Кажу људи из Б. грачаца да толико бесних аутомобила београдских таблица није видео у животу него као за време избора. О пребијању радикалског кандидата ретко ко шта и спомене...

Kupovinom glasova ne ugrozava se sloboda izbora, sve dok pojedinac i dalje ima izbor da li da proda svoj glas ili ne.

Ako je njemu ili njoj vazniji novac od uticaja na buducnost putem glasanja, i to je nekakav izbor, zar ne?

samo pravi srbi i rodoljubi mogu ovako nesto da napisu

Добар и актуелан текст али нажалост - недовољно атрактивна тема. Србљи више воле да оплету по Ротшилдима и Илуминатима него по домаћим крвопијама који могу да их сачекају иза ћошка. Где се затури онај наводно јуначки народ који је рушио империје? Где је ноторни српски инат на који је ономад озбиљно рачунао сваки силник који је намерио да крене на Србина?

У описаним случајевима грађани треба да се организују и изврше притисак на државне органе да саопште ко су насилници и ко их је послао. Дакле, не да хватају за куке и мотике и туку се по сокацима, већ да се окупе испред тужилаштва и тужиоца упитају за јуначко здравље. Наравно, у захтевима се мора истрајати коолико год буде требало, организовати се против инфилтрирања провокатора и спремити се за полицијску бруталност. Нема кајгане док се јаја не разбију; али, ако би успели и на чистац истерали насилнике, грађани би схватили да су промене могуће... А онда је небо граница.

Зато што нико од нас не живи са господаром Вучићем и Томом Николићем већ са комшијама, пријатељима, кумовима и браћом. Наравно, нажалост живимо и са поменутим историјским личностима, али они су толико далеко од реалности о којој паметују свакодневно да нема смисла сматрати их за земљаке; они су у ЕУ одавно, ено - сад се кољу око Нобелове награде, боли њих ко је и због чега гласао: Важно је само да је гласао за њих.

Међутим, сутра кад вам на врата дође "комшија, пријатељ, брат..." да затражи паре на зајам јер је добио отказ или детету треба да "части" професора, сваки нормалан човек би требало да му набије на нос како је ономад гласајући за Вучића - гласао директно против "пријатеља, кума, брата...", па би сад било лепо да оде код свог политичког фаворита и тражи позајмицу.

Значи - борба непрестана да, али предуслов за успешну борбу је постављање остваривог и реалног циља. У конкретном случају, реално је да ће тужилац да би смирио протесте објавити резултате истраге (ако ју је уопште и повео), а успешно је то што ће већи број људи видети да систем није од бетона већ од черпића, са скупом фасадом. А такав систем се руши, лакше него што на први поглед изгледа.