Otvoreno pismo Čarlsu Inglišu, ambasadoru SAD u BiH
Međunarodna zajednica u kojoj Vi dominirate, učinila je grubu pogrešku prema Srbima u BiH, proglasivši ih faktički genocidnima i bacivši ljagu na taj ispaćeni narod. Srbi su najgore prošli sa oko milijun izbjeglica.

Srpska strana je, ne samo kad je reč o BiH nego i kad je reč o Hrvatskoj, pokazala dobar sluh za međususedske odnose i učinila prve korake koji nisu uvek imali podršku srbijanske javnosti. Ta naša dobra volja nije dočekana na pravi način iz Sarajeva.

Simbolika koja je pratila posetu g. Bajdena govori da se američka spoljna politika nije mnogo izmenila, ne samo u odnosu na Bušovu, nego i na Klintonovu administraciju. Novo je to da nisu spremni da koriste radikalne mere da bi ostvarili njihovu viziju kako BiH treba da izgleda. 

Promene ustava, u suštini, znače ovo: mi ćemo se pretvarati da ne utičemo direktno, mi ćemo naterati njih da oni sami promene svoj ustav, ali ćemo ih svaki santimetar tog puta terati nekim obećanjima vezanim za ulazak u EU. Cilj zapadnih sila je da ti ustupci promene Dejtonski sporazum.

Bosić je istakao da će određeni krugovi iz Sarajeva, predvođeni Harisom Silajdžićem, pokušati da Bajdenov dolazak iskoriste da izlobiraju veći spoljni pritisak na RS, ali da se to neće desiti, jer SAD imaju mnogo ozbiljnijih problema od državnog interesa nego što je to BiH.

Srbi i Hrvati nisu pristajali da budu kolateralna šteta nečije izgradnje mostova prema islamskom svijetu. Nisu pristali da se takvi mostovi za vrijeme rata grade preko mudžahedina. Pri tom su više na meti Srbi, zbog RS kao međunarodno priznatog entiteta koji  ima elemente ograničene državnosti.

Za Srbe rasejane širom sveta matična zemlja je Srbija,  ali za dobar deo raseljenih – naročito za staro iseljeništvo – matica  su i drugi delovi srpskih zemalja. Tu prvenstveno mislim na Republiku Srpsku, Srpsku Krajinu, područje starog Huma i Gornje Zete, kao i sve prostore stare Srbije.

Ono što iznad svega karakteriše spoljnu politiku nove američke administracije u celini, a onda posledično i prema zapadnom Balkanu, jeste odnos između dva faktora: globalne ekonomske krize i mogućnosti ostvarenja principa „liberalnog internacionalizma“.

Kad tzv. međunarodna zajednica, oličena u vodećim zemljama EU i SAD, izgubi interesovanje daljeg aktivnog intervenisanja na Balkanu sa unapred zacrtanim ishodima, onda će i BiH slediti primer bivše Jugoslavije i raspasti se na svoje sastavne delove.

Nije sve tako ružičasto kako bi se moglo zaključiti na prvi pogled. Ono najznačajnije u razgovorima trojice BH lidera – mogućnost ustavnih promena i naznaka polaznih pozicija za najavljene reforme, samo je ovlaš navedeno.