Zrelo je za jedan otvoren i pošten razgovor između dva bratska naroda, ruskog i srpskog, i naših elita. Da se pitamo za junačko zdravlje i prevaziđemo ako treba šta prevazilaziti iz prošlosti.

Tako braća iz Tunisa, Jemena, Alžira i sl. naravno nisu shvatila da domaći zakoni ne predviđaju da se zarobljenicama otkidaju glave. I jedino su, izgleda, shvatili kada im je Šemso rekao: „Ko hoće da brani BiH – linija fronta je tamo, pa izvolite“, zato što je išaretom pokazao pravac i dodao njima razumljivo – bujrum. 

Bez organizovanog delovanja protiv monopolista našeg medijskog, ekonomskog i političkog života, bilo kakva društvena promena u Srbiji nije moguća. Zato je razvoj alternativnih asocijacija, nenaslonjenih na strane ambasade, jedini mogući odgovor.

No, kako se harizmatični Taip, pod pritiskom demokratije u parku Gezi, sada okrenuo islamu ne samo kod kuće nego, podrškom svrgnutom “muslimanskom bratu” Mursiju, i u spoljnoj politici, moglo se očekivati da njegova produžena ruka u BiH više neće biti SDP, SDA i SBB, nego Rijaset IVZ.

Ukoliko bi nas ta međunarodna zajednica izolovala (na primer zbog Kosova i Metohije), alternativa postoji širom prave međunarodne zajednice. Čak i u vreme najvećih pritisaka i sankcija, naša roba je nalazila put do tih tržišta.

Sada smo došli do tačke da prvi čovek RS, kao važne stvari koje treba rešavati na nivou BiH, osim trakavice "Sejdić - Finci" i izlizanih "evropskih integracija", iz naftalina vadi već zaboravljenu "priču o MAP-u".

Propast atinske nezavisnosti nije počeo sa porazom kod Heroneje, već sa zaboravom heroja palih u toj bici. Tako ni Srbija nije izgubila Kosovo 1999, ni 2008, ali će ga izgubiti kada zaboravi svoje heroje sa Paštrika, svoje poginule pilote i svoju postradalu decu.

Posle klišea o ratu u BiH sledi čuđenje kako Kecmanović može a da ne kritikuje Republiku Srpsku, njeno amoralno rukovodstvo i genocidnu genealogiju.

Ima li veće ironije od toga da karikaturalni srpski nacionalista ukuca poslednji ekser u kovčeg Haškog tribunala? Kako je uopšte došlo do toga da se pravni eksperti u Hagu prepiru ko snosi veću krivicu što će se optuženik iz Srbije uskoro, možda, naći na slobodi?

Kao i uvijek i svugdje, vlast i opozicija se uzajamno optužuju za kriminal. I u RS-u je nešto kao ovo kod vas u Sarajevu što se po Avazu i Slobodnoj Bosni proganjaju Fahro Radončić i Bakir Izetbegović. Te paušalne medijske optužbe među visokim funkcionerima nisu dobre jer ruše povjerenje u pravosudni sistem.