понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Документи > Извештај Анкетног одбора Скупштине Србије о начину трошења средстава буџета Републике Србије на територији АП КиМ од 2000. до 2012.
Документи

Извештај Анкетног одбора Скупштине Србије о начину трошења средстава буџета Републике Србије на територији АП КиМ од 2000. до 2012.

PDF Штампа Ел. пошта
Документи   
четвртак, 24. април 2014.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

НАРОДНА СКУПШТИНА

Анкетни одбор ради утврђивања чињеница

о начину трошења средстава буџета Републике Србије

на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија

 у периоду од 2000. до 2012. године

01 Број: 06-2/19-14

14. април 2014. године

Б е о г р а д

На основу члана 68. став 8. Пословника Народне скупштине („Службени гласник РС 20/12 – Пречишћени текст“) и тачке 6. Одлуке о образовању Анкетног одбора ради утврђивања чињеница о начину трошења средстава буџета Републике Србије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија у периоду од 2000. до 2012. године, Анкетни одбор, на седници одржаној 14. априла 2014. године, већином гласова је одлучио да Народној скупштини поднесе следећи

И З В Е Ш Т А Ј

О УТВРЂИВАЊУ ЧИЊЕНИЦА О НАЧИНУ ТРОШЕЊА СРЕДСТАВА БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА У ПЕРИОДУ ОД 2000. ДО 2012. ГОДИНЕ СА ПРЕДЛОГОМ МЕРА

1.      УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Народна скупштина Републике Србије, на Другој седници Првог редовног заседања, одржаној 8. априла 2013. године донела је Одлуку о образовању Анкетног одбора ради утврђивања чињеница о начину трошења средстава буџета Републике Србије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија у периоду од 2000. до 2012. године.

Тачком 1. Одлуке предвиђено је: Анкетни одбор се образује ради утврђивања чињеница о начину трошења средстава буџета Републике Србије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија у периоду од 2000. до 2012. године (у даљем тексту: Анкетни одбор).

Тачком 2. Одлуке предвиђено је: Анкетни одбор чине по један народни посланик из сваке посланичке групе у Народној скупштини, кога одреди председник посланичке групе.

Састав Анкетног одбора чине следећи народни посланици:

- Момир Стојановић – Посланичка група Српска напредна странка;

- Иван Јовановић - Посланичка група Демократска странка;

- Дејан Раденковић – Посланичка група Социјалистичка партија Србије;

- Марко Јакшић - Посланичка група Демократска странка Србије – Војислав Коштуница;

- Славица Савељић – Посланичка група Уједињени региони Србије;

- Зоран Остојић – Посланичка група Либерално демократска партија;

- Вера Пауновић – Посланичка група Партије уједињених пензионера Србије;

- Бранко Гогић – Посланичка група Социјалдемократска партија Србије;

- Дејан Рајчић – Посланичка група Нова Србија;

- Ђорђе Косанић – Посланичка група Јединствена Србија;

-  Миодраг Ђидић – Посланичка група Заједно за Србију;

- Драган Андрић – Посланичка група Лига социјалдемократа Војводине;

- Ласло Варга – Посланичка група Савез војвођанских Мађара;

- Александар Чотрић – Посланичка група Српски покрет обнове - Демохришћанска странка Србије.

Тачком 4. Одлуке предвиђено је: Анкетни одбор има задатак да сагледа стање у области трошења средстава буџета Републике Србије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија у периоду од 2000. године до 2012. године и с тим у вези утврди следеће:

-  Начин трошења средстава буџета Републике Србије, уз посебан осврт на подзаконске акте и критеријуме за расподелу тих средстава у области здравства, образовања, социјалне политике, културе, инфраструктуре, локалне самоуправе, телекомуникација и других области од значаја за функционисање институција Републике Србије на територији АП Косово и Метохија;

- Да ли су средства буџета наменски трошена и да ли су под једнаким условима била доступна свим корисницима на територији АП Косово и Метохија;

- Да ли су средства буџета за изградњу саобраћајне, комуналне, пословне и стамбене инфраструктуре на територији АП Косово и Метохија употребљена према утврђеним плановима и прихваћеним пројектима;

- Начин вршења контроле над протоком робе која на територију АП Косово и Метохија долази из Републике Србије, а ослобођена је пореза на додату вредност (ПДВ);

- Да ли је поступак јавних набавки добара и услуга и извођења радова на територији АП Косово и Метохија спровођен у складу са законом и другим прописима из области јавних набавки;

- Да ли је државна имовина, коју су користила предузећа на територији АП Косово и Метохија, отуђивана, на који начин и по којој цени;

- Колико је средстава из буџета Републике Србије издвајано за АП Косово и Метохија, за сваку буџетску годину почев од 2000. године до 2012. године, за које намене и на чији предлог су та средства трошена, коме су средства додељивана и да ли је вршена ревизија, односно контрола трошења тих средстава.

2. РАД АНКЕТНОГ ОДБОРА

Анкетни одбор ради утврђивања чињеница о начину трошења средстава буџета Републике Србије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија у периоду од 2000. до 2012. године (у даљем тексту: Анкетни одбор) је конституисан 21. маја 2013. године и за председника Анкетног одбора је изабран народни посланик Момир Стојановић, из Посланичке групе Српска напредна странка. Анкетни одбор није изабрао заменика председника Анкетног одбора.

На другој седници Анкетног одбора, одржаној 28. маја 2013. године, једногласно је усвојен План рада Анкетног одбора, на основу којег је Анкетни одбор спроводио и реализовао активности.

Анкетни одбор је одржао укупно девет седница. Пет седница одржано је у седишту Народне скупштине, ван седишта Народне скупштине одржане су четири седнице а једна седница заказана али није одржана.

Један део активности Анкетни одбор је реализовао у седишту Народне скупштине, кроз анализу извештаја о висини опредељених и начину утрошених буџетских средстава и финансирању пројеката на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, у периоду од 2000. до 2012. године, која су доставила министарстава у Влади Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију, Републичка дирекција за имовину Републике Србије, Архив Југославије, Канцеларија УНМИК-а у Београду, Републички фонд за здравствено осигурање, Државна ревизорска институција, Фонд за развој Републике Србије, Комесеријат за избеглице и миграције, Црвени крст и други државни органи и организације, а у све у циљу неопходне и квалитетне припреме за рад Анкетног одбора.

Део активности Анкетни одбор је спроводио и реализовао и на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, односно у Косовско-митровачком управном округу, Косовском управном округу, Пећком управном округу, Призренском управном округу и Косовско-поморавском управном округу, у трајању од осам радних недеља, односно у периоду од 24. јуна до 16. августа 2013. године.

У периоду рада, Анкетни одбор, реализовао је и друге активности и то: одржавање радних састанака, израда захтева за допуну достављених података и обавештења, израда захтева за достављање података везаних за задатке предвиђене Планом рада Анкетног одбора, узимања изјава од појединаца неопходних за извршавање задатака, сумирање извештаја представника институција који су пружали стручну помоћ у раду Анкетног одбора, као и друге активности.

Народни посланик Момир Стојановић, председник Анкетног одбора, као и народни посланик Дејан Рајчић, члан Анкетног одбора, су са стручним тимом били непрекидно ангажовани у раду Анкетног одбора ван седишта Народне скупштине, односно на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија. Народни посланици Славица Савељић, Иван Јовановић, Вера Пауновић, Дејан Раденковић и Марко Јакшић, чланови Анкетног одбора, су повремено узимали учешћа у раду, док остали чланови Анкетног одбора нису учествовали у раду Анкетног одбора на територији Аутономне покрајине Косово и Метохије.

Стручну помоћ у раду Анкетног одбора су пружили представници буџетске инспекције и пореске управе Министарства финансија и привреде, као и представници инспекцијских служби следећих министарстава: Министарство просвете, науке и технолошког развоја; Министарство саобраћаја; Министарство грађевинарства и урбанизма; Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарство правде и државне управе; Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација; Министарство рада, запошљавања и социјалне политике; Министарство здравља, као и Републичког фонда за здравствено осигурање и Фонда за развој.

Напомињем да, Државна ревизорска институција и Управа за јавне набавке, нису одредиле представнике који би пружили стручну помоћ у раду Анкетног одбора, што је битно отежало функционисање и рад Одбора.       

3. НАЛАЗИ И ОЦЕНЕ АНКЕТНОГ ОДБОРА

Полазећи од тога да је Анкетни одбор у раду имао ограничен кадровски потенцијал и кратак рок предвиђен Пословником Народне скупштине и Одлуком о образовању, определио се да у контролисаном периоду изврши контролу трошења буџетских средстава на пројектима, пословима и задацима за које су из буџета издвајана већа новчана средства, као и за контролу трошења буџетских средстава по ставкама исказаним кроз представке грађана са Косова и Метохије, упућене у протеклих 12 година надлежним одборима Народне скупштине Републике Србије.

Анализом извештаја министарстава Владе Републике Србије и Канцеларије за Косово и Метохију, уочено је да је највећи износ буџетских средстава опредељених на Косову и Метохији у периоду од 2000. до 2012. године утрошен на:

- санацију последица земљотреса у Косовско-поморавском управном округу (2002. године);

- откуп кућа и станова за смештај кадрова и стамбено збрињавање интерно расељених лица у Косовско-митровачком управном округу;

- изградњу објеката инфраструктуре;

- изградњу објеката за повратак и одрживи опстанак расељених лица;

-здравствено збрињавање, образовање и финансирање потреба локалних самоуправа и делатности јавних предузећа.

Анкетни одбор је на основу достављених података о буџетским корисницима утврдио да су на простору Косова и Метохије у периоду од 2000. до 2012. године, утрошена буџетска средства у износу од 229.402.814.198,00 динара или 2.834.887.345,14 евра.

Процентуално исказано, највећи износ буџетских средстава у протеклих 12 година утрошен је преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја 25,61%, Министарства здравља 21,16% и за отплату јавног дуга 17,59%. 

 

Од укупног износа пласираних буџетских средстава на Косову и Метохији у периоду од 2000. до 2012. године само је 18,42% буџетских средстава пласирано преко Координационог центра за КиМ и Министарства за Косово и Метохију, док су остала средства пласирана преко осталих буџетских корисника. 

По основу јавног дуга преко Управе за јавни дуг Министарства финансија и привреде је за Косово и Метохију у протеклих 10 година страним повериоцима исплаћено укупно 463.716.344,00 евра. За финансирање потреба на Косову и Метохији из буџета Републике Србије за протеклих 12 година издвојено 229.402.814.192,00 динараили 2.834.887.345,14 евра, или просечно годишње 19.116.901.182,67 динара или просечно месечно 1.593.075.098,56 динара, или просечно дневно 53.102.503,29 динара.

***

Анкетни одбор је установио ненаменско трошење буџетских средстава за санацију последица земљотреса у Косовско-поморавском управном округу 24. априла 2002. године, кроз нереалне прекатегоризације оштећења објеката, изградњу нових објеката грађанима који нису претрпели штете, изградњу објеката грађанима који не живе на територији Косова и Метохије, прецењивање цена грађевинског материјала, повећање уговорених цена реконструкција постојећих и изградње нових објеката по квадратном метру површине, нереално приказивање утрошка радних сати по објекту, као и отуђења грађевинског материјала.

За санацију последица земљотреса, који је задесио општине у Косовско-поморавском управном округу 24. априла 2002. године, из буџета Републике Србије утрошено је 934.000.000,00 динара, а по основу тужбе извођача радова предузећа „Биначка Морава“ из Гњилана, у поступку који је у току, а потражује се на име изведених а ненаплаћених радова од Владе Републике Србије још 612.000.000,00 динара. Инвеститор пројекта санације оштећених приватних објеката за становање и изградњу нових за становништво у општинама Косовског-поморавског управног округа био је Координациони центар за Косово и Метохију. Средства су преко Косовско-поморавског управног округа, као посредника, исплаћивана извођачу радова предузећу „Биначка Морава“ из Гњилана, са којим је Округ имао склопљен уговор о извођењу радова. Прву процену оштећења на приватним стамбеним објектима извршила је стручна комисија Грађевинског факултета Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, на челу са проф. др Велимиром Дутином, који се индикативно појављује као надзорни орган у готово свим великим инфраструктурним пројектима на Косову и Метохији у последњих 12 година. На основу основног пројекта санација, реконструкција и изградње нових објеката обухваћено је 220 домаћинстава. На основу жалби успостављених сеоских одбора за процену штете, ангажована је другостепена стручна комисија, коју су чинили стручњаци фирме „Гоша Пројметал“ А.Д. из Београда која је извршила нову категоризацију оштећења објеката и донела око 1.900 решења за реконструкцију и изградњу нових објеката у целом Округу. Наведеној комисији је за тај посао исплаћено више од 10.000.000,00 динара. При раду Комисије учињене су огромне неправилности у поступку вршења прекатегоризације оштећења објеката тако да су многи објекти раније процењени са I, II или III степеном оштећења, прекатегоризовани у VI степен oштећења који подразумева изградњу сасвим нових објеката. Извођач радова „Биначка Морава“ је ангажовала бројне подизвођаче радова по оријентационој цени од 220 ДЕМ/м2 а од инвеститора је изведене радове на новосаграђеним објектима наплаћивала по цени од 345 ЕУР/м2. Увоз грађевинског материјала потребног за санацију и изградњу оштећених објеката посредством косовских институција без царињења вршен је са територије Републике Србије прво посредством грађевинске фирме ЗЗ „Зубин Поток“ из Зубиног Потока, а потом и преко фирме „Врба Промет“ из Краљева. Анкетном одбору није дата на увид документација о формирању комисија за процену штете, нити њихови извештаји о извршеним проценама на терену. Такође, ни документација везана за упућивање захтева за санацију кућа од последица земљотреса нити одобрење, као ни закључени уговор. Канцеларија за Косово и Метохију није одговорила на допис Анкетног одбора за доставу документације о реализацији пројеката за санацију кућа од последица земљотреса у Косовском-поморављу, као и на допис Управи за заједничке послове у вези са покретањем дисциплинског поступка против Милорада Стајића, административног техничког секретара у време реализације наведеног пројекта. Према информацијама до којих је Одбор дошао, целокупну документацију везану за санацију, реконструкцију и изградњу објеката, тадашњи начелник округа Ивица Златановић је по налогу председника Координационог центра за КиМ Небојше Човића однео и предао Координационом центру за КиМ. Методом случајног узорка, Одбор је извршио увид на лицу места у петнаест домаћинстава у којима су санирани и изграђени нови објекти у селима Доња Будрига, Пасјане, Глоговце, Доње Кормињане и Кусце. Утврђен је изузетно лош квалитет изведених радова који се огледа у плитким тракастим темељима фундираним у земљи у дубини 40 цм на којима су изграђени објекти без постављења арматуре у доњем делу темеља, због чега је дошло до пуцања темеља и зидова објеката. Хидроизолација у санитарним објектима уопште није изведена, због чега долази до константног влажења зидова. Уместо пројектом предвиђене изградње паркета у објектима је постављен дашчани-бродски под лошег квалитета. У појединим објектима је уместо армиране бетонске плоче изнад приземља постављена кровна ламперија без било какве термоизолације. У неким домаћинствима где је планирана изградња новог објекта извршено је само размеравање и рашчишћавање терена. У разговорима са мештанима којима је вршена санација и изградња нових објеката, Одбор је установио да је од истих извођач радова захтевао да потпишу признанице да су примили веће количине грађевинског материјала од оне која је стварно уграђена или испоручена. Тражено је од мештана да унапред потпишу да су радови изведени као услов за отпочињање изградње, а да у већем броју случајева ништа није изграђено. Бројне су примедбе мештана да је једна количина грађевинског материјала, увезеног из Републике Србије за потребе санације и изградње нових објеката, завршила на приватним стовариштима локалних Албанаца. Као флагрантни пример ненамеснког трошења буџетских средстава, Одбор наводи пример изградње нове куће др Јелици Крчмаревић, директорки Здравственог центра у Гњилану са седиштем у селу Шилово, на имању које није било захваћено земљотресом и на коме није постојао стари оштећени објекат, као и изградња новог објекта др Трајку Михајловићу, педијатру у селу Доморовце у коме не живи, већ га користи као приватну ординацију. Сазнања Одбора указују да су припадници Полицијске управе Гњилане, измештене у Врању, протеклих година вршили истрагу и покренули кривичне пријаве према једном броју лица која су лишена слободе поводом злоупотреба у трошењу буџетских средстава за санацију последица земљотреса у Косовско-поморавском управном округу, али нам исход исте није познат. Према подацима добијеним од ПУ Гњилане, због политичких притисака и фиктивног вештачења, ове пријаве су одбачене. Можда због чињенице да је ујак Ивице Златановића, тадашњег начелника Косовско-поморавског управног округа, био тужилац у овом предмету.

Због основане сумње у бројне злоупотребе у трошењу буџетских средстава, Анкетни одбор предлаже Народној скупштини Републике Србије да Влади Републике Србије предложи да надлежни државни органи спроведу истрагу о трошењу буџетских средстава на санацији последица земљотреса у Косовско-поморавском управном округу 2002. године. Поред увида у постојећу документацију, упознавања са резултатима истраге ПУ Гњилане, Анкетни одбор предлаже надлежним државним органима да кроз истрагу на изнете околности обаве разговор и прикупе потребна обавештења од Борисава Тајића, некада начелника Сектора за реконструкцију Координационог центра за КиМ, а сада радника Канцеларије за КиМ, Ивице Златановића, тадашњег начелника Косовско-поморавског управног округа и тадашњег члана у Координационом центру за КиМ, као и да се истражи порекло огромне приватне имовине у Врању Јована Сентића, некадашњег заменика генералног директора предузећа „Биначка Морава“. Одбор сугерише истражним органима да од подизвођача радова на наведеном пројекту прикупе потребна обавештења у вези са информацијама о новчаним уценама ради добијања посла. Потребно је истражити и судбину 50.000.000,00 динара буџетских средстава пласираних преко СТР „Стил“ из Бујановца, за санацију и изградњу кућа порушених у земљотресу.

Анкетни одбор је дошао до података и сазнања који указују на основану сумњу у злоупотребе у трошењу буџетских средстава намењених откупу, доградњи, адаптацији и реновирању кућа и станова у северном делу Косовске Митровице за смештај кадрова и интерно расељених лица од 2002. до 2012. године.

Координациони центар за Косово и Метохију је у периоду од 09.06.2003. до 31.12.2004. године, на основу уговора о пословно-техничкој сарадњи, посредством приватног предузећа за промет и услуге „Даки“ из Косовске Митровице и приватног предузећа „Мастерс“ из Приштине, углавном од лица албанске националности, извршио откуп 30 кућа и станова (у даљем тексту некретнина) у северном делу Косовске Митровице ради стамбеног збрињавања кадрова и интерно расељених лица. За откуп наведених некретнина из буџета Републике Србије је утрошено 281.596.702,80 динара. Посредничким предузећима је на име провизије од 2% од исплаћених цена непокретности исплаћено укупно 3.622.111,58 динара. За адаптацију, реконструкцију и доградњу купљених објеката утрошено је 82.648.164,00 динара. Укупно за овај пројекат утрошено је 370.426.224,00 динара или око 5.000.000 евра.

Анкетни одбор је установио да су посредничка предузећа „Даки“ и „Мастерс“ са продавцима непокретности искључиво закључивала предуговоре о куповини непокретности уз авансно плаћање од 25% уговорене цене непокретности. Координациони центар за КиМ је наведеним фирмама у готовом новцу исплаћивао предуговорима о купопродаји утврђене цене непокретности, а оне су самостално исплаћивале продавце непокретности. Ни за једну непокретност нису склопљени законом прописани купопродајни уговори.

У периоду од 2005. до 2012. године Косовско-митровачки управни округ је као купац, средствима буџета Републике Србије, откупио још 107 стамбених јединица у северном делу Косовске Митровице за смештај интерно расељених лица. За ову намену из буџета Републике Србије утрошено је 9.930.772 евра. У већем броју случајева, по овлашћењу Косовско-митровачког управног округа, као посредник у купопродаји се појављује приватна адвокатска канцеларија „Савић“ из Косовске Митровице, којој Округ исплаћује по 800 евра по купопродајном уговору. Као купци непокретности се појављује више физичких лица са пребивалиштем у северном делу Косовске Митровице. Одбор је утврдио индикативно појављивање више истих лица као купаца у купопродајним уговорима у овом периоду. Физичка лица би након откупа непокретности, исте по уговору о поклону поклањала Косовско-митровачком управном округу. Наведена процедура је по изјавама надлежних у Округу примењивана ради лакше укњижбе непокретности. Одбор је увидом у купопродајне уговоре утврдио, у не малом броју случајева, изузетно високе цене квадратног метра откупљених непокретности. На пример, од Хасани Агима из Косовске Митровице, 2012. године откупљен је плац површине 8 ари и 64м2 за износ од 100.000 евра или 11574 евра/м2; од Зорана Жарковића из Београда откупљен је плац површине, 6 ари и 75м2 (2011. године) за износ од 64.000 евра или 9471 евра/м2; од Греку Мевљуде из Косовске Митровице купљен је 2005. године плац површине 13 ари и 84м2 са кућицом површине 17м2 за износ 90.000 евра или 6502 евра/м2. Оваквих случајева прецењених објеката је више.

Због злоупотреба у откупу наведених непокретности органи ПУ у Косовској Митровици су Окружном јавном тужилаштву у Косовској Митровици поднели 37 кривичних пријава, које је тужилаштво 2007. године проследило Специјалном тужилаштву за организовани криминал. Након годину и по дана непредузимања никаквих мера, Специјално тужилаштво за организовани криминал је кривичне пријаве вратило Вишем тужилашту у Косовској Митровици са налогом да радници ПУ Косовска Митровица прикупе додатна обавештења. За три непокретности (куће) Виши суд у Краљеву је подигао оптужницу против власника фирме „Даки“ , Шијак Идриза, због основане сумње да је починио кривично дела преваре ради стицања материјалне користи тиме што је од Координационог центра наплатио већи износ новчаних средстава од износа у склопљеном предуговору у купопродаји. Против истог лица се у Основном суду у Косовској Митровици води преткривични поступак због индиција да је починио кривично дело преваре у поступку откупа седам непокретности у северном делу Косовске Митровице. У разговору са представницима ПУ у Косовској Митровици Одбор је дошао до сазнања да 16 откупљених непокретности (кућа) не постоје на терену, те да су купопродајни уговори фиктивни. Индикативна је и чињеница да су за реновирање и адаптацију купљених непокретности поред фирми „Ескос“, „Озринг“ и „Марком“ ангажоване и фирме „Даки“ и „Мастерс“, које су као посредници учествовале у откупу непокретности. Индикативна је и чињеница да је за куповину 107 непокретности у периоду од 2005. до 2012. године из буџета Републике Србије утрошено 9.930.772 евра а да је за куповину 30 непокретности у периоду од 2002. до 2004. утрошено око 5.000.000 евра.

Анкетни одбор указује и на забрињавајућу индолентост и непрофесионалност припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије у протеклих 12 година који нису успели да прикупе изјаве и потребна обавештења, од актера укључених у купопродаје непокретности, корисне за кривично процесуирање очигледно незаконитог понашања. С тим у вези потребно је преиспитати и ефикасност рада у протеклих 12 година полицијских управа са Косова и Метохије измештених на територију уже Србије. Забрињавајућа је и неефикасност надлежних судских органа у поступању према већ поднетим кривичним пријавама.

Због основане сумње у злоупотребу буџетских средстава утрошених за откуп непокретности у северном делу Косовске Митровице за смештај кадрова и интерно расељених лица у периоду 2002. до 2012. године у погледу прецењивања цена непокретности и исказивања једне цене непокретности у купопродајном уговору а исплату друге много ниже цене продавцу, Анкетни одбор предлаже Народној скупштини Републике Србије да Влади Републике Србије предложи да надлежни државни органи спроведу хитну истрагу.

***

Aнкетни одбор је установио ненамско коришћење и злоупотребе у коришћењу буџетски средстава у здравственим установама на Косову и Метохији, забрињавајућих размера. Прегломазна је и реалним потребама неприлагођена мрежа установа примарне здравствене заштите. Не постоје кадровски планови као основа за закључивање уговора са Републичким фондом за здравствено осигурање о броју и структури запослених који се финансирају из средстава РФЗО. Далеко је већи број запослених у здравственим установама него што су реалне потребе. Опште је распрострањена појава непотизма. Непоштовање одредби Закона о раду указује да се и по том основу одливају средстава из фонда РФЗО на име исплата штета по судским пресудама. Не постоје акта о систематизацији радних места и организацији рада запослених. Велики је број неуговорених радника. Постоје дупле исплате зарада запосленима из буџета Републике Србије и из буџета привремених косовских институција. Пријеми у радни однос су без конкурса и одлуке о потреби пријема, као и без сагласности Министарства здравља и Министарства за Косово и Метохију. Не постоје уговори о раду којима би се уредили радно-правни статуси радника. Не поштују се коефицијенти за обрачун и исплату зарада предвиђених Уредбом о коефицијентима за обрачун исплату плата за запослене у јавним службама. Ненаменски се троше средства за исплату зарада запослених. Средства добијена за исплату накнаде за породиље, ненаменски се троше и дупло требују и од РФЗО и од локалних самоуправа. Уочена је злоупотреба средстава за санацију, доградњу и изградњу здравствених објеката кроз непоштовање одредби Закона о јавним набавкама, као и несклад између изведених радова и исплаћених средстава. Противзаконита је исплата личних доходака радницима КБЦ Приштина и Здравственог центра Косовска Митровица, који су ангажовани као предавачи и сарадници у настави на Медицинском факултету Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, као и појединим радницима наведеног факултета који лекарску праксу обављају у наведене две здравствене установе.

Мрежу здравствених установа на Косову и Метохији које се ослањају на филијалу РФЗО у Грачаници, чине здравствене установе које немају отворени жиро рачун, здравствене установе које имају отворен жиро рачун а не обављају здравству делатност и здравствене установе које обављају здравствену делатност. У здравствене установе које немају отворен жиро рачун спадају: Завод за трансфузију крви из Приштине, Завод за јавно здравље из Приштине, Завод за јавно здравље из Пећи, Завод за јавно здравље из Призрена и Дом здравља Ораховац. Радници Завода за трансфузију крви Приштина и Завода за јавно здравље Приштина налазе се на платном списку и на списку уговорених радника Дома здравља Приштина. Радници Завода за јавно здравље Пећ налазе се на платном списку и списку уговорених радника Здравственог центра Пећ. Радници Дома здравља Ораховац и Завода за јавно здравље Призрен налазе се на платном списку и списку уговорених радника у здравственом центру Призрен. У здравствене установе које имају отворен жиро рачун а које не обављају здравствену делатност спадају: Апотекарска установа Приштина, Апотекарска установа Пећ, Здравствени центар Ђаковица, Специјална болница за плућне болести Пећ, Специјална болница за рехабилитацију Исток, Апотекарска установа Призрен и Дом здравља Драгаш. Наведене здравствене установе имају отворене жиро рачуне почевши од маја месеца 2007. године али до данашњег дана не обављају здравствену делатност. За раднике ових установа који су ангажовани у другим здравственим установама исплаћују се зараде, а осталим радницама се исплаћује минимална зарада. Карактеристичан је Дом здравља Драгаш чији радници обављају здравствену делатност у Драгашу, уговорени су и исплаћују се у висини од 100% личног дохотка РФЗО а истовремено су запослени при тзв. Министарству здравља у самопроглашеној Републици Косово. У здравствене установе које обављају здравствену делатност спадају: Клиничко болнички центар Приштина са седиштем у Грачаници, Дом здравља Приштина са седиштем у Грачаници, Дом здравља Грачаница, Дом здравља Доња Гуштерица, Дом здравља Косово Поље са седиштем у селу Угљаре, Дом здравља Обилић са седиштем у селу Прилужје, Дом здравља Штрпце, Дом здравља Исток са седиштем у селу Осојане, Здравствени центар Пећ са седиштем у селу Гораждевац и Здравствени центар Призрен са седиштем у Ораховцу. Укупан број ангажованих радника у овим здравственим установама је 2275. Од овог броја 298 радника је радно ангажовано у другим здравственим установама на територији КиМ и примају месечне зараде у износу од 150%, док је 727 радника ангажовано у другим здравственим установама на територији уже Србије. 1288 радника није радно ангажовано, живе ван територије КиМ и примају минималне зараде, док је 100 радника радно неангажовано, живе на територији КиМ и примају минималне зараде увећане за 30%. Генерални проблем свих здравствених установа на Косову и Метохији је тај што у протеклих 12 година уместо заснивања радног односа првенствено са својим радницима, који су на или ван територије Косова, радни однос заснивају са другим лицима, тако да проблем ових радно неангажованих радника и даље остаје нерешен и на терету РФЗО. Анкетни одбор је мишљења да наведене раднике које нису радно ангажовани и примају минималну зараду треба пребацити на Националну службу за запошљавање и да тако остварују права на накнаду, као што то остварују остали радници који су били запослени у привреди КиМ, чиме би се смањила потребна средства РФЗО за исплату плата. Други генерални проблем свих здравствених установа на КиМ је у томе што већи број здравствених установа, због недостатка пословног простора своје раднике ангажује петнаестодневно са дванаесточасовним радним временом (реално у пракси са седмочасовним радним временом) што је физички неизводљиво, а законски недопустиво. Трећи генерални проблем здравствених установа на КиМ је у томе да је један број наставника, асистената и сарадника са Медицинског факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, радно ангажован по седам дана у месецу уз исплату месечних зарада од 112,5%. Исти ти радници су у радном односу са пуним фондом часова при Медицинском факултету и примају пуне плате у износу од 150%. Овим испада да наведени здравствени радници примају месечне зараде у износу 262,5% што је супротно одредбама члана 73. став 3. Закона о високом образовању. И поред налога Републичког фонда за здравствено осигурање да до 30. јула. 2012. године наведени радници своја примања ускладе са чланом 73. став 3. Закона о високом образовању, они то до данас нису учинили. Њихова огромна примања биће исказана кроз овај извештај у делу који се односи на пословање Клиничког болничког центра у Приштини, Здравственог центра у Косовској Митровици и Медицинског факултета у Косовској Митровици.

Клиничко болнички центар Приштина, се седиштем у Грачаници, има у радном односу 1091 радника, од чега 440 радно ангажованих. 13 запослених живе на простору централне Србије, 211 су радно ангажовани у централној Србији а 307 запослених живе у централној Србији а не раде. Са Медицинског факултета у Косовској Митровици, 122 наставника и стручних сарадника раде у КБЦ Приштина. 11 радника КБЦ живе на територији КиМ и нису радно ангажовани. И поред постојања оволиког броја радно неангажованих, КБЦ Приштина је у периоду од 2000. до 2012. године засновао радни однос са још 343 лица, што је потпуно неразумљиво и неприхватљиво. За сва новопримљена лица у наведеном периоду нема прописане сагласности Министарства здравља нити Министарства за Косово и Метохију нити јавног оглашавања, као обавезан начин заснивања радног односа, што је супротно Закону и одредбама посебног колективног уговора. Наставници који предају клиничке предмете на Медицинском факултету у Косовској Митровици, њих 160 су радно ангажовани и у Клиничко болничком центру Приштина, где су до јуна месеца 2012. године примали поред пуних плата и косовски додатак. Због непоштовања Закона о високом образовању укупна месечна примања ових радника су неприхватљиво висока, што је иначе појава и у другим деловима Србије. На пример, дугогодишњи директор Клиничког болничког центра Приштина проф. др Стојан Секулић, примио је лични доходак у месецу јуну 2012. године на Медицинском факултету у Косовској Митровици у износу од 127.870,80 динара и у КБЦ Приштина у износу од 202.439,00 динара што укупно износи 330.309,80 динара. Поред проф. др Секулића, још 112 његових колега са КБЦ Приштина су само за месец јуни 2012. примили личне дохотке у распону између 330.309,80 и 126.648,20 динара. По основу примања дуплих личних доходака за наведена лица су уплаћивани дупли доприноси за ПИО и од стране образовне установе и од стране КБЦ-а. Приликом њиховог одласка у пензију доприноси уплаћивани од стране КБЦ не обрачунавају се у пензијски стаж, већ само доприноси уплаћивани од стране Медицинског факултета. На крају сваке године наведеним лицима се врши повраћај новчаних средстава уплаћених за допринос за ПИО преко КБЦ Приштина, што је својеврсни безобразлук и ненаменско трошење буџетских средстава. Поставља се питање да ли у нормалној држави било ко из предузећа, установа и институција које се финансирају из државног буџета, може имати већу плату од председника и премијера те земље. Чланом 75. став 3. Закона о високом образовању („Сл. гласник РС“ бр.76/2005) утврђено је да наставници и сарадници који изводе наставу из клиничких предмета остварују радни однос са пуним радним временом поделом радног времена између високошколске установе и одговарајуће здравствене установе, што значи јединствен радни однос са пуним радним временом. Удео рада у високошколској установи и здравственој установи треба да прати и зарада у сразмерности рада до пуног радног времена. Сразмеран рад у високошколској установи и сразмеран рад у здравственој установи треба да прати и сразмерна плата, а не пуна плата и у високошколској установи и у здравственој установи. У овом случају, неведени радници су могли да примају личне дохотке и у једној и у другој установи у укупном износу од 150% а не 262,5%. Из свега наведеног произилази да су наведена лица незаконито у протеклим годинама примали личне дохотке увећане за 112,5%, што је ненаменско трошење буџетских средстава. Интересатна је и појава да је директору КБЦ Приштина решење бр.1882 од 19.11.2010. године, поред основног коефицијента и допунских коефицијената за руковођење и стручно признатих и научних звања, дат и допунски коефицијент од 1,63 на име начелништва иако не обавља послове ниједног начелника службе у КБЦ. Такође, Одлуком Владе Републике Србије од 15. јула 2004. године доц. др Милан Лекић је именован за директора КБЦ Приштина, иако Статутом и Правилником о систематизацији послова то радно место није предвиђено. Тек је одлуком Владе Републике Србије разрешен те функције 10. децембра 2009. године. КБЦ Приштина у протеклих 12 године није доносио кадровски план који је услов за склапање уговора са надлежном филијалом РФЗО. У поступку контроле исправности примене коефицијената за обрачун зарада запослених утврђено је да код 17 запослених није поштована Уредба о коефицијентима за обрачун исплату плата запослених у јавним службама. С обзиром да установа нема акт о систематизацији радних места, уочено је да постоји један начелник више од укупног броја одељења које установа има. Утврђено је да је КБЦ Приштина требовао средства за исплату накнаде зараде породиљама и од филијале РФЗО у Грачаници и од општине Грачаница. Из средстава обавезног здравственог осигурања која се од стране РФЗО преносе установи за исплату плата уговореним радницама, исплаћиване су зараде запосленима у секундарној и терцијаланој здравственој заштити, наставницима и сарадицима Медицинског факултета и породиљама (закључно са јуном 2012. године). У КБЦ Приштина обавезе према добављачима за лекове, санитетски и медицински потрошни материјал се не воде одвојено по намена из уговора, тако да увидом у финансијске картице добављача није било могуће издвојити обавезе које здравствена установа има према добављачима за испоручени санитетско-медицински потрошни материјал. Установа је обавезе према добављачима измиривала из средстава општине Грачаница пренетих за породиље, средстава пренетих за исхрану, материјалне трошкове и из сопствених средстава. Контролом трошења буџетских средстава за извођење грађевинско-занатских радова на адаптацији два контејнера у кабинету за микробиологију (инвеститор КБЦ Приштина, извођач А.Д. „Продукт-Инжињеринг“ из Грачанице, вредност инвестиције 1.456.367,00 динара или 16.714,74 евра) уочене су неправилности у спровођењу поступка јавне набавке. На картици добављача прва привремена ситуација је прокњижена дана 13. фебруара 2006. године (пре датума закључења уговора) у износу 882.564,00 динара. У вредност окончане ситуације обрачунати су и накнадни и непредвиђени радови у износу од 327.500,00 динара, што представља 22,5% уговорене вредности, а што је више од уобичајног одступања од 10% од уговорене вредности. По основу увећања вредности радова у односу на основни уговор за 42% без спровођења посебног поступка јавних набавки, на овом пројекту ненаменски незаконито су утрошена буџетска средства у износу од 2.045.680,00 динара. Ниједна испостављена исплаћена ситуација није верификована од стране вршиоца стручног надзора јер исти није ни постојао. Контролом трошења буџетских средстава за извођење грађевинско-занатских радова у хирушкој и гинеколошко-акушерској болници у Грачаници и интерно-педијатриској болници у Лапњем Селу (инвеститор КБЦ Приштина, извођач А.Д. „Продукт-Инжињеринг“ из Грачанице, вредност инвестиције 9.995.250,00 динара) утврђено је да нису испуњени услови за покретање поступка јавних набавки и неисправности у спровођењу поступка јавних набавки. Установљено је да су испостављене ситуације за наведене радове у укупној вредности од 125.582,23 евра у којима су јединичне цене увећане за око 20% од реално тржишних. Одбор је утврдио као индикативну чињеницу да је Драган Аритоновић, радник Градске управе у Приштини, са седиштем у Грачаници, па није јасно како је могао у својству директора А.Д. „Продукт- Инжињеринг“ из Грачанице да закључује уговоре о изградњи.

Контролом трошења буџетских средстава у Дому здравља Грачаница, Анкетни одбор је утврдио да је Решењем Владе Републике Србије бр.119-86/2003 од 10. марта 2002. године др Рада Трајковић изабрана за вршиоца дужности директора наведене установе. Од тада па све до данас, није било расписивања конкурса за избор директора. У Статуту Дома здравља из 1999. године нема одредби о начину и поступку избора директора Дома здравља, а на уређени нови текст Статута није дата сагласност од стране Министарства здравља. У овој установи је укупно 641 запослених. Од 2000. до 2012. године у радни однос је примљено нових 70 радника, иако од 11 радно неангажованих, три радника живе на територији АП КиМ. Ни за једног новопримљеног радника не постоји сагласност за пријем у радни однос од стране Министарства здравља, нити Министарства за Косово и Метохију. Није донета одлука надлежних органа о потреби заснивања радног односа, нити је расписиван конкурс за пријем у радни однос. Са директорком Дома здравља није закључен Уговор о раду, нити је предвиђен коефицијент као елемент који чини зараду, за послове које обавља, па је из платних спискова запослених утврђено да се плата директорки Дома здравља обрачунава по невероватно високом коефицијенту од 29,32 и 12 месеца 2012. године износила је 197.969,00 динара. У Дому здравља ради 12 неуговорених радника, које РФЗО не признаје и не обезбеђује им средства за зараде. Установа нема кадровски план, па је евидентно да је број запослених несумњиво већи од реалних потреба. У Дому здравља се исплаћују зараде за 26 стоматолога у пуном износу. Контролом је утврђено да је запосленом Милошу Димитријевићу извршено усклађивање коефицијента са стручном спремом само на основу молбе истог да му се „уважи диплома више школе“, што је и учињено потписом директора Дома здравља на молби. Већина запослених нема уговор о раду и решење о коефицијенту. Мимо устаљене праксе, у ДЗ Грачаница запослене су две главне медицинске сестре и један главни медицински техничар. За седам административних радника код обрачуна плате примењује се непостојећи коефицијент 12,24 уместо коефицијента 10,20. Дом здравља Грачаница нема рачун сопствених средстава, већ се трансфери буџетских и сопствених средстава врше преко једног рачуна. У поступку контроле утврђено је да су средства која су ДЗ Грачаница пренета на име накнаде зарадама породиљама, а која до 31. децембра 2010. године износе 21.309.544,26 динара, утрошена у целости за разне друге намене. Утврђено је да је укупан број запослених којима је обрачуната и исплаћена зарада већи у односу на уговорени број радника, што указује на то да су се из пренетих средстава за зараде уговорених радника финансирале и зараде неуговореним радницима, што је у супротности са чланом 13. Правилника о условима, критеријумима и мерилима за закључивање уговора са даваоцима здравствених услуга. Због неправилности у примени коефицијената за обрачун плата, незаконите исплате неуговорених радника и незаконитог обрачуна прековременог рада, Одбор је у овој установи утврдио ненаменско трошење буџетских средстава у износу од 13.736.880,81 динара.

Контролом трошења буџетских средстава у Дому здравља Приштина сем већ изнетих примедби које се односе на непоштовање Закона о раду приликом заснивања радног односа и исплате зарада неуговореним радницима, друге неправилности нису уочене. У овој установи у радном односу је 559 запослених, од чега је 134 радно ангажовано на подручју АП КиМ, 16 је радно неангажовано и живе на КиМ, док је 256 радно неангажовано и живе на простору централне Србије.

Дом здравља у Доњој Гуштерици је еклатантан пример стања у здравственим установама на Косову и Метохији. Анкетни одбор је установио грубе пропусте у раду директора Дома здравља, који је ову установу потпуну приватизовао. Доктор Богољуб Стефановић је први пут изабран за директора овог Дома здравља 9. априла 2001. године и све до Решења Владе Републике Србије број 119-3380/2010. од 13. маја 2010. године када је поново постављен за директора ове установе, није вршен избор и именовање руководства ове установе, из чега произилази да је др Стефановић директор ове здравствене установе већ 12 година. У овој здравственој установи, Анкетни одбор је установио општу појаву непотизма. Мимо закона, директор је у ову здравствену установу примио свог братанца Бојана Стефановића као радника обезбеђења, а потом и на непостојеће радно место саветника директора за економска питања. Поред именованог по принципу „ти мени ја теби“ , директор је незаконито у радни однос примио и ћерку директора Дома здравља Косово Поље др Јордана Петровића, Тијану Петровић која се не појављује на послу, већ је редовни студент Медицинског факултета Универзитета у Косовској Митровици. Поред именоване, директор је у радни однос примио и свог братанца Вању Стефановића, снају Миљану Јовановић, Драгану Рашић, супругу директора РФЗО у Грачаници, Ивану Васић, супругу председника општинског одбора ДС Косово Поље, Дејана Недељковића док је снају његове супруге др Мирјану Милосављевић поставио за шефа амбуланте у Липљану. Сва ова лица се не појављују на послу, не извршавају своје радне обавезе, а уредно примају личне дохотке. У овој здравственој установи је 390 запослених, од чега је 176 немедицинског особља, од тога 60 спремачица. С обзиром да Дом здравља са надлежном филијалом РФЗО има склопљен уговор за 378 радника, преосталих 18 радника директор незаконито исплаћује из средстава која по основу новчане накнаде породиљама добија од локалне самоуправе. По изјавама запослених, 43 радника овог Дома здравља се уопште не појављују на послу и не обављају своје радне задатке а редовно примају личне дохотке. На основу неисплаћених личних доходака, радници су тужили Дом здравља, уз предходну уплату на име „судских трошкова“ по 50 еура шефу обезбеђења ове установе Момчилу Лазићу. Наведене кривичне пријаве су због чињенице да је супруга референта за сузбијање привредног криминала надлежне Полицијске управе у Нишкој Бањи Синише Митровића, радница Дома здравља Доња Гуштерица радно ангажована у Нишу, као и чињенице да је братаница председника суда у Косовској Митровици Николић Силвана као лекар и неуговорени радник ангажована у овом Дому здравља, редовно одбациване.

С обзиром да је стално настањен у Београду и чињенице да су припадници КПС-а, због саобраћајног прекршаја, запленили службени ауто овог Дома здравља, директор за одлазак и повратак на посао и викендом за превоз користи возило хитне помоћи Дома здравља. Због пропуста у раду и неажурирања спискова радника са надлежном филијалом РФЗО, за девет лица која више не раде у овој установи и даље се на име исплате личних доходака пребацују средства. Дом Здравља нема статут као ни акт о систематизацији и организацији запослених, нити Правилник којим се ближе одређују права и обавезе запослених. За 12 радника је решењем незаконито утврђен већи коефицијент за исплату личних доходака. За једног радника је утврђено да има два уговора о раду, односно да је промена радног места вршена Уговором а не Анексом како је прописано чл.171. став 1. тачка 1. Закона о раду. У правној служби је дато усмено образложење да је „директор инсистирао да му се доставе бланко уговори којима је касније извршена промена радног места“. У поступку контроле утврђено је да су средства ДЗ Доња Гуштерица пренета на име накнада зарада породиљама у износу од 57.355.291,00 динара до 31. децембра 2010. године утрошена у укупном износу од 34.820.600,00 динара за различите намене. Највећи извор средстава је утрошен за измиривање обавеза према добављачима за енергенте, за медицински лабораторијски материјал, медицинску лабораторијску опрему, лекове на рецепт, за трошкове закупа имовине и простора, текуће трошкове запослених (стипендија) као и за спонзорство фудбалског клуба. Утврђено је да су средства пренета од Синдиката за здравствену и социјалну заштиту општине Липљан на рачун Дома здравља у 2011. години на име исплате накнада породиљама у износу до 11.494.498,00 динара ненаменски утрошена за инвестирање и изградњу новог објекта за који не постоји никаква валидна документација, а износ од 1.366.014,00 динара је утрошен за отпремнине. Поред пријема нових радника, супротно инструкцији Министарства здравља, уочено је да је ДЗ Доња Гуштерица у оквиру уговореног броја радника вршио промену радних места. Недостајућа средства за исплату плата неуговореним радницима надокнађивана су из прилива средстава филијале РФЗО из Грачанице. ДЗ Доња Гуштерица је из пренетих средстава обавезног здравственог осигурања за плате, у контролисаном периоду, вршио исплату плата неуговореним радницима у укупном износу од 16.189.690, 00 динара, што је у супротности чл. 17. Уговора о пружању и финансирању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања и представља ненаменско трошење средстава. Требовање средстава за исплату накнада зарадама породиљама и од филијале РФЗО Грачаница и од општине Липљан представља грубу злоупотребу. Само у 2012. години ДЗ Доња Гуштерица је по овом основу исплаћено 12.713.529,00 динара. Оквирни износи ненаменски утрошених буџетских средстава по основу уочених неправилности у овој здравственој установи су за неправилну примену коефицијента о платама 2.277.579,69 динара, за исплату неуговорених радника у износу од 20.592.634,00 динара а за незакониту исплату прековременог рада у износу од 2.651.607,47 динара. Системом узорка код девет запослених у 2012. години утврђено је да је вршен обрачун и исплата сати прековремног рада у укупном износу од 873.527,09 динара. Од одговорних лица затражене су одлуке директора здравствене установе о разлозима и неопходности увођења прековременог рада и присутности на раду за време прековременог рада. Тражена документација није дата на увид, јер по усменој изјави одговорних лица иста не постоји у ДЗ Доња Гуштерица. Анкетни одбор је установио грубе пропусте и злоупотребе у трошењу финансијских средстава намењених за рефундацију накнада породиљама, а утрошених за изградњу новог објекта Дома здравља у Доњој Гуштерици. Уочени пропусти се односе на неправилности у поступку спровођења јавне набавке, у погледу неиспуњења услова за почетак поступка јавне набавке, неспроведеног отвореног поступка јавне набавке, радова за комплетну инвестицију и спровођења више појединачних поступака јавних набавки мале вредности, иако се сви радови односе на исти објекат. Индикативно је да је извођач радова на овом пројекту фирма д.о.о „Гора-Фарм“ из Призрена, која је у дужем периоду била и снабдевач Дома здравља са санитетским и медицинским материјалом и лековима, у којој је Дом здравља у кратком периоду по различито испостављеним ценама исплаћивао услуге. Вредност ове инвестиције, финансиране од ДЗ Доња Гуштерица износи 37.558.096,45 динара или 361.920,76 евра. Уговор о вршењу стручног надзора закључен је пет месеци након отпочињања радова. Одговорни извођач радова није поседовао законом прописану лиценцу, а нејасно је и по ком основу су након окончања радова (12. септембра 2011. године) испостављене две привремене ситуације у укупном износу од 70.000 евра. Непосредним увидом установљено је да радови на објекту нису окончани и да је објекат завршен у проценту од 60%. Општи закључак је да је поступак јавних набавки само формално вршен, да се испоштује законска процедура, а да је унапред било договорено ко ће изводити радове. Евидентно је да су појединачне цене и количине изведених радова знатно увећане, тако да се може извести закључак да је од укупне вредности до сада изведених радова у износу од 360.000 евра, више плаћено за око 120.000 евра. Бројне представке запослених у овом здравственом центру, које се односе на злоупотребе и незаконито понашање директора др Богољуба Стефановића, упућене Министарству за Косово и Метохију, према изјавама истих, нису узете у разматрање због блискости директора са бившим начелником Косовског управног округа Гораном Арсићем, иначе кумом некадашњег министра Горана Богдановића а преко директора Дома здравља у Косовом Пољу Јордана Петровића и са садашњим секретаром Владе Републике Србије Вељком Одаловићем.

Анкетни одбор предлаже смену в.д. директора Дома здравља у Доњој Гуштерици др Богољуба Стефановића због грубих злоупотреба и пропуста у раду и покретање истражног поступка ради утврђивања његове кривичне одговорности.

Дом здравља Косово Поље са седиштем у селу Угљаре има укупно 170 запослених радника, од чега радно ангажованих 153, 13 радно неангажованих који живе на простору АП КиМ и четири радно ангажованих на простору централне Србије. И поред постојања 13 радно неангажованих радника који живе на простору КиМ, у овом Дому здравља је у периоду од 2000. до 2012. године без одобрења Министарства здравља и Министарства за Косово и Метохију, као и без одлуке о потребу пријема, у радни однос примљено 16 нових радника. Директор Дома здравља је др Јордан Петровић који се на овој дужности налази од 2010. године, а у време израде овог извештаја поново је Решењем Владе Републике Србије именован за в.д. директора ове здравствене установе. Због уочених грубих пропуста и незаконитости у раду, Анкетни одбор сматра да је и именовање др Јордана Петровића за в.д. директора Дома здравља Косово Поље или последица елементарног непознавања стања у здравственим институцијама на Косову и Метохији од стране Министарства здравља, или је ово именовање у функцији задовољавања интереса неких интересних група. И поред констатованих грубих пропуста у пословању ове институције од стране тима надзорника осигурања РФЗО 2011. године, у Записнику о извршеној контроли, Анкетни одбор је установио да наведена установа ни до дана данашњег није усвојила препоруке нити отклонила уочене пропусте у пословању. Одбор је код 12 запослених установио незаконито утврђивање вишег коефицијента за исплату зарада, док је код четири запослена утврђено да коефицијенти нису усклађени са стручном спремом. Дом здравља је са пет лица закључио уговоре о привременим и повременим пословима уз месечну накнаду у износу од 20.000 динара. Без одлуке о прековременом раду и са накнадно написаним и у деловоднику заведеним решењима о прековременом раду, у Дому здравља су незаконито приликом обрачуна зарада исплаћивани часови ноћног рада са 126% уместо 26% и часови празничног рада са 210% уместо 110%. Утврђено је да је ДЗ по основу неправилне примене коефицијента, неправилног обрачуна минулог рада и прековременог рада, ненаменски утрошио буџетска средства у износу од 6.194.906,15 динара. У овој здравственој установи је установљена општа појава непотизма. У ДЗ је као неуговорени радник запослена ћерка директора Александра Петровић, која је иначе редовни студент Медицинског факултета у Косовској Митровици а не појављује се на радном месту. Поред ћерке у Дому здравља је као радник ДЗ Приштина радно ангажована и супруга директора Мира Петровић, сестрић директора Раша Младеновић који живи у Београду и не извршава своје радне обавезе, као и сестрић директора Иван Петровић који је одмах по завршетку Медицинског факултета без и једног радног дана у ДЗ Косово Поље послат прво на приправнички стаж, а потом на специјалистичке студије на ВМА у Београду. Интересантно је да је у овој здравственој установи од јуна месеца 2010. године запослена и супруга актуелног секретара Владе Републике Србије Босиљка Одаловић, чије се присуство на послу редовно евидентира, уредно прима личне дохотке а која се према изјавама запослених не појављује на радном месту нити извршава радне задатке. Пажњу заслужује и чињеница да је сестричина директора др Виолета Нешић на платном списку Дома здравља јер је као радник КБЦ Приштина ангажована у ДЗ Косово Поље у који не долази на посао и живи на територији уже Србије и редовно прима плату. Медицинска сестра Јордана Милошевић, која је продала целокупно имање и одселила се за Београд, не долази на посао али редовно прима лични доходак увећан за косовски додатак и то са коефицијентом главне сестре стоматологије. Због скученог простора одлуком директора ДЗ 50% радника је ангажовано петнастодневно по 12 часова дневно, мада у пракси имају седмочасовно радно време. За објекат у коме је смештен Дом здравља, приватном лицу се на име закупнине исплаћује накнада од 1.000 евра месечно, иако у непосредној близини од 2010. године постоји нов и недовршени објекат амбуланте, чија изградња је финансирана средствима Министарства здравља. Анкетни одбор је утврдио да је у периоду од 2007. до 2010. године средствима Министарства здравља финансирана изградња вишенаменског објекта у коме је планиран и смештај амбуланте у селу Угљаре. Објекат је, како је истакнуто, вишенаменски и у истом објекту, је поред амбуланте, предвиђен и смештај општинске управе Косово Поље, Дома културе и предшколске установе „Наша радост“. Извођач радова на наведеом објекту је приватно предузеће „Таша-Термоинжињеринг“ из Грачанице, а вредност инвестиције је 39.466.052,60 динара или 500.000 евра. Увидом на лицу места констатовано је да је објекат изграђен у грубим радовима и стављен под кров. Постављена је ПВЦ столарија, унутрашњи део објекта је омалтерисан, изведене су инсталације водовода и канализације, електро и ТТ инсталације. Објекат је изведен у степену готовости 80% па је нејасно зашто и поред плаћања велике закупнине за ДЗ Косово Поље, исти у протекле две и по године није завршен. Процена је Одбора да се само за износ плаћања закупнине исти могао завршити. Одбор је утврдио да су појединачне цене и изведени радови на наведеном објекту знатно увећане до те мере да је цена квадратног метра објекта исплаћивана по цени 560 евра/м2. Имајући у виду да су реалне тржишне цене грубих радова око 260-290 евра/м2, Одбор сматра да је на изградњу овог објекта ненаменски утрошено око 200.000 евра буџетских средстава.

Анкетни одбор предлаже да се због грубих пропуста у раду и опште појаве непотизма са дужности в.д. директора ДЗ Косово Поље смени др Јордан Петровић, те да се према истом спроведу истражне радње ради утврђивања кривичне одговорности.

У Дому здравља Штрпце у Штрпцу, нису утврђени груби пропусти у трошењу буџетских средстава. У ДЗ ради 280 радника од којих је 277 уговорених. У Дому здравља се лечи 15000 људи из Средачке жупе и још око 15000 људи са простора Горе. Одбор је утврдио да је у овој установи запослена Јелана Милосављевић, дипломирани економиста, која је радно ангажована у ДЗ Доња Гуштерица. Ради се о запосленој која је примљена као „противуслуга“ директора ДЗ Штрпце, директору ДЗ Доња Гуштерица, који је примио дипломираног фармацеута Анђелију Савић, иначе ћерку директора ДЗ Штрпце која је радно ангажована у Министарству здравља. Ова установа има проблем заплене лекова од стране УНМИК царине 11. априла 2008. године у вредности од 566.687,50 динара која је, од стране добављача евидентирана као обавеза на основу које се израчунава камата. И у овој установи, као и у другим здравстеним установама на Косову и Метохији, потребно је донети кадровски план, статут и правилник о раду и ускладити исплате новчаних примања по основу приправности, раду по позиву и прековременом раду са Законом о здравственој заштити и Законом о здравственом осигурању.

У Дому здравља Обилић је радно ангажовано 207 уговорених и два неуговорена радника. Дом здравља средства за испалту накнада породиљама требује од РФЗО а исте нерефундира општина Обилић. Дом здравља је у 2010. години платио добављачу „Гора фарм“ столарске радове у износу од 1.267.455,00 динара из средстава РФЗО, иако уговором са РФЗО нису опредељена средства за ову намену.

Здравствени центар Гњилане са седиштем у селу Шилову, у свом саставу има четири Дома здравља и то: Дом здравља Витина са две здравствене станице (Врбовац и Клокот) и здравствена амбуланта у Витини, Дом здравља Гњилане са шест здрвасвтених станица (Партеш, Пасјане, Будрига, Коретиште, Кусце и Шилово) и осам здравствених амбуланти (Стража, Кметовце, Паралово, Понеш, Макреш, Гњилане, Церница и Станишор), Дом здравља Ново Брдо са једном здравственом станицом у селу Прековац и једном здравственом амбулантом у селу Јасеновик и Дом здравља Косовска Каменица са три здравствене станице (Ранилуг, Косовска Каменица и Кормињане) и осам здравствених амбуланти (Ропотово, Доморовце, Рајановце, Кололеч, Ајиновце, Босце, Бушинце и Срезовце). Здравствени центар упошљава укупно 404 радника од чега четири радника на одређено време. Нимало случајно и овде је, као и у случају Дома здравља Доња Гуштерица и Дома Здравља Косово Поље, у време писања овог извештаја Решењем Владе Републике Србије поново за в.д. директора здравственог центра Гњилане именована др Јелица Крчмаревић која, не испуњава основне професионалне и законске критеријуме. Наиме, др Крчмаревић је правоснажном пресудом надлежног суда због незаконитог раскида радног односа са радником центра, медицинском сестром Наташом Цветковић, осуђена на шест месеци затвора, условно на две године. Основни суд у Врању је против исте покренуо истрагу због основане сумње да је починила кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 2. у вези става 1. Кривичног законика. Због неодазивања судском позиву Основно јавно тужилаштво у Врању је за истом расписало потерницу. Овај поступак Основног јавног тужилаштва је зачуђујућ, обзиром да је за све време трајања потернице, др Крчмаревић напуштала територију КиМ, боравила на територији уже Србије где је иначе члан Лекарске коморе Србије, па је самим тим и била доступна правосудним органима. Због испољеног утицаја на правосудне органе у Врању за именованом је скинута потерница и још увек се води судски поступак. Због непоштовања решења Инспекције рада о враћању на посао помоћника директора Здравственог центра за правна питања Владимира Денића, кога је др Крчмаревић незаконито отпустила са посла, Здравствени центар Гњилане је кажњен са 800.000 динара, а докторка Крчмаревић са 40.000 динара. Због самовоље др Крчмаревић и незаконитог раскида радног односа са једним бројем радника, по основи судских пресуда на име одштете РФЗО плаћа милионске штете (др Ђорђе Андрејевић- одштета 2.000.000 динара, дипл. правник Владимир Денић одштета око 4.000.000 динара, мед. сестра Наташа Цветковић 1.9 милиона динара и др Зоран Шарац- поступак при крају). По одлуци директора РФЗО, донетој на основу Записника о извршеној контроли 05 број 54-209/11-1 од 8. фебруара 2011. године, ЗЦ Гњилане због ненаменског трошења за исплату зарада запослених извршено је умањење средстава за плате у износу од 13.327.549,50 динара. Због овога установа запосленима и данас дугује пола месечне зараде. По основу принудне наплате по судским пресудама и другим решењима од 2004. до 2012. године са буџетског рачуна је скинуто 3.478.525 динара. Докторка Крчмаревић је, према подацима до којих је дошао Анкетни одбор, преко рачуна Комерцијалне банке по основу зараде и других прихода у априлу месецу 2011. године примила укупно 220.753,40 динара, у фебруару месецу 2012. године 214.388,49 динара а у марту месецу 2012. године 209.169,91 динара. Поред овог износа преко рачуна КАС банке у Витини, др Крчмаревић су исплаћивана примања и из буџета привремених косовских институција у месечним износима од 275,66 евра до 283,26 евра. И у овој установи је присутна појава пријема радника у радни однос без сагласности Министарства здравља и Министарства за КиМ. Неопходно је да инспекција РФЗО утврди законитост набавке ампулираних лекова у овој здравственој установи у погледу упоређења набавне цене истих и цена приказаних у отпремницама Здравственог центра, као и енормно трошење буџетских средстава за исплату горива за службени ауто који користи директорка, а које је купљено на тржишту без тендера.    

Анкетни одбор предлаже да се због грубих пропуста у раду и неиспуњавања прописаних законских услова, др Јелица Крчмаревић смени са дужности директора Здравственог центра Гњилане, а да се радници са којима је незаконито раскинут радни однос, од који неки спадају у дефицитарни кадар, врате на посао.

У филијали Фонда РФЗО у Ранилугу, Анкетни одбор је установио општу појаву непотизма. За директора филијале 2010. године постављен је Драгиша Бојковић, шурак некадашњег помоћника министра за Косово и Метохију Драгана Петковића. Бојковић поседује уверење о стеченом високом образовању на дипломским академским студијама Универзитета Едуконе у Сремској Каменици. Исти је по разним основама незаконито увећао свој коефицијент за исплату плате чак на 41,98. Због одсутности директора филијале по основу коришћења годишњих одмора, Одбор није могао стећи увид у платне спискове филијале. По изјавама грађана у филијали, сем Бојковића као шурака, раде и супруга некадашњег помоћника министра за Косово и Метохију Драгана Петковића, свастика и шурак.

Мрежу здравствених установа у Косовско-митровачком управном округу чине Здравствени центар Косовска Митровица са домовима здравља у Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу, Завод за јавно здравље Косовска Митровица и Апотекарска установа Косовска Митровица. Здравствени центар у Косовској Митровици је кључна Здравствена установа секундарног здравства на Косову и Метохији. Има 1380 уговорених и 143 неуговорена радника. По речима доктора Милана Ивановића, директора Здравственог центра, у овој здравственој установи се у дужем временском периоду солидарно, а уз сагласност начелника одељења и колегијума Здравственог центра као и уз сагласност свих синдиката, установа уговореним радницима за време коришћења годишњих одмора не исплаћује косовски додатак, већ се од тог новца исплаћују плате неуговореним радницима. Од његовог именовања, уз наводну сагласност свих синдиката установе, одлучено је да се сваком уговореном раднику у току месеца одбије по једна дневница и од тог новца исплате неуговорени радници, што је по мишљењу Анкетног одбора незаконито. Из више изјава неуговорених радника може се закључити да су исти приморавани да потписују изјаве да се одричу једног или више личних доходака како би у Здравственом центру остали на списку неуговорених радника. С обзиром да не поседују примерак изјава, Одбор сматра да ЗЦ на овај начин манипулише неуговореним радницима, а нејасно је и у које сврхе се користи новац кога су се они одрекли. С обзиром да установа не поседује кадровски план, евидентно је да је број људи запослених у њој несумњиво већи од њених потреба, што чини ненаменско трошење буџетских средстава. Исплату плата неуговореним радницима ЗЦ је вршио из средстава обавезног здравственог осигурања, што представља ненаменско трошење буџетских средстава. Само за другу половину 2012. године укупан дуг Здравственог центра Косовска Миторвица за неисплаћене зараде неуговореним радницима износи 35.225.722,17 динара. Контролом је утврђено да су часови прековременог рада обрачунавани на основу Одлуке директора ЗЦ Косовска Митровица, којима је увођено радно време дуже од пуног радног времена како за медицинске, тако и за немедицинске службе, што је у супротности са Законом о здравственој заштити и представља ненаменско трошење буџетских средстава. Одбор је установио да су поједини лекари имали обрачунату накнаду и за преко 80 часова продуженог рада. Приметно је да је број ангажованих здравствених радника из других здравствених установа са простора КиМ у овај Здравствени центар са четири од 2000. године порастао на 23 у 2012. години. Здравствени центар је у 2011. и 2012. години закључио више уговора о допунском раду, што је у супротности са чл 199-202. Закона о здравственој заштити који јасно прописује услове и начин закључивања Уговора о допунском раду са здравственим радницима. Карактеристичан случај злоупотреба у овом ЗЦ је случај др Милана Јаковљевића који је Одлуком Владе 2009. године именован, а 2013. године разрешен са функције директора Здравственог центра. У наведеном периоду именовани је на неодређено време запослио укупно 157 радника који никада нису радили у систему здравства, а 23 радника превео из статуса на неодређено време у радни однос на одређено време. Утврђено је ненаменско трошење буџетских средстава по основу обрачуна стимулације др Јаковљевићу која је у 2010. години износила и 30%. Типичан пример бахатости и незаконитог трошења буџетских средстава представља противзаконита одлука др Јаковљевића да за свог саветника ангажује пензионисаног др Радослава Орловића за велика месечних примања, која су исплаћивана из средстава обавезног здравственог осигурања, што представља ненаменско трошење буџетских средстава у укупном износу од 15.123.553,65 динара. Колики је уплив политике и интереса у здравственим институцијама на Косову и Метохији види се и из чињенице да је државни секретар у Министарству здравља др Периша Симоновић, који већ 12 година има пресудни утицај на здравствене установе на Косову и Метохији, члан Савета Медицинског факултета у Косовској Митровици, док је др Бранко Михајловић, саветник министра просвете за високо образовање на КиМ, иначе кум секретара Владе Републике Србије Вељка Одаловића, члан Управног одбора Студентског центра у Косовској Митровици и председник Управног одбора ЗЦ у Косовској Митровици. У овој здравственој установи у протеклих 12 година из буџета Републике Србије финансиране су бројне инвестиције. Средствима ЗЦ 2003. године финансирана је изградња зграде инфективне клинике. Извођач радова било је приватно предузеће „Маб Компанија Миљковић“ из села Житковац код Звечана, која је по оцени Одбора имала повлашћену позицију у изградњи и реконструкцији објеката у ЗЦ у протеклих 12 година. Вредност наведене инвестиције је 31.987.291,53 динара. Контролом поступка јавне набавке Анкетни одбор је уочио да су понуде понуђача достављене у истоветним ковертама, да су подаци на ковертама уписани на исти начин и да је рукопис на ковертама истоветан, из чега се може претпоставити да је попуњавање података вршила иста особа. ЗЦ је закључио Анекс Уговора бр. 1841 од 29. септембра 2003. године супротно одредбама Закона о јавним набавкама и супротно одредбама Законо о буџетском систему. Исплаћен износ извођачу радова по наведеном Анексу од 4.238.476,00 динара представља незаконито трошење буџетских средстава. За наведени пројекат не постоји грађевинска дозвола, грађевински дневник нити обрачунска листа грађевинске књиге. И поред уговорене једне цене, противзаконито је анексима уговорима увећана цена изведених радова и она је у укупном износу 477.795,55 евра (или 31.987.291,53 динара). Јединачне цене радова за изградњу овог објекта, по основном уговору, увећане су у односу на реалне тржишне цене за око 200 евра/м2. Тако је цена квадратног метра објекта по основном Уговору исплаћена по 605 евра/м2 иако је реална тржишна цена изградње од 270 до 290 евра/м2 док је цена претварања таванског простора у пословни наведеног објекта плаћена по увећаним ценама од 525,47 евра/м2. И поред великог прекорачења рока изградње, вредност целокупне инвестиције нереално је увећана за око 160.000,00 евра и представља ненаменско трошење буџетских средстава. Интересантно је да је исте године ЗЦ буџетским средствима финансирао реконструкцију и адаптацију новосаграђене зграде инфективног одељења која мења намену у стационар педијатрије и службе за трансфузију крви. И у овом случају извођач радова је „Маб Компанија Миљковић“ из Звечана, а вредност инвестиција је 65.367.388,00 динара (или 974.291,79 евра). Вредност радова по основном Уговору износила је 358,98 евра/м2 а по Анексу Уговора 288,55 евра/м2. Вредност целокупне инвестиције нереално је увећана за око 260.000,00 евра и представља ненаменско трошење буџетских средстава. На овој инвестицији утврђено је прекорачење рока изградње од 27 месеци. Привремене ситуације инвестиције нису дате на увид Одбору, као ни грађевински дневник. Објекат нема грађевинску дозволу. Пројекат реконструкције зграде болнице- интерни блок спроведен је 2008. године. Инвеститор радова је Министарство за Косово и Метохију, а извођач радова „Пгп Колашин“, из Зубиног Потока. Вредност инвестиције је 27.907.373,00 динара. Уговор о извођењу радова закључен је 16. децембра 2008. године. Уговорена је укупна вредност радова у износу 27.907.373,00 динара са 0% аванса. У документацији која је дата на увид налази се авансна ситуација број 12/04/09 од 19. октобра 2009. године на вредност од 5.000.000,00 динара. Нејасно је зашто је испостављена авансна ситуација када није предвиђена основним Уговором, односно може се рећи да је незаконито извршена уплата од 5.000.000,00 динара. Из буџетских средстава Министарства за Косово и Метохију извршен је пренос средстава извођачу радова у укупном износу од 18.460.251,60 динара. По датом образложењу Уговор је раскинут, али у списима предмета не постоји раскид уговора. Не постоји грађевинска дозвола нити грађевински дневник, тако да се не може утврдити у ком периоду су радови извођени и колико су дуго трајали. Не може се одредити врста и обим радова нити грађевински материјал. Прегледом објекта утврђене су позиције које су плаћене а нису урађене, као што су обрада фасаде и замена прозора. Радови су прекинути и тренутно се не изводе. И пројекат реконструкције зграде болнице- хирушки блок је прекинут, иако је извођачу радова „д.о.о. Екскос“ из Зубиног Потока до сада извршена уплата од 15.646.238,20 динара. На основу Одлуке о покретању поступка са погађањем без претходног објављивања, донете 1. јануара 2006. године „Маб Компанија Миљковић“ је ангажована за набавку и уградњу топловодног котла и изградњу постројења за централно снабдевање топлом водом у згради интерног блока ЗЦ Косовска Митровица. За реализацију набавке и уградњу топловодног котла утрошена су буџетска средства у износу 6.995.043,00 динара. Због неблаговременог измирења основног дуга према компанији „Маб Миљковић“ по извршном решењу Привредног суда у Нишу, наведеној компанији је исплаћен дуг, камата у износу од 15.231.485,18 динара, као и трошкови адвокатских услуга од 1.185.494,74 динара и судски трошкови од 42.878,08 динара, што је неоправдано увећало трошкове инвеститора, односно буџета Републике Србије за 110,50% у односу на уговорену цену.

Завод за јавно здравље у Косовској Митровици укупно има 96 упослених радника, од чега 81 уговорених и 15 неуговорених радника. Због неправилно обрачунатог коефицијента, до донедавни директор завода др Бојан Илић је редовно примао плату у износу од 200.000,00 динара месечно. Завод је 2003. године на земљишту ЗЦ Косовска Митровица средствима Координационог центра финансирао изградњу нове пословне зграде. И на овом пројекту извођач радова је била „Маб Компанија Миљковић“ из Житковца. Уговорена вредност радова је 21.514.834,82 динара, а укупно исплаћена вредност износи 36.362.912,00 динара, из чега се види да су и на овом пројекту, као и на осталима на којима је радове изводила „Маб Компанија Миљковић,“ цене драстично увећаване. Исплаћена цена по метру квадратном на овом пројекту је 365 евра/м2, иако је реална тржишна цена од 260 до 290 евра/м2.

На адаптацији објекта Апотекарске установе у Косовској Митровици 2010. године са предузећем Сзтр „Три брата“ и Сзтр „Марко“, склопљени су уговори у укупној вредности од 3.997.345,00 динара, од чега је Сзтр „Три брата“ поред уговорених 2.298.000,00 динара исплаћено накнадним рачуном за који нема правдања додатних 275.800,00 динара, што је ненаменско трошење буџетских средстава. Укупна исплаћена вредност радова оба предузећа износи 4.273.145,00 динара или 320 евра/м2, што представља увећање цена у односу на реално тржишне.

На адаптацији Апотеке у Зубином Потоку 2010. године и поред законски спроведеног поступка јавне набавке, предузећу Сзтр „Марко“ из Жеровнице, је прихваћена и исплаћена невероватна цена скидања ламината и старих плочица од 1.700,00 динара/м2 иако је набавна цена истих око 800,00 динара/м2. И у овом случају извођачу радова за додатне и неуговорене радове извршена је додатна уплата у износу 793.200,00 динара што представља ненаменско трошење буџетских средстава.

Анкетни одбор је установио и ненаменско трошење буџетских средстава за финансирање Изградње фабрике инфузионих раствора у Лепосавићу 2003. и 2004. године. Просечна вредност изградње по метру квадратном за величину објекта од 771.21м2 исплаћене извођачу радова ЈКП „24. новембар“ из Лепосавића износи невероватних 578 евра/м2. Фабрика инфузионих раствора од завршетка радова све до августа 2012. године није отпочела са радом, иако је два пута званично отварана, чиме се поставља питање оправданости економског инвестиционог улагања од 29.900.000,00 динара. Министарство здравља-инспекторат за лекове дана 14. јула 2008. године упутило је Заводу за јавно здравље у Косовској Митровици обавештење да по одредбама Закона о здравственој заштити наведени Завод не може обављати делатност производње лекова. Овај скуп и опремљен објекат Завод за јавно здравље из Косовске Митровице издао је у закуп предузећима „Медиа Фарм“ из Лепосавића и „Унилек“ из Београда, уз месечну накнаду од 1.000,00 евра у динарској противвредности, почев од 1. септембра 2012. године. Провером стања у књиговодственој евиденцији до момента контроле није примљена ниједна уплата на име закупнине. Завод за јавно здравље се није обратио нити добио законом прописану сагласност Дирекције за имовину Републике Србије за издавање у закуп наведеног објекта, иако је прибавио сагласност Министарства за Косово и Метохију од 17. новембра 2012. године.

За изградњу зграде амбуланте у селу Житковац код Звечана, Министарство за Косово и Метохију је 2008. године издвојило 3.730.000,00 динара. У овом случају извођач радова је била компанија „Мба Миљковић“ која је сестринска фирма компаније „Маб Миљковић“ из Житковца. И у овом случају цена изградње квадратног метра објекта исплаћена 385 евра/м2 увећана је у односу на реалне тржишне цене, а објекат није завршен и није приведен намени.

Мрежу здравстених установа у Пећком и Призренском (Метохијском) управном округу чине Здравствени центар Пећ са седиштем у Гораждевцу и Дом здравља Исток са седиштем у Осојану. Сем непостојања кадровског плана и пријема у радни однос без одобрења Министарства здравља и Министарства за Косово и Метохију, Анкетни одбор није установио ненаменско трошење буџетских средстава у овим здравственим установама.

Анкетни одбор предлаже Нардној Скупштини Републике Србије да Влади Републике Србије предложи да усвоји предложене смене директора Здравствених институција на Косову и Метохији и преко надлежних органа спроведе истрагу за ненаменско трошење буџетских средстава. Такође, да Државна ревизорска институција изврши ревизију трошења буџетских средстава на изградњи, доградњи и адаптацији здравствених установа у Косовско-митровачком управном округу; да се мрежа здравствених установа и број запослених у њима уподоби са реалним потребама становништва на Косову и Метохији; да се радницима у здравственим установама који примају месечне накнаде, и из буџета привремених косовских институција, исплаћује лични доходак у износу од 100% а да се преосталих 50% уплаћује у јединствени фонд из кога би се линеарно месечно исплаћивала социјална помоћ породицама које немају радно ангажованих чланова а живе на територији Косова и Метохије; да мешовита комисија састављена од представника Канцеларије за Косово и Метохију, Министарства здравља, Републичког Фонда за здравствено осигурање и Министарства за рад запошљавање и социјалну политику изврше обилазак здравствених установана на територији Косова и Метохије, реше проблем вишка запослених и неуговорених радника, као и да радно-правну документацију ускладе са важећим прописима; да инспекција за високо образовање Министарства просвете, науке и технолошког развоја утврди незакониту исплату дуплих личних доходака и косовских додатака здравственим радника истовремено ангажованим у здравственим установама и на Медицинском факултету Универзитета у Косовској Митровици, и према истима примени законом прописане мере.

* * *   

Анкетни одбор је установио да сви запослени у просветним институцијама Републике Србије на територији АП КиМ, сем запослених у високошколским установама, примају дупле личне дохотке из буџета Републике Србије и из буџета привремених косовских институција. Одбор је установио незаконит пријем у радни однос ненаставног особља на високошколским установама без сагласности Министарства просвете и Министарства за КиМ. Уочена је појава незаконитог увећања цена рада а тиме и зарада, као и незаконито повећање коефицијената за обрачун зарада руководиоцима неких на високошколским установама. Крши се члан 75. став 3. Закона о високом образовању, у погледу ангажовања у високошколској и здравственој установи, и по том основу врши незаконита исплата личних доходака великих износа. Присутна је појава непотизма у неким високошколским установама. Ангажовањем великог броја предавача и стручних сарадника на неким високошколским установама са других установа по уговору о делу, отвара сумњу да неке високошколске установе немају елементарне кадровске потенцијале за обављање наставе. Постоје злоупотребе и у погледу трошења буџетских средстава за изградњу, реконструкцију и реновирање просветних установа.

Анкетни одбор је установио да на целој територији Косова и Метохије сви запослени у предшколским установама, установама основног и средњег образовања, поред личних доходака из буџета Републике Србије у износу од 150%, имају и месечна примења из привремених косовских институција у износу од 200,10 евра до 280,45 евра. Одбор је установио злоупотребе и ненаменско трошење буџетских средстава на изградњи и реновирању појединих предшколских објеката, као и објеката основног и средњег образовања. Утврђено је ненаменско трошење буџетских средстава на изградњи, уређењу и опремању дечијег вртића „Цар Константин и Царица Јелена“ у селу Прилужју код Вучитрна. Вредност ове инвестиције које је 2009. године преко општине Вучитрн финансирало Министарство за КиМ је 16.341.802,41 динар или 170.465 евра односно 402.05 евра/м2 саграђеног објекта. Овако висока цена објекта које је градила фирма „Јид Биг“ д.о.о из Прилужја је нерална и вишеструко увећана с обзиром да није плаћена цена радне снаге, јер су на изградњи истог учествовали неангажовани радници ЈП „Електропривреде Србије“који живе у Прилужју, док је грађевински материјал набављан са приватних стоваришта по далеко нижим ценама од тржишних. Наиме, на изградњи наведеног објекта, по договору између тадашњег председника општине Зорана Ракић и његовог зета, директора ЈП „Електокосмет Србија“ Срђана Ковачевића, ангажовани су без новчане накнаде неангажовани радници наведеног јавног предузећа који живе у Прилужју. Грађевински материјал за наведени објекат је набављан преко супруга председнице Школског одбора Виолете Спасић са приватних албанских стоваришта по далеко нижим ценама од тржишних. Одбор је утврдио и ненаменско трошење буџетских средстава на реконструкцији и адаптацији ОШ „Вук Караџић“ у Прилужју 2009. године. Иако је наведена школа средствима УНХЦР-а реновирана 2000. године по овлашћењу тадашњег Министра за КиМ Горана Богдановића, број 260-бр.404-02-13/09-02 од 2.7.2009. године, општина Вучитрн спроводи поступак јавне набавке за реконструкцију и адаптацију наведене школе. Како би се створиле неопходне претпоставке за реновирање већ реновиране школе, Министарство за КиМ дана 2. јула 2009. године преко Министарства здравља шаље инспекцију за санитарни надзор да изврши надзор и сачини записник о лошим условима рада наведене школе, чиме су створени услови за правдање наведене инвестиције. Индикативна је и чињеница да истог дана тадашњи председник општине Вучитрн, Зоран Ракић, доноси одлуку под бројем 1/541/1 о покретању поступка јавне набавке. Анкетни одбор није могао да утврди да процена вредности радова за тендер износи 28.000.000,00 динара, као и шта све она подразумева. Нејасно је ко је и када и на основу чега сачинио конкурсну документацију, када су већ 10. јула 2009. године понуђачима достављени позиви за подношење понуда у којима није наведено да им се доставља и конкурсна документација. Санитарна инспекција је извршила надзор објекта 9. јула 2009. године, а председник општине већ сутрадан 10. јула 2009. године, расписао позив за јавну набавку. Наведено указује да је поступак јавне набавке и избор најповољнијег понуђача унапред био договорен. Уговор о реконструкцији и адаптацији школе закључен је дана 20. јула 2009. између општине Вучитрн, као наручиоца, и фирме „Динамик Трејд“ из Звечана, као извођача радова. Радови су окончани 31. августа 2009. године. Увидом на лицу места Одбор је утврдио да није вршена никаква адаптација постојећег објекта у грађевинском и архитектонском смислу. Констатовано је да је квалитет изведених радова испод сваког нивоа, као и да је уграђени материјал последње класе, што указује да је цена за реконструкцију школске зграде знатно већа од реалног стања сагледаног на терену, а да би за утврђивање реалне цене изведених радова и уграђеног материјала било потребно вештачење независне стручне комисије на лицу места. Укупна вредност изведених радова износи 26.111.360,70 динара или 280.000 евра што износи 2/3 цене изградње новог објекта. Анкетни одбор је утврдио и злоупотребе и ненаменско трошење буџетских средстава на изградњи балон сале у ОШ „Вук Караџић“ у Прилужју. Изградња балон сале је иницирана од стране општине Обреновац са њеним средствима из буџета, а у виду донације по Уговору број 401-176 од 19.09.2008. године по коме је братска општина Обреновац за изградњу наведене сале донирала 10.000.000,00 динара, док је 14.906.538,60 динара обезбедило Министарство за КиМ. Уговор о изградњи склопљен је са фирмом „Динамик Трејд“ из Звечана на укупан износ од 24.906.538,60 динара. Увидом на лицу места утврђено је да подна облога није постављена како је дефинисано у поглављу 12 окончане ситуације, односно није постављена ПВЦ подна облога „Грабо спорт елит 60“, по цени која је 3.040.290,00 динара, па није јасно где је овај новац завршио. Непосредним увидом утврђено је да је подни бетон премазан са неколико слојева непознатог премаза, који је врло груб и сваки пад детета изазива повреду. Подна бетонска плоча сале је на више места испуцала, а на пукотинама се јасно види да нема ПВЦ слоја. Објекат нема обезбеђену вентилацију и не постоје услови за коришћење у летњем периоду. Кровни покривач је у неколико наврата поправљан, што указује на сумњу да није уграђен нов кров или је уграђен неодговарајућег квалитета. Радови на канализацији и одводу су несолидно одрађени те се у деловима свлачионице осећа мирис фекалија.

Због основане сумње у злоупотребе у трошењу буџетских средстава на реконструкцији и адаптацији ОШ „Вук Караџић“; изградњи, уређењу и опремању дечијег вртића „Цар Констатин и Царица Јелена“ и изградњи балон сале у селу Прилужје у општини Вучитрн, Анкетни одбор предлаже да надлежни државни органи спроведу хитну истрагу. Неопходно је истражити одговорност и порекло имовине тадашњег председника општине Вучитрн Зорана Ракића (у насељу Јаjинци у Београду поседује кућу оријентационе вредности око 600.000 евра), као и одговорност надлежних у Министарству за Косово и Метохију.

Анкетни одбор је утврдио да директор техничке школе „Никола Тесла“ у селу Прилужје општине Вучитрн, сваког месеца од плата запослених одбија одређени износ ради наводног стипендирања ромске деце да би ишла у школу. Запослени којима се одбија од плате нису упознати у које сврхе се наведени новац троши. Неопходно је да надлежна инспекцијска служба за основно и средње образовање Министарства просвете, науке и технолошког развоја санкционише овакво понашање.

Анкетни одбор је утврдио ненаменеско трошење буџетских средстава на изградњи спортске сале у ОШ „Вук Караџић“ у Сочаници код Лепосавића. Изградња наведене спортске сале трајала је читавих 13 година (започета 1998. а завршена 2011. године). Инвеститор је Координациони центар за КиМ, а касније и Министарство за КиМ, извођач радова „Маб Компанија Миљковић“ из Житковца, а вредност инвестиције је 31.343.851,79 динара. Одбор због непружања доказа о уплати није успео да утврди судбину новчаног износа од 6.564.195,59 динара који је разлика између уговорене цене од 24.779.656,20 и исплаћене цене од 31.343.851,79 динара, а који се правда исплатом пореза косовским институцијама. Увидом на лицу места утврђено је да су изведени радови лошег квалитета, кров местимично прокишњава, а паркет је постављен без потребне хидроизолације па је избила влага услед чега је подлога на више места иструлела а паркет се подигао те је хала постала небезбедна за кориснике због могућих повреда. Иако је објекат завршен 2007. године када је комисија за пријем објекта констатовала 26 разних недостатака, други технички преглед је извршен тек 3. новембра 2011. године тј. четири године након завршетка објекта, а употребна дозвола издата 9. новембра 2011. године, односно осам година после уговореног рока за завршетак радова. Напред наведено говори о томе како је надзорни орган „Пмц Инжињеринг“ обављао послове надзора који је мимо свих прописа и економске логике ту услугу наплатио 1.105.172,66 динара.

Утврђено је ненаменско трошење буџетских средстава на изградњи и опремању пољопривредне школе у Лешку. Ова инвестиција, започета 2003. а завршена 2008. године, преко Националног инвестиционог плана, плаћена је 50.882.113,52 динара. Након исплате уговорене суме од 44.000.000,00 динара извођачу радова „Метал Инвест“ д.о.о. из Смедерева, указала се потреба за додатним новчаним средствима ради завршетка објекта. Нејасно је зашто је општина Лепосавић, преко које су ишла средства из НИП-а, прихватила понуду фирме „Метал Робне куће“ д.о.о. из Звечана у износу од 12.882.113,52 динара за завршетак радова, а није прихватила много нижу понуду фирме „Метал Инвест“ из Смедерева од 10.970.000,00 динара, што сматрамо ненаменским трошењем буџетских средстава.

Анкетни одбор је утврдио и злоупотребе у трошењу буџетских средстава на изградњи фискултурне сале у ОШ „Стана Бачанин“ у Лешку. Уговорена цена од 35.000.000,00 динара са извођачем радова фирмом „Озринг“ д.о.о. из Звечана је због незаконитог проширења пројекта и додатно изведених радова знатно премашена. Нејасно је по ком основу је општина Лепосавић преко које су уплаћивана новчана средстава Министарства за КиМ намењена за ову инвестицију, без сагласности инвеститора, од извођача захтевала додатне неуговорене радове за које није сачињен анекс уговора. Извођач радова са општином Лепосавић води судски спор у вези са овом инвестицијом. Цена изведених радова је 292 евра/м2 и увећана је у односу на реалне тржишне вредности.

Контролом трошења буџетских средстава на реновирању и адаптацији школских учионица у ОШ „Свети Сава“ у Косовској Митровици, Анкетни одбор је утврдио да је инвеститор ОШ „Свети Сава“, извођачу радова Сзтр „Халон“ из Косовске Митровице исплатио део уговорених а неизведених радова у износу од 235.260,00 динара, што је ненаменско трошење буџетских средстава.

Због мањкавости Закона о високом образовању, Анкетни одбор је утврдио да су руководиоци-декани на једном броју факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, супротно одредбама члана 54. Закона, дуги низ година руководиоци наведених установа. Декан Факултета за спорт и физичко васпитање у Лепосавићује проф. др Драган Поповић, на овој дужности се у првом мандату налази од 2004. до 2006. године, у другом мандату од 2006. до 2009. године, у трећем мандату од 2009. до 2012. године, а пошто је Факултет због мањкавости Закона о високом образовању променио назив из Факултета за физичку културу у Факултет за спорт и физичко васпитање, именовани је стекао услове за поновни избор за декана наведене установе тако да је 2012. године поново изабран за декана наведеног факултета на трогодишњи мандат. Ова појава промене назива факултета ради испуњења услова да поједини декани остану што дуже на челу тих установа, је широко распрострањена готово у целој Србији и по оцени Анкетног одбора ствара услове за непотизам и негативно утиче на кадровску политику у тим установама као и на квалитет образовања, а отвара и могућности политичког утицаја на руководиоце високошколских установа. На овом факултету је уочена општа појава непотизма. На факултету је у сталном радном односу од 2011. године син декана Милош Поповић, у својству асистента на катедри за спортске игре-одбојка. У радном односу је и ћерка декана Јасна Поповић, на радном месту доцента за ужу научну област активности у природи, као и супруга декана проф. др Евагелија Боли као наставник за научну област Примењена кинезиологија- наставни предмет плесови. У овој високошколској установи уочена су изузетно висока новчана примања која за декана проф. др Драгана Поповића износе од 222.802,20 до 322.462,91 динара за период од 2000. до 2012. године. Уочени су и високи лични дохоци код др Хосек Анкице 215.555,95 динара затим проф. др Петровића 257.065,59 динара затим проф. др Евагелије Боли 253.932,80 динара и других. Само породица проф. др Драгана Поповић на месечном нивоу, за исплату личних доходака, кошта буџет Републике Србије 852.640,75 динара (проф. др Драган Поповић 322.462,91 динара; супруга проф. др Евагелија Боли 253.932,80 динара; син Милош Поповић 139.078,52 динара и ћерка доц. др Јасна Поповић 137.166,52 динара). Факултет је за изградњу спортске хале у Косовској Митровици са компанијом „Маб Компанија Миљковић“ из Житковца 2004. године склопио уговор у вредности од 160.035.014,20 динара за изградњу спортске хале у Косовској Митровици. Првобитни уговор о регулисању међусобних права и обавеза закључен је 21. децембра 2004. између Техничке школе „Мика Петровић- Алас“ из Косовске Митровице и Факултета за физичку културу из Лепосавића о изградњи хале у дворишту наведене школе. Како је дошло до промене локације објекта, 2006. године закључен је нови уговор о регулисању међусобних права и обавеза између Српске православне црквене општине као власника парцеле, Факултета за физичку културу који ће финансирати пројекат, Скупштине Општине Косовска Митровица која је била у обавези да обезбеди грађевинску и употребну дозволу, и извођача радова „Маб Компанија Миљковић“ из Житковца. Непосредним увидом на лицу места, утврђено је да је објекат изграђен у степену од 30% а што је био услов из јавног позива да понуђач мора доставити доказ да је у могућности да може да финансира 30% од укупне инвестиционе вредности. Није јасно по ком основу су изведени досадашњи радови с обзиром да извођач званично није уведен у посао, а усмено је појашњено да је извођач радове извео из сопствених средстава. Због реалних потреба грађана северног дела Косовске Митровице, Анкетни одбор предлаже да се настави са даљом изградњом објекта уз претходно спровођење законске процедуре и одабира најповољнијег извођача радова, као и израде потребне техничке документације и издавања локацијске и грађевинске дозволе.

И поред Уредбе Владе Републике Србије о исплати личних доходака у износу од 150%, лицима које живе и раде на територији АП Косово и Метохија, Анкетни одбор је установио да су органи управљања на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, у току 2012. године одлукама, незаконито у више наврата, повећавали цене рада а тиме и зараде запослених. Због ових увећања запослени у овој установи имају енормно висока месечна примања.

Намерно кршење одредби члана 54. Закона о високом образовању Анкетни одбор је установио и у Високој економској школи струковних студија у Лепосавићу. Намерном и смишљеном променом назива школе из Више економске школе у Пећи у Високу економску школу струковних студија у Лепосавићу, створени су услови да проф. др Слободан Јокић буде декан наведене установе од 2001. до 2012. године када је, и поред испуњавања услова за одлазак у пензију поново именован за декана високошколске установе. Није јасно по ком основу је донета одлука о његовом именовању у јулу месецу 2012. године када је раније још, у априлу месецу исте године, испуњавао законске услове за одлазак у пензију. Евидентна је непрецизност у члану 78. став 1. и члану 21. Закона о измена и допуна Закона о високом образовању у погледу утврђивања да ли се радни однос раднику у високошколској установи, након испуњења услова за пензионисање, може продужити у настави или у руковођењу установом. Одбор је утврдио да је ректор Универзитета у Приштини проф. др Здравко Витошевић 2010. године незаконито предложио, а Народна скупштина Републике Србије својом одлуком број 45 од 29.12.2010. године изабрала проф. др Слободана Јокића за члана Националног просветног савета. Јасно је да руководиоци високошколских установа, у складу са Законом, не могу бити чланови Националног просветног савета. Објашњење овакве одлуке једино лежи у политичким разлозима и забрињавајућем утицају политике на образовање. Одбор је и у овој установи уочио појаву непотизма. У установи је у сталном радном односу син декана проф. др Бојан Јокић; супруга проф. др Михајла Дедовића, Недељка Дедовић; син проф. др Небојше Милановића, Милош Милановић; син проф. др Љубише Митровића, Ненад Митровић и ћерка секретара школе Милица Петковић.

Анкетни одбор је установио, изузетно велики број по Уговору о делу, ангажованих предавача са других високошколских установа на Учитељском факултету у Лепосавићу. Наведени факултет је уз месечну надокнаду од 20.000,00 динара ангажовао осам предавача са других високошколских установа.

На Медицинском факултету Универзитета Приштини са седиштем у Косовској Миторвици, у радном односу је 255 лица, од чега 181 наставника и сарадника и 74 ненаставног особља. Од ангажованих наставника и сарадника њих 122 је у радном односу КБЦ Приштина, троје у Специјалној болници „Лаза Лазаревић“ у Београду, док 63 сем предметне наставе немају здравствену делатност. Установљено је да до јула месеца 2012. године и избором новог декана факултета, 122 наставника и сарадника из КБЦ Приштина су супротно одредбама члана 75. став 3. Закона о високом образовању незаконито примали дупле износе месечних зарада, увећане за косовске додатке и у КБЦ Приштина и на Медицинском факултету. Чланом 75. став 3. Закона о високом образовању („Сл. гласник РС" 76/2005), утврђено је да наставници и сарадници који изводе наставу из клиничких предмета остварују радни однос са пуним радим временом, поделом радног времена између високошколске установе и одговарајуће здравствене установе односно имају јединствен радни однос са пуним радним временом. Удео рада у високошколској установи и здравственој установи треба да прати и зарада у сразмери рада до пуног радног времена. Сразмеран рад у високошколској установи и сразмеран рад у здравственој установи треба да прати и сразмерна плата, а не пуна плата у високошколској установи и у здравственој установи. И поред инструкције Министарства здравља из јула месеца 2012. године, због нерада и неефикасности Инспекцијске службе за високо образовање Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ова појава је широко распрострањена у читавој Србији, а штете нанете буџету Републике Србије су до сада непроцењене. Одбор је утврдио незаконито трошење буџетских средстава по основу незаконитог повећања коефицијента за обрачун и исплату плата запосленима од стране бивших декана и продекана овог факултета. О овоме, као и о бројним другим малверзацијама на територији Косова и Метохије, упознати су органи Министарства унутрашњих послова Србије, али нажалост, ни у овом, као ни у бројним другим случајевима, због евидентног политичког утицаја, исти нису до краја истражени и кривично процесуирани. Деканат Медицинског факултета је до прошле године уз невероватну кирију од 3.200 евра месечно био смештен у тржном центру „Норт сити“ у Косовској Митровици. За реновирање наведених просторија факултет је утрошио 1.200.000,00 динара за које не постоји документација а тренутно за коришћење једног спрата у наведеном центру плаћа кирију од 1.700 евра месечно. Због нереалне и изузетно високе кирије, као и бројних сазнања Одбора о криминалним активностима, неопоходно је спровести истрагу у вези са закупом наведеног простора и у том контексту прикупити обавештења од бивших декана факултета проф. др Здравка Витошевића и проф. др Небојше Митића. Одбор је утврдио да је у периоду од 2003. до 2005. године, средствима Универзитета у укупном износу од 12.863.568,06 динара, финансирана замена спољашње столарије на фасади Факултета техничких наука. Иако је Уговором са извођачем радова, предузећем „Вујић Ваљево“ из Ваљева, уговорена цена од 10.301.405,00 динара, нејасно је зашто је извођачу радова на име курсне разлике исплаћено додатних 2.654.387,06 динара, када то Уговором није било предвиђено.

Анкетни одбор је утврдио бројне злоупотребе у трошењу буџетских средстава кроз уговоре које у периоду од 2002. до 2004. године Универзитет склапао са фирмом „Мастерс“ из Приштине на име куповине, изградње и адаптације објеката Студентског центра у Косовској Митровици. Сви пројекти на Косову и Метохији реализовани са фирмом „Мастерс“ у периоду од 2002. до 2004. године, су крајње проблематични и дискутабилни. Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици је са фирмом „Мастерс“ д.о.о склопио Уговор број 15/11 од 17.5.2002. године о куповини зграде по цени од 20.100.000,00 динара. По истом Уговору за извођење радова на потпуном завршетку објекта, Универзитет је склопио уговор да наведеној фирми исплати 47.900.000,00 динара тако да је укупна уговорена цена куповине и завршетка објекта износила 68.000.000,00 динара. Анексом уговора од 11. новембра 2002. године предвиђено је плаћање накнадних радова за завршетак објекта и уређење круга (без пројектне документације у износу од 7.960.414,00 динара). Непосредно пре закључивања Уговора са Универзитетом у Приштини фирма „Мастерс“ је наведени објекат по много нижој цени купила од компаније „Каблар“ из Краљева. Универзитет је фирми „Мастерс“ по основном Уговору и Анексу уговора исплатио укупно 79.377.736,00 динара. Цена изведених радова од 447,4 евра/м2 далеко је виша од реалне тржишне цене. Набавка опреме за потребе наведеног Студентског дома изврешена је по посебном наведеном позиву од 15. септембра 2002. године, по коме није дефинисан критеријум за избор најповољније понуде. Од четири пристигле понуде није изабрана једна најповољнија већ истовремено две, међу којима „Динамик трејд“ из Звечана у вредности од 5.574.239,20 динара. Универзитет је поред овог износа за опремање наведеног Студентског дома платио и износ од 2.826.995,00 динара, иако наведени износ није био предвиђен тендерском документацијом. Заједно са улагањем у изградњу Студентског дома број 1, Универзитет је са предузећем „Мастерс“ у периоду од 2002. до 2004. године закључио пет уговора за изградњу и адаптацију објеката у вредности од 292.102.987,74 динара, док је са фирмом „Динамик Трејд“ закључио укупно 15 уговора у вредности од 95.010.158,82 динара. По уговору број 8/23-10 од 18.4.2002. године за извођење грађевинских, грађевинско-занатских и инсталатерских радова на стамбеном блоку 28, зграда 28/2 у Звечану, Универзитет је по привременим ситуацијама фирми „Мастерс“ исплатио износ од 48.829.840,00 динара при чему за износ од 6.767.636,00 динара радови нису изведени, што представља ненаменско трошење буџетских средстава. Ректорат је по Уговору за набавку и извођење радова за објекат у Грачаници предузећу „Мастерс“ пренео укупна средста у износу од 37.238.667,14 динара, иако је по уговору предвиђено плаћање у укупном износу од 34.802.489,14 динара те износ од 2.426.178,00 динара, који није покривен закључивањем Анекса уговора представља ненаменско трошење буџетских средстава. За изградњу Студентског дома број 5, Универзитет је потпуно кршећи прописану процедуру законом о јавним набавкама са фирмом „Мастерс“ склопио уговор и по окончаној ситуацији број 08-17/4 од 12.3.2008. године исплатио 131.716.359,10 динара или увећање од 7.512.326,10 динара у односу на основни уговор. Цена изградње квадратног метра наведеног објекта износила је фантастичних 601,5 евра. По споразуму са општином Звечан, Универзитет је 2002. године за грађевинске, грађевинско-занатске и инсталатерске радове за зграду у стамбеном блоку 28. у Звечану, са фирмом „Динамик Трејд“ као извођачем радова склопио уговор у вредности од 47.478.033,00 динара. По испостављеним ситуацијама, исплаћена је вредност од 45.555.045,00 динара, при чему за износ од 6.983.508,00 динара радови нису изведени. Без спровођења поступка јавне набавке, Универзитет је фирми ГКХК „Конграп- Кијево“ по окончаној ситуацији 28. новембра 2002. године исплатио 7.620.962,70 динара при чему је констатовано неоправдано увећање износа плаћања по основу увећања цене испоруке и трошкова надзорног органа у износу од 8.850.668,40 динара. За инсталатерске радове у наведеном објекту ангажована је фимра „Динамик Трејд“ са којом је уговорена цена од 1.578.982,00 динара а исплаћена у износу од 1.953.980,00 динара, што је више за износ од 374.998,00 динара. Изградњу овог монтажног објекта Универзитет је исплатио по невероватној цени од 271,90 евра/м2. За изградњу зграде Ректората 2003. године Универзитет је предузећу „Град“ из Косјерића исплатио износ од 6.752.519,50 динара и фирми „Динамик Трејд“ из Звечана 9.400.425,00 динара. Укупно улагање у зграду Ректората, која је објекат монтажног типа, износи 17.144.727,58 динара или невероватних 531,70 евра/м2.

У циљу утврђивања и документовања криминалне делатности на плану отуђења и ненаменског трошења буџетских средстава, Анкетни одбор предлаже да надлежни државни органи спроведу комплетну истрагу свих инвестиција које је Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици реализовао преко фирми „Мастерс“ и „Динамик Трејд“.

У предшколској установи „Ђурђевак“ у Грачаници, Анкетни одбор је установио да је органу управљања – Управном одбору истекао мандат, а да други орган управљања није именован. Увидом у записнике са одржаних седница Управног одбора утврђено је да исти није доносио одлуке за које је по закону био обавезан, није расписао конкурс и изабрао директора установе, није усвојио годишњи план рада установе а давао је сагласности на измене и допуне аката о систематизацији радних места а да претходно није утврдио законитост предлога. Директорка установе Верица Арсић је Споразумом о преузимању између ЕСО Приштине и ПУ „Ђурђевак“ незаконито постављена на ту функцију. С обзиром да је именована професор српско-хрватског језика, не испуњава ни услове за рад у предшколској установи. Иста се налази на овој функцији и поред чињенице да је Више јавно тужилаштво у Косовској Митровици против ње покренуло оптужницу због основане сумње да је починила кривично дело злоупотребе службеног положаја. Одбор је утврдио и да су четири лица у наведеној установи засновала радни однос на радном месту васпитача на неодређено време, без одговарајуће стручне спреме. Број административних радника је већи од нормативом прописаног броја. Решења о структури и распореду обавеза васпитача и стручних сарадника у оквиру радне недеље нису донета, иако је то законска обавеза директора. У овој установи лични доходак прима и супруга бившег државног секретара за Косово и Метохију Звонимира Стевића, мада се не појављује на радном месту нити извршава радне обавезе, што изазива огорчење запослених и шире јавности у Грачаници. Средствима Фонда дијаспоре за матицу у износу од 11.929.878,00 динара изграђен је нов објекат предшколске установе ПУ „Ђурђевак“ у селу Доња Брњица код Приштине, али исти од 2011. године није стављен у функцију јер нису обезбеђена средстава за пријем радника.

Контролом трошења буџетских средстава у осталим образовним установама на територији Косова и Метохије нису уочене битне незаконитости. Услови извођења наставе у ОШ „Бранко Радичевић“ у селу Церница, општина Гњилане, изузетно су тешки. Настава се одвија у три напуштене српске куће у потпуно непријатељском албанском окружењу. Наставу похађа свега шест ђака. Настава у основним школама „Светозар Марковић“ у Великој Хочи и „Доситеј Обрадовић“ у Ораховцу, као и у гимназији у Ораховцу, одвија се у врло тешким условима, у приватним стамбеним објектима. Објекти у којима су смештене наведене образовне установе у последњих 12 година нису имали никакво инвестиционо одржавање. Добар део наставника, због недостатка кадра, ради у више школа. За све три школе у Гораждевцу код Пећи, ОШ „Јанко Јовићевић“, средња економско-трговинска школа „Даница Вуковић“ и Гиманазија „Свети Сава,“ именован је један директор и један орган управљања. Сви платни промети се оверавају једним печатом и исплаћују преко једног рачуна, рачуна Гимназије „Свети Сава“. С обзиром да је Законом о основама система образовања и васпитања, овакво стање неодрживо, Анкетни одбор предлаже да Влада Републике Србије, сходно својим овлашћењима, укине постојеће школе и формира једну средњу школу са три смера и једну основну школу. У ОШ „Радош Тошић“ у Осојану два лица именована у орган управљања испред ЕСО Исток, су у сукобу интереса.

Анкетни одбор предлаже да Народна скупштина Републике Србије предложи Влади Републике Србије да надлежни органи истраже злоупотребе у трошењу буџетских средстава кроз уговоре о изградњи, адаптацији и реновирању објеката факултета и Студентског центра које је Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици склапао са фирмама „Мастерс“ из Приштине и „Динамик Трејд“ д.о.о из Звечана; да инспекција за високо образовање Министарства просвете, науке и технолошког развоја утврди пропусте у непоштовању одредби Закона о високом образовању и Закона о раду на високошколским установама Универзитета у Косовској Митровици и према одговорним лицима предложи мере; да Влада Републике Србије, с обзиром на дупло финансирање просветних радника у установама предшколског, основног и средњег образовања на територији Косова и Метохије, и из буџета Републике Србије и из буџета привремених косовских институција, донесе уредбу да се плате наведеним запосленима исплаћују уместо досадашњих 150% у износу од 100% а да се преостала средства у износу од 50% њихових плата усмеравају у јединствен фонд из кога би се исплаћивала социјална помоћ породицама на територији Косова и Метохије, које немају ниједног запосленог члана.

* * *

            Анкетни одбор је утврдио огромне пропусте и злоупотребе у трошењу буџетских средстава на изградњи инфраструктурних објеката на Косову и Метохији. За изградњу Геронтолошког центра у Косовској Митровици, међуопштински центар за социјални рад у Косовској Митровици је 2003. године као инвеститор склопио уговор са извођачем радова фирмом „Мастерс“ д.о.о из Приштине. Вредност уговорених радова је 282.143.017,00 динара. Пажњу заслужује чињеница да је грађевинска дозвола фирми „Мастерс“ за наведену локацију издата још 14. маја 1999. године, а да је тек крајем 2003. године спроведен поступак јавне набавке од стране инвеститора и да се у том поступку посао додељује баш предузећу „Мастерс“. Уговором о извођењу радова 01/964 од 25.12.2003. године, уговорена је уплата без каматног аванса у висини од 40% вредности инвестиције, односно у износу од 112.857.206,80 динара и овај износ је уплаћен извођачу радова. Након изведених земљаних радова, извођач радова испоставља прву привремену ситуацији у износу од 23.506.467,19 динара коју инвеститор одбија да уплати, због чега извођач радова обуставља радове и подноси тужбу Трговинском суду у Београду против Министарства рада, запошљавања и социјалне политике- међуопштински центар за социјални рад у Косовској Митровици. Од Министарства рада и социјалне политике обавештени смо дописом број 401-00-020236/2004-09 од 3. јула 2013. године о исходу парнице по тужби „Мастерс“ д.о.о из Приштине, сада УСА-Еуро БУИЛДИНГ д.о.о из Београда. Пресудом Привредног суда у Београду 10/П3245/2010 од 28.6.2010. године утврђена је ништавност уговора о изградњи. Међутим, против дужника је отворен поступак стечаја, а Републичко Јавно правобранилаштво је 28. септембра 2011. године поднело пријаву потраживања на износ од 89.495.532,81 динара код Привредног суда у Нишу. Потраживање Републике Србије још увек није реализовано. Увидом на лицу места уочено је да су изведени само одређени земљани радови који су далеко мањи од износа од 23.363.673,99 динара колика је разлика између авансно уплаћених средстава и потраживања Републике Србије. Анкетни одбор је установио да је на овом пројекту буџет Републике Србије оштећен за око 90.000.000,00 динара.

Дрскост, бахатост и неодговорност која се граничи са безобразлуком у трошењу буџетских средстава Републике Србије огледа се и на пројекту изградње четири стамбене ламеле у Косовској Митровици. Грађевинска дирекција Србије је 29. јануара 2004. године, са предузећем за промет и услуге „Даки“ из Косовске Митровице закључила уговор за изградњу стамбено-пословног објекта (четири ламеле) у Косовској Митровици укупне вредности 458.970.282,40 динара, уз авансно плаћање 45% и роком реализације од 12 месеци. Потпуно је нејасно како је извођач радова фирма „Даки“ три месеца (20. октобра 2003. године) пре закључења овог уговора, закључила уговор са фирмом „Мастерс“ као подизвођачем радова на овом пројекту. С обзиром да је Грађевинска дирекција Србије дописом број 2526565 од 16.8.2004. године предузећу „Даки“ вратила прву привремену ситуацију на исправку, ово предузеће тужи Дирекцију а Трговински и Виши трговински суд у Београду усвајају овакву тужбу. На основу овако усвојене тужбе, потпуно невероватним решењем о извршењу налаже се Грађевинској дирекцији да фирми „Даки“ исплати износ од 267.787.712,00 као и износ од 532.250,00 динара. Решењем Врховног суда Србије од 8. марта 2006. године, оваква пресуда се укида. Иако је увидом на лицу места утврђено да објеката нема већ, да је само изграђена „мртва плоча“ дебљине седам сантиметара, нејасно је како је општина Косовска Митровица својим решењем број 351-29 од 14.5.1999. године издала грађевинску дозволу за овај објекат. По образложењу вишег тужиоца у Косовској Митровици предузећу „Даки“ је незаконито на овом пројекту уплаћено око 330.000.000,00 динара што је ненаменско трошење буџетских средстава. У вези са овом инвестицијом предмет је комплетно обрађен од стране вишег тужиоца из Звечана и дописом од 3. новембра 2011. године и кривичном пријавом број КУ4/11 од 2.11.2011. године прослеђен Тужилаштву за организовани криминал.

Типичан пример мегаломанских пројеката и промашених инвестиција на Косову и Метохији је и случај изградње објеката Центра за збрињавање особа са посебним потребама у насељу Жаже код Звечана. Објекат површине 5.056,90 м2 иинвестиционе вредности 242.869.867,20 динара, започет је 2003. године а до данашњег дана није завршен нити стављен у функцију. У наведеном објекту је према првобитној намени био планиран смештај лица са посебним потребама из ранијег Центра у Штимљу, да би 2007. године била извршена пренамена објекта у објекат Студентског дома, Студетнског центра Универзитета у Косовској Митровици. Инвеститор радова Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику и наручилац радова општина Звечан, су за изградњу овог објеката извођачу радова фирми „Маб Компанија Миљковић“ из Житковца до сада исплатили 560.230.830,70 динара или по средњем курсу 7.732.571 евра. Просечна исплаћена цена по квадратном метру овог објекта износи невероватних 1.365 евра а са преплаћеном санацијом клизишта терена 1.529 евра. Увидом на лицу места утврђено је да је објекат оштећен, са делимичном покраденом опремом, без урађеног спољашњег уређења, приступног пута, спортских терена, заштитне ограде и др.

Анкетни одбор предлаже да надлежни државни органи спроведу хитну истрагу злоупотреба у трошењу буџетских средстава на изградњи Центра за збрињавање лица са посебним потребама у општини Звечан. Кроз истрагу је неопходно прикупити обавештења од тадашњег државног секретара у Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику Владимир Илића који је сада директор Фондације солидарности Републике Србије, тадашњег помоћника за финансије у наведеном министарству а сада члана Државне ревизорске институције Љубице Јанковић и тадашњег секретара министарства Слађане Славнић, а који се појављују као кључне личности у трансферу средстава за овај пројекат. Неопходно је да Канцеларија за Косово и Метохију у сарадњи са општином Звечан спречи даље пропадање овог објекта и приведе га намени.

Изградњу локалног пута с. Дољање (СО Звечан) - с. Зубче (СО Зубин Поток) је износом од 137.493.055,00 динара финансирала Дирекција за путеве Републике Србије. Анкетни одбор је утврдио да је четврта деоница наведеног пута коју је радило предузеће „Нови Пазар- пут“ 2004. године за износ од 6.743.475,00 динара неквалитетно урађена па је на истој деоници 2010. године предузеће „МБА Миљковић“ извело радове на ископу, тампонирању и асфалтирању у вредности од 28.400.000,00 динара. Због неусаглашених јединичних цена за позицију израде асфалтног слоја из понуде у односу на цене из испостављене ситуације омогућено је стицање противправне добити од око 36.000,00 евра. Наиме, за деоницу II наведеног пута уговорена јединачна цена израде асфалтног слоја је 664,30 динара а обрачуната и исплаћена 754,68 динара а за деоницу III уговорена јединачна цена је 693,70 динара а обрачуната и исплаћена 754,68 динара. Признавањем рачуна за набавку тампонског материјала по уговору за деоницу II, a на основу уговорених и признатих вредности више је исплаћено око 40.000 евра. Нејасан је разлог признавања рачуна за радове на деоници III предузећу ПП „Брест“ од стране Института за путеве Београд, што представља неоправдано утрошена средства од око 63.000 евра. Одбор је утврдио неоправдан утрошак буџетских средстава за изградњу ове деонице пута у укупном износу од око 140.000 евра.

За одржавање локалних и регионалних путева на простору Косова и Метохије Дирекција за путеве Министарства саобраћаја и веза је 1992. године склопила уговоре са ДП „Космет пут- инжињеринг“ из Лепосавића, за путеве северно од реке Ибар и са АД „Магистрала“ из Грачанице за путеве јужно од реке Ибар. Касније је под неразјашњеним околностима и очигледним политичким утицајем, Уговор за одржавање локалних и регионалних путева склопљен и са приватном компанијом „МБА Миљковић“ из Звечана. У протеклих 12 година Дирекција за путеве, а касније ЈП Путеви Србије, нису расписивали тендере за одржавање и изградњу путне инфраструктуре на простору Косова и Метохије већ је директор Дирекције за путеве односно „Путева Србије“ преко испоставе у Косовској Митровици сам одлучивао којој фирми ће додељивати послове око одржавања и изградње путева. За изградњу I деонице локалног пута Лепосавић-Боранце-Брус до села Зрносек, Дирекција за путеве Србије је склопила уговор са предузећем П.П. „АС“ из Лепосавића са којим иначе није имала уговор о одржавању и изградњи локалних путева. Иако је главним пројектом предвиђена дужина наведене деонице од 2.816,01 метара нејасно је зашто је Дирекција уговорила дужину од 4.100 метара. Увидом на лицу места утврђено је да је асфалтирање извршено преко постојеће турске калдрме са надоградњом туцаничког слоја. Ширина коловоза од 4м је мимо стандарда и незадовољава услове за одвијање двосмерног саобраћаја. Ова деоница пута је местимично оштећена и у дужини од 20 метара дошло је до кидања половине коловоза. На наведеној деоници пута у дужини од 200 метара нема уопште асфалта већ је изведен само туцанички коловозни застор. Нејасно је зашто је закључно са 2005. годином, мимо уговорене цене од 43.062.215,12 динара, извођачу радова исплаћено 65.352.397,92 динара, што је у односу на уговорени износ више за 22.290.182,80 динара или по средњем званичном курсу НБС више за око 310.000 евра. Анкетни одбор сматра да је овај износ буџетских средстава неоправдано утрошен. Са истом фирмом, Републичка Дирекција за путеве је 2005. године склопила уговор о изградњи II деонице наведеног пута за износ од 83.796.253,46 динара, а 2008. године и III деонице пута за износ од 73.660.923,10 динара. Анексом два уговора од 19.9.2005. године о удруживању средстава за финансирање радова на поправци локалног пута пута Лепосавић-Боранце-Брус укупне дужине 4.519,56 метара Дирекција је предузећу П.П. „АС“ из Лепосавића исплатила 11.308.104,76 динара. Како је наведени Анекс закључен непосредено пре почетка извођења земљаних радова на другој деоници пута, нејасно је о каквој врсти поправке локалног пута се ради. Наведена новчана средства у износу од 133.000,00 евра се не могу ничим оправдати и Одбор сматра да су иста ненаменски утрошена. Због промене ценовника ЈП „Путеви Србије“ предузећу „АС“ из Лепосавића је призната и разлика у износу од 1.635.971,39 динара или око 23.000 евра, о чему није сачињен Анекс Уговора и не постоји писани документ на основу кога је корисник буџетских средстава преузео обавезе, што је у супротности одредбама члана 56. Закона о буџетском систему и представља прекршај из члана 103. истог закона. Извођачу радова је призната разлика у цени насталој због промене ценовника у ЈП „Путеви Србије“ и за IV деоницу наведеног пута у износу од 12.263.673,74 динара или око 108.000 евра. Анкетни одбор сматра да су за изградњу наведеног локалног пута ненаменски утрошена буџетска средстава у износу од око 610.000 евра, те предлаже покретање истраге и утврђивање кривичне одговорности.

            Средствима Министарства за Косово и Метохију у износу од 5.518.815,00 динара 2010. године финансирана је реконструкција локалног пута Кузмин-Угљаре-Косово Поље. На основу увида на лицу места и документације, Анкетни одбор је установио да је извођачу радова предузећу д.о.о „Момент плус“ из Грачанице по основу испостављених и наплаћених ситуација без доказа о количини изведених радова и по основу исплаћених а неизведених радова, на име санације оштећења асфалтног пута у селу Кузмин, незаконито исплаћено 1.800.000,00 динара или 18.000 евра, а за чишћење и продубљивање канала уз регионални пут Угљаре-Преоци у износу од 1.830.000,00 динара или 18.300 евра.

Анкетни одбор је установио да су буџетским средствима преко Министарства за КиМ, усмераваним преко општине Липљан, за радове на санацији локалног пута у селу Старо Грацко код Липљана 2011. године, предузећу д.о.о „Момент Плус“ из Грачанице неоправдано исплаћена средства у износу од 2.934.100,00 динара. Анкетном одбору нису дате на увид ситуације на изведене радове, а увидом и мерењем на лицу места утврђено је да су изведени радови у обиму од 30% од уговорене површине, да је дебљина асфалта 5,5 цм иако је уговорена дебљина 8 цм. Утврђен је непотпун позив за доставу јавних понуда, сумњива је и подударност понуда са идентичним рукописом, радови су изведени неквалитетно а уговорени радови на банкини нису ни изведени.

Злоупотребе у трошењу буџетских средстава, Анкетни одбор је установио и у случају изградње локалних путева у општини Ново брдо. За изградњу 13 путних праваца на територији општине Ново Брдо, Координациони центар за Косово и Метохију је определио буџетска средства у износу од 94.696.959,00 динара. Наведена средстава су преко општине Ново Брдо усмерена извођачу радова, фирми „Феликс Траде“ д.о.о из Урошевца. Окончаном ситуацијом број 02/05 од 23.11.2005. године, која је потписана од стране инвеститора и надзорног органа Саобраћајног института „ЦИП“ из Београда, признати су укупни радови и узносу од 94.698.956,00 динара, при чему је утврђено да је за исплату извођачу преостало још 60.730.156,00 динара. Потпуно је нејасно како је и поред одбијања првобитног надзорног органа, Факултета техничких наука из Приштине, да због спорног избора извођача радова и неизведених радова потпише коначну ситуацију, институт „ЦИП“ као нови надзорни орган ту ситуацију потписује и признаје да су радови изведени квалитетно и у потпуности. Анкетни одбор је увидом на лицу места утврдио да је просечна ширина изграђених путева 3 метра, иако је предмером и предрачуном предвиђена ширина пута од 4,5 метра. Из овога произилази да је извођач радова утрошио за 1/3 мање материјала од предвиђеног а тиме и мање извршио своје обавезе предвиђене уговором. Извођач радова „Феликс Траде“ је 13. фебруара 2008. године Привредном суду у Београду поднео тужбу против Министарства за Косово и Метохију и општине Ново Брдо као наручилаца радова због неисплаћеног дуга у износу од 60.730.156,00 динара. Пресудом Привредног суда у Београду број. 1П 689/2010. од 23.03.2011. године одбачен је део тужбеног захтева који се односи на Министарство за Косово и Метохију, као првооптуженог, док је истом пресудом утврђена обавеза општине Ново Брдо, као другооптуженог, да уплати наведени дуг у износу од 60.730.156,00 динара и припадајућу затезну камату почев од 3. децембра 2005. године па до исплате. Увидом у стање на блокираном рачуну буџета општине Ново Брдо на дан 8. август 2013. године, утврђено је да укупно стање дуга, по основу извршених радова на изградњи путева износи 132.527.121.07 динара, од чега је основни дуг 60.886.381,39 динара а законска затезна камата чак већа него основни дуг и износи неверововатних 71.640.739,68 динара. Анкетни одбор сматра да је неопходно испитати одговорност лица у Институту „ЦИП“ која су била у надзорном органу на наведеном пројекту и њихову спрегу са извођачем радова.

ЈП „ Путеви Србије“ су дана 1. априла 2010. године, у складу се предрачунима радова број 953-4221 и 953-4221/10-1 од 29.3.2010. године издало налог предузећу „МБА Миљковић“ из Београда под бројем 953-4221/10-2 да изврши радове на побољшању државног пута другог реда Бело брдо- Суво рудиште у укупној дужини од 5,50 километара, а у укупној вредности од 80.000.000,00 динара. Извођач радова приватно предузеће „МБА Миљковић“ ангажовано је за извођење радова у складу са Анексом број 11 од 6.7.2009. године којим је наведени извођач овлашћен од стране ЈП „Путева Србије“ за одржавање путева на територији КиМ. Како је основним Уговором из 1992. године за одржавање путева на КиМ било овлашћено предузеће „Магистрала“ из Приштине чији правни следбеник није предузеће „МБА Миљковић“, нејасно је како је ЈП „Путеви Србије“ са наведеним предузећем склопило уговор без спровођења тендерске процедуре. За изградњу наведеног пута инвеститор није обезбедио техничку документацију нити главни пројекат. Израду главног пројекта за наведену деоницу пута поверено је предузећу „Младеновић“ из Лапова коме је на име уговореног износа од 1.130.937,60 динара од стране ЈП „Путеви Србије“ исплаћено 585.468,80 динара иако не постоји доказ да је наведени пројекат завршен и предат инвеститору. Не постоји записник да је извршена примопредаја завршених радова на одржавању пута, односно да је вршен технички пријем извршених радова од стране инвеститора. Увидом на лицу места Анкетни одбор је утврдио да на првој деоници пута дужине 2,69 километара коловоз је у изузетно лошем стању, да је дошло до појаве мрежастих напрслина и пробијања постељице, да је просечна дебљина тампона 15 цм што је 50% предвиђено предрачуном. Подлога на путу је изузетно лошег квалитета. На овој деоници пута Анкетни одбор је утврдио да је извођачу исплаћено више у односу на изведене радове 7.000.000,00 динара, само по основу лоше израђене подлоге и тампонског слоја пута. По основу мање дебљине асфалтног слоја (6 до 7 цм) у односу на уговорену дебљину асфалтног слоја (8 цм), Анкетни одбор је установио да је извођачу радова неоправдано исплаћен додатни износ од 4.727.350,00 динара. На другој деоници наведеног пута у дужиниод 5,50 километара Одбор је утврдио да је за израду тампонског слоја извођачу радова преплаће износ од 9.360.000,00 динара. За радове на овом објекту више је фактурисано 21.087.350,00 динара или 270.000,00 еура што Анкетни одбор сматра ненаменским трошењем буџетских средстава.

Изградњу пута Звечан село Изворе по основу уговора са општином Звечан реализовало је предузеће „МАБ Миљковић“. Републичка Дирекција за путеве а потом и ЈП „Путеви Србије“ су извођачу радова у периоду од 2004. до 2010. године укупно исплатили 558.693.311,33 динара. Према евиденцији у подручној јединици ЈП „Путеви Србије“ у Косовској Митровици, по налогу број 953-1025/09-1 од 25.9.2009. године исплаћен је у износ од 152.002.564,90 динара, а за исплаћени износ од 125.081.870,00 динара не постоји никаква евиденција. Утврђено је да су јединачне цене по основном уговору као и по Анексу 1 и Анексу 2 за позиције израде постељице, тампона, туцаника, АБ зидова, пропуста и ивичњака увећане за више од 100%. Како су ове позиције обрачунате и наплаћене у износу од 233.100.000,00 динара а реални износ радова је 50% нижи, Анкетни одбор сматра да је износ од 116.500.000,00 динара више исплаћен од реалне вредности изведених радова, или по средњем курсу еура од 74 динара за 1 евра, више је исплаћено 1.500.000,00 еура што Анкетни одбор сматра ненаменски трошењем буџетских средстава. Прегледом стања извршених радова не целокупном путном правцу утврђено је да на дужини од 7,2 километара постоји солидан асфалт, на дужини од 7,6 километара асфалт је због слабог урађеног припремног слоја испуцао са великим оштећењима, док деоница у дужини од 5,1 километар је само тампонирана и не садржи асфалтни слој. С обзиром на стратешки значај наведеног пута који представља један од три праваца повезивања северног дела Косова и Метохије са територијом уже Србије, Анкетни одбор предлаже да након утврђивања одговорности за ненаменско трошење буџетских средстава, Канцеларија за Косово и Метохију у сарадњи са ЈП „Путеви Србије“ нађе могућности да се наведени путни правац ревитализује и догради у складу са важећим стандардима.

Анкетни одбор предлаже да Народна Скупштина Републике Србије обавеже Владу Републике Србије да надлежни државни органи спроведу хитну истрагу о злоупотреби у трошењу буџетских средстава пласираних преко Дирекције за путеве Републике Србије и ЈП „Путеви Србије“ за изградњу и ревитализацију путне инфраструктуре на Косову и Метохији, са тежиштем на оним пројектима на којима се као извођачи радова појављују предузећа „МБА Миљковић“ и „МАБ Миљковић“.

Средствима привремених косовских институција у износу од 43.570,23 евра, 2008. године извршена је изградња канализационе мреже у селу Скуланово код Липљана. На истој деоници из потпуно неразумљивих разлога, у дужини од 500 метара, средствима Министарства за Косово и Метохију у износу од 2.961.030,00 динара преко општине Липљан финансира се изградња нове канализационе мреже. Радови које је изводила фирма д.о.о. „Момент Плус“ из Грачанице изведени су нестручно и без предвиђене документације. На ову нову канализациону мрежу прикључени су само школа и два породична објекта. Увидом у документацију утврђено је да је по једном метру дужном канализационе мреже исплаћивана цена у износу од 58,32 евра а да су претходно привремене косовске институције ту исту мрежу градиле по цени од 18,30 евра по метру дужном. Поред надувавања цена, евидентно је расипање буџетских средстава, беспотребном изградњом нове канализационе мреже, што указује на индиције у покушај незаконитог стицања новчаних средстава од стране руководства општине Липљан.

Средствима из буџета Републике Србије у износу од 11.499.851,00 динара, 2006. године финансирано је чишћење и уређење корита реке Грачанке у Грачаници, Лапљем Селу и Преоцу. Инвеститор Косовски управни округ је без пројектно-техничке документације ангажовао стручни надзор и комисију за извршење техничког прегледа изведених радова. С обзиром да су привремене косовске институције 2008. године поново вршиле уређење и поплочавање корита реке Грачанке, Анкетни одбор није могао утврдити сврху утрошених средстава на овом пројекту у износу од 147.000 евра.

Средствима буџета Републике Србије финансирана је надградња и покривање Омладинског дома у селу Дрсник у општини Клина. Извођачу радова СЗР „Осојане“ из Зубиног Потока, 2009. године исплаћени су радови у вредности од 2.014.000,00 динара. За овај пројекат не постоји веродостојна књиговодствена документација из које би се могла видети количина утрошеног грађевинског материјала нити врста и обим изведених радова. На објекту је сазидан један спрат са грубим грађевинским радовима. Објекат није завршен и прети му пропадање. Одбор предлаже да се обезбеде допунска средства за завршетак објеката како би се спречило пропадање истог и привео намени.

Проширење пешачке стазе и асфалтирање платоа у центру Грачанице 2007. и 2008. године финансирано је средствима Министарства за инфраструктуру Републике Србије у износу од 5.376.303,00 динара. За овај пројекат Скупштина града Приштине није израдила финансијски план за 2007. и 2008. годину. Поступак јавне набавке није спроведен у складу са Законом о јавним набавкама. Не постоји техничка документација, грађевинска књига нити испостављена финансијска ситуација за изведене радове. Није могуће утврдити да ли су радови изведени, јер су касније преко тих површина извођени други радови од стране привремених институција Косова и Метохије.

            Средствима Фонда за заштиту животне средине у износу од 19.757.468,00 динара преко општине Штрпце 2010. и 2011. године финансирана је изградња санитарне депоније у општини Штрпце. Иако је извођачу радова, фирми „Динамик Трејд“ из Звечана уплаћен аванс од 3.600.000,00 динара радови на предметној депонији још увек нису започети па је нејасно ко је и у које сврхе извођачу радова авансно исплатио наведени износ буџетских средстава. Анкетни одбор предлаже да Министарство енергетике, развоја и заштитне животне средине као правни следбеник Фонда за заштиту животне средине преко руководства општине Штрпце и јавног комуналног предузећа у тој општини, утврди судбину исплаћених буџетских средстава за овај пројекат.     

Анкетни одбор је утврдио и повлашћен положај фирме „Изморник“ д.о.о из Великог Ропотова код Косовске Каменице приликом избора извођача радова на инфраструктурним објектима финансираним из буџета Републике Србије у Косовско-поморавском управном округу. На основу незаконито спроведеног поступка јавне набавке наведена фирма је 2009. године изводила радове на изградњи тениског терена у селу Коретиште и изградњи моста и пута у селу Горње Кусце у општини Гњилане. Иако наведена фирма не поседује опрему за извођење грађевинских радова већ ангажује подизвођаче, утврђено је да је њен промет са општином Гњилане износио у 2009. години 8.839.012,80 динара. Све инвестиције у наведеној години су реализоване без пројектне и предвиђене грађевинске документацијеса грубим кршењем Закона о јавним набавкама, кроз поступке у правцу намештања послова и фаворизовања фирме „Изморник“. Нејасно је зашто Полицијска управа Гњилане измештена у Врању, протеклих година није истражила карактер везе председника општине Гњилане и власника фирме „Изморник“ у светлу корупције и злоупотребе буџетских средстава.

Анкетни одбор је утврдио ненаменско трошење буџетских средстава усмерених на стварање услова за повратак и одрживи опстанак српског становништва на Косову и Метохији.

За спречавање исељавања интерно расељених лица у селу Нови Бадовац код Грачанице средствима Министарства за инфраструктуру финансирана је изградња 70 кућа. Првобитна уговорена вредност радова од 104.801.956,00 динара са извођачем радова фирмом „Динамик Трејд“ д.о.о. из Звечана из 2007. године је у 2008. години увећана на износ од 131.001.959,00 динара. Скупштина града Приштине је спровела поступак јавне набавке са погађањем без претходног објављивања. Извођач радова је изведене радове наплатио у вредности од 386 евра/м2 иако је бројне подизвођаче ангажовао по цени од 130 евра/м2. С обзиром да је спроведен поступак јавне набавке без претходног објављивања, да је директно склопљен уговор са фирмом „Динамик Трејд“ као и на очигледну разлику између цене изведених и наплаћених радова и у овом инфраструктурном пројекту евидентно је да је овај посао намештен фирми „Динамик Трејд“. Због неодговорности надлежних у Министарству за Косово и Метохију и градској управи града Приштина, недопустиво се каснило са поступком расподеле изграђених кућа па су исте незаконито насилно усељене од једног броја лица која су већ била стамбено обезбеђена и чија су месечна новчана примања на завидном нивоу па је сврха изградње ових објеката девалвирана у погледу социјалног збрињавања стамбено незбринутих лица. И поред поднетних кривичних пријава против лица која су се насилно уселила, до данас ништа није урађено да се бесправно усељена лица иселе и објекти доделе социјално угроженим породицама.

Општинска управа града Приштине са седиштем у Грачаници је смештена у приватном закупљеном стамбеном објекту уз месечну закупнину од 1.900 евра. Због немара и неодговорности надлежних у Министарству за Косово и Метохију и Градске управе града Приштина до данас ништа није урађено за изналажење трајног решења за смештај и рад радника наведене Управе. Само за период од 1. децембра 2009. до 31. децембра 2012. године на име закупнине из средстава Министарства за КиМ, односно из буџета Републике Србије је исплаћено 70.300,00 евра што је довољан износ за изградњу потпуно новог објекта.

Из средстава Фонда за изградњу станова солидарности финансирана је изградња стамбене зграде солидарности „Опстанак“ са 14 станова на локације Јаловиште код Грачанице. Укупна вредности инвестиције 25.129.843,00 динара. И код ове инвестиције је уочена појава надувавања цена, јер је извођачу радова д.о.о. „Пирамида“ из Косовске Митровице исплаћивана цена радова у износу од 430 евра/м2 што је далеко већа цена од реално тржишне.

Министарство за Косово и Метохију је 2008. године за изградњу пет кућа за повратнике у селима у општини Клина издвојило 2.000.000,00 динара. Наведена средства су од стране Министарства за КиМ пренета на рачун општине Клина али је Анкетни одбор увидом на лицу места у селу Бича (две куће), селу Дрснику (две куће) и селу Видање (једна кућа) установио да објекти уопште нису саграђени. Анкетни одбор предлаже покретање истражног поступка против тадашњих координатора општинске управе Клина Стојана Дончића и Миливоја Рибаћа у циљу утврђивања одговорности за ненаменско трошење буџетских средстава. У оквиру истраге неопходно је утврдити и судбину новчаних средстава у износу од 1.822.940,00 динара намењених за изградњу просторија предшколске установе у Клини које је Министарство за Косово и Метохију 29. децембра 2006. године пренело на рачун СО Клина. Према изјавама мештана општине Клина, тадашњи координатор општинске управе Стојан Дончић је наведена средства подигао са жиро рачуна. Потребно је преко Управе за трезор извршити проверу промета новчаних средстава на подрачуну општине Клина у децембру 2006. и јануару 2007. године.

За изградњу шест и реконструкцију једне куће за повратнике у селу Гораждевац у општини Пећ, Министарство за Косово и Метохију је 2010. године извођачу радова фирми „Динамик Трејд“ из Звечана исплатила износ од 13.000.000,00 динара. Контролом је установљено да је поступак јавне набавке спроведен супротно одредбама члана 21. Закона о јавним набавкама, јер је инвеститор својим поступањем спречио друга лица да поднесу понуде у складу са условима утврђеним конкурсном документацијом. Иако је уговорена цена радова од 12.600.000,00 динара, утврђено је да је општина Пећ извођачу радова пре закључења уговора дана 21. децембра 2010. године исплатила износ од 13.000.000,00 динара који је већи од уговореног. Такође је утврђено да је инвеститор на име додатних радова за које не постоји никакво оправдање исплатио износ од 357.555,00 динара. Не постоји пројектна документација нити записник о извршеном техничком прегледу. Из окончане ситуације утврђено је да су исказане цене знатно увећане у односу на реално тржишне. Такође, за изградњу, адаптацију, реконструкцију кућа у Гораждевцу, Министарство за Косово и Метохију је 2010. године издвојило новчана средста у износу од 3.692.100,00 динара. У члану 7. Уговора који је СО Пећ склопила са фирмом НТН „Ексим-Косова“ из Витомирице, прецизирано је да се због непостојања регуларних токова кретања новчаних средстава на територији Косова и Мохије и непостојања платног промета, наведени износ новчаних средстава уплати преко трећег лица фирме „Јоргос Трејд“ из Зубиног Потока, која ће извршити потребан трансфер новца. На фактурама које је добављач грађевинског материјала фирма НТН „Ексим-Косова“ испоручила нема количина испорученог материјала, нема јединачних цена по врстама материјала и нема печата фирме па се документи не могу сматрати валидним. На фактурама се не може утврдити са сигурношћу да су потписи аутентични нити да количине које су на парагон блоковима одговарају заиста испорученим количинама. Јединачне цене за поједине врсте грађевинског материјала су вишеструко увећане од тржишних (цреп, ламинат, собна врата, опрема за купатило). Уговором је предвиђена исплата аванса добављачу грађевинског материјала у износу од 100% уговорене вредности па се поставља питање зашто руководство општине Пећ са седиштем у Гораждевцу није предузело мере да само набави грађевински материјал на тржишту.

У циљу спречавања појава злоупотребе и ненаменског трошења буџетских средстава кроз изградњу инфраструктурних објеката и финансирање других задатака на Косову и Метохији, Анкетни одбор предлаже Народној скупштини Републике Србије да Влади Републике Србије предложи да трансфер новчаних средстава намењених Косову и Метохији искључиво иде преко Канцеларија за Косово и Метохију у вези са чиме је неопходно организационо и кадровски ојачати Канцеларију.

Анкетни одбор није установио ненаменско трошење буџетских средстава опредељених за подстицај и развој пољопривредне производње на Косову и Метохији кроз помоћ и субвенције за куповину пољопривредних машина и снабдевање са семенским и садним материјалом као и вештачким ђубривом. Одбор је прикупио бројне информације које указују на могућу злоупотребу и ненаменско трошење буџетских средстава намењених за субвенције у циљу стимулисања производње код власника регистрованог пољопривредног земљишта. Наиме, Влада Републике Србије преко Управе за трезор Министарства финансија издваја значајна средства за субвенцију пољопривредне производње. Један, не мали број грађана српске националности је продао своје обрадиво земљиште и одселило се на територију уже Србије. Због познатих проблема у функционисању катастра непокретности та иста лица се у земљишним књигама измештеним на територији уже Србије и даље воде као власници продатих непокретности и по том основу незаконито користе средства из субвенција за развој пољопривреде. Анкетни одбор предлаже сравњивање података у катастру непокретности које воде косовске институције са евиденцијом катастра непокретности који је измештен на територији уже Србије и по том основу израду нове листе корисника субвенција за пољопривреду на територији Косова и Метохије.

Одбор је утврдио да фирма „Ибар Инвест“ из Зубиног Потока поседује ексклузивно право снадбевања артиклима хране ресторана Друштвене исхране у студентском центру у Косовској Митровици који обезбеђује исхрану 10 000 студената и ресторана у здравственом центру у Косовској Митровици као и снадбевање канцеларијским и потрошним материјалом свих општинских управа на северу Косова. Уочене су изузетно високе марже које за поједине артикле хране износе од 41 до 68% иако се на тржишту Србије марже крећу до 25%. Примера ради фирма „Ибар Инвест“, за испоруку пилећих батака и карабатака Студентском центру, зарачунава маржу од 68% а за свињско месо са француском обрадом 64%. Клиничко болнички центар Приштине са седиштем у Грачаници и предшколска установа „Ђурђевак“ из Грачанице не спроводе сваке године поступак јавне набавке за набавку намерница за њихове ресторане већ се набавка истих врши на пијаци директном куповином у готовом новцу, што ствара услове за бројне малверзације. Несхватљиво је да ове установе артикле хране преко посредничких фирми по далекој већој цени набављају на тржишту, а да пољопривредне производе српског становништва у Косовском и Косовско-поморавском управном округу нема ко да откупи већ по багателним ценама продају локалним Албанцима.

Анкетни одбор предлаже да надлежне службе Канцеларије за Косово и Метохију предузму мере да институције Републике Србије на Косову и Метохији артикле хране откупљују од пољоприврених произвођача из српских енклава.

Контролом трошења буџетских средстава у неколико већих јавних предузећа на простору Косова и Метохије, Анкетни одбор је уочио злоупотребе и ненаменско трошење наведених средстава. Утврђено је да ЈП „Шар планина“ са седиштем у Штрпцу у протеклих 12 година није спроводило поступке јавних набавки. Износ од 60.700.000,00 динара је утрошен кроз плаћања добављачима у готовом новцу иако је могућ платни промет. Уочена је непотпуна и неверодостојна документација. Велики износи од неколико стотина хиљада динара правдају се само парагон блоковима на којима стоји да је плаћање готовинско. На блоковима недостају количине испоручених добара или јединачне мере за услуге. Недостају отпремнице за добра која су фактурисана, подаци ко је испоручио робу, регистарски број возила, потпис лица који је робу примило. За фактурисане услуге недостају записници о примопредаји извршених радова, или било какав други доказ да су фактурисане услуге извршене. Косовска агенција за приватизацију је 29. јануара 2010. године обавестила ово предузеће да је исто уврштено у 42 предузећа планираних за приватизацију. ЈП „Ски центар Брезовица“ д.о.о у свом саставу има три хотела, три ресторана, пет жичара, пет ски лифтова, уређено скијалиште на преко 230 хектара, запошљавало је 190 радника и било је ослонац економског развоја и одрживог опстанка српског становништва у општини Штрпце. Одлуком Владе Републике Србије од 27. децембра 2007. године ово предузеће је формирано као деоничарско друштво. Друштво је формирано Уговором о оснивању између ЈП „Скијалишта Србије“ из Београда и ХК „Фонд Инекс-Интерекспорт“ из Београда. Економски значај овог предузећа, поред производње малине, је од пресудног значаја за опстанак Српског становништва у општини Штрпце. Рад овог друштва директно или индиректно условљава низ привредних активности у општини Штрпце као што су пласман пољопривредних производа, развој сточарства, трговине, домаће радиности и угоститељства. Због неодговорности руководства ЈП „Скијалишта Србије“ ово друштво је константно од 2000. године уништавано, а од 2010. године и потпуно препуштено самом себи, без икакве помоћи државе осуђено на пропаст. Процена је да без рада угоститељских објеката, само на продаји карата ово предузеће у сезони може да оствари приход већи од 100.000 евра. Због криминалних активности у погледу присвајања новца од карата продатих за коришћење жичаре, незаконите распродаје и отуђивања непокретности предузећа и отвореног шуровања са косовском агенцијом за приватизацију, руководилац ове пословне јединице Александар Јанићијевић је заједно са управником жичара Србољубом Спасићем ово предузеће довео до руба пропасти. Зачуђујућа неодговорност руководства ЈП „Скијалишта Србије“, на челу са директором Владом Радоњићем, које се на све примедбе и доказе о злоупотребама и незаконитом отуђивању имовине у ЈП „Ски центар Брезовица“ протеклих година оглушивало. Директор предузећа Александар Јанићијевић је иначе председник борда директора РТВ Косово, а једно време је и био заменик председника општине Штрпце која ради у систему косовских институција. Када се овоме придода и чињеница да је зет управника жичара Србољуба Спасића, Далибор Јефтић, министар за повратак у тзв. Косовској влади, онда није тешко закључити да ће, уколико Влада Републике Србије нешто не предузме, ово предузеће у перспективи на недопустив начин бити приватизовано. Три угоститељска драгуља овог предузећа су потпуно руинирана. У хотелу „Бреза“ је након боравка украјинског контингента КФОР-а потпуно уништена сва инсталација и инвентар. Хотел „Нарцис“ је до 2008. године радио у значајном капацитету, од тада овај хотел који у свом саставу има спортску халу, ресторан са 800 седишта, конгресну дворану за преко 300 особа, базен, куглану, теретану и сауну је затворен, запуштен и у њему се повремено одржавају само свадбена весеља. Хотел „Молика“ ради само у периоду јануар-март месец. Од пет жичара којима располаже ово предузеће у функцију су само два, а са минималним средствима (30.000 евра) могу се оспособити и још две жичаре. Угоститељски објекат „Брвнара“ је незаконито продат од стране Косовске приватизационе агенције. Без икакве реакције руководства „Скијалишта Србије“, општина Штрпце која ради у косовском систему локалних самоуправа је ски центру „Брезовица“, без накнаде одузела 17 ари плаца на ексклузивној локацији у центру Штрпца. Управник ски центра је у хотелу „Молика“ као и непосредној близини хотела самовољно издао локале и пословни простор разним приватним лицима.

Због стратешке важности „Ски центра Брезовица“ за опстанак српског становништва и економски развој општине Штрпце, Анкетни одбор Народној скупштини Републике Србије препоручује да Влада Републике Србије у преговорима између Владе Републике Србије и привремених косовских институција који се одвијају посредством међународне заједнице, спречи планирану приватизацију наведеног предузећа од стране косовских институција. Неопходно је да Канцеларија за Косово и Метохију и официр Владе Србије за везу у Приштини сагледају стање у предузећу и Влади предложе мере ревитализације и опоравка. Анкетни одбор предлаже састанак са представницима синдиката радника и хитну смену управника и директора жичара овог предузећа.

ЈП „Електрокосмет“ има укупно 677 запослених радника од којих је радно ангажовано 578 радника а од овог броја је 185 радно ангажовано у седишту предузећа у Београду. У оквиру овог предузећа као посебан привредни субјекат послује и ЈП „Ибар“ који је везан за ЈП „Електрокосмет“ само у делу да су радници на платном списку ЈП „Електрокосмет“ и у делу да се бави производњом електричне енергије за потребе ЈП „Електрокосмет“, те да за испоручену електричну енергију од ЈП „Електрокосмет“ до 2012. године добија 25% наплаћене реализације а од тада 40% наплаћене реализације. У периоду од 2000. до 2012. године ЈП „Електрокосмет“ је из сопствених средстава финансирао изградњу четири пословна објекта. Присутне су велике потешкоће у пословању овог предузећа у погледу наплате дуговања за испоручену електричну енергију где је проценат наплате спао на свега 10%. На простору јужно од Ибра Косовска енергетска корпорација је преузела комплетну наплату и контролу испоручене електричне енергије. На овом простору део радника „Електрокосмета“ ради на одржавању инсталација излажући се проблему да од косовских институција буде кривично прогањан за подривање уставног поретка. Запослени у ЈП „Електрокосмет“ не примају зараде из остварених сопствених прихода, већ искључиво из средстава ЕПС-а. Запослени и ангажовани радници са местом боравишта на територији АП КиМ имају зараде увећане за 50%, а запослени и неангажовани радници како на територији АП КиМ тако и на територији уже Србије примају зараде у износу 60% од основне зараде. Анкетни одбор је установио ненаменско трошење буџетских средстава у овом јавном предузећу у погледу коришћења угоститељских услуга. Само у 2010. години на основу фактурисаних докумената на име коришћења услуга угоститељских објеката ово предузеће је исплатило 398.950,00 динара, 2011. године 741.360,00 динара а 2012. године 858.090,00 динара. Поред трошкова угоститељских услуга, утврђено је да ово предузеће има изузетно високе трошкове репрезентације који у 2010. години износе 2.707.732,00 динара, 2011. години 2.316.512,00 динара, а у 2012. 1.213.336,00 динара. Само на име прославе дочека нових година за своје раднике ово предузеће је у 2009. години потрошило 168.800,00 динара. Евидентни су и бројни рачуни на име исплате ноћења радника предузећа у разним угоститељским објектима. За разлику од 2010. и 2011. године, када није било трошкова за рекламни материјал, 2011. године је са рачуна ЕД „Косовска Митровица“ на име рекламног материјала (календари, роковници,оловке, новчаници, торбице, футроле итд.) плаћено 1.433.906,28 динара, што Анкетни одбор сматра ненаменским трошењем буџетских средстава. Контролом централног магацина овог предузећа установљен је мањак од 1.981.198,69 динара. Од одговорног лица које води финансијски и робни магацин добијено је образложење да је установљени мањак настао зато што претходни магационер није хтео да изврши примопредају магацина из разлога незаконите смене. ЈП „Ибар“ као самостално предузеће издвојено је из система „Ибар-Лепенац“ 2004. године. У оквиру овог предузећа је и ХЕ „Газиводе“ код Зубиног Потока. Анкетни одбор је дошао у посед рачуна који указују на злоупотребу материјалних трошкова које ХЕ „Газиводе“ добија од косовских институција од стране директора предузећа Предрага Божовића. Такође је утврђено да директор предузећа, поред личног дохотка у висини преко 100.000,00 динара који прима од Електропривреде Србије прима и лични доходак од привремених косовских институција који на месечном нивоу износи 1.115,40 евра. Такође је утврђено да радници ХЕ „Газиводе“ поред личних доходака од Електропривреде Србије примају и личне дохотке од привремених косовских институција у распону од 350 до 1.000 евра. Неопходно је утврдити истинитост тврдњи да је од износа новца за ремонт ХЕ „Газиводе“, 2008. године, исплаћеном власнику фирме из Београда извесном Гојку Вртикапи посредством бившег директора „Електрокосмета“ Радоја Кречковића, једном Министру за Косово и Метохију купљен стан у Београду.

Анкетни одбор предлаже да Народна скупштина Републике Србије Влади Републике Србије предложи да надлежни државни органи изврше детаљну контролу пословања ЈП „Електрокосмет“ и ЈП „Ибар“, посебно у погледу ненаменског трошења буџетских средстава за презентацију и рекламни материјал, обрачунавања и плаћања јавних прихода, као и установљеног мањка у централном магацину.

Земљорадничка задруга „Ратар“ у Лапљем Селу је са стотинак запослених до 1999. године обрађивала 1.200 хектара земље на простору централног Косова и поседовала неколико пијачних места у урбаном подручју града Приштине, као и врло солидан пар пољопривредних машина за обраду земљишта. Након овог периода, Косовска агенција за приватизацију, а пре ње и њен правни претходник Косовска поверилачка агенција, у неколико су наврата започињале процес приватизације ове задруге да би се конкретне радње на плану индификације најповољнијег понуђача и најповољнијег финансијског трансфера предузеле половином 2012. године. Група радника ове задруге је крајем 2012. године незаконито себе прогласила новим руководством задруге, променила власничку стурктуру и формирала мешовито деоничарско друштво, обративши се Косовској агенцији за приватизацију са захтевом за својинску трансформацију овог предузећа. Косовска агенција за имовину је донела одлуку о отварању поступка приватизације који је сада у току. До сада су продата сва основна средства задруге, пословни простор и око 70 хектара земљишта које се налази у најужем делу потеза Грачаница-Лапље Село-Преоце, односно у централном делу Косова и Метохије који је искључиво насељен српским и другим неалбанским живљем. С обзиром да се садашње руководство ЗЗ „Ратар“ није много двоумило да изврши потребну пререгистрацију при косовским органима и омогући Агенцији за приватизацију да покрене поступак продаје, већа група махом пензионисаних радника наведене задруге се обратило Скупштини града Приштине, а она Канцеларији за Косово и Метохију, да се спречи малверзација и продаја око хиљаду хектара обрадиве земље и катастрофалне последице измене демографске структуре становништва.

Због стратешког значаја земљишта ЗЗ „Ратар“ из Лапљег Села за очување компактне територије на коме живи српско и друго неалбанско становништво, Анкетни одбор предлаже Народној скупштини Републике Србије да Влади Републике Србије предложи хитно преузимање неопходних мера на плану спречавања распродаје државне својине. У том погледу неопходно је у преговорима између Владе Републике Србије и привремених косовских институција приоритетно ставити питање ЗЗ „Ратар“ у Лапљем Селу са апекта покушаја разбијања компактне српске територије и притисака за исељавање неалбанског становништва. Такође, неопходно је далеко веће ангажовање по овом питању официра за везу Владе Републике Србије у Приштини. Анкетни одбор предлаже и утврђивање кривичне одговорности у погледу злоупотреба при отуђивању друштвене имовине и противправног стицања имовинске користи према самопроглашеном руководству ЗЗ „Ратар“.

ЈП „Површински копови Обилић“ има укупно 2852 запослених од чега радно ангажованих 1077 док се 1775 налази на плаћеном одсуству. ЈП „ТЕ Косово Обилић“ има 1042 запослених од чега је радно ангажованих на Косову 377 а радно ангажованих на територији уже Србије 665. Д.о.о. „Фероникл“ са процењеним резервом руде од 13 милиона тона је посредством Косовске агенције за приватизацију продато за 47 милиона евра, 2006. године, америчко-аустријско-азербејџанској компанији и поред безуспешних покушаја да се преко представника међународних институција на КиМ утврди структура и већинско власништво Србије над тим предузећем.

Због присутних информација да су бројни погони Електронске индустрије из Ниша у многим градовима на Косову и Метохији незаконито продати, Анкетни одбор предлаже Народној скупштини Републике Србије да Влади Републике Србије предложи да преко садашњег и бившег руководства наведене компаније утврди истинитост оваквих тврдњи и према одговорним лицима предузме одговарајуће законске мере.

У бројним јавним предузећима чији су оснивачи локалне самоуправе, Анкетни одбор је установио неправилности у погледу поштовања Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, непостојања закључених уговора о раду сходно Закону о раду, непостојања аката о систематизацији и организацији, као и непостојање одлука о потреби заснивања радног односа за новопримљена лица. С тога је неопходно да мешовита инспекцијска служба Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, Министарства правде и државне управе и Министарства за регионални развој и локалну самоуправу, изврши контролу наведених предузећа и наложи отклањање уоченех недостатка и пропуста.

Анкетни одбор је системом узорка извршио контролу трошења буџетских средстава код 22 корисника којима су преко Фонда за развој Републике Србије одобрени кредити за развој малих и средњих предузећа. Утврђено је да су због слабе контроле надлежних стручних служби Фонда за развој одобрена кредитна средства ненаменски трошена, а да бројни корисници кредитних средстава нису измирили своје обавезе по основу дуга. Многи корисници средстава Фонда, су се иселили са простора Косова и Метохије. Пласирана кредитна средства преко Фонда за развој Републике Србије нису испунила сврху подстицаја развоја малих и средњих предузећа, те Анкетни одбор сматра да Фонд мора пооштрити услове за доделу наведених средстава, учинити више напора над контролом трошења одобрених средстава као и на утужењу корисника који нису измирили своје обавезе. Промет добара са територије Републике Србије на територију АП КиМ прописан је Уредбом Владе Републике Србије о извршавању Закона о порезу на додатну вредност на територији АП КиМ за време важења Резолуције Савета безбедности ОУН-а број. 1244. Чланом 10. ст. 1. и 2. ове Уредбе прописано је да се на промет домаћих добара који изврше обвезници са територије Републике Србије ван АП КиМ на територију АП КиМ, ПДВ не плаћа а обвезници ПДВ имају право на добитак предходног пореза у складу са законом, под условом да су добра отпремљена на територији АП КиМ уз образац ЕЛ- Евиденционални лист, које попуњава посебно одељење Пореске Управе. Пре попуњавања Евиденционог листа, обвезник ПДВ је дужан да посебном одељењу достави рачун, односно други документ о промету добара који садржи назив, адресу и ПИБ обвезника, место и датум издавања, редни број рачуна, назив и адресу примаоца рачуна као и врсту, количину, цену по јединици мере и вредност добара. Присутан је проблем с обзиром да је Министарство финансија и привреде дало мишљење у вези са изменама и допунама Уредбе да се код промета моторних возила са територије АП КиМ на територију Републике Србије плаћа ПДВ, без обзира када је возило на територији АП КиМ регистровано и да ли је на то возило приликом претходне куповине плаћен ПДВ, и на тај начин је практично изједначен промет као између две државе. Овај поступак је не само незаконит, већ и противуставан јер неосновано доводи у неравноправан положај грађане и пореске обвезнике са територије АП КиМ, у односу на обвезнике са територије уже Србије. Контролом пословања привредних субјеката на северу Косова од стране тржишне инспекције установљено је да се роба широке потрошње набавља и продаје без обрачуна ПДВ. Увидом у књиговодствену евиденцију утврђено је да се не води сва евиденција прописана законом и из надлежности тржишне инспекције. Утврђивање појаве нелојалне конкуренције и повлашћеног положаја на тржишту отежан је због чињенице да је 20% привредних субјеката који су регистровани по законима Републике Србије, регистровани и код институција Косова и да робу продају кроз исте малопродајне објекте. Такође уочен је проблем да 40% привредних субјеката који обављају трговинске делатности нису регистровани ни код Републике Србије, ни код косовских институција. Контролу и предузимање мера из надлежности тржишне инспекције није могуће вршити због укупне безбедносне ситуације и нефункционисања органа МУП-а Србије и Министарства правде на АП КиМ. Контрола привредних субјеката у општинама јужно од Ибра из домена тржишне инспекције није могла да се изврши јер сви привредни субјекти су регистровани и воде евиденцију по законима косовских институција које их и контролишу.

Анкетни одбор је утврдио да Министарсво културе и информисања трансферише буџетска средства за 14 установа културе за територију АП КиМ од којих њих шест имају седиште на територији АП КиМ, а остале на територији уже Србије. Један број ових установа не обавља никакву делатност а запошљава позамашан број радника. Неке од њих имају само директора са завидним новчаним примањима и пословног секретара. Анкетни одбор сматра да је потребно да Министарсво културе и информисања заједно са Канцеларијом за Косово и Метохију изврши анализу сврхе постојања поједних установа културе, као и могућност њиховог обједињавања на једном месту са далеко мањим бројем запослених. Неопходно је извршити и процену које установе културе могу да егзистирају и обављају делатност на територији АП КиМ а које се могу припојити већ постојећим установама културе на територији уже Србије. Неопходно је историјске архиве појединих градова са Косова и Метохије који се налазе на различитим локацијама на територији уже Србије припојити Архиву Косова и Метохије и тиме смањити број беспотребно запослених и расипање буџетских средстава. Треба преиспитати и сврху постојања установа попут Галерије савремене уметности, Покрајинског културног центра, Универзитетске библиотеке „Иво Андрић“ и Културно просветне заједнице Косова и Метохије. У циљу уштеде буџетских средстава неопходно је да Министарсво културе и информисања и Канцеларија за Косово и Метохију изврше свеобухватну анализу потребе финансирања рада бројних локалних радио и телевизијских станица на Косову и Метохији, као и изузетно велики број културно-уметничких манифестација финасираних преко Сектора за савремено стваралашто и креативну индустрију Министарства културе и информисања. Решења морају ићи у правцу финансирања неколико радио и телевизијских станица које ће покрити простор Косова и Метохије, као и на смањењу неких мање важних културно-уметничких манифестација.

Анкетни одбор је утврдио ненаменско трошење буџетских средстава у износу од 38.868.665,00 динара опредељених за информатичко опремање и модернизацију рада локалних самоуправа на Косову и Метохији. Пројектом умрежавања општина на територији Косова и Метохије ради лакше коресподенције и издавања личних докумената којим је руководио садашњи радник Канцеларије за Косово и Метохију Сањин Пејчиновић, 2007. године утрошена су средства у износу од 10.482.665,00 динара, 2008. године у износу од 17.838.000,00 динара, 2009. године у износу од 9.048.000,00 динара, а 2010. године у износу од 1.500.000,00 динара. Наведени пројекат због недостатка софтвера никада није заживео, а увидом на лицу места Одбор је установио да у органима локалне самоуправе постоји само по један уређај за скенирање докумената и један персонални рачунар преносног типа, па је нејасно на шта су наведена средства утрошена. Анкетни одбор предлаже да надлежни државни органи преко одговорних лица у Канцеларији за Косово и Метохију и одговорних лица у јединицама локалне самоуправе на територији Косова и Метохије, утврде судбину утрошених новчаних средстава. Постојање и финансирање привремених извршних органа у општинама на Косову и Метохији у којима нема српског становништва (Качаник, Србица, Глоговац, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Штимље) Анкетни одбор сматра ненаменским трошење буџетских средстава. Наиме, нејасна је улога и сврха финансирања ових органа у којима у просеку има по шест стално запослених који примају личне дохотке из буџета Републике Србије. Анкетни одбор сматра да је неопходно укинути ове органе а систематизацијом радних места, у циљу јачања капацитета општинских управа, за толики број повећати број запослених у општинама где живи српско становништво. У многим општинама на Косову и Метохији за протеклих 12 година присутна је појава сталног пораста броја запослених. Приликом заснивања радног односа, локалне самоуправе не траже прописану сагласност Канцеларије за Косово и Метохију, не заснивају радни однос приоритетно са својим неангажованим радницима, већ у радни однос примају нова лица што буџет Републике Србије оптерећује додатно јер се поред исплате минималних зарада неангажованих радницима додатно морају издвојити средства новопримљених радника. Карактеристичан је случај да је општинска управа Гњилана у једном истом дану (14. августа 2012. године) примила у радни однос 17 лица и ангажовала их за чишћење гробља и црквених дворишта. За пријем нових лица у радни однос не расписује се конкурс, не консултује се Национална служба за запошљавање нити се тражи сагласност Канцелкарије за Косово и Метохију. За бројна запослена лица, готово у свим општинским управама обрачунава се већи коефицијент за исплату плата од предвиђеног коефицијента Уредбом о кефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица у органима општинске управе. Сва неангажована лица општинских управа са Косова и Метохије која живе на територији Косова и Метохије примају минималне зараде у износу од 11.083,00 динара а она која живе на територији уже Србије 8.526,00 динара. Сви запослени у општинским управама на Косову и Метохији који су у радном односу били и пре 2006. године примају личне дохотке у износу од 150% из буџета Републике Србије и личне дохотке од привремених косовских институција које се на месечном нивоу крећу у распону од 215,9 до 930,9 евра. Руководиоци појединих општинских управа на Косову и Метохији су од запослених прикупили изјаве у којима исти тврде да не примају месечне личне дохотке од привремених косовских институција, али према сазнањима Анкетног одбора и делимично прикупљеној документацији, исти су само угасили своје жиро рачуне у једним банкарским установама а отворили рачуне у другим банкарским установама које послују на територији Косова и Метохије. Према платним списковима косовских институција до којих је Анкетни одбор дошао у посед, евидентно је да и чланови породица и блиски рођаци појединих истакнутих функционера и председника општинских управа на Косову и Метохији имају месечна новчана примања од привремених косовских институција. Анкетни одбор је дошао у посед докумената по којима су општини Зубин Поток од привремених косовских институција дозначена буџетска средства за 2011. годину у износу од 2.182.896,00 евра. Одбор није могао са сигурношћу да утврди да ли се и осталим општинама на Косову и Метохији поред средстава из буџета Републике Србије на годишњем нивоу уплаћују и средства и из буџета привремених косовских институција. Према изјави председника општине Зубин Поток, општина нема увид на шта се наведена средства троше, иста нису на располагању општини а претпоставља се да су иста утрошена на финансирање потреба албанског села Чабра, које се налази на територији општине. Анкетни одбор сматра да је неопходно да Канцеларија за Косово и Метохију преко официра за везу Владе Републике Србије у Приштини, преко косовских институција утврди да ли су за протеклих 12 година српским општинама на Косову и Метохији буџетирана средства од привремених косовских институција, који је износ истих и за које потребе су утрошена.

Анкетни одбор сматра да је потребно спровести комплетну истрагу о раду општинске управе у Клини и хитно спречити утицај на финансијске токове и послове који се из буџета Републике Србије финансирају на територији те општине бивших и садашњих руководилаца те управе Стојана Дончића, Миливоје Рибаћа и Свете Дабижљевића. Ради се о лицима за које бројни мештани тврде да су умешани у многе криминалне радње. На платном списку ове општине се налазе многа лица која никада нису били радници ове управе, међу којима је и Ненад Васић, шурак Звонка Стевића, бившег државног секретара у Министарству за Косово и Метохију. Обрачун плата за један број запослених лица се врши као да имају високу и вишу стручну спрему а они то у ствари немају. Потребно је накнадно извршити инспекцијски надзор у овој општинској управи од стране Управне инспекције, утврдити чињенично стање, наложити да се неправилности отклоне и против одговорних лица покренути одговарајуће поступке. Рад привременог органа у општини Ораховац је блокиран јер Влада након оставке старог није изабрала новог председника привременог органа. У општинској управи Исток са седиштем у Осојану је утврђено да је до 1. фебруара 2010. године на платном списку наведене Управе и месечним примањима у износу од 150% вођен и Чедомир Репановић, који живи у Норвешкој и никада није крочио у просторије управе.

Анкетни одбор предлаже Народној Скупштини Републике Србије да Влада Републике Србије нађе системско решење за исплату плата и зарада на простору Косова и Метохије.

Поводом покренуте иницијативе неких чланова Анкетног одбора да се утврди трошење буџетских средстава за куповину опреме за видео надзор, као и опреме и возила за припаднике цивилне заштите на северу Косова Актом из Канцеларије за Косово и Метохију Одбор је дописом Канцеларије за Косово и Метохију, 261 број: 401-00-327/13-02/5 од 2. јула 2013. године, обавештен да је ова набавка проглашена службеном тајном.

4. ЗАКЉУЧАК

4.1 Народна скупштина Републике Србије обавезује Владу Републике Србије да надлежни државни органи испитају наводе из Извештаја о ненеманском трошењу буџетских средстава на територији Косово и Метохије и предузме неопходне мере кривичне и дисциплинске одговорности, као и неопходне организационе и кадровске мере на плану спречавања ненаменског трошења буџетских средстава.

4.2 У циљу испитивања наведених околности из Извештаја Анкетног одбора, Народна скупштина ће доставити сву расположиву документацију, коју је у свом раду прикупио Анкетни одбор.

4.3 Влада Републике Србије и надлежни државни органи се обавезују да обавесте Народну скупштину о предузетим мерама, у року од годину дана од дана усвајања Извештаја Анкетног одбора на седници Народне скупштине.   

 

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер