Феноменално! Браво за аутора. Да, да, треба нам Цеца Робијашица а не треба нам српски фолклор и култура. Е зато смо ту где смо. Молим уредништво НСПМ да овај текст пошаље министру Тасовцу.

Zašto onda Unesko, ili već neko drugo telo, dodeljuje sredstva Hrvatskoj da zaštiti "Ojkače" kao kulturnu baštinu Hrvata??? Srbi imaju krizu identiteta ali nam ga zato kradu svi oni koji nemaju pravi identitet. Kradu nam crkvu, jezik, običaje, narodne pesme, ... Srpski preporod su uobličili Vuk Karadžić i Dositej. Danas se anulira njihov rad. Umetnost možda nije komercijalna, ali "narodne pare" moraju ići za kapitalne projekte enciklopedijskog tipa. Filmadžije i pevači se uvek nekako snađu. Malo sprdnje sa nacijom i eto "soroševih" dolara... Država njih mora uposliti po sopstvenom repertoaru od nacionalnog kulturnog interesa. To je meka sila. Ne znam da li kolo igra "glamočko gluvo", peva li "bećarce", peva li "ojkače", kosovske pesme, ličke,... Ili se sve svodi na "šumadiju" i "vranje"? Pa onda koreografi ubace malo "bugarskih koraka" i ekavice zbog temperamenta.I opet se pitamo sme li Srbija da baštini srpsku ili samo srbijansku kulturu? Zašto se negira ijekavicai sl.

Ali je i srpski. Možda nije izvorno turski, možda je arapski ili persijski... Kravata je hrvatska pa je nosimo. Srpska crkva ne mora biti izgrađena u isključivo vizantijskom stilu. Vojvodina je npr. ravna pa je lepo kad je toranj visoko iznad sela... Jedna od grešaka Slobine kulturne politike je što je sprovodio mini globalizaciju srpskog etničkog prostora. Tako je nastao srpski Mercedes Grand i srpski BMW Pink. Grand se npr. veoma popravio uvođenjem audicija i + selekcije. Ali šta je sa autorima? Mnogi su postali turbo jer se tamo plaća. Svi smo, svi smo. Babe i žabe. Kad Đorđe Balašević bude ponosan što je reprezentativni primer srpske vojvođanske posebnosti, Srbi će doživeti novi nacionalni preporod. Razlike treba negovati a ne potencirati. Razlike su bogatstvo. Zato ja ne volim globalizaciju. Ona uništava. Sovjetski model je tu bio bolji. Ali ne moraju nam samo kozački ansabli biti uzor. Šta je sa River dens grupom? Moderno a tradicionalno... Čekam minuse ali ja mnogo volim Srbiju.

Одличан текст,само бих да додам,за оне који не знају,српски опанак је главни украс на грчким вазама из античког доба.Једна дивна песма:

http://www.youtube.com/watch?v=mN90xHW7utg
svilen konac gordana lazarevic

Срби су тешко искомплексиран народ. Срби се стиде свог сељачког порекла. Срби више на знају `чачак` да одиграју. Нису ни учили. Сем неких ... где се вештина игре одржала - а ја сам срећом из једне такве, и један од последњих диносауруса који игра - игра! - оригинално игра, никакви КУД-ови, никаква кореографија, него оригинал - сељачки играч. Значи: мајстор.А Коло? Да ли је Коло (и ини ансамбли) ишта учинило на популаризацији игре? Јок. Они су постали `уметност ради уметности`, то наш народ данас гледа, и само може да гледа. Да ли може да научи (ајде - чачак, баш сам се закачио за чачак 3-2-1, некад се играо по целој Србији) гледајући Коло? Ни случајно. То су све неке претеране кореографије (које се, узгред, преписују до бесвести) - ма ни основне кораке не прикажу, а већ се расплину у фантазијама маштовитог кореографа. Ја би` их казнио, те кореографе, те штеточине.

@@Форевер јанг
Наравно да нису. Идоли, Партибрејкерси и остали рокери, денсери, репери итд, не фалсификују и не злоупотребљавају српски фолклор и српску културу. Њихово поље деловања су западне вредности, па ако лоше раде то што раде трпеће западна култура а не српска. Турбо-фолк је удар на српски фолклор, културу и породицу. Ако за 30 година то нисте схватили, бојим се и да нећете никад.
Са идолима је можда већи проблем што су у политици и тајкунизацији отишли високо, него њихова музика.

"Цеца робијашица".
Видим да си на славним тековинама ДОСа задојен. Поред свих тајкуна, лопова, ДОСу највећи државни непријатељи Аца Лукас и Цеца. Главно-ухићени у "Сабљи"...

Уосталом, твој енглески надимак показује твоје видике. Иди слушај хевиметалце, шта ти уопште тражиш на тексту о српском фолклору.

Каква је да је, цеца је у стању да коректно отпева бар 30-их наших изворних песама... А твоји љубимци?

Цеца или Идоли? Ни једно ни друго! Точак, Р.М.Точак и његов Смак, аутентични геније потекао из дубоке српске провинције,који се не наставља ни на кога нити њега неко може успешно да имитира. "Моја Шумадија", каже Точак, мој друг из детињства, "сања о срећи".

Како ће трпети западна? Управо због наметања таквих вредности (промискуитетни секс, рушење свих традиција) трпимо ми. Гледај на шта нам личи омладина. Негде видех слику са Вукајлије, кад питају клинца „је ли ти покушаваш да играш или те дрмнула струја?“
=

Тачно, Али...А ко није схватио да је тај израз пласирао Антоније Пушић. икона вас који се стидите народњака. Тиме је попљувао фолк. Требало је рећи „турбо-денс јер нема везе са народњацима. Једина веза Карелуше са народњацима је што је њена мајка некада водила „посело“.
*
А коју то изворну зна ЈК? И коју то изворну пева Дачић?

@Форевер јанг1
Ма, заправо, поштовани господине, и није забавно. Н. Пајкић са сардадницима је у "Новом Холивуду" (Светло у тами) и "Холивудском рукопису" дао и идеолошку димензију америчког филма, али популарна музика још увек чека свог Пајкића. Код нас то није тешко пратити: прве гитаријаде и пробој рок музике, као пожељног вида забаве младих, започињу са падом Ранковића, а пуну афирмацију доживљавају после 68-шке револуције. Није чудо да су и данас највеће музичке звезде ек ју-рок сцене (и поп) деца официра ЈНА: Бреговић, Штулић, Стефановски, Чолић, итд (доипсујте до миле воље са све Екатерином великом, па чак и Идеоли ту долазе). РМ Точак није могао на врх, просто је сувише "четнички" (србијански), па му ни квалитет није могао помоћи. ("Четништво" - као погрдан назив за Србијанце се и сада користи у нападима на "Равну гору"). Све је то Партија, преко своје деснице и левице (Удбе и Кос-а), пажљиво гурала, борећи за социјалистичке идеале. Тад је цела сфрј била засејана маком.

Најискреније, хвала на овом обавештењу.Нисам знао. А како да знам? (Иначе,не слушам Цецу али ни Идоле).

Сад ћу ја да додам и то да коња није ковао Мујо него Јово. Да је планина Јахорина заправо Јаворина.
Раде Јовановић је написао "Кад сретнеш Анку", па постала Ханка...
Да су Јовица Петковић из Смедерева, Нада Мамула из БГ, Кошанин,Мијат Божовић и многи други, добили све бенефиције у БиХ да би српску музику пласирали као "босанску севдалинку" а тамошњем живљу су из душе избацивали њихове, "илахије" и "касиде". Па кад рецимо Неџад пева "севдалинке" на српске речи, музику и пратњу Радојке Живковић, то уопште "није" српска музика. Чак је и од Сафетовог репертоара више од 90% српска музика, почев од првог хита аутора Радета Јовановића "Јаблани се повијају".
Тек је пред крај певао неке баш босанско-оријенталне.

@Spiritus
Ма видим ја, како да не. И потпуно се са ВАма слажем. Није ми јасно што ме повезујете са рокерима, денсерима или сличним западним духовним ђубретом. Нисам знао за изјаву Карлеуше, о робијашици. Ја сам био мотивисан судски доказаном пљачком, и одржавањем симболичне казне у кућици у цвећу, за шта би обичан смртник окопавао купус у Забели годинама.
Додао бих на низ песама које Ви наводите и песму "У лијепом старом граду Вишеграду", коју је написао Драгиша Недовић, а украо му је и кривотворио Химзо Половина. Одборници општине Вишеград су на пример одбили да дају име једној улици у граду по Драгиши Недовићу, што понешто говори о нама.
Мени је много жао што нам је омладина постала отуђена, а то је добрим делом због турбо-фолк културе. Ви данас у Србији не можете да чујете песму. Кад неко запева, сматра се да ил` је пијан ил` је луд.

Форевер јанг
Не повезујем Вас. Непотписани коментари упућени Вама нису моји. Свако Вам добро желим.

@@Форевер Јанг
Да, додељивање тргу имена Милана Младеновића је прворазредни скандал, поред толико знаменитих Срба, предност добија другоразредни музичар. Заиста чудно. Не знам само како мене повезасте са психоделијом? Али, дешава се.
О проблемима из миљеа из кога су изашли и покојни Младеновић а и неки други из тог друштва, можете прочитати у одличној књизи Бог и рокенрол, монаха Арсенија (Јовановића), који је тада припадао том кругу младих људи, али је уз Божју помоћ нашао прави пут.
А што се Саманте Фокс тиче, нисам гледао њене филмове, а и ко зна шта се све може видети у Мркоњићевој приватној колекцији, на пример.

Извинт`е што вас прекидам али ово ваше ћаскање оде lagano у off-topic. Постови су вам одлични али некако ми се чини да је ова тема баш важна па не би ваљало да се разводни. А добро сте почели, и ви и Рђосав и још неки, нарочито колега који је ставио ник "не знам".
Дакле, знамо ко је кога звао да му пева на увце, знамо ефекте естрадизације, знамо да ни код других није много боље али главно питање је како ћемо престати да се стидимо свог наслеђа? Игре (скакутање и подврискивање не рачунам), песме (арлаукање и завијање уз дизање руку не рачунам) а богами и ношњи.
Кад сте видели некога да изађе пред људе у ношњи свога краја? Дозволили смо да се и то смучи људима.
А замислите реакције народа овдашњег да се неко прошета недељом до цркве обучен у, рецимо, црногорско, личко или босанско крајишко одело.
А у међувремену ће Хрвати и гусле регистровати као само своје наслеђе.

За господина ...
Радује ме да имамо заједничког пријатеља из детињства; ненадмашног Точка.
Поздрав

наставак
Могуће је пише Гостушки јер смо време дочекали са пушком у руци.

"...чак ни један Стеван Мокрањац није ништа написао за оркестар. Можда му је за ту врсту музике недостајало смисла, у сваком случају није ни имало смисла писати симфонијска дела у земљи без оркестра.
Стеван Христић и Петар Коњовић први су приложили нешто у значајно у фонд националне музике, али се није могло тражити од њих да стигну свуда за оних неколико година до првог светског рата.
А онда је почела трка.
Логично посматрано, требало је пре свега и дубоко доживети романтизам. Али како то учинити после 1920. У Прагу, Лајпцигу, Бечу, куда су ишли да нешто науче наше младе модернисте сачекивали су модернисти........
Српски композитори кренули су у вратоломну вожњу преко кривудаве магистрале историје,излетали на кривинама, сударали се, гинули.
Иза њих је пут био посут партитурама, јер се правац често морао мењати. Једва је по неко стигао на циљ. Али у суштини трка је добијена.
наставак

наставак
Добијена трка је скупо плаћена. Архива праве, репрезентативне музике остала је да почива на два слова.
Скоро никог између чобанина и симфоничара.............
Ово је ламентација није протест.....
Остаје само да приметим да насилно скраћивање нормалних етапа еволуције није могло остати без последица у много чему...Има нечег гротексног у томе да аутор прве српске романтичне опере може још увек попити кафу са колегом који прави музику у електронском лабораторијуму.

Остало је зато у свему доста побрканих појмова, доста сметених идеја, доста неискрених убеђења.

А нарочито много, сувише много,осећања ниже вредности, неоправданог и штетног.
завршено цитирање.

Чини ми се да је ово поучно. Не само за музику.

Да ли неко зна да смо ми 1993.г. били прваци света
у фолклору.(прво место за вокално инструментално извођење)
Неспретно и на брзину испричаћу вам ту причу о првом месту на мундијалу фолклора. Једна од најбољих прича коју сам чуо у животу. Инспиративна и узбудљива.
Треба је причати деци.
То је фантастична прича о томе како удружени, таленат и енергија могу све.

Те деведесет и треће Европа је увелико плашила своје грађане страхом од српске кубуре. Срби су хајдуци писали су алгемајнепресетајмсмонд и једва чекају да скрешу кубуру у буре барута.

У лето те 1993 шпанске новине су писале из Палма де Мајорке под великим насловима: СРБИ СРУШИЛИ БИНУ!
Испод наслова стајала су имена "терориста".
Иван Босиљчић, Слободан Тркуља, Маја Рељин, Милорад Лонић и још 76 другова.
наставак

наставак
Те 1993 стигао је позив АКУД Соњи Маринковић да учествује на светском такмичењу фолклорних друштава у Палма де Мајорци.
Санкције и преовлађујући осећај безнадежности.
Нико није ни помислио да је могуће ићи на такмичење
НИКО није, али НЕКО јесте.
Мотор целог подухвата био је кореограф Милорад Лонић. Да сам у прилици, питао бих га
како је дошао до амбасадора Италије, француске и Шпаније. И шта им је рекао када су му дали визе.

Визе прва препрека.
Те године имали смо новчаницу од 500 милијарди динара. Једна немачка марка вредела је почетком септембра више од сто милиона динара. Како су скупили паре за пут, велика је прича.
Наш министар културе, господин Тасовац, добро би учинио када би све који траже паре од државе упутио да се сналазе као и наши јунаци.

Наши јунаци су 1993 поставили стандард.
ИЋИ О СОПСТВЕНОМ ТРОШКУ
ТО ЈАЧА ПОБЕДНИЧКИ ДУХ.
ГУБИТНИЦИ НЕКА СЕДЕ КУЋИ седи диси ни за диси ниси
ПОБЕДНИКУ НА КРАЈУ ПРИПАДА НОВЧАНА НАГРАДА АКО МУ ЈЕ ДО ПАРА.