четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Виталиј Шенталински и "књижевне архиве" КГБ

Kоментари (31) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 субота, 01 фебруар 2014 11:05
синиша
Постоји једна максима која се приписује Аристотелу, коју је опет Аристотел "преписо" из искуства сваког живог човека која гласи " Ништа није тако понижавајуће као рад".

На тај начин је пренесена та мисао и интерпретирана као похвала нераду, односно лењости. Наравно да није употребљена у том смислу. Ништа није тако здраво и лековито и корисно као рад, али ако неко ради за другога и тај други му присваја резултате, млеко које је помузао и скувао, цвеће које је узгојио, чизме које је направио, то јесте таква увреда која директно изазива мржњу и жељу да се узурпатор убије.

Нема радника који је поштно радио, а да није плаћен и да због тога није у себи истински и искрено пожелео смрт онога ко је обезвредио његов рад и труд и отео му његово дело. То је људски и треба да буде привилеговани злочин. Убити експлоататора је богоугодно дело. Наравно ако је експлоатација заиста почињена.

Проблем почиње кад се убије неко зато што је нпр. Србин, а каже се убијен је што је буржуј или кулук.
Препоруке:
21
3
2 субота, 01 фебруар 2014 11:23
Иоанн Дубињин
"Белима" је зверска природа бољшевика и њиховог режима одувек била позната. Нико од "прогресивних" на Западу (ни у Краљевини СХС/Југославији) није у то веровао.Као мала сатисфакција ипак може послужити чињеница да су и српски предратни "напредни" елементи после Другог светског рата још како на својој кожи осетили недела титовских удбаша - мање или више талентованих ученика Коминтерне и ЧеКа/ГПУ/НКВД. Права трагедија је у томе што и сада међу Србима има премного обожавалаца монструма Лењина и Стаљина - то ће се вероватно видети и у коментарима. Иначе - преводиоци су требало да објасне читаоцима шта тачно значи термин "репресиран" у совјетском речнику.
Препоруке:
30
10
3 субота, 01 фебруар 2014 11:56
Радомир Кошанин
Најпре честитке преводиоцима, а ипак и једна критика. Зашто код издавача нису инсистирале да се књига штампа на српској ћирилици? Тиме би и њихов превод више одговарао оригиналу, јер га је аутор написао на руској ћiрилици. Ових дана сам прочитао неколико књига Људмиле Улицке, савремене руске књижевнице, такође штампане на латиници. Издавач је "Paidea" из Београда. Посетом њиховом сајту видео сам доста објављених дела руских аутора, али су сва, са изузетком једног, штампана на латиници. Изгледа да се са пројектом промене свести у Срба кренуло одавно, а садашња власт на челу са Weber-ом ће га наставити до потпуне латинизације као једним од услова за пријем у EU.
Препоруке:
38
4
4 субота, 01 фебруар 2014 15:39
фристајло
Да, црвени су убијали своје противнике и непријатеље.
За разлику од свих других...
Шалу на страну- по томе су исти као и све друге политичке опције- то није спорно.
Као што није спорно да је, уз све неправде- мали човек живео најбоље баш за време њихове власти (или, бар- најмање лоше); е- то је оно што антикомунистима свих врста и боја највише смета.
Социјална правда постоји само док постоји барем претња комунизма. То је проста чињеница.
Тупави аргумент за капитализам као ефикаснији систем је доба у коме су људи у капитализму имали бољи стандард од људи у социјалистичким режимима прећуткује да је то вредело само у периоду док су постојале озбиљне левичарске претње и у капитализму. Но, чим је запад успео да најпрљавијим методама подрије успешније земље социјализма- капитализам се вратио свом основном облику- бесомучном израбљивању и обесправљивању малог човека.
Надати се да ће се време праведности вратити у капиталлизам има своје име...
Препоруке:
25
10
5 субота, 01 фебруар 2014 15:55
spiritus
Господину Шенталинском је почетком новембра прошле године, у Кулутурном додатку "Политике" објављен изузетан текст о Николају Степановичу Гумиљову, са нарочитим освртом на његов последњи дан, када је, везан за још једног на смрт осуђеног у "соби за придошле", стајао 24 сата, без хране и воде. Док су остали плакали, он је мирно пушио и смешкао се. Стрељање је обављено на једној од станица Ириновске. Ахматова је успела некако да пронађе место стрељања, "земља је била улегла, јер је нису насипали: две братске јаме за 60 људи. Расло је цвеће на јамама. Други носе цвеће на гроб, ја га носим са гроба". О последњим тренуцима Николаја Степановича сведоче: Георгиј Иванов: "Отмено је умро. Смешкао се, допушио цигарету. Чак је на момке из специјалног оделења оставио утисак." Виктор Серж: "Гумиљов је стрељан у зору, на ивици шуме, навукао капу на очи, не вадећи из уста цигарету, спокојан, као што је обећао у својој песми етиопског циклуса: "И без страха стаћу пред Господа Бога."
Препоруке:
19
0
6 субота, 01 фебруар 2014 16:02
spiritus2
Песма о којој је реч, нема назив, али се по првом стиху назива "Стари скитница из Адис Абебе". Објављена је, предавно, у књизи "Огњени љиљани", Д. Бокана. Обзиром да је дугачка, само завршни стихови, као сведочанство о човеку кога је немогуће убити, и који је сам опевао своју вечност, уз велику захвалност господину Гајићу за овај текст.
...А када дође њихов последњи час, / равна, црвена магла кад прекрије очи, / научићу их одједном да се сете / целог жестоког, драгог живота, / целе рођене чудновате земље / и да ставши пред лице Бога, / с обичним и мудрим речима / мирно чекају Његов суд".
Препоруке:
17
0
7 субота, 01 фебруар 2014 16:31
Турас
Браво Фристајло ! Мука ни је од ових про-западњачких "мислиоца" и конвертираних "руских"књижевника (Виталиј Шенталиски апропо Виталиј Кличко )Творци мржње према Словенству налазе у културно хаотичној Србији повољно тле за ширење "културне мисли" Зашто овом" културолошком козеру" књишком неолибералцу не падоше на памет К.Н.Леонтјев ,Ј.Ф.Самарин који у вези са овим перфидним шкрабањем каже о "самоуверености полуобразованости која не зна ништа боље од последње прочитане теорије усуђује се да експериментише народом задајући му тешко исцељиве ране".Где му је Достојевски који је сам био разочаран оним словенством који је налазио веру у западној Европи против Руске империје .Ови назови књишки пацови који радо бркају полуистине са реалним животом данас су највећи непријатељи словенске духовности у служби запада који је то увек био .
Препоруке:
21
15
8 субота, 01 фебруар 2014 17:07
Deda Djole
Kod nas za vreme komunizma (1945 - 1990), novinari nisu mogli da pisu slobodno. Ali nisu bili ubijani.

U zadnje vreme su ubijeni Slavko Curuvija, Dada Vujasinovic i Milan Pantic

I ubice i nalogodavci su jos uvek nepoznati.
Препоруке:
8
19
9 субота, 01 фебруар 2014 18:24
Aleksandar
Његове књиге позитивно је оценио Александар Солжењицин,

Taj reakcionarni zastupnik "pravoslavne" teokracije i stetocina po svoj narod nema nista zanimljivo da nam saopsti.
Препоруке:
9
17
10 субота, 01 фебруар 2014 19:47
Иоанн Дубињин
@Deda Djole: “Kod nas za vreme komunizma (1945 - 1990), novinari nisu mogli da pisu slobodno. Ali nisu bili ubijani…”.Деда, деда...деда, године ипак чине своје... заборављаш (или "заборављаш"?) да код вас (и уопште у свим комунистичким земљама) тада нико није могао ни да сања да буде новинар – а да не буде проверен, ваш, и најрадије члан. Па, чак и тада су новинари збод неких, чак и ненамерних и минималних застрањивања од "линије" добијали такве пацке да су им кости пуцале.
Препоруке:
15
4
11 субота, 01 фебруар 2014 19:52
Марио Калик
Не видим поенту оваквих пожутелих, застарелих текстова. Као да живимо у доба дестаљинизације тамо негде 1950. и неке, а не капиталистичке дехуманизације. Чему пљување по Стаљину 2014. ако не да би се и даље демонизовао комунизам као једина права и озбиљна алтернатива доминантном капиталистичком систему?

Има ли шта аутор овог текста да каже о судбини књижевности и уметности на Западу, у "либералној демократији"? О томе да тамо готово да нема дисидената, и зашто их нема? О перфидном систему који тобоже дозвољава слободу говора и критике све док је то безначајно? Што би наш народ рекао "Пси лају, каравани пролазе". Да ли се икад запитао нпр. зашто је Нобелова награда за књижевност последњих деценија толико девалвирана када се види ко је све (не) добија, и да ли то има везе са убијањем аутентичне уметности на тржишту масовне медиокритетске потрошње? Забрањујући нека дела и ауторе, Стаљин им је заправо подизао вредност...

Нек аутор мало размишља о овим темама, сада је 2014. а не 1954.
Препоруке:
24
23
12 субота, 01 фебруар 2014 20:05
Марио Калик
И шта хоће овим да каже? Да је све што је било вредно у совјетској књижевности прогањано? Да су сви квалитетни ствараоци били дисиденти? Шолохов, Катајев, Островски...јел чуо аутор за ове великане совјетске књижевности? Зашто би у тексту наведени имали тапију на стваралаштво? Смешно и жалосно. Врло пристрасно и тенденциозно. Полуистине су горе од лажи. А аутор нам сугерише све саме полуистине...

Стаљин: "Много ће ђубрета бити бачено на мој гроб, ал' све ће то развејати ветар историје".

Нек ћути о стаљинизму ко неће да говори о капитализму...
Препоруке:
23
24
13 субота, 01 фебруар 2014 21:42
Sokenekos
@Mario Kalik

Slažem se sa vama u vezi mraka umetnosti na zapadu u neoliberalnom kapitalizmu. Svakom totalitarnom sistemu odgovara podilaženje najnižim nagonima radi narkoze masa i potpune kontrole nad njima.
Ali navesti mračni period u ruskoj umetnosti tokom postojanja SSSR-a kao suprotnost tome je neumesno. Šolahov vrhunski umetnik? Zaboga čoveče! Ni politička nagrada, kao što je Nobelova, ga ne čini umetnikom.
Umetnost traži neograničenu slobodu, a pošto je ona u svakoj ideologiji (kao i u komunizmu i neoliberalizmu) jednako i namerno ograničavana ili neprimećevana do krajnjih granica, onda se tu ne može govoriti o umetnosti. U najboljem slučaju, ona se svodi na propagandno sredstvo.
Vego, Staljin reče i ono: „Ako mi ne dozvoljavamo narodu da ima puške, a znamo da su ideje opasnije od pušaka, zašto bi im dozvolili da imaju ideje?“ Mislio je, naravno, na ideju o slobodi.
Препоруке:
13
9
14 субота, 01 фебруар 2014 22:05
фристајло
Марио Калик
Не видим поенту оваквих пожутелих, застарелих текстова..... комунизам као једина права и озбиљна алтернатива доминантном капиталистичком систему?

Повезао сам Ваше питање, да би Вам указао на одговор.
С тим, што бих се оградио од идеје да је комунизам једина алтернатива.
Можда најбоља, то- да; но, не и једина.
Лично- не верујем да комунизам има шансу на успех, неки трајнији. Пао би на истом месту као и раније; људи су гори него што је за комунизам неопходно.
Мада- бољи су, него што је за капитализам нужно; тако да сам става да је решење негде на средини.
Но, о том, по том...
Препоруке:
20
3
15 субота, 01 фебруар 2014 23:18
љатиниц
Било би добро да се књиге могу купити и у преводу на српски језик ...
Ја овакве могу само да позајмим за читање, али да купим - никада!
Препоруке:
5
6
16 недеља, 02 фебруар 2014 00:26
Иоанн Дубињин
@Марио Калик: Ваше поимање слободе уметничког стваралаштва и живота уопште на Западу је исисано из прста. Ја сам живео у комунистичкој Југославији (најслободнијој од свих остали комунистичких) и тај живот памтим као ноћну мору. Сигурно, живот ни у једном систему није идеалан – али од свих система, најмање је лоше живети на Западу – и то у ма ком друштвеном слоју. Иначе: колико људи је пребегло са Истока на Запад - а колико у обратном смеру?
Препоруке:
16
13
17 недеља, 02 фебруар 2014 14:36
РОВС
Руски дом - РФ кућа!
Препоруке:
5
0
18 недеља, 02 фебруар 2014 16:45
Биљана Николић
О сваком прогону, о бесмислу прогона, о последицама прогона, треба и мора да се пише, треба и мора да се чита написано.
Колико времена у истраживању ове теме су провели они којима је мука од оваквих текстова и они који их називају полулажима? Виталиј Шенталински је 25 година истраживао судбину несталих писаца. За колико секунди је неко (ко себе сматра оличењем исправности и праведности) омаловажио његов рад - и још важније, са каквим предзнањем је допустио себи да оцењује 25 година нечијег рада ?
Препоруке:
18
7
19 недеља, 02 фебруар 2014 18:11
Турас
"О сваком прогону, о бесмислу прогона, о последицама прогона, треба и мора да се пише, треба и мора да се чита написано." Б.Николић.Тачно госпођо .Али не неистине и личне формулације претакане у истине.То може код вас и код необавештених ,да не кажем незналица .Да ли оно што сам ја написао(под наводницима су речи некдањих руских друштвених радника и књижевника) су за вас неистине. Друго овај Шеталинац је чист шетач који је у служби запада, као и ви и његови симпатизери што сматрате ово шкрабало за некаквог радника .Он је у истину ФАЛШЕР. Који у овом времену свакојаких и медиских кампања може (на ваше задовољство)да добије и Нобелову награду.Данас се Нобелове награде деле ко је на линији - не по заслузи.
Препоруке:
12
11
20 недеља, 02 фебруар 2014 18:18
ника
Драги моји, заборављате да говорите о империји која се у датом тренутку зове овако, или онако, али функционише по законима империје. Очување апсолутне власти и јединства, не бирајући оружје.тако функционишу и друге, Англоамеричка, Кинеска и.т.д.
А да ли треба да постоје??? Тако функционише свет одвајкада и тако ће бити и у будућности.Рим је прошао све фазе развоја, декаденције и суровости и мање,више све се понавља.
Препоруке:
1
4
21 недеља, 02 фебруар 2014 22:19
Биљана Николић@Турас
Па добро, написали сте да сам необавештена незналица и на томе се захваљујем.
Докажите да сте ВИ супротно од тога, да нисте полуобразовано шкрабало. Докажите да сте прочитали бар исти број докумената о овој теми као Виталиј, и изнесите нам своје закључке о прочитаном.
Ја верујем Виталију Шенталинском и његовом раду. Чему да верујем кад сте Ви у питању? Написали сте пар цитата, то је сав Ваш труд. Остало су увреде.
Препоруке:
10
8
22 понедељак, 03 фебруар 2014 09:25
синиша @ sokenekos
Стваралаштво заиста тражи неограничену слободу, али слободу мисли , а не физичку или политичку слободу.

Познати су примери уметности које су ствараоци стварали у затворима, самици, кућном притвору. Били су затворени, али духо9м слободни. Ту врсту слободе тражи стваралаштво. Мада физичка и духовна слобода се поонекад условљавају. Постоји стваралаштво у глади у рату, у огорима у изолацији и то какво. Али постоји и обрнуто. Постоји благостање и демократија, ви ми реците само где и потпуна стваралачка пустош.

Најбо
Препоруке:
0
0
23 понедељак, 03 фебруар 2014 09:33
синиша @ sokenekos бр. 2.
Ако вас интересује који ја сматрам најбољи пример стваралаштва у СССР-у то је Дмитриј Шостакович. Он нема пандана у музици 20 века.

Најбољи музичар и композитор двадесетог века без икакве сумње.

Елем, он је једном грешком изјавио да му се допада идеја комунизма и радничких права и тако то. Стаљин га је одмах позвао да се учлани у Комунистичку партију и да настави да компонје без икаквих ограничења. И Шостакович је одбио. Рекао је нећу. Затим су Американци чинили све да он некако дође у Америку и да било шта негативно каже о комунизму. Опет је рекао нећу.

Кад је Стаљин умро, Шостакович је отишао и учланио се у Комунистичку партију и изјавио да му је жао што то није урадио раније, али да не подноси кад му се нешто намећа.

Предлажем вам да послушате валцер бр.2. и видећете да је најлеши "бечки валцер" свих времена ипак компоновао Рус, а не Немац.

Постоји још један бечки валцер који је компоновао Јанковић, Србин из Темишвара, "Дунавски валови". Али о музици други пут.
Препоруке:
7
1
24 понедељак, 03 фебруар 2014 11:32
Добрица Гајић
О Виталију Шенталинском писали су Никола Милошевић и Миливоје Јовановић, што сам помињао у свом тексту у "Погледима". Они су ту тему изванредно познавали. Пошто ни себе у тим стварима не сматрам лаиком, не пада ми на памет да улазим у полемику са особом која у својим коментарима показује типичан дилетантизам и ретардирано схватање књижевности. Више од тога немам шта да кажем, осим да читаоцима још једном препоручим књиге које је Шенталински написао.
Препоруке:
15
9
25 понедељак, 03 фебруар 2014 19:25
Боб
Без намере да омаловажавам књигу и рад, ипак, овде нешто није у реду:

...Шенталински показује да су корени тоталитарног понашања дубоко усађени у руску историју


Шта ово значи? Имплицитно говори да је такво понашање део руског менталитета?

У реду, ако ми аутор која земља, кроз већи или мањи део своје историје није "тоталитарно укорењена". Лоше!
Препоруке:
5
6
26 понедељак, 03 фебруар 2014 23:01
Боб
Исправљам

У реду, ако ми аутор каже која земља, кроз већи или мањи део своје историје није била "тоталитарно укорењена".
Препоруке:
6
6
27 уторак, 04 фебруар 2014 12:16
морам да коментаришем
{Шенталински завршава своју књигу са уверењем да је пропуштен тренутак да се совјетски државни систем прогласи злочином против човечности и да се руски Нирнберг није десио. „Зверске репресије против милиона људи, кажњених без злочина – остали су злочини без казне“, закључује Шенталински (стр. 424).}А, то је циљ 25-годишњег истраживачког рада Шенталинског! Допринос покушајима изједначавања СССР и Трећег Рајха, што је саставни и неопходни део пројекта ревизије историје, амнестије нацизма, и окривљавања СССР за Други светски рат. Хвала, Гајићу, што сте нам објаснили. Никакво чудо што је књига руског антисовјетчика и самомрзитеља штампана ЛАТИНИЦОМ. Људи, нема случајности. Ништа необично - колико је само Срба србомрзаца!
Препоруке:
4
4
28 уторак, 04 фебруар 2014 18:51
Sokenekos @Siniša 2
... za razliku od slikara, a pogotovu književnika.

Iz početka Šostakovič jeste flertovao sa komunizmom, ali se sve više protivio istom. Npr., njegova sinfonija #11 je napisana povodom krvavog gušenja pobune u Mađarskoj od strane SSsr-a 1956, a on je lukavo naslovio 1905. U poslednjem stavu, crkvena zvona pozdravljaju pobednike!

Ana Ahmetova, pomenuta u članku, je oduševljena mesec dana nakon prvog izvođenja napisala pesmu „Muzika“. Bila je jedna od retkih koja je shvatila poruku.

Nije, dakle, Šostakovič bio veliki sovjetski kompozitor (iako su mu dali Lenjinovu nagradu za Simfoniju #11:)), nego ruski patriota i genije!
Препоруке:
6
0
29 уторак, 04 фебруар 2014 19:44
Боб
Дакле установили смо да већина коментатора овде мисли да су

корени тоталитарног понашања дубоко усађени у руску историју


Одувек је овде била јака стаљинистичка струја. Нек вам је алал!
Препоруке:
5
6
30 уторак, 04 фебруар 2014 22:30
морам да коментаришем
Не будите лењи. Погледајте мало интернет. На основу 25 секунди истраживања сазнах да је Шенталински рођен 1939. године. Како се није сетио да прозбори против ''злочиначког'' СССР-а тамо негде 60-их или 70-их или чак 80-их година, имао је времена, није био балавац? Што тад није тражио кажњавање СССР-а, и то у СССР-у? Не, њему је изгледа ''кренуло'' тек почетком 90-их, када је на БРИТАНСКОЈ, НЕМАЧКОЈ и ХОЛАНДСКОЈ телевизији дао свој допринус ружењу сопствене земље. Шта кажете на чистоту мотивације?
Препоруке:
4
6
31 петак, 07 фебруар 2014 10:40
објективан
морам да коментаришем; уторак, 04 фебруар 2014 21:30

Колико ја знам, њему је земља била Русија, а не Социјалистички Савез...
Не треба никад из физике бежати у метафизику; ако сте у праву.
Иначе, сложио бих се да су Горбачов и Милошевић предали своје земље на тацни. Са стилом.
Но, Бог је дарежљив...
Препоруке:
1
3

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер