 14:04
Не слажем се
Напротив:
Танка црна линија, Синиша Стефановић, петак, 25. децембар 2009.
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/tanka-crna-linija.html
Ув(иј)ек иста прича, Синиша Стефановић, понедељак, 06. септембар 2010.
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uvijek-ista-prica.html
(погледати и коментаре)
Стари, на жалост и даље актуелан виц:
Знате ли да је Реган понудио Југославији десет "Першинга" за десет економиста исте разорне моћи?
Препоруке:
1
6
26
понедељак, 08 април 2013 21:17
Srdja
Sinisa Stefanovic je objasnio - zasto su ubacili ljudima u usi te koridore osim ako nije u pitanju jedna stetocinska politika.
Препоруке:
0
6
27
понедељак, 08 април 2013 23:25
miki
Srdja : Sinisa Stefanovic je objasnio - zasto su ubacili ljudima u usi te koridore osim ako nije u pitanju jedna stetocinska politika.
Koliko sam upoznat, Siniša Stefanović je istoričar. Ovo je prevashodno ekonomska tema.
Препоруке:
6
0
28
уторак, 09 април 2013 03:38
Srdja
Moze da bude i veterinar ali napisano ili ima smisla ili nema.
Saobracaj je ekonomsko, pravno, tehnicko a i politicko pitanje. Tehnicki aspekt je bazni i kada taj segment nije adekvatan onda ostali uvecavaju greske.
.jpg)
Ovome se nema sta dodati! Bravo, profesore!
Луке, аеродроми, индустријске и комерцијалне зоне су позициониране без обазирања на саобраћајне правце, превише су близу насеља и/или нису опремљене адекватно.
Овај текст наставља традицију привилеговања друмског и авионског над железничким и речним саобраћајем - што је за Србију недопустив превид с обзиром да има подједнаке потенцијале за сва четири вида саобраћаја.
Није релавантно укрштање података дужине путева и броја аутомобила.
Тачније дужина путева сама по себи не значи ништа.
На пр. може постојати пут кроз Сахару, и приказати се у статистичким подацима а да тај пут никоме, или готово никоме не користи.
Број моторних возила само по себи не значи ништа.
На пр. један се вози 5 минута до посла, паркира и ауто је ту наредних 8-10 сати до следеће петоминутне вожње, други се пак не вози уопште а трећи је таксиста.
Наравно, извесно је да због парафискалног оптерећења приликом годишње регистрације, број регистрованих возила опада.
Извесно је да ако власти пооштре услове за поседовање, куповину и увоз аута, повећа акцизе и путарине, вожња опет постане привилегија.
Srbija gradi auto-put parama kojih nema/skupim kreditima ili budućim koncesijama/ kojima niko neće hteti da putuje.
Dobar primer je Španija,zemlja koja ima više auto-puteva od Nemačke ! i koja je država trenutno u najvećoj ekonomskoj krizi-upravo Španija !
Dakle,kao zaključak,Srbija ne treba da forsira gradnju auto- puteva nego da prvo razvija industriju i proizvodnju razmenjivih dobara/proizvodnja hrane,drvne industrije,farmaceutska i tekstilna industrija i sl./.
- где људи живе,
- где људи раде,
- који робни транспорт и где се одвија,
- који међународни саобраћај се одвија кроз земљу...
Ne vredi ti trolovanje Srđo, istina je jača od laži i prevara.
Pa upravo TO je razlog zbog kojeg i miniraju završetak koridora 10, kao i druge infrastrukturne rojekte u Srbiji! Šta će im razvijena Srbija, treba im ovakva mrcina kakvu je napraviše Dinkić, Đelić, Đilas, Vlahović,...
Jako kvalitetan članak, prepun informacija kojih nema u srpskoj javnosti. Hvala.
И наравно да су се хитро јавили минери "Срђа", "Душан Н.Сад".. из познате хрватско-мађарске екипе саботера са излизаним флоскулама типа "Шта ће Србији нови путеви, то није исплативо..." и сличним небулозама. Ал не вреди, аргументи проф. Аћимовића су убитачно логични.
- gde ljudi žive,
- gde ljudi rade,
- koji robni transport i gde se odvija,
- koji međunarodni saobraćaj se odvija kroz zemlju...
Srdjo, zasto za pocetak ne procitate tekst, pa eventualno prokomentarisete ono sto u njemu pise?
Saberite se, ljudi, vidite da vam sa briselsko-nemackim gazdama ne ide. Okrenite se saradnji sa onim zemljama koje su buducnost i koje i imaju i umeju da pomognu da se Srbija digle sa kolena. Odmah sad. Bez oklevanja.
– „Ako želiš da budeš bogat, prvo gradi puteve” (kineska poslovica)
Slazem se, ali ze to potrebno da zemlja bude suverena, a ne protektorat kakva je danasnja Srbija.
U svakom slucaju, pohvala autoru i redakciji na neobicno kvalitetnom stivu o vise nego vaznoj temi.
Није ми јасно чему служи тзв. зауставна трака на аутопутевима. То је скоро једна трећина новца у изградњи, а не користе се, сем изузетно.
Зар није боље да се и она користи за саобраћај, а да на сваких 5 км постоји мали простор-проширење за случај квара (што се дешава све ређе захваљујући квалитету и стандардима савремених возила)- плус паркинзи, мотели, ресторани, бензинске пумпе ...
Пут са слике би тако имао шест уместо четири траке, уз минимално улагање.
2. Omladinske radne brigade prugu Šamac - Sarajevo u dužini od 220 km.su izgradile 1947. godine u periodu od 1. marta do 29. novembra.
Da li Vam ovaj podatak nešto govori?
Танка црна линија, Синиша Стефановић, петак, 25. децембар 2009.
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/tanka-crna-linija.html
Ув(иј)ек иста прича, Синиша Стефановић, понедељак, 06. септембар 2010.
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uvijek-ista-prica.html
(погледати и коментаре)
Стари, на жалост и даље актуелан виц:
Знате ли да је Реган понудио Југославији десет "Першинга" за десет економиста исте разорне моћи?
Koliko sam upoznat, Siniša Stefanović je istoričar. Ovo je prevashodno ekonomska tema.
Saobracaj je ekonomsko, pravno, tehnicko a i politicko pitanje. Tehnicki aspekt je bazni i kada taj segment nije adekvatan onda ostali uvecavaju greske.