Бескрајно и од срца ХВАЛА ауторки на овом прелепом тексту илустрованом фантастичним фотографијама. Мало је рећи да сам одушевљена! Хвала и НСПМ, наравно. СРЕЋНА ВАМ НОВА ГОДИНА!ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Препоруке:
28
2
2
недеља, 12 јануар 2014 12:49
Marko Gay
Kao sto je Zanetic dobro primetio, u Srbiji se vec neko vreme vrse zaokreti svake 13-te godine. A 13 je baksuzni broj:
1948 - raskid saveznistva sa SSSR-om.
1961 - uclanjenje u "nesvrstane" i trzisna reforma.
1974 - donosenje ustava kojim se rastace Jugoslavija.
1987 - Sloba dolazi na vlast.
2000 - Sloba odlazi s vlasti.
2013 - Srbija potpisuje sporazum o rasparcavanju svoje teritorije.
Препоруке:
23
8
3
недеља, 12 јануар 2014 12:50
фристајло
Сјајно, госпођо!
Одавно нисам прочитао нешто овако лепо, информативно и чак- корисно!
Јер, ово одушевљење западним традицијама је само пропагандистичка подвала, иако је сваком упућеном јасно колико је већа вредност руских предања и легенди, у дидактичком смислу, са неупоредиво већом васпитном вредности за децу...
У то име- препоручујем родитељима да из истог разлога пронађу и пусте деци руски цртани филм "Маша и медвед", који се може наћи на "Ју тјубу".
После тога, деци више неће бити интересантни јапански полу-идиотски манга-цртаћи, потпуно насилни и бесмислене радње, или сличне безвредне будалаштине.
Поздрав, и честитке, још једном!
Препоруке:
31
1
4
недеља, 12 јануар 2014 13:01
Marko Gay
Da je ista osoba ovako radikalno menjala misljenje svake 13. godine, pomislili bi ste da s njom nije bas sve u redu.
Medutim, poenta je da to nije ista osoba, nije ista Srbija, jer se u njoj smenjuju generacije. Tako da su to neki novi Srbi svake 13. godine.
Predstavlja se da se konacno odbacuje "pogresna" ideologija ili politika, a u stvari nijedna od njih nije pogresna, nego svaka generacija resava svoje probleme.
Препоруке:
5
16
5
недеља, 12 јануар 2014 13:37
сељак беземљаш
Деда Мраз није постојао у Србији све до краја шездесетих. Појавио се прво у селима колониста у Војводини.
Католици су имали Светог Николу(Николауса) и добијала су поклоне.
Упис у авангарду,(нову елиту)вршен је прекидом сваке везе са традицијом, наслеђеним духовним и моралним вредностима, обичајима и веровањима.
Славила се предаја штафете другу тити, полагање пионирске заклетве и сл.
"Такав облик отуђености од стварности, таква силина заслепљености теоријом и апстракцијама, толики раскид са текућим животом, среће се једино код неких верских секти"
записаће Милован Данојлић у есеју
НАШИ ИЗАБРАНИЦИ
Нова година и са њом Деда Мраз, стигла је ниоткуд.
У обимној књизи Милета Недељковића
ГОДИШЊИ ОБИЧАЈИ КОД СРБА "Вук Караџић" 1990
ни помена нема ни прославе ни обичаја везаних за Нову годину.
Постоји Мали Божић,(14 јануар)КАО НАСТАВАК БАДЊЕДАНСКОГ И БОЖИЋНОГ ПРАЗНОВАЊА
Осим ако би узели да је обичај да девојке на тај дан избаце обућу из куће прерастао у бацање петарди
Препоруке:
26
2
6
недеља, 12 јануар 2014 14:08
Aкса
Припадам генерацији која је рођена педесетих година, када је и био познати ''беби-бум'' у Југославији.
У име свих нас из педесет и неке,
за заклетву Титу ја спево сам стих...
Битно је да Нова Година која се слави 1.јануара по папском-Грегоријанском календару, кићење јелке и Деда Мраз немају никакве везе са Православном вером, културом и традицијом у Срба!
Прошле године смо имали препоруку да не радимо 14.јануара (1.јануара по старом календару), за ову годину смо се надали да ће бити промењен Закон о државним празницима, а оно-ни препорука!
Уклапа се у Вучићеву, Басарину и др., политику о промени свести!!!
Препоруке:
29
4
7
недеља, 12 јануар 2014 14:24
Иоанн Дубињин 1
Код Руса , и то само у СССР-у, “Дед Мороз“ је био као званични државни симбол Нове Године – и само и искључиво ње, и то не традиционалне – него званичне Нове године (по григоријанском календару) званично оформљен и допуштен/наметнут народу испраног мозга тек крајем 1930-тих година, и са Божићем који је тамо до пада СССР-а ( баш као и православни Божићу ауторкином «срећном детињству» у Титовој Југославији) СТРОГО ЗАБРАЊЕН! Она намерно меша бабе и жабе у својој опширној причи – она фотографија из Лапланда уопште није кућа некаквог свету непознатог Деда Мраза, него Санта Клауса (пандана српском Божић Бати), и цео свет то добро познаје. Ја сам - насупрот њој, био одгајан на симболу српског «Божић Бате» и још као дете научио да са адекватно скривеним презиром гледам на школски циркус дељења дедамразовских пакетића са оним бедним мрвицама које г-ђу Радојку Тмушић-Степанов и данас толико одушевљавају. Наставак следи.
Препоруке:
22
10
8
недеља, 12 јануар 2014 14:27
Иоанн Дубињин 2
Наставак: Знао сам да су се у том периоду несташица свега, по удбашким- за народ неприступачним - наводним «дипломатским магацинима» и Официрској Задрузи налазиле праве «Алибабине пећине» по симболичним ценама: гомиле деликатеса, слаткиша и свега другог неприступачног мени, као и осталој бедној раји са безвредним картицама за снабдевање – тзв. «тачкицама» (као дете, шверцовао сам се у њих поред контроле и све то видео и за цео живот запамтио, без праштања). Она у закључку, онако као узгред, каже: “…Данас се код нас воде спорови да ли смо за Деда Мраза, или Божић Бату. Како помирити ставове? То је за сада ствар сваке породице понаособ…”, а ни реч не посвећује српским обичајима око Божића, него само руским, руским, руским – највероватније мислећи у себи “оним дивним, чаробним, никада прежаљеним совјетским“. Е, па – прошло Вам је, не повратило се!
Препоруке:
22
11
9
недеља, 12 јануар 2014 15:17
ona cije su vlastito ime ukrali
@Иоанн Дубињин veliko vam hvala, rado bih vam dala mnogo pluseva, samo da moze. Ipak, provuklo nesto iz jugo-kom "tradicije" - Bozic Bata ...Bozic = mali Bog, novorodjeni Bogomladenacali, bata - ispravno: bâta - udara, kuca,... dolazeci, ulazeci...Potiskivanje pisanja akcenata (tamo gde je neophodno), manija jugo-kom poucavanja(isto su uradili Sovjeti), nije bila bez razloga. A da se uklopi u prostor, najkrace - sirenje opste nepismenosti i degradacija srpskog jezika. ----Inace, tzv. Milankovicev kalendar je najtacniji u gregorijanskom solarnom sistemu racunjanja vremena koncetrisanom na Zemlju i pali svet. Julijanski kalendar ostaje neprevazidjen po svojoj zvezdanoj, v/Vaseljenskoj tacnosti. Danas, on je osnova izracunjavanja potpuno novog kalendara...Poluznanje je uvek opasnije o svakog neznanja.
Препоруке:
15
7
10
недеља, 12 јануар 2014 15:41
Милан
ЗаИоани ДубињинХвала ти брате што то рече, просто ме душа боли кад видим колико је овај наш народ још увек омађијан са тим комуњарством!Свско добро свима и увек.
Препоруке:
23
8
11
недеља, 12 јануар 2014 15:55
саша р.
Текст је врло леп, коментари разнолики. Сваки период носи нешто своје, тако смо и у Србији имали (не)прилику да заборавимо Божић Бату и упознамо Деда Мраза. Шта је ту је, а ево и зашто. Како ће сада неко свом детету објаснити да неће добити поклоне у поноћ 01.01. када то исто дете гледа гомилу својих вршњака који их добијају. Не можеш одраслима у Србији неке ствари објаснити (погледајте само манију куповине на тзв. "Дан Заљубљених"), а камоли једном детету, које ћете само унесрећити ако му укинете Деда Мраза.
Нису ни Руси ни Срби криви што им је убачен комунизам. Руси су прво убијани што неће комунизам, затим су убијани зато што су комунисти, на радост целог запада. Срби нису криви што су британске службе радиле са Титом мутне ствари, прво против Драже, затим против Совјета.
Сматрам да сада ничему не води ниједна крајност, требало би да сви умни Срби пораде на синтези, да створе пројекат, којим би усагласили старо и ново, како би деца могла на леп начин да спознају и Божић Бату.
Препоруке:
24
9
12
недеља, 12 јануар 2014 16:07
Jasna*
Lep tekst!
Lepi paganski obicaji!
Препоруке:
9
10
13
недеља, 12 јануар 2014 17:19
Иоанн Дубињин
@саша р.: Па, ако сматрате да пошто сваки период носи нешто своје и треба да направимо синтезу старог и новог – хајде да будемо доследни и да по мало, делимично и хумано спаљујемо “вештице“, понекад понекоме одсечемо главу и натакнемо је на колац на калемегданском бедему – али на ограничени период, онда да мало обновимо неки омањи концентрациони логорчић, па да носимо штафету Нашем....и тако то...? Или, ипак не? Што се тиче Ваше упитаности: “ Како ће сада неко свом детету објаснити да неће добити поклоне у поноћ 01.01. када то исто дете гледа гомилу својих вршњака који их добијају“, желим да Вас (као лекар) - и то бесплатно, обавестим да је крајње нездраво да деца узраста у коме се верује у «Деда Мраза» у поноћ чекају на поклоне. Треба да буду у кревету најкасније у 20.30 сати! А, Божић Бата није такав формалиста – он поклоне ставља под јелку у ноћи 6/7 јануара (ако је има у кући), или поред дечијег кревета, па их дете нађе када се пробуди и радује се – али испавано.
Препоруке:
15
11
14
недеља, 12 јануар 2014 17:22
Ђура Плетикосић
У коју то школу је ишла списатељица текста ,како каже педесетих година? 1950 године сам пошао у први разред основне школе која је носила име данас одбаченог песника званог Његош. Првог дана у школи нам је гуслар певао о страдању српског народа и није нам НИКО доносио поклоне ни за полазак у школу,а најмање за неког деда мраза. Живео сам у колонији са неколико стотина деце разног узраста и само " придошле" породице са посебним задацима добијеним у рејону, нису славиле своје Славе, Божић и Ускрс. Прву и једину искићену јелку сам видео неколико година касније при посети код тетка Мице словенке која је у нашој улици имала вулканизерску радњу. То је за мене било толико чудо баш као и онај први тронтинет са гумама које су се пумпале ,а који сам видео на рођендану друга из разреда чији је отац био дипломата. Морам да признам да како су године пролазиле тако се мењала и свест народа.
Препоруке:
12
5
15
недеља, 12 јануар 2014 17:41
Ђура Плетикосић
Други део
Нисам могао више да слушам гусларе јер више нису били популарни међу партијцима, а Срби,посебно у Србији , су увелико већ били у тору , што је био један од циљева Тита и бан Шубачића. Увелико нам је усађено у свест да се лакше пише латиничним писмом, а парох Вознесењске цркве у Београду је одбио да држи веронауку деци коју сам довео, наводно јер им је било забрањено да то раде. Искрен да будем нисам веровао да је разлог забране био једини разлог одбијања да обавља божју службу како треба. Остало је да се пропитам да ли сам можда преспавао време које је описала ова дражесна особа,или у "рејону" нису најзадовољнији каква је свест српског народа па се ето јавља као пастирица да нас опет поведу у тор који су нам наменили.
Препоруке:
14
5
16
недеља, 12 јануар 2014 17:52
помешана сећања
Занимљив текст, хвала!
Сем првог дела, где није, наравно, пристојно бавити се нечијими личним успоменама на детињство, али не могу да се отмем утиску да је сва та нова политички контролисана деда-мразовска раздраганост почивала на тешким злочинима према онима који су славили Божић бату, а побијени су, послати у затворе, темељно опљачкани и ућуткани страхом за живот.
И - бејби-бум генерација се везује искључиво за Американце рођене између 1946. и 1964. године - откуд они сада упадоше у послератну, сиромашну и разорену, махом сељачко-комунистичку Југославију?
Препоруке:
11
7
17
недеља, 12 јануар 2014 18:27
сељак беземљаш
Дакле у врло обимном попису обичаја Срба, нема ни помена о слављењу Нове Године. Миле Недељковић то и изреком каже.
Правећи приказ наведене књиге Милован Данојлић, рекао бих погрешно ставља наслов
СРБИ НАРОД НАЈПАГАНСКИЈИ
Требало би да стоји СРБИ НАРОД ДРЕВНИ
Слављем нове године направљен је избор који полази од претпоставке да је увек и у сваком случају кобасица важнија од духа.
Календар је производ заокруженог погледа на свет.
Срби су некада делили годину на ђутђевданско и митровданско полугође.
Што се тиче Деда Мраза, нема ту ништа ни бајколико ни бајковито.
Бајку чини садржај. Архетипови и симболи преко којих дете (а и одрасли) читајући или слушајући бајку сазнаје шта је љубав, храброст, верност, шта је добро а шта зло.
Прича о Деда Мразу је прича о површности и за површне.
Препоруке:
18
4
18
недеља, 12 јануар 2014 21:33
влкс
Пуно острашћених људи на једном месту који су исти као они против којих се "боре". Са истим жаром којим је прогоњен Божић бата они би да протерају Деда Мраза. Народу се Деда Мраз више не може укинути као ни кићење јелке. То нису изворно наши обичаји, али моје генерације рођене 80-их које данас добијају децу не памте другачије прославе празника. Они ће то даље преносити и могу рећи да ће то постати и српски обичај. Нарочито је тешко одвићи народ од прославе Нове године са Деда Мразом баш због падања нашег православног Божића после исте кад је држава одавно прихватила грегоријански календар и за ту Нову годину даје нерадне дане.
Препоруке:
9
6
19
недеља, 12 јануар 2014 22:39
Kurir Jovica
Istini za volju, Nova godina 14. januara niti je srpska niti pravoslavna. Ona je samo "copy paste" ove od 1. januara.
Препоруке:
8
11
20
недеља, 12 јануар 2014 22:50
саша р.
@Иоанн Дубињин
Е па докторе, спаљивање вештица је католички "народни обред", набијање на колац османлијски, итд.
Вама је познато да су наши преци били у почетку жестоки противници хришћанства, али је оно ипак заживело. Шта би било тада да су супротстављене струје остале тврдоглаве, да су се међусобно убијале до бесвести? Нестали бисмо одавно. Срећом, било је умних глава, које су схватиле да је хришћанство узело маха, па су одлучили да направе компромис са Византијом, да приме хришћанство, али да заузврат задрже своје богове, добију посебно писмо итд. Захваљујући њима данас једини имамо Крсну Славу, која нас подсећа на наше древне претке. Спаљивање бадњака нас такође асоцира на њих, а и многи обичаји на гробљу.
Јелка са шиљком на врху је масонски симбол, то сви знамо. Допало се то нама или не, она је заживела у Србији, а и Русији. Деда Мраз такође. Тешко се сада може назад, зато и јесам за неку синтезу, којом би се Божић Бата вратио из заборава и добио своје место.
Препоруке:
14
4
21
понедељак, 13 јануар 2014 03:21
vladimir
Пре свега бих да подсетим да је најпрецизнији календар на свету сачинио генијални Милутин Миланковић. Његов календар је усвојен од свих православних цркава 1923. године на Свеправославном сабору.
u vezi ovog "Svepravoslavnog sabora" koji je pomenut, dozvolite mi da vas uputim na clanak koji se zove "Meletios (Metaksakis)" a koji mozete naci na SvetoSavlje.org / Bibiloteka / Istorija Crkve, a posebno na ovaj deo:
(nastavice se)
Препоруке:
2
1
22
понедељак, 13 јануар 2014 03:25
vladimir
(nastavak 1 - citat iz pomenutog clanka)
..."
на Мелетијеву иницијативу од 10. маја до 8. јуна 1923. године у Цариграду се састаје такозвани "Свеправославни конгрес", који упркос одлукама сабора из 1583.[12] и потом, 1587. и 1593. одлучује да промени календар у Православној цркви. Врло је карактеристично за овај контраверзни скуп, за који у литератури постоје разни називи: "Све-православни конгрес", "Православно сабрање",[13] и т.д., да су на њему били присутни представници само три помесне Православне цркве: Грчке, Румуније и Србије, док су представници осталих, па и најближих цркава: Антиохијске, Јерусалимске и Александријске патријаршије, одлучили да не присуствују. Као васељенски патријарх, Мелетије је председавао седницама овог скупа коме је присуствовао и англикански бискуп Чарлс Гор, који је, на Мелетијев позив, седео са његове десне стране и узимао учешћа у раду овог конгреса.[14]
(nastavice se)
Препоруке:
3
0
23
понедељак, 13 јануар 2014 03:27
vladimir
(nastavak 2 - drugi deo citata):
Може се рећи да је увођење новог календара за парохијско свештенство и народ, а посебно за монаштво, представљало крајње разочарење широм Православља. Овај гест је углавном протумачен као видљива пројава намере Цариграда да се приближи Западу, на штету вековног богослужбеног јединства помесних православних Цркава. Тако је тзв. "Свеправославни конгрес", сачињен од представника три помесне цркве, успео да прихвати нови календар из истих оних разлога уније, из којих су га ранији православни сабори осудили и одбацили: "ради истовременог прослављања великих хришћанских празника од стране свих Цркава".[15]
Препоруке:
3
1
24
понедељак, 13 јануар 2014 03:33
vladimir
(nastavak 3 - kraj prvog citata)
Шта год и кога год да је представљао овај скуп, историчари ће највероватније морати да констатују да је ово био један од најжалоснијих догађаја у животу Цркве Христове у 20. веку. Диктиран са врха и наметнут у супротности са ранијим саборским одлукама, политичким притисцима спровођен, тзв. нови календар, изазвао је расколе и крваве уличне обрачуне, којима није избегао ни сам Мелетије. Верном народу православном широм света нису биле по вољи Мелетијеве модернистичке реформе у Цркви. У Цариграду је дошло до великих немира у којима је огорчено православно становништво демолирало Патријаршијске просторије и самог Мелетија подвргло телесним повредама.[16] Не дуго за тим он је био присиљен да напусти Цариград и абдицира, у септембру исте, 1923. године.
"...
(nastavice se)
Препоруке:
5
0
25
понедељак, 13 јануар 2014 03:39
vladimir
(nastavak 4 - drugi citat iz istog clanka, takodje u vezi ovog takozvanog "Svepravoslavnog kongresa" u Carigradu 1923. godine)
..."
У вези овог скупа, архимандрит Др Јустин Поповић у својој представци Светом архијерејском сабору СПЦ, од 7. 5. 1977. год. каже:
Питање припремања и одржавања новог "Васељенског Сабора" Православне Цркве није ни ново ни скорашње у овом нашем веку историје цркве. То питање је покренуто још у време несрећног патријарха Цариградског Мелетија Метаксакиса, познатог уображеног модернисте, реформатора и творца раскола у Православљу, на његовом такозваном "Свеправославном конгресу" у Цариграду 1923. године."
"...
Препоруке:
4
0
26
понедељак, 13 јануар 2014 09:17
Јанис Варватис
Па, добро, кад смо већ код календара, објасните како то да су (без набрајања) неке православне цркве – а на првом месту грчка, прихватиле календарску реформу, и само Ускрс славе заједно са оним православним црквама које су остале на јулијанском календару. Кад говорим о Грчкој православној цркви, онда постављам и питање: како то да СПЦ са њом има пуноћу црквеног општења – а грчка црква је, ипак, “ издала православну традицију“, док се са презиром и ниподаштавањем односи према оном малом делу грчке цркве (“старокалендарској цркви“) која није прихватила греоријански календар и остала на јулијанском – јер по томе – и ова грчка – и СПЦ су обе старокалендарске, а СПЦ је дискриминише? Зашто толики галиматијас међу православнима – јер, треба знати и да Финска православна црква – као једина међу православним не слави Ускрс заједно са пртавославнима – него са римокатолицима и протестантима – а ипак се признаје као православна?
Препоруке:
8
0
27
понедељак, 13 јануар 2014 10:42
ona cije su vlastito ime ukrali
@Јанис Варватис, sami ste sebi odgovorili, ali niste izvukli zakljucak. Grcka pravoslavna crkva ima nivo arhiepiskopije, a za patrijarha priznaje Vaseljenskog, Carigradskog, pa je tako tuzni mason Melentije bio njihov patrijarh kada su prihvatili najpreciznije pogresno racunanje vremena, isto kao sto je i danas Carigradski patrijaarh, a vatikanski intimus, poglavar ne samo GPC, vec i odbrgle tzv. Finske pravoslavne crkve.
Sve sto predje pod nadleznost Fanara, a ako ne strâzimo to ce biti sa svim parohijama SPC van najuze teritorije danasnje Srbije (pa tako i eparhijom Rasko-prizrenskom i Kosovsko-metohijskom), odmece se u vatikanske vode.
U osnovi, pozicija Fanara je veoma tuzna, jer u Carigradu danas nema pastve, a bez pastve, znate i sami nema ni Crkve... Ipak, istorijski polozaj Carigrada i dalje cuva ugled i uticaj Fanara. Ostalo je politika....
Препоруке:
6
3
28
понедељак, 13 јануар 2014 11:54
Јанис Варватис
@ona cije su vlastito ime ukrali: Цитираћу (превод) једне грчке узречице: “Ја јесам можда луд – али нисам глуп“: Ваш одговор није прави и директни одговор на моје питање – па ћу онда моје питање формално овако редефинисати: Зашто (старокалендарска) СПЦ одржава пуноћу црквеног општења са (новокалендарском) Атинском архиепископијом (а преко ње и са оним што презриво зовете – Фанаром), као и са нпр. (новокалендарским) Бугарском и Румунском православном а не и са старокалендарском Грчком православном црквом (Εκκλησία των Γνησίων Ορθοδόξων Χριστιανών - Γ.Ο.Χ.) ??? Питање Фанара је у суштини и старо питање ривалства Константинопоља и Москве – тј. политичко/економско, а што се тиче православних под јурисдикцијом Константинопољске патријаршије – широм света их има, како се сматра, ипак бар више од 1 милиона. Било како било – Сретна Нова Година (мало закаснело по грегоријанском и ревидираном јулијанском - "Миланковићевом", а тачно на време по "старом" јулијанском календару)!
Препоруке:
5
3
29
понедељак, 13 јануар 2014 13:03
ona cije su vlastito ime ukrali
@Јанис Варватис, manite se retorickih fraza, ili niste procitali ceo odgovor, ili imate problem sa metodologijom, vi cete bolje znati. Odakle vam ideja da meni izricito postavljate pitanje o politici opstenja SPC sa Grckom pravoslavnom crvom? Ne cini li vam se da je to pitanje za SA Sabor i SA Sinod? Mogu samo da pretpostavim - kao sto sam i rekla da je rec o politici, crkvenoj, ali politici(uz to sto su nasi Episkopi mahom skolovani u Grckoj)...
Sto se prak Fanara tice, od 1923. jasno je da sa Carigradom ima vise problema od masonerije do turskog oficira pod Panom i kanonskog zastranjivanja, ali i molitvene ljubavi u ocekivanju da Pravoslavna braca rese, odluce, promisle. Vase ili moje vreme ne znaci nista, Crkva operise vekovima i milenijumima, a ovo je tek tren, ni 100 godina.
Tih 1mil. vernika sirom sveta su otete eparhije pomesnih crkava i Fanar bi rado da ih bude vise.Kamo misonarski rad u Carigradu i...? Bez pasve nema ni Crkve! A to je i nas, Pravoslavni, problem.
Препоруке:
6
2
30
понедељак, 13 јануар 2014 21:31
братство vs. кумство
недеља, 12 јануар 2014 21:50
саша р.
Срећом, било је умних глава, које су схватиле да је хришћанство узело маха, па су одлучили да направе компромис са Византијом, да приме хришћанство, али да заузврат задрже своје богове, добију посебно писмо итд. Захваљујући њима данас једини имамо Крсну Славу
реч/узречица/..."БРАТЕ"је паганског одн. патаренског порекла (тзв. богумили. под тим именом никаднису ни постојали).
а КУМСТВО је ондак форсирало Хришћанство.
Патарени нису користили крст (нека Хришћанска секта попут аријана). Према томе, владари за које неки тврде да су били патарени а користили крст у својим повељама (Нинослав, Твртко,...)....донесите закључак сами.
Препоруке:
2
0
31
среда, 15 јануар 2014 19:23
drJela Bisic
Osvrnula bih se samo na prvi pasus:ne znam kakva je bila ta skoola u koju je autor isla,niti gde se nalazila.Ja sam ista generacija i nas ucitelji i nastavnici nisu fizicki kaznjavali.Ni slucajno!Jednog mog druga je nastavnik nazvao magarcem,pa je to bio ceo cirkus.Nastavnik je,na kraju,morao da se pred odeljenjem,pred kojim se koristo zooloski termin,izvini uceniku!I izvinio se.Ne kazem da i tada nije bilo svakakvih prosvetara,ali packe,vucenje usiju i slicno nikada nisam videla.Inace smatram da su deca,koja idu u skolu,prerasla deda-Mraza.Mogu ona da primaju poklone(mogu i ja)ali deda-Mraz je za obdaniste.
Препоруке:
1
1
32
петак, 17 јануар 2014 20:32
AНА
@дрЈела Бисиц
Осврнула бих се само на први пасус:не знам каква је била та скоола у коју је аутор исла,нити где се налазила.Ја сам иста генерација и нас уцитељи и наставници нису физицки казњавали.Ни слуцајно!Једног мог друга је наставник назвао магарцем,па је то био цео циркус.Наставник је,на крају,морао да се пред одељењем,пред којим се користо зоолоски термин,извини уценику!И извинио се.Не казем да и тада није било свакаквих просветара,али пацке,вуцење усију и слицно никада нисам видела.Инаце сматрам да су деца,која иду у сколу,прерасла деда-Мраза.Могу она да примају поклоне(могу и ја)али деда-Мраз је за обданисте.
Госпођо Бисиц!
Hе знам у коју је школу ишао аутор овог текста, али дозволите да нисмо ишли сви у исту школу и да средине бивају градске, приградске, сеоске...
У мојој школи (сеоска - колонистичка средина) је било скоро исто како напомиње аутор, и нисмо се осећали посебно несрећни због тога! А Деда мраз? он је за сваког ко има дечију душу и машту. Године нису битне!
Препоруке:
1
0
33
субота, 18 јануар 2014 14:53
drJela Bisic
Za Anu:verujem da su(i)takve skole postojale,i zaprepascena sam.Nikada tako nesto nisam videla u toku svog skolovanja,istina u Beogradu.Sto se tice deda-Mraza i dece:Naravno da je to sve individualno.Medjutim moj komentar je izazvan mojim secanjima.Pre polaska u skolu,dakle sa oko 4-5 godina,bilo mi je smesno"igranje"mojih roditelja oko deda-Mraza.Nisam verovala u to,i bilo mi je smesno kako oni ozbiljno o tome pricaju.Mislila san:pobogu.to su mi roditelji,.za sta me smatraju.U redu je,naravno,da neko ima drugacije uspomene i voli druge stvari
.jpg)
1948 - raskid saveznistva sa SSSR-om.
1961 - uclanjenje u "nesvrstane" i trzisna reforma.
1974 - donosenje ustava kojim se rastace Jugoslavija.
1987 - Sloba dolazi na vlast.
2000 - Sloba odlazi s vlasti.
2013 - Srbija potpisuje sporazum o rasparcavanju svoje teritorije.
Одавно нисам прочитао нешто овако лепо, информативно и чак- корисно!
Јер, ово одушевљење западним традицијама је само пропагандистичка подвала, иако је сваком упућеном јасно колико је већа вредност руских предања и легенди, у дидактичком смислу, са неупоредиво већом васпитном вредности за децу...
У то име- препоручујем родитељима да из истог разлога пронађу и пусте деци руски цртани филм "Маша и медвед", који се може наћи на "Ју тјубу".
После тога, деци више неће бити интересантни јапански полу-идиотски манга-цртаћи, потпуно насилни и бесмислене радње, или сличне безвредне будалаштине.
Поздрав, и честитке, још једном!
Medutim, poenta je da to nije ista osoba, nije ista Srbija, jer se u njoj smenjuju generacije. Tako da su to neki novi Srbi svake 13. godine.
Predstavlja se da se konacno odbacuje "pogresna" ideologija ili politika, a u stvari nijedna od njih nije pogresna, nego svaka generacija resava svoje probleme.
Католици су имали Светог Николу(Николауса) и добијала су поклоне.
Упис у авангарду,(нову елиту)вршен је прекидом сваке везе са традицијом, наслеђеним духовним и моралним вредностима, обичајима и веровањима.
Славила се предаја штафете другу тити, полагање пионирске заклетве и сл.
"Такав облик отуђености од стварности, таква силина заслепљености теоријом и апстракцијама, толики раскид са текућим животом, среће се једино код неких верских секти"
записаће Милован Данојлић у есеју
НАШИ ИЗАБРАНИЦИ
Нова година и са њом Деда Мраз, стигла је ниоткуд.
У обимној књизи Милета Недељковића
ГОДИШЊИ ОБИЧАЈИ КОД СРБА "Вук Караџић" 1990
ни помена нема ни прославе ни обичаја везаних за Нову годину.
Постоји Мали Божић,(14 јануар)КАО НАСТАВАК БАДЊЕДАНСКОГ И БОЖИЋНОГ ПРАЗНОВАЊА
Осим ако би узели да је обичај да девојке на тај дан избаце обућу из куће прерастао у бацање петарди
У име свих нас из педесет и неке,
за заклетву Титу ја спево сам стих...
Битно је да Нова Година која се слави 1.јануара по папском-Грегоријанском календару, кићење јелке и Деда Мраз немају никакве везе са Православном вером, културом и традицијом у Срба!
Прошле године смо имали препоруку да не радимо 14.јануара (1.јануара по старом календару), за ову годину смо се надали да ће бити промењен Закон о државним празницима, а оно-ни препорука!
Уклапа се у Вучићеву, Басарину и др., политику о промени свести!!!
Нису ни Руси ни Срби криви што им је убачен комунизам. Руси су прво убијани што неће комунизам, затим су убијани зато што су комунисти, на радост целог запада. Срби нису криви што су британске службе радиле са Титом мутне ствари, прво против Драже, затим против Совјета.
Сматрам да сада ничему не води ниједна крајност, требало би да сви умни Срби пораде на синтези, да створе пројекат, којим би усагласили старо и ново, како би деца могла на леп начин да спознају и Божић Бату.
Lepi paganski obicaji!
Нисам могао више да слушам гусларе јер више нису били популарни међу партијцима, а Срби,посебно у Србији , су увелико већ били у тору , што је био један од циљева Тита и бан Шубачића. Увелико нам је усађено у свест да се лакше пише латиничним писмом, а парох Вознесењске цркве у Београду је одбио да држи веронауку деци коју сам довео, наводно јер им је било забрањено да то раде. Искрен да будем нисам веровао да је разлог забране био једини разлог одбијања да обавља божју службу како треба. Остало је да се пропитам да ли сам можда преспавао време које је описала ова дражесна особа,или у "рејону" нису најзадовољнији каква је свест српског народа па се ето јавља као пастирица да нас опет поведу у тор који су нам наменили.
Сем првог дела, где није, наравно, пристојно бавити се нечијими личним успоменама на детињство, али не могу да се отмем утиску да је сва та нова политички контролисана деда-мразовска раздраганост почивала на тешким злочинима према онима који су славили Божић бату, а побијени су, послати у затворе, темељно опљачкани и ућуткани страхом за живот.
И - бејби-бум генерација се везује искључиво за Американце рођене између 1946. и 1964. године - откуд они сада упадоше у послератну, сиромашну и разорену, махом сељачко-комунистичку Југославију?
Правећи приказ наведене књиге Милован Данојлић, рекао бих погрешно ставља наслов
СРБИ НАРОД НАЈПАГАНСКИЈИ
Требало би да стоји СРБИ НАРОД ДРЕВНИ
Слављем нове године направљен је избор који полази од претпоставке да је увек и у сваком случају кобасица важнија од духа.
Календар је производ заокруженог погледа на свет.
Срби су некада делили годину на ђутђевданско и митровданско полугође.
Што се тиче Деда Мраза, нема ту ништа ни бајколико ни бајковито.
Бајку чини садржај. Архетипови и симболи преко којих дете (а и одрасли) читајући или слушајући бајку сазнаје шта је љубав, храброст, верност, шта је добро а шта зло.
Прича о Деда Мразу је прича о површности и за површне.
Е па докторе, спаљивање вештица је католички "народни обред", набијање на колац османлијски, итд.
Вама је познато да су наши преци били у почетку жестоки противници хришћанства, али је оно ипак заживело. Шта би било тада да су супротстављене струје остале тврдоглаве, да су се међусобно убијале до бесвести? Нестали бисмо одавно. Срећом, било је умних глава, које су схватиле да је хришћанство узело маха, па су одлучили да направе компромис са Византијом, да приме хришћанство, али да заузврат задрже своје богове, добију посебно писмо итд. Захваљујући њима данас једини имамо Крсну Славу, која нас подсећа на наше древне претке. Спаљивање бадњака нас такође асоцира на њих, а и многи обичаји на гробљу.
Јелка са шиљком на врху је масонски симбол, то сви знамо. Допало се то нама или не, она је заживела у Србији, а и Русији. Деда Мраз такође. Тешко се сада може назад, зато и јесам за неку синтезу, којом би се Божић Бата вратио из заборава и добио своје место.
u vezi ovog "Svepravoslavnog sabora" koji je pomenut, dozvolite mi da vas uputim na clanak koji se zove "Meletios (Metaksakis)" a koji mozete naci na SvetoSavlje.org / Bibiloteka / Istorija Crkve, a posebno na ovaj deo:
(nastavice se)
..."
на Мелетијеву иницијативу од 10. маја до 8. јуна 1923. године у Цариграду се састаје такозвани "Свеправославни конгрес", који упркос одлукама сабора из 1583.[12] и потом, 1587. и 1593. одлучује да промени календар у Православној цркви. Врло је карактеристично за овај контраверзни скуп, за који у литератури постоје разни називи: "Све-православни конгрес", "Православно сабрање",[13] и т.д., да су на њему били присутни представници само три помесне Православне цркве: Грчке, Румуније и Србије, док су представници осталих, па и најближих цркава: Антиохијске, Јерусалимске и Александријске патријаршије, одлучили да не присуствују. Као васељенски патријарх, Мелетије је председавао седницама овог скупа коме је присуствовао и англикански бискуп Чарлс Гор, који је, на Мелетијев позив, седео са његове десне стране и узимао учешћа у раду овог конгреса.[14]
(nastavice se)
Може се рећи да је увођење новог календара за парохијско свештенство и народ, а посебно за монаштво, представљало крајње разочарење широм Православља. Овај гест је углавном протумачен као видљива пројава намере Цариграда да се приближи Западу, на штету вековног богослужбеног јединства помесних православних Цркава. Тако је тзв. "Свеправославни конгрес", сачињен од представника три помесне цркве, успео да прихвати нови календар из истих оних разлога уније, из којих су га ранији православни сабори осудили и одбацили: "ради истовременог прослављања великих хришћанских празника од стране свих Цркава".[15]
Шта год и кога год да је представљао овај скуп, историчари ће највероватније морати да констатују да је ово био један од најжалоснијих догађаја у животу Цркве Христове у 20. веку. Диктиран са врха и наметнут у супротности са ранијим саборским одлукама, политичким притисцима спровођен, тзв. нови календар, изазвао је расколе и крваве уличне обрачуне, којима није избегао ни сам Мелетије. Верном народу православном широм света нису биле по вољи Мелетијеве модернистичке реформе у Цркви. У Цариграду је дошло до великих немира у којима је огорчено православно становништво демолирало Патријаршијске просторије и самог Мелетија подвргло телесним повредама.[16] Не дуго за тим он је био присиљен да напусти Цариград и абдицира, у септембру исте, 1923. године.
"...
(nastavice se)
..."
У вези овог скупа, архимандрит Др Јустин Поповић у својој представци Светом архијерејском сабору СПЦ, од 7. 5. 1977. год. каже:
Питање припремања и одржавања новог "Васељенског Сабора" Православне Цркве није ни ново ни скорашње у овом нашем веку историје цркве. То питање је покренуто још у време несрећног патријарха Цариградског Мелетија Метаксакиса, познатог уображеног модернисте, реформатора и творца раскола у Православљу, на његовом такозваном "Свеправославном конгресу" у Цариграду 1923. године."
"...
Sve sto predje pod nadleznost Fanara, a ako ne strâzimo to ce biti sa svim parohijama SPC van najuze teritorije danasnje Srbije (pa tako i eparhijom Rasko-prizrenskom i Kosovsko-metohijskom), odmece se u vatikanske vode.
U osnovi, pozicija Fanara je veoma tuzna, jer u Carigradu danas nema pastve, a bez pastve, znate i sami nema ni Crkve... Ipak, istorijski polozaj Carigrada i dalje cuva ugled i uticaj Fanara. Ostalo je politika....
Sto se prak Fanara tice, od 1923. jasno je da sa Carigradom ima vise problema od masonerije do turskog oficira pod Panom i kanonskog zastranjivanja, ali i molitvene ljubavi u ocekivanju da Pravoslavna braca rese, odluce, promisle. Vase ili moje vreme ne znaci nista, Crkva operise vekovima i milenijumima, a ovo je tek tren, ni 100 godina.
Tih 1mil. vernika sirom sveta su otete eparhije pomesnih crkava i Fanar bi rado da ih bude vise.Kamo misonarski rad u Carigradu i...? Bez pasve nema ni Crkve! A to je i nas, Pravoslavni, problem.
саша р.
Срећом, било је умних глава, које су схватиле да је хришћанство узело маха, па су одлучили да направе компромис са Византијом, да приме хришћанство, али да заузврат задрже своје богове, добију посебно писмо итд. Захваљујући њима данас једини имамо Крсну Славу
реч/узречица/..."БРАТЕ"је паганског одн. патаренског порекла (тзв. богумили. под тим именом никаднису ни постојали).
а КУМСТВО је ондак форсирало Хришћанство.
Патарени нису користили крст (нека Хришћанска секта попут аријана). Према томе, владари за које неки тврде да су били патарени а користили крст у својим повељама (Нинослав, Твртко,...)....донесите закључак сами.
Осврнула бих се само на први пасус:не знам каква је била та скоола у коју је аутор исла,нити где се налазила.Ја сам иста генерација и нас уцитељи и наставници нису физицки казњавали.Ни слуцајно!Једног мог друга је наставник назвао магарцем,па је то био цео циркус.Наставник је,на крају,морао да се пред одељењем,пред којим се користо зоолоски термин,извини уценику!И извинио се.Не казем да и тада није било свакаквих просветара,али пацке,вуцење усију и слицно никада нисам видела.Инаце сматрам да су деца,која иду у сколу,прерасла деда-Мраза.Могу она да примају поклоне(могу и ја)али деда-Мраз је за обданисте.
Госпођо Бисиц!
Hе знам у коју је школу ишао аутор овог текста, али дозволите да нисмо ишли сви у исту школу и да средине бивају градске, приградске, сеоске...
У мојој школи (сеоска - колонистичка средина) је било скоро исто како напомиње аутор, и нисмо се осећали посебно несрећни због тога! А Деда мраз? он је за сваког ко има дечију душу и машту. Године нису битне!