Mislim da novine, kao sto su NSPM, ne treba da sluze za prepucavanja raznih pojedinaca, bilo ko da su oni.
Препоруке:
40
31
2
петак, 12 јул 2013 10:02
SuperBad
Potresno.Necu moci da spavam
Препоруке:
38
5
3
петак, 12 јул 2013 10:19
Veritas Triumphus
ne znam sta je ovde istina, ali jedno me muci, ako je gojko tesic uspesan, odakle toliki gubitci u sluzbenom glasniku...ne znam zasto je gavrilovic toliko zasluzan...kazete podrzali su ga mnogi umetnici, lepo, zar ti isti umetnici pod vodjstvom voje brajovica nisu podrzali siptarsku izlozbu neke umetnosti, gde su nam pokazali slike adama jasarija u sred beograda kao, eto, neku umetnost...toliko o vrednosti nasih umetnika....gde su ti veliki umetnici bili dok je kosovo nestajalo, i gde su sad, kad je narod dole sam...da su honorari u pitanju...hmm, brzo bi bilo hvatanje za vratove...ne, ne branim radosa, ni na kraj pameti mi nije, dss pa onda sns...niti ovim krivim autora za gubitak kosova, ne, autora i njegove clanke rado citam, ali ova polemika mi nije bas jasna...isto tako, ne mogu umetnici u ovako propaloj drzavi da budu sve, pa i revolucionari...ali mogu da ukazu na zlo...svaka cast pojedincima, ali velika vecina, i umetnika, i novinara je u sluzbi onoga ko daje honorare...jadno!
Препоруке:
67
4
4
петак, 12 јул 2013 10:53
Kritika
Ljušićeva politička karijera ima problematičnih mesta ali Tešićevo vođenje Glasnika ih ima još više. Naravno da ljudi treba da budu plaćeni za ono što rade kao urednici, priređivači i slično ali smatram da je upitno ako ne i nemoralno da se u sadašnjim prilikama pored jedne pune plate/penzije prima još jedan honorar u toj visini (ili daleko viši) od javnog preduzeća. Zašto recimo priređivači ne bi dobijali 20, 30 hiljada dinara a ne i 60, 70 hiljada ili više? Ako ljudi iz kulture protestuju zbog svoj lošeg položaja trebali bi kao akt elementarne društvene odgovornosti da pogledaju kakva je situacija u Srbiji i da malo prilagode svoja očekivanja. Ako su već elita trebalo bi da dele i sudbinu, makar delimično, sredine u kojoj pripadaju. Po čemu se onda razlikuju od evroatlatske elite koja preživa strane honorare i stipendije?
Препоруке:
34
5
5
петак, 12 јул 2013 10:54
Препуцавање/полемика
Mislim da novine, kao sto su NSPM, ne treba da sluze za prepucavanja raznih pojedinaca, bilo ko da su oni.
Није ово препуцавање већ полемика и медиј као НСПМ има ту изузетну особину да може отворено да се полемише о разним питањима од јавног значаја а ово је свакако једно од таквих питања.
Препоруке:
40
4
6
петак, 12 јул 2013 11:02
SM.
Nisam poštovalac metoda rada "ve de RAKE".
Nisam niti za način rada V.Kecmanovića,jer završava polemiku prilično nekorektno.
Da sam Vučiću savetnik,savetovao bi mu ovo te ono.
Da sam Vučićev prijatelj,rekao bi mu ovo te ono,ali nisam /nažalost/,zato neka se "ve de Raka nebrine za svoj položj,PRVI potpredsednik VLADE,neće ništa saznati o nepodopštini VE DE RAKE.
Препоруке:
14
13
7
петак, 12 јул 2013 11:13
ух
Размонтира га мали Кецмановић баш онако. Али и даље мислим да је удворички начин и тон оног првог Тешићевог текста био удворички и погрешан.
Препоруке:
45
5
8
петак, 12 јул 2013 11:19
Искрено
Nisam niti za način rada V.Kecmanovića,jer završava polemiku prilično nekorektno.
ИСкрено говорећи и контекст у којем се он спомиње у Љушићевом тексту је прилично некоректан, односно не прецизира се шта се тачно спочитава. Поента тог Љушићевог одељка није била да прозове неког конкретног хонорарца већ да укаже да је превише људи било ангажовано по том основу у Гласнику што је по свој прилици тачно. А што се тиче Тешићевог хонорара за Винаверова сабрана дела, ако је тај податак тачан то је стварно брука овог предузећа.
Препоруке:
37
3
9
петак, 12 јул 2013 11:21
Туцко
Хеееееј бивши хонорарци, СРАМ ВАС БИЛО! Искрен да будем вероватно би ово важило и за садашње хонорарце, али на њихову срећу они чуте и не јављају се. Еј, Србијо, еј шајкачо продана, зашто то све трпиш?
Препоруке:
29
8
10
петак, 12 јул 2013 11:21
Katarina Krstic
Izgleda da previse pamtim, a secam se da sam u kulturni zivot Srbije usla u vreme kada su se vodile knjizevne polemike, nekada ostre, gotovo uvek ideoloski prikrivene, ali knjizevne. Danasnji devojcurci ce istoriju srpske kulture pamtiti po polemikama o tirazu, novcu i visini honorara. Tuzna vremena.
Препоруке:
43
2
11
петак, 12 јул 2013 11:42
Honorari
Trebalo je ovde pristupiti mnogo transparentnije počev od Tešića koji je nemušto govorio o problemima Glasnika a da se nije osvrnuo na svoje delovanje - ako je elementarno pošten morao bi da izađe sa podacima. Njegov tekst je najproblematičniji jer on bukvalno ne govori ništa osim što pokušava da podrije položaj sadašnjeg direktora. Ljušić nije cvećka ali nema sumnje da ne bi izlazio sa onim podacima da nisu tačni.
Препоруке:
25
2
12
петак, 12 јул 2013 11:44
ЂОРЂЕ
Од 10 коментара 6 је на хрватској латиници. Зато не треба замерити Тешићу што су многа издања Службеног гласника на хрватском писму, и што Љушић говори да је и то писмо српско. Нису посрнула само та двојица, неги и сам народ.
Препоруке:
25
17
13
петак, 12 јул 2013 11:58
МЈ
Први пут чујем да уредници праве књиге, туђе кљиге, које се одлично продају. И зашто је Станислав Винавер ишта писао када је то могао, много боље, генијални уредник, за тричавих 30 000 евра. За 3 милоина евра можда би написао Рат и мир, 2.део.
Препоруке:
32
8
14
петак, 12 јул 2013 12:11
Dafni-Jela
Ni kad se samozvana 'elita' valja po blatu koje je u mnogome sama kreirala, ne mogu da se izbegnu maliciozni komentari na račun onih koji se zovu narod! Smeta mi zamena teza. Pišem latinicom jer nemam drugu tehničku mogućnost. Tehničke mogućnosti mi je kreirala tzv elita raznim činjenjima i nečinjenjima. To me podseti i na izjavu čuvenog Vulina- narod je kriv što prodajom učestvuje u davanju zemlje Šiptarima. Nije kriva 'elita' koja 80 godina ne čini ništa, ili uporno radi na uništenju Srbije.
Препоруке:
14
5
15
петак, 12 јул 2013 13:04
u krug u krug u krug u krug...igramo valcer ja i drug
'Слободана Гавриловића,којим је опседнут је,када је смењиван,подржало више стотина уметника и интелектуалаца,што је,у средини каква је наша, истинска реткост.'
ne poznajem ijednoga od upletenih aktera u ovaj uredničko-intelektualno-honorarni žanr svesrpski,ali to što će cela srpska,partijska b92-pink-soros-rts-mtv-erste bank javnost nekoga podržati,zar je to argument?ne bi prepoznali ni teslu da je sa njima u krevetu a ni elfridu jelinek kojoj se,kao,dive.
'ljubimci medija su ono što intelektualce čini intelektualcima,a ne njihovo delo'napisao je u le'monde diplmatique moris.t.maskino.'prema diogenovom principu...uloga današnjeg intelektualca je da bude nemirna savest svog vremena,svoje epohe,buntovnik koje se ne poistovećuje sa društvenim sistemom-bez ustupaka'+'ne zaboravljajući pritom svoju prvu obavezu-marginalnu,beskorisnu i osnovnu:kritiku i odbijanje kompromisa sa dominatorima'.ne prepoznajem ikoga od navedenih srpskih partijaca i'ljubimaca medija'u ovome
Препоруке:
16
2
16
петак, 12 јул 2013 13:51
Sim.a
Mala "polemika na književnoj desnici" oko toga ko je uzeo koliko para.
Neprocenjivo :)
Препоруке:
27
4
17
петак, 12 јул 2013 14:32
označiteljski lanac-katanac
*Veritas Triumphus
ne tražite od umetnika da budu moralni,etični,'veliki ljudi'.oni su samo ljudi.njihova dela mogu bili velika,značajna,signifikantna,ali,s obzirom da živimo u srbiji a srbija je margina,obod,smetlište,'zona gaze','siva zona'...tu umetnici sa naslovnih strana-odrađuju poslove za svoje investitore.mali je to novac,jeftini su oni,ali,ipak je redovan i obezbeđuje više od proste reprodukcije,zato nekolicina njih protestuje jer samo nekolicina i dobija novac jer samo za nekolicinu i ima novac.umetnici,kao,prihvataju ulogu promotera velikih ideja civilizacije ali,usput,a to je njihova glavna uloga,postaju deo infrastrukture politike i,tako:manjak ideologije a višak politike.zašto je važno navesti cifre i izvore tokova novca?zato što kada vidim XY kako protestuju umesto njih vidim erste banku+soros+5.oktobar+pink+b92+ljotića+sps+gradskog službenika+fondacijskog sluđžbenika+'ljubimca'svih agencija i konkursa...a o siledžijstvu njihovom ili o'karakteru kao sudbini'ne bih.
Препоруке:
11
2
18
петак, 12 јул 2013 14:47
Bob
Ovo sada nema veze sa sadržajem članka:
Тиме шта је од детаља којима се овде бави, баш као и од детаља којима се бавио на смехотресним, денунцијаторским конференцијама за штампу – међу којима је, барем за сада, хит она посвећена цени пулта у Гласниковом кафићу – полуистина, а шта неистина, као и тиме шта је све вршилац, у досадашњој завидној каријери мувао и шта тренутно мува, и на колико је све места примао паре, бавиће се слични њему.
Ovako se može pisati roman ili pripovetka, i to bez ikakve zamerke, ali članak za novine - nikako. Teško i naporno.
Препоруке:
18
6
19
петак, 12 јул 2013 17:15
iz- holandije
E, moj Vladimire..a bas si mi poceo biti simpatican, zbog RS da se razumemo! Ali za OVO sedi JEDAN! Ili mislis da je tvoj OBRAZ pljacke naroda, ipak sacuvan 'postenim honorarisanjem! Pre neki dan rece neko, kada bi svi vi nestali sa naucno/kulturne scene Srbija ne bi to ni primetila! I u pravu je!
ja-ja-renisanje!
Препоруке:
17
11
20
петак, 12 јул 2013 17:29
...
муљ, каљуга, блато,Љушић се грли са Вучићем,муљ, одвратан устајао,каљуга до грла,Ђелић,Ђилас,Тома Гробар,Динкић пливају у сумпорном испарењу,одбори ДС прелазе у СНС, и УРС, сви се боре за Вучићеву позадину, улазе, групно, појединачно,гужва је, муљ, каљуга, блато, тамо ДС, тамо СНС, тамо ЛЕЛЕ СРБИЈО....
Препоруке:
22
0
21
петак, 12 јул 2013 17:31
упутство
[quпетак, 12 јул 2013 Dafni-Jela
... Pišem latinicom jer nemam drugu tehničku mogućnost.ote]
Постоје техничке могућности, лако доступне, али Ви вероватно не знате за њих.
Ако не можете баш никако да активирате српску ћирилицу у компјутеру који користите, онда сигурно можете следеће: свој текст на латиници копирајте у поље једног од бројних пресловљивача на интернету (нпр. http://srpskacirilica.org.rs/?page_id=348), кликните на тастер "Преслови" и у секунди имате тај текст на ћирилици. Онда тако пресловљени текст копирате тамо где Вам је потребан. Лако!
За све то треба неколико секунди, увек је доступно, без обзира чији је рачунар и где се налази.
Препоруке:
14
7
22
петак, 12 јул 2013 17:49
Све је лаж
Увек сам држао страну Кецмановићу јуниору, али овај
пут се он нашао погођен зато што је Љушић рекао да
је "уредно" примао 55.000 динара месечно, што је
потврдио и сам јуниор. Па шта је онда спорно ?
Ништа, осим јуниорове сујете.
Било би му боље да се уопште није јављао.
Поштедео би и нас да не читамо глупости, и себе, да на њих не троши време.
Препоруке:
22
9
23
петак, 12 јул 2013 17:57
Приређивање
Први пут чујем да уредници праве књиге, туђе кљиге, које се одлично продају.
Уз дужно поштовање онда сте врло слабо упућени како функционише процес настанка књиге, поред писца који је најважнији у процесу учествује и низ других са различитим нивоима експертизе. Приређивачи класичних писаца било домаће или светске књижевости раде озбиљан задатак (узмите два издања, једно добро приређено и једно само одштампано па ћете уочити разлику) који треба да буде и плаћен. Питање је само да али у оваквим приликама у каквима се Србија налази то треба да буде плаћено оволико - рекао бих да не и да би интелектуална елита морала да има и далеко више моралне стандарде. Али рећи да тај посао не вреди је крајње малициозно. У Енглеској рецимо постоји чак синдикат састављача индекса са стручне публикације. Нажалост, Србија је у очајном економском положају - да су нека срећнија времена не бисмо се згражавали над оволиким хонорарима.
Препоруке:
11
2
24
петак, 12 јул 2013 17:59
Десница
Ovako se može pisati roman ili pripovetka, i to bez ikakve zamerke, ali članak za novine - nikako. Teško i naporno.
НСПМ колико сам упућен нису новине него електронски портал који доноси и ауторске текстове који не морају да прате журналистичке стилске стандарде - напротив било би досадо да велики број аутора пише на исти начин.
Препоруке:
10
1
25
петак, 12 јул 2013 18:02
Примање
Увек сам држао страну Кецмановићу јуниору, али овај пут се он нашао погођен зато што је Љушић рекао даје "уредно" примао 55.000 динара месечно, што је потврдио и сам јуниор.
Постоји ту једна велика разлика - Љушић је написао да је паре добијао у контесту злоупотребе и у свом крешенду изношења података није прецизирао шта је ту проблематично? Да ли је директор злоупотребио службени положај склапањем таквих уговора? Ако јесте то би се морало процесуирати а ако није изношење таквих података је чиста демагогија. Љушић можда може да говори о превеликом уређивачког колегију, претераним накнадама и томе слично али би о томе морао да изнесе конкретне податке а е само да наброји неколио висина хонорара због којих би ваљда сви ми требали да се сврстамо на његову страну.
Препоруке:
15
0
26
петак, 12 јул 2013 18:49
izostavili ste'podguznu muvu'
u krug u krug u krug u krug...igramo valcer ja i drug
Ovako glasi citat iz Le mond diplomatique,izdanje na srpskom,18.oktobar 2002.,članak'Novi reakcionari traže istinu'-Francuski intelektualci skreću udesno,strana 19,zadnji pasus:
...'Uloga današnjeg intelektualca je ista kao što je bila i pre,podseća Mišel Onfrej:prema Diogenovom principu(ili Burdijeovom),da bude nemirna savest svog vremena,svoje epohe.Da bude podguzna muva,buntovnik koji se ne poistovećuje sa društvenim sistemom.Intelektualac može da misli i svoje ideje prenosi političarima koji nemaju dara za mišljenje i zapažanje.On mora da se bori protiv nepravde,mana sistema,mehanizama otušenja...Bez ustupaka'
Moris T.Maskino
preveo B.D.
Препоруке:
4
1
27
петак, 12 јул 2013 20:01
Интелектуалац
Овде се не говори о улози интелектуалца коју уопште није могуће тако једноставно одредити као некакве мушице већ о питањима како је вођено једно јано предузеће и да и су кадровске промене оправдане и благотворне. Дискунтантима на српским сајтовима углавном недостаје способност да се концетришу на неку тему.
Препоруке:
8
2
28
петак, 12 јул 2013 22:26
сељак беземљаш
У другој књизи, ДЈЕЛА Петра Кочића штампаниних 1951 године у Сарајеву, су и Кочићева писма.
Из писама се види да су његове новчане прилике цео живот биле,више него тешке. А види се и зашто.
Петар Кочић из Беча пише 25 јануара, 1903, године Богдану Поповићу:
"Гладан го и бос, с пропалим прстима кроз ципеле, ходам ја по Бечу и сећам се свог детињства, својих планина, својих драгих брђана, па ако гдјегод сретнемког доброг друга, заиштем од њега који крајцар, свратим се у какву кавану где је јевтино, па пишем "С ПЛАНИНЕ И ИСПОД ПЛАНИНЕ"...По три дана буде да се ништа вруће не окуси.
АЛИ ЈА САМ ЗАДОВОЉАН, ЈЕР САМ САМОСТАЛАН, НЕ БЕНДАМ НИКОГ, ОСИМ ОНОГ КО ПОШТЕНО МИСЛИ И РАДИ "
Треба читати његове говоре у Сабору па видети шта је такав "не бендајући никог, осим оног ко поштено мисли и ради значио за српски народ у Босни.
Није Кочић једини. наставак
Препоруке:
15
1
29
петак, 12 јул 2013 22:38
сељак беземљаш
наставак
Главни уредник СРПСКИХ НОВИНА на Крфу, Бранко Лазић, 29 маја 1917,пише Министарству просвете и црквених дела:
"Покојни Владислав Петковић Дис, био је сарадник Српских новина и као такав слао, листу из Париза, песме, записе и остали материјал. Пошто хонорар није примио, молим министарство да му се одреди хонорар и пошаље његовој порофдици у Србији."
Када се Владислав Петковић Дис,18 маја 1917 утопио приликом торпиљирања брода "Италија" у џепу је имао једну драхму и педесет лепти.
Шеф Просветног оделења,С Урошевић у писму Министарству просвете и црквених послова између осталог пише;
"Знајући да је Петковић пошао на Крф зато, да радом
у српским новинама или како било помогне својој жени и деци да не умру од глади..ја мислим да вршим своју дужност, када молим да се овој сиротињи помогне"
Послали су 300 динара ондашњих, неисплаћених хонорара. (Само узгред Дисовог сина Мутимира , капетана дражиног убили су комунист после рата и нема потомака)наставак
Препоруке:
19
0
30
петак, 12 јул 2013 23:22
сељак беземљаш
наставак
Цитати о Дису су из књиге ДИСХАРМОНИЈА Александра Југовића Београд 2007.
Милош Црњански је писао своје најбоље књиге живећи у Лондону у кварту Нотинг Хил, кварту где станују обојени и сиромашни емигранти. Цео намештај чини:
једна фотеља,две столице, једна полица са књигама,машина за куцање,Видина шиваћа машина,кревет ормар на расклапање. пренето из ЖИВОТ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ Радована Поповића Просвета Београд 1980
Црњански је једно време радио у подруму код обућара а углавном је живео од сукњица за лутке које је његова супруга шила за лутке.
у часопису Идеје 1935 пише текст
БОГАТАШКА ДЕЦА ИГРАЈУ СЕ КОМУНИЗМА и
НАШ САЛОНСКИ КОМУНИЗАМ
Ти ће 1944 први лећи на руду. Па сад имамо то што мамо.
Савез књижевника Југославије 1949 објављује 1949
зборник ЈУГОСЛОВЕНСКА ПОЕЗИЈА у коме нема ни Црњанског, ни Растка Петровића, ни Дучића ....
наставак
Препоруке:
18
0
31
субота, 13 јул 2013 07:37
...
bezemljašu
Dis uopšte nije bio iz siromašne porodice. Doduše, ni iz bogate. Otac mu je držao kafanu u Zablaću, jednom selu nadomak Čačka. A. Jugović je veoma dobro proučio njegovo poreklo. Posle Disove pogibije, njegova se žena preudala. Disova ćerka je stradala u požaru, a sina su streljali komunisti; bio je novinar Vremena (tih strašnih dana streljan je i njegov kolega iz iste redakcije, rođeni brat Milke Minić-Janković). Iz pobočne linije Dis ima potomaka. Jedan sinovac je bio javni tužilac u Požarevcu i koliko znam, imao je dece. Drugog, Cvetka, lično sam poznavao; radio je u jednoj ustanovi kulture u Beogradu,umro je pre svoje pedesete, nikada se nije ženio - bio je svestan koliko je bolestan. Priču Radoslava Petkovića, pisca iz Pančeva da je Disov potomak treba primiti s rezervom.
Препоруке:
9
0
32
субота, 13 јул 2013 07:57
Idris
@gospodin Seljak bezemljaš
"Službeni glasnik" se u vreme kada je Srbija bila ozbiljna država, pa još i nacionalna kraljevina, zvao "Srpski list". Ovo je ostatak ideala sfrj: naziv je bezličan, likovi su nebitni, jedino su pare važne. Postavili ste, Vašim komentarima nepremostivu granicu između elite i vd intelektualaca sa nekim i nekako završenim školama. I dali odgovor zašto gubimo Kosovo. Nema elite, uvek neko drugi treba da se žrtvuje (ako neće - onda je izdajnik), a pare - meni. Mihiz je pisao o korupciji svih u sfrj: ne samo vrha, već i radnika, seljaka, poštene inteligencije (vikendice, letovanja, zimovanja, stanovi, honorari...). Ova prepucavanja su nastavak feljtona o Jovanki. Hvala Vam na komentarima. Uz svaki tekst ide neka muzika, uz ovaj serijal, po meni, тхе бест: http://www.youtube.com/watch?v=gnbDcoY38nM
Tesna Koza - Tango Sojic
Препоруке:
3
0
33
субота, 13 јул 2013 08:04
Idris
@Idris
Rekoh "ozbiljna država". Bila je mnogo više od toga, bila je Otadžbina. Danas je površina sa parcelama, koju niko ne voli. Od zemlje do države je ogroman put, od države do otadžbine koja se voli, bez da se pita zašto - još duži. Ako ne bude ratova, vidimo se za 300-400 godina. Možda.
Препоруке:
5
0
34
субота, 13 јул 2013 08:07
...
bezemljašu
Dis je izabrao boemiju kao način života. Ili je ona izabrala njega. Bio je učitelj. Onda su ministarstva raspoređivala svoje službenike, počinjalo se u provinciji, po selima, da bi pred penziju zaposleni dobio Beograd. Dis je radio negde u istočnoj Srbiji, bio je stalno pijan, neprestano je pisao neke molbe za premeštaj, ili novčanu pomoć. U Beogradu se družio najviše sa Simom Pandurovićem. Matoš je smatrao da je talentovaniji od Sime, ali "zbog nedostatka kulture i siromaštva" nije mogao da uradi više. Skerlić ih nije voleo; smatrao je da su zakasneli pesnici ponora: pojavili su se mnogo posle Bodlera i Edgara Alana Poa; davao je prednost Dučiću i njegovom aristokratizmu simbolizovanom u "žutim ružama poezije". Vladeta Jerotić svrstava Disa u sam vrh svetske poezije, pored drevnih indijskih spisa, i Ničea. Sve je to vrlo, vrlo preterano.
Препоруке:
6
0
35
субота, 13 јул 2013 10:37
сељак беземљаш
наставак
Дакле у зборнику Југословенске поезије 1949 нема
Црњанског, Растка Петровића, Дучића...
Милан Богдановић пише брошурицу СЛОМ ПОСЛЕРАТНОГ МОДЕРНИЗМА (само узгред улизујући се властима лоше пише о Црњанском.Други разлог нема. Или није читао ЛИРИКУ ИТАКЕ, шта ли.)
Новембра 1944 Марко Ристић у ПОЛИТИЦИ објављује чланак који је позив на линч.
"како су то рекли Коча Поповић и Пеко Дапчевић"
Цео чланак има код Селенића у УБИСТВО СА ПРЕДУМИШЉАЈЕМ а део у ЕФЕМЕРИС Дејана Медаковића.
Почиње рашчишћавање терена тако што је одма у Београду убијено 105 интелектуалаца. За почетак. А да преосталим цвокоћу зуби, да знају шта комуниси могу и да то никада не забораве. Марко Ристић је амбасадор и сада није како пеко и кочо кажу већ тито. Пише памфлет ТРИ МРТВА ПЕСНИКА у коме поред два мртвапесника (Пол Елијар и Растко Петровић)ставља и Црњанског. Добија ЈУГОСЛОВЕНСКУ НАГРАДУ САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ за памфлет.
наставак
Препоруке:
9
1
36
субота, 13 јул 2013 10:59
сељак беземљаш
наставак
Ристић за ЈУГОСЛОВЕНСКУ ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ пише лексикографску белешку о Црњанском.Дочепали се он и Крлежа езаног банаћанина, па туку.
Оволико писаније о Марку Ристићу само као моделу по коме су поступали касније интелектуалци.
Процес је завршен када Јосип Броз 11 новембра 1948 постаје почасни члан Српске академије наука.
Тачније постојала је и виша фаза улизиштва.
Настала после 1949. То је прича о томе ко су били наши "дисиденти" "храбри интелектуалци".
НЕШТО КАО ЦРВИ У ОНОМ СИРУ КОЈИ РИЈУ ПО ЊЕМУ ДА БИ МУ ДАЛИ ПИКАНТАН УКУС. То и дан данас збуњује многе.
Леп пример је Ана.
Морам да прекинем Наставак
Препоруке:
8
2
37
субота, 13 јул 2013 19:26
Све је лаж
& сељак беземљашКад овако паметне коментаре остављате као сељак,како бисте тек растурали да сте "интелектуалац".По принципу Вашег "црва у сиру који му даје пикантан укус", и Латинка Перовић је постала дисидент,и "најдражи Титин либерал".Ха,ха,ха...Јадна ли је Србија, ко још увек у њој држи слово.Све сам другосрбијански .... олош.
Препоруке:
4
1
38
субота, 13 јул 2013 23:26
сељак беземљаш
наставак
Одустало се од било какве сумње или не дај Боже,
критике вођа или тенковина које су донели.
У противном долазило би до:
"Друже тито ми смо њега сместили у затвор". Тако некако је гласила основа либералне мисли у Србији.
Потреба за вишом школом улизиштва јавила се споља.
Западне земље су финансирале. Није их интересовала суштина већ паковање.
Техника више школе улизиштва састојала се у вештини
да се не дира ништа важно у тенковинама али да се
остави слика привида слободе. Најчешће кроз хумор.
Хумористи низ длаку говорио је Ћопић.
Па ЧЛАНУ смешан члан библиотеке. А може и нешто од
Чехова.
Тако интелектуалци. ИМАО САМ УТИСАК ДА У ЏЕПУ СВОЈИХ ОДЕЛА НОСЕ ПАРЧЕ ИЗМЕТА И ДА ГА С ВРЕМЕНА НА ВРЕМЕ ОПИПАВАЈУ.
наставак
Препоруке:
7
1
39
недеља, 14 јул 2013 01:33
Bob
@Десница
NSPM je(su) novine, bolje rečeno časopis. Portal, šta je to? Prozor, prolaz, redtube, youtube?
Препоруке:
4
0
40
недеља, 14 јул 2013 10:08
сељак беземљаш
наставак
Не пишем ја против интелектуалаца. Ништа ником не замерам.Имам разумевања. Просто, пишем како је. Нисмо тресли решетке. Ништа јуначко.
Живело се уз Обилића али се преживљавало и преживљава уз Краљевића Марка. И то онај део наше невеселе повести где он дотера султана (цара) до дувара.
Цар с' одмиче, Марко се примиче,
Док дотера цара до дувара;
Цар се маша руком у џепове,
Он извади стотину дуката,
Па и даје Краљевићу Марку:
"Иди, Марко те се напиј вина.
И многи су се опијали.
То су протести. Да "цар" да паре.
А све је почело због кифле. Сатерани 1944 у мишје рупе, навикли на кифле у кревету интелектуалци су прихватили нову "науку" Седамдесетих су стигле генерације отшколоване на новој науци.
Тако смо остали без елите.
НАСТАВАК
Препоруке:
10
0
41
недеља, 14 јул 2013 10:24
сељак беземљаш
наставак
Крајње је време да неко напише квалитетан рад о утицају кифли на интелектуални живот Срба.
Већ спомињани Петар Кочић из Беча пише оцу Герасиму Кочићу у Гомионицу, 28 новембра 1900.г.
"..За јело од Бање Луке до Беча нисам ништа потрошио, него сам узео у Загребу двије кифле, па сам једну и у Беч донио."
Грађански интелектуалци, преостали после преких судова 1944 наводе навику на кифле у кревету као разлог за прихватање марксизма.
Посебно треба проучити протесте деведесетих, типа нисам имао за кифлу па сам зато себи узео фиделинку.
Препоруке:
12
0
42
недеља, 14 јул 2013 17:38
сељак беземљаш
&---
Радо прочитам ваше коментаре.
Не стигох да се јавим, око Диса.
Желим вам свако добро.
.jpg)
Није ово препуцавање већ полемика и медиј као НСПМ има ту изузетну особину да може отворено да се полемише о разним питањима од јавног значаја а ово је свакако једно од таквих питања.
Nisam niti za način rada V.Kecmanovića,jer završava polemiku prilično nekorektno.
Da sam Vučiću savetnik,savetovao bi mu ovo te ono.
Da sam Vučićev prijatelj,rekao bi mu ovo te ono,ali nisam /nažalost/,zato neka se "ve de Raka nebrine za svoj položj,PRVI potpredsednik VLADE,neće ništa saznati o nepodopštini VE DE RAKE.
ИСкрено говорећи и контекст у којем се он спомиње у Љушићевом тексту је прилично некоректан, односно не прецизира се шта се тачно спочитава. Поента тог Љушићевог одељка није била да прозове неког конкретног хонорарца већ да укаже да је превише људи било ангажовано по том основу у Гласнику што је по свој прилици тачно. А што се тиче Тешићевог хонорара за Винаверова сабрана дела, ако је тај податак тачан то је стварно брука овог предузећа.
ne poznajem ijednoga od upletenih aktera u ovaj uredničko-intelektualno-honorarni žanr svesrpski,ali to što će cela srpska,partijska b92-pink-soros-rts-mtv-erste bank javnost nekoga podržati,zar je to argument?ne bi prepoznali ni teslu da je sa njima u krevetu a ni elfridu jelinek kojoj se,kao,dive.
'ljubimci medija su ono što intelektualce čini intelektualcima,a ne njihovo delo'napisao je u le'monde diplmatique moris.t.maskino.'prema diogenovom principu...uloga današnjeg intelektualca je da bude nemirna savest svog vremena,svoje epohe,buntovnik koje se ne poistovećuje sa društvenim sistemom-bez ustupaka'+'ne zaboravljajući pritom svoju prvu obavezu-marginalnu,beskorisnu i osnovnu:kritiku i odbijanje kompromisa sa dominatorima'.ne prepoznajem ikoga od navedenih srpskih partijaca i'ljubimaca medija'u ovome
Neprocenjivo :)
ne tražite od umetnika da budu moralni,etični,'veliki ljudi'.oni su samo ljudi.njihova dela mogu bili velika,značajna,signifikantna,ali,s obzirom da živimo u srbiji a srbija je margina,obod,smetlište,'zona gaze','siva zona'...tu umetnici sa naslovnih strana-odrađuju poslove za svoje investitore.mali je to novac,jeftini su oni,ali,ipak je redovan i obezbeđuje više od proste reprodukcije,zato nekolicina njih protestuje jer samo nekolicina i dobija novac jer samo za nekolicinu i ima novac.umetnici,kao,prihvataju ulogu promotera velikih ideja civilizacije ali,usput,a to je njihova glavna uloga,postaju deo infrastrukture politike i,tako:manjak ideologije a višak politike.zašto je važno navesti cifre i izvore tokova novca?zato što kada vidim XY kako protestuju umesto njih vidim erste banku+soros+5.oktobar+pink+b92+ljotića+sps+gradskog službenika+fondacijskog sluđžbenika+'ljubimca'svih agencija i konkursa...a o siledžijstvu njihovom ili o'karakteru kao sudbini'ne bih.
Ovako se može pisati roman ili pripovetka, i to bez ikakve zamerke, ali članak za novine - nikako. Teško i naporno.
ja-ja-renisanje!
... Pišem latinicom jer nemam drugu tehničku mogućnost.ote]
Постоје техничке могућности, лако доступне, али Ви вероватно не знате за њих.
Ако не можете баш никако да активирате српску ћирилицу у компјутеру који користите, онда сигурно можете следеће: свој текст на латиници копирајте у поље једног од бројних пресловљивача на интернету (нпр. http://srpskacirilica.org.rs/?page_id=348), кликните на тастер "Преслови" и у секунди имате тај текст на ћирилици. Онда тако пресловљени текст копирате тамо где Вам је потребан. Лако!
За све то треба неколико секунди, увек је доступно, без обзира чији је рачунар и где се налази.
пут се он нашао погођен зато што је Љушић рекао да
је "уредно" примао 55.000 динара месечно, што је
потврдио и сам јуниор. Па шта је онда спорно ?
Ништа, осим јуниорове сујете.
Било би му боље да се уопште није јављао.
Поштедео би и нас да не читамо глупости, и себе, да на њих не троши време.
Уз дужно поштовање онда сте врло слабо упућени како функционише процес настанка књиге, поред писца који је најважнији у процесу учествује и низ других са различитим нивоима експертизе. Приређивачи класичних писаца било домаће или светске књижевости раде озбиљан задатак (узмите два издања, једно добро приређено и једно само одштампано па ћете уочити разлику) који треба да буде и плаћен. Питање је само да али у оваквим приликама у каквима се Србија налази то треба да буде плаћено оволико - рекао бих да не и да би интелектуална елита морала да има и далеко више моралне стандарде. Али рећи да тај посао не вреди је крајње малициозно. У Енглеској рецимо постоји чак синдикат састављача индекса са стручне публикације. Нажалост, Србија је у очајном економском положају - да су нека срећнија времена не бисмо се згражавали над оволиким хонорарима.
НСПМ колико сам упућен нису новине него електронски портал који доноси и ауторске текстове који не морају да прате журналистичке стилске стандарде - напротив било би досадо да велики број аутора пише на исти начин.
Постоји ту једна велика разлика - Љушић је написао да је паре добијао у контесту злоупотребе и у свом крешенду изношења података није прецизирао шта је ту проблематично? Да ли је директор злоупотребио службени положај склапањем таквих уговора? Ако јесте то би се морало процесуирати а ако није изношење таквих података је чиста демагогија. Љушић можда може да говори о превеликом уређивачког колегију, претераним накнадама и томе слично али би о томе морао да изнесе конкретне податке а е само да наброји неколио висина хонорара због којих би ваљда сви ми требали да се сврстамо на његову страну.
Ovako glasi citat iz Le mond diplomatique,izdanje na srpskom,18.oktobar 2002.,članak'Novi reakcionari traže istinu'-Francuski intelektualci skreću udesno,strana 19,zadnji pasus:
...'Uloga današnjeg intelektualca je ista kao što je bila i pre,podseća Mišel Onfrej:prema Diogenovom principu(ili Burdijeovom),da bude nemirna savest svog vremena,svoje epohe.Da bude podguzna muva,buntovnik koji se ne poistovećuje sa društvenim sistemom.Intelektualac može da misli i svoje ideje prenosi političarima koji nemaju dara za mišljenje i zapažanje.On mora da se bori protiv nepravde,mana sistema,mehanizama otušenja...Bez ustupaka'
Moris T.Maskino
preveo B.D.
Из писама се види да су његове новчане прилике цео живот биле,више него тешке. А види се и зашто.
Петар Кочић из Беча пише 25 јануара, 1903, године Богдану Поповићу:
"Гладан го и бос, с пропалим прстима кроз ципеле, ходам ја по Бечу и сећам се свог детињства, својих планина, својих драгих брђана, па ако гдјегод сретнемког доброг друга, заиштем од њега који крајцар, свратим се у какву кавану где је јевтино, па пишем "С ПЛАНИНЕ И ИСПОД ПЛАНИНЕ"...По три дана буде да се ништа вруће не окуси.
АЛИ ЈА САМ ЗАДОВОЉАН, ЈЕР САМ САМОСТАЛАН, НЕ БЕНДАМ НИКОГ, ОСИМ ОНОГ КО ПОШТЕНО МИСЛИ И РАДИ "
Треба читати његове говоре у Сабору па видети шта је такав "не бендајући никог, осим оног ко поштено мисли и ради значио за српски народ у Босни.
Није Кочић једини. наставак
Главни уредник СРПСКИХ НОВИНА на Крфу, Бранко Лазић, 29 маја 1917,пише Министарству просвете и црквених дела:
"Покојни Владислав Петковић Дис, био је сарадник Српских новина и као такав слао, листу из Париза, песме, записе и остали материјал. Пошто хонорар није примио, молим министарство да му се одреди хонорар и пошаље његовој порофдици у Србији."
Када се Владислав Петковић Дис,18 маја 1917 утопио приликом торпиљирања брода "Италија" у џепу је имао једну драхму и педесет лепти.
Шеф Просветног оделења,С Урошевић у писму Министарству просвете и црквених послова између осталог пише;
"Знајући да је Петковић пошао на Крф зато, да радом
у српским новинама или како било помогне својој жени и деци да не умру од глади..ја мислим да вршим своју дужност, када молим да се овој сиротињи помогне"
Послали су 300 динара ондашњих, неисплаћених хонорара. (Само узгред Дисовог сина Мутимира , капетана дражиног убили су комунист после рата и нема потомака)наставак
Цитати о Дису су из књиге ДИСХАРМОНИЈА Александра Југовића Београд 2007.
Милош Црњански је писао своје најбоље књиге живећи у Лондону у кварту Нотинг Хил, кварту где станују обојени и сиромашни емигранти. Цео намештај чини:
једна фотеља,две столице, једна полица са књигама,машина за куцање,Видина шиваћа машина,кревет ормар на расклапање. пренето из ЖИВОТ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ Радована Поповића Просвета Београд 1980
Црњански је једно време радио у подруму код обућара а углавном је живео од сукњица за лутке које је његова супруга шила за лутке.
у часопису Идеје 1935 пише текст
БОГАТАШКА ДЕЦА ИГРАЈУ СЕ КОМУНИЗМА и
НАШ САЛОНСКИ КОМУНИЗАМ
Ти ће 1944 први лећи на руду. Па сад имамо то што мамо.
Савез књижевника Југославије 1949 објављује 1949
зборник ЈУГОСЛОВЕНСКА ПОЕЗИЈА у коме нема ни Црњанског, ни Растка Петровића, ни Дучића ....
наставак
Dis uopšte nije bio iz siromašne porodice. Doduše, ni iz bogate. Otac mu je držao kafanu u Zablaću, jednom selu nadomak Čačka. A. Jugović je veoma dobro proučio njegovo poreklo. Posle Disove pogibije, njegova se žena preudala. Disova ćerka je stradala u požaru, a sina su streljali komunisti; bio je novinar Vremena (tih strašnih dana streljan je i njegov kolega iz iste redakcije, rođeni brat Milke Minić-Janković). Iz pobočne linije Dis ima potomaka. Jedan sinovac je bio javni tužilac u Požarevcu i koliko znam, imao je dece. Drugog, Cvetka, lično sam poznavao; radio je u jednoj ustanovi kulture u Beogradu,umro je pre svoje pedesete, nikada se nije ženio - bio je svestan koliko je bolestan. Priču Radoslava Petkovića, pisca iz Pančeva da je Disov potomak treba primiti s rezervom.
"Službeni glasnik" se u vreme kada je Srbija bila ozbiljna država, pa još i nacionalna kraljevina, zvao "Srpski list". Ovo je ostatak ideala sfrj: naziv je bezličan, likovi su nebitni, jedino su pare važne. Postavili ste, Vašim komentarima nepremostivu granicu između elite i vd intelektualaca sa nekim i nekako završenim školama. I dali odgovor zašto gubimo Kosovo. Nema elite, uvek neko drugi treba da se žrtvuje (ako neće - onda je izdajnik), a pare - meni. Mihiz je pisao o korupciji svih u sfrj: ne samo vrha, već i radnika, seljaka, poštene inteligencije (vikendice, letovanja, zimovanja, stanovi, honorari...). Ova prepucavanja su nastavak feljtona o Jovanki. Hvala Vam na komentarima. Uz svaki tekst ide neka muzika, uz ovaj serijal, po meni, тхе бест: http://www.youtube.com/watch?v=gnbDcoY38nM
Tesna Koza - Tango Sojic
Rekoh "ozbiljna država". Bila je mnogo više od toga, bila je Otadžbina. Danas je površina sa parcelama, koju niko ne voli. Od zemlje do države je ogroman put, od države do otadžbine koja se voli, bez da se pita zašto - još duži. Ako ne bude ratova, vidimo se za 300-400 godina. Možda.
Dis je izabrao boemiju kao način života. Ili je ona izabrala njega. Bio je učitelj. Onda su ministarstva raspoređivala svoje službenike, počinjalo se u provinciji, po selima, da bi pred penziju zaposleni dobio Beograd. Dis je radio negde u istočnoj Srbiji, bio je stalno pijan, neprestano je pisao neke molbe za premeštaj, ili novčanu pomoć. U Beogradu se družio najviše sa Simom Pandurovićem. Matoš je smatrao da je talentovaniji od Sime, ali "zbog nedostatka kulture i siromaštva" nije mogao da uradi više. Skerlić ih nije voleo; smatrao je da su zakasneli pesnici ponora: pojavili su se mnogo posle Bodlera i Edgara Alana Poa; davao je prednost Dučiću i njegovom aristokratizmu simbolizovanom u "žutim ružama poezije". Vladeta Jerotić svrstava Disa u sam vrh svetske poezije, pored drevnih indijskih spisa, i Ničea. Sve je to vrlo, vrlo preterano.
Дакле у зборнику Југословенске поезије 1949 нема
Црњанског, Растка Петровића, Дучића...
Милан Богдановић пише брошурицу СЛОМ ПОСЛЕРАТНОГ МОДЕРНИЗМА (само узгред улизујући се властима лоше пише о Црњанском.Други разлог нема. Или није читао ЛИРИКУ ИТАКЕ, шта ли.)
Новембра 1944 Марко Ристић у ПОЛИТИЦИ објављује чланак који је позив на линч.
"како су то рекли Коча Поповић и Пеко Дапчевић"
Цео чланак има код Селенића у УБИСТВО СА ПРЕДУМИШЉАЈЕМ а део у ЕФЕМЕРИС Дејана Медаковића.
Почиње рашчишћавање терена тако што је одма у Београду убијено 105 интелектуалаца. За почетак. А да преосталим цвокоћу зуби, да знају шта комуниси могу и да то никада не забораве. Марко Ристић је амбасадор и сада није како пеко и кочо кажу већ тито. Пише памфлет ТРИ МРТВА ПЕСНИКА у коме поред два мртвапесника (Пол Елијар и Растко Петровић)ставља и Црњанског. Добија ЈУГОСЛОВЕНСКУ НАГРАДУ САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ за памфлет.
наставак
Ристић за ЈУГОСЛОВЕНСКУ ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ пише лексикографску белешку о Црњанском.Дочепали се он и Крлежа езаног банаћанина, па туку.
Оволико писаније о Марку Ристићу само као моделу по коме су поступали касније интелектуалци.
Процес је завршен када Јосип Броз 11 новембра 1948 постаје почасни члан Српске академије наука.
Тачније постојала је и виша фаза улизиштва.
Настала после 1949. То је прича о томе ко су били наши "дисиденти" "храбри интелектуалци".
НЕШТО КАО ЦРВИ У ОНОМ СИРУ КОЈИ РИЈУ ПО ЊЕМУ ДА БИ МУ ДАЛИ ПИКАНТАН УКУС. То и дан данас збуњује многе.
Леп пример је Ана.
Морам да прекинем Наставак
Одустало се од било какве сумње или не дај Боже,
критике вођа или тенковина које су донели.
У противном долазило би до:
"Друже тито ми смо њега сместили у затвор". Тако некако је гласила основа либералне мисли у Србији.
Потреба за вишом школом улизиштва јавила се споља.
Западне земље су финансирале. Није их интересовала суштина већ паковање.
Техника више школе улизиштва састојала се у вештини
да се не дира ништа важно у тенковинама али да се
остави слика привида слободе. Најчешће кроз хумор.
Хумористи низ длаку говорио је Ћопић.
Па ЧЛАНУ смешан члан библиотеке. А може и нешто од
Чехова.
Тако интелектуалци. ИМАО САМ УТИСАК ДА У ЏЕПУ СВОЈИХ ОДЕЛА НОСЕ ПАРЧЕ ИЗМЕТА И ДА ГА С ВРЕМЕНА НА ВРЕМЕ ОПИПАВАЈУ.
наставак
NSPM je(su) novine, bolje rečeno časopis. Portal, šta je to? Prozor, prolaz, redtube, youtube?
Не пишем ја против интелектуалаца. Ништа ником не замерам.Имам разумевања. Просто, пишем како је. Нисмо тресли решетке. Ништа јуначко.
Живело се уз Обилића али се преживљавало и преживљава уз Краљевића Марка. И то онај део наше невеселе повести где он дотера султана (цара) до дувара.
Цар с' одмиче, Марко се примиче,
Док дотера цара до дувара;
Цар се маша руком у џепове,
Он извади стотину дуката,
Па и даје Краљевићу Марку:
"Иди, Марко те се напиј вина.
И многи су се опијали.
То су протести. Да "цар" да паре.
А све је почело због кифле. Сатерани 1944 у мишје рупе, навикли на кифле у кревету интелектуалци су прихватили нову "науку" Седамдесетих су стигле генерације отшколоване на новој науци.
Тако смо остали без елите.
НАСТАВАК
Крајње је време да неко напише квалитетан рад о утицају кифли на интелектуални живот Срба.
Већ спомињани Петар Кочић из Беча пише оцу Герасиму Кочићу у Гомионицу, 28 новембра 1900.г.
"..За јело од Бање Луке до Беча нисам ништа потрошио, него сам узео у Загребу двије кифле, па сам једну и у Беч донио."
Грађански интелектуалци, преостали после преких судова 1944 наводе навику на кифле у кревету као разлог за прихватање марксизма.
Посебно треба проучити протесте деведесетих, типа нисам имао за кифлу па сам зато себи узео фиделинку.
Радо прочитам ваше коментаре.
Не стигох да се јавим, око Диса.
Желим вам свако добро.