Предлажем тендер. Да га води Ђидо-Ђилас. Предлажем кандидата. Вулин. Чудо од човека. Родила га мајка...Или Раду Кушнерушу. Или онај са Кошара, Кошарац, како ли се зваше онај Кошарописац?. Ђекнић? Где је Шећерага Шећеровић Костић? А бе, можда стварно Ђекну, никад умријет неће. Она је вечна. Зашто не Шојића, да се веселимо. Спопала нас туга. Препоручујем да покупите све Тачијеве србе и водите за Београд у Владу да нам не муте памет. Они су за сваки Споразум. Није важно у којој држави и са киме. Њима не требају министарства, само име министар им је довољно. Да министрују као и сви остали. Да имамо и госпође министарке. Јадна мајко јаднијех сватова и реконструкције усред љета господњег. Каква забава мутивода, срамота. Ко нам намешта ове игре и килаве играче, Бог га спалио. Распишимо конкурс за смећару да их пометемо!

Конобаре(наизменично),
Неко му је објаснио за сукоб интереса али заборавио да му препоручи да не говори наглас,због Жарета.
Али оно што му нико није имао срца да саопшти је,да је све била зај.....ја а он се добро"примио".
Ајд,сад.

Мића Јовановић.... Мегатренд “Универзитет“, па онда неки “Сингидунум“ – мада се о томе у последње време мање чује, ваљда вам није више у “тренду“? Људи, мада су српски универзитети (само државни) у мом времену – пре 50так година, упркос политичких чистки ипак имали неке остатке остатака предратних предавача и остатке неког квалитета – бар на занатском нивоу, ово дно дна сада је стварно нешто незамисливо. Сећам се формирања новосадског и нишког – тамо су одлазили отпаци предавача и студената са београдског, а онда су уследили приштински и крагујевачи (ужас, саклони и сачувај, Боже) – а сада и ови “приватни“.... Тек када сам крајем шездесетих доспео у САД на постдипломске студије, и касније на докторске у Холандији, схватио сам шта је Универзитет и да је студент човек, колега – а не стока без репа како су се према нама држали српски професори! И сада се питате како то да је само београдски (уз фалсификате и преваре) успео да се убаштра на 500-то место Шангајске листе? И то је превише!

Pa nema veze sto on nece, ima on dobrog kandiata, a to je kao da ce on sam biti ministar. Eto nama srece u prosveti, nikad vece. Stradijo, zemljo nasa voljena!

Није питање ко ће бити министар, него чији ће он бити човек и чију ће политику водити.

Док је био несрећни Жарко Обрадовић, он је водио политику изједначавања приватних и државних факултета, што је за последицу имало општу деградацију квалитета образовања. Ипак, постојао је огорчење јавности с обзиром да се јасно видео лични мотив министра да води овакву политику.

Треба размислити шта ће да уследи када на место министра дође професор запослен на државном факултету (па по том основу не би требао да буде "неподобан"), али који је на неком незваничном платном списку господина Миће...