.jpg)
| Dokumenti | |||
Izveštaj o napretku Srbije za 2012. godinu |
 |
 |
 |
| četvrtak, 18. oktobar 2012. | |
|
RADNI DOKUMENT OSOBLjA KOMISIJE IZVEŠTAJ O NAPRETKU SRBIJE za 2012. godinu koji prati SAOPŠTENjE KOMISIJE UPUĆENO EVROPSKOM PARLAMENTU I SAVETU Strategija proširenja i ključni izazovi za 2012–2013. godinu
1. UVOD 1.1 Predgovor Od marta 2002. godine Komisija redovno izveštava Savet i Parlament o napretku zemalja regiona zapadnog Balkana. Ovaj izveštaj o napretku koji je ostvarila Srbija u pripremi za članstvo u EU u velikom delu prati istu strukturu kao prethodnih godina. Izveštaj:
Izveštaj pokriva period od oktobra 2011. do septembra 2012. Napredak se meri na osnovu donetih odluka, usvojenih propisa i sprovedenih mera. Po pravilu, propisi ili mere koje su u pripremi ili čekaju skupštinsko odobrenje nisu uzeti u obzir. Ovakav pristup obezbeđuje ujednačen postupak u svim izveštajima i omogućava objektivno ocenjivanje.
Ovaj izveštaj se zasniva na informacijama koje je Komisija sakupila i analizirala. Pored toga, korišćeni su mnogi izvori, uključujući priloge Vlade Republike Srbije, država članica EU, izveštaje Evropskog parlamenta (Izvestilac za Srbiju je gospodin Jelko Kacin) i informacije dobijene od raznih međunarodnih i nevladinih organizacija. Komisija donosi detaljne zaključke u vezi sa Srbijom u svom zasebnom saopštenju o proširenju (Strategija proširenja i ključni izazovi 2012 – 2013, COM (2012) 600.) , na osnovu stručne analize sadržane u ovom izveštaju.
1.2 Kontekst
Evropski savet je odobrio Srbiji status zemlje kandidata 1. marta 2012. godine na osnovu Mišljenja Komisije o zahtevu Srbije za članstvo koje je usvojeno 12. oktobra 2011. godine. Savet je 5. decembra 2011. godine zaključio da će započinjanje pregovora o pristupanju razmotriti Evropski savet u skladu sa uspostavljenom praksom, nakon što Komisija proceni da je Srbija dostigla neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima članstva, posebno ključnim prioritetom u vezi sa preduzimanjem koraka u cilju vidljivog i održivog poboljšanja odnosa sa Kosovom* (Ovo označavanje ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SB UN 1244/99 i Mišljenjem MSP-a o proglašenju nezavisnosti Kosova), u skladu sa uslovima procesa stabilizacije i pridruživanja.
1.3 Odnosi između EU i Srbije
Srbija učestvuje u procesu stabilizacije i pridruživanja. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je potpisan, zajedno sa Prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima u aprilu 2008. godine. On obezbeđuje okvir za zajedničke obaveze u pogledu širokog opsega političkih, trgovinskih i ekonomskih pitanja. Prelazni sporazum je stupio na snagu 1. februara 2010. godine. Dana 14. juna 2010. godine, na Spoljno-političkom savetu, ministri su se dogovorili da podnesu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju svojim parlamentima na ratifikaciju. Proces se bliži kraju, samo u jednoj državi članici se čeka ratifikacija.
Srbija beleži pozitivna dostignuća u primeni obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima. Privremeni odbor i određeni broj pododbora se sastaju na godišnjem nivou kako bi diskutovali o temama koje uključuju unutrašnje tržište, konkurenciju, tranzitni saobraćaj, trgovinu, carinu, oporezivanje, poljoprivredu i ribarstvo. Uopšteno govoreći, Srbija poštuje svoje obaveze iz SSP i PS u tim oblastima i saradnja se dobro razvija.
U januaru 2012. godine, srpska vlada je usvojila revidiran i ažuriran Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju za period od 2008. do 2012. godine, uzimajući u obzir mišljenje Komisije.
Sastanci političkog dijaloga na ministarskom nivou se održavaju od 2003. godine. Politički dijalog između Evropske komisije i državnih organa Srbije se održava u okviru unapređenog stalnog dijaloga (USD) od 2003. godine. Međuparlamentarni sastanci između predstavnika Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Republike Srbije se održavaju na godišnjem nivou od 2006. godine. Nekoliko sastanaka unapređenog stalnog dijaloga obuhvatilo je sektore iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji nisu uključeni u Prelazni sporazum, kao što su energetika, životna sredina, socijalna politika, pravda, sloboda i bezbednost.
Srbija učestvuje u multilateralnom ekonomskom dijalogu sa Komisijom i državama članicama EU. Cilj ovog dijaloga je da se Srbija pripremi za učešće u multilateralnom nadzoru i koordinaciji ekonomske politike u ekonomskoj i monetarnoj uniji EU. U tom kontekstu, prvi put je pozvana na sastanak Saveta o pretpristupnom fiskalnom nadzoru u maju 2012. godine.
Vizna liberalizacija za građane Srbije koji putuju na teritoriju Šengena je na snazi od decembra 2009. godine. Komisija je osmislila mehanizam praćenja postvizne liberalizacije kako bi procenila da li je primena reformi koje je zemlja uvela dosledna sa viznom mapom puta i da li je održiva. Ovo je dopunjeno mehanizmom upozorenja kako bi se sprečile zloupotrebe. Komisija je predstavila svoj drugi izveštaj o praćenju Evropskom parlamentu i Savetu u decembru 2011. i usvojila treći u avgustu 2012. godine. Sporazum o readmisiji između Evropske unije i Srbije je na snazi od januara 2008. godine.
Finansijska pomoć se pruža kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA). Delegacija EU u Beogradu trenutno upravlja programom IPA na centralizovani način. Srbija se priprema za decentralizovano upravljanje IPA fondovima. Višegodišnji indikativni planski dokument za period od 2011 – 2013. usvaja sektorski pristup i usmerava pomoć na sledećih sedam sektora: pravda i unutrašnji poslovi, reforma državne uprave, socijalni razvoj, razvoj privatnog sektora, transport, životna sredina, klimatske promene i energetika, poljoprivreda i ruralni razvoj. Pored toga, zemlja i dalje ima koristi od raznih regionalnih i horizontalnih programa. Prekogranična saradnja se takođe koristi za promovisanje izgradnje kapaciteta i dijaloga između lokalnih i regionalnih vlasti susednih zemalja, Bugarske, Mađarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore.
Uopšteno govoreći, između 2011. i 2012. godine, EU je posvetila preko 2,2 milijarde evra Srbiji u obliku bespovratnih sredstava i 5,8 milijardi evra u obliku povlašćenih zajmova. Za period 2007 – 2012. Komisija je odredila 1.176 miliona za IPA projekte koji će se sprovoditi u zemlji.
Civilno društvo u Srbiji je primilo značajnu finansijsku pomoć od EU kroz IPA Podršku civilnom društvu i nacionalne programe, kao i kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava. Ciljevi pomoći obuhvataju šire uključivanje civilnog društva u donošenje odluka i povećanje kapaciteta nezavisnih organizacija civilnog društva. Podrška civilnom društvu kroz programe u 2011. godini iznosi preko 4,2 miliona evra.
Srbija učestvuje u velikom broju programa EU: Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj, PROGRES, Program za konkurentnost i inovativnost, Program podrške politikama za primenu informacionih i komunikacionih tehnologija, Program kulture, Program carina i Fiskalis program.
2. POLITIČKI KRITERIJUMI
U ovom odeljku razmatra se napredak koji je Srbija učinila u ispunjenju političkih kriterijuma iz Kopenhagena, a kojima se zahteva stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina. U njemu se, takođe, prate regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi sa zemljama obuhvaćenim proširenjem i državama članicama i ispunjavanje međunarodnih obaveza, kao što je saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ).
2.1. Demokratija i vladavina prava
Ustav
Ustav je velikim delom usaglašen sa evropskim standardima. Međutim, neke odredbe ne odslikavaju u potpunosti preporuke Venecijanske komisije u njenom Mišljenju iz marta 2007. godine, posebno odredbe koje se odnose na dozvoljavanje kontrole političkim partijama nad poslaničkim mandatima, kao i odredbe koje se odnose na preteranu ulogu Parlamenta pri izborima i razrešenjima, posebno u pravosuđu.
Narodna skupština
U Srbiji su održani parlamentarni i lokalni izbori u normalnom terminu u maju 2012. godine, zajedno sa pokrajinskim izborima u Vojvodini. Održani su i prevremeni predsednički izbori u maju 2012. godine nakon što je aktuelni predsednik Boris Tadić odlučio da da ostavku, što je uvelo izborni kalendar u jedan tok. Srbija je prihvatila pomoć OEBS-a u organizaciji izbornih radnji za njene parlamentarne i predsedničke izbore na Kosovu. Agencija za borbu protiv korupcije je počela sa sprovođenjem pravnih propisa iz 2011. o finansiranju političkih partija, kao i sa nadzorom izbornih kampanja. Izbori su bili slobodni, pošteni i mirni i međunarodna posmatračka tela su ih opisala kao „konkurentne, održane u pogodnoj atmosferi i profesionalno organizovane”, uprkos nekim nedostacima u transparentnosti u radu Državne izborne komisije i u vođenju novog jedinstvenog biračkog spiska. Ova tela su preporučila unapređenje izborne administracije. Napomenuto je i medijsko izveštavanje kao nedovoljno uravnoteženo i analitičko, što ukazuje na veću potrebu da se razjasni problem vlasništva medija. Nekoliko opozicionih partija je iznelo optužbe za prevaru ali nadležni organi to pitanje još nisu rasvetlili.
Lider Srpske napredne stranke (SNS), Tomislav Nikolić, je pobedio na predsedničkim izborima aktuelnog predsednika Borisa Tadića, lidera Demokratske stranke (DS). Lista SNS je obezbedila najveći broj poslanika sa 73 poslanička mesta od 250, dok je iza nje lista DS sa 67 mesta. Lista koju je predvodila Socijalistička partija Srbije (SPS) je bila treća sa 44 poslanička mesta. Demokratska stranka Srbije (DSS) je obezbedila 22 mesta, lista koji je predvodila Liberalno demokratska partija (LDP) 19 mesta a Ujedinjeni regioni Srbije (URS) 16 mesta. Preostalih 10 poslaničkih mesta su osvojile partije koje zastupaju manjine. Većina ovih stranaka su za pridruživanje Srbije EU. Srpska radikalna stranka, koja se protivi naporima Srbije za integraciju u EU, nije prešla cenzus za ulazak u Skupštinu.
Nova skupština je konstituisana u maju 2012. godine. U skladu sa izbornom reformom iz 2011. godine, poslanici su po prvi put imenovani po redosledu kako se pojavljuju na izbornim listama, a praksa „blanko ostavki”, prema kojoj su poslanici svojim partijama podnosili pisma ostavke na početku svog mandata, sada je zabranjena. U Skupštini ima 84 žene, što čini 34% svih poslanika. U Skupštini su i dalje zastupljeni članovi nacionalnih manjina. U skladu sa poslovnikom o radu iz 2010. godine, radna tela su ujednačena sa ciljem da Skupština bude delotvornija. Opozicija predsedava jednim brojem odbora, uključujući Odbor za evropske integracije, ali ne više i onima koji obuhvataju finansije, bezbednost i unutrašnje poslove.
Na jesenjem zasedanju 2011. godine usvojeno je nekoliko zakona koji proističu iz Nacionalnog plana za integracije u EU. Skupštinske aktivnosti su bile usporene uoči i tokom predizborne kampanje. Nakon uspostavljanja skupštinskih tela krajem jula, rad se nastavio; hitni postupci sa ograničenim vremenom za raspravu i debatu primenjeni su na nekoliko zakonodavnih propisa, uključujući i problematične izmene zakona o centralnoj banci.
Skupština je razvila korišćenje javnih rasprava, uključujući jednu o svojoj ulozi u procesu integracije u EU u januaru 2012. godine i drugu o pristupu IPA fondovima u martu 2012. godine. Skupštinski nadzor nad izvršnom vlašću je ostao slab. Od decembra 2011. do jula 2012. godine nije bilo redovnih sednica za postavljanje poslaničkih pitanja Vladi. Rad odbora je ostao reaktivan, a ključne debate su se vodile na plenarnim zasedanjima.
Uopšteno govoreći, izbori su bili konkurentski, profesionalno sprovedeni i mirni u celoj zemlji. Zakonski okvir iz 2011. godine je sproveden, ali se još uvek čekaju rezultati nadzora nad finansiranjem političkih partija. Približavanje izbora je prekinulo zakonodavnu aktivnost, ali su se ostale skupštinske aktivnosti odvijale normalno. Nadležni organi treba da slede preporuke izborne posmatračke misije OEBS- ODIHR.
Vlada
Posle parlamentarnih izbora, nova koaliciona vlada je u julu preuzela dužnost na osnovu sporazuma između SNS, SPS, URS i dve manje stranke, a lider SPS je preuzeo mesto premijera. Novi premijer je čvrsto obećao da će ubrzati EU agendu reformi sa ciljem otvaranja pregovora o pristupanju.
Tokom celog perioda koji pokriva ovaj izveštaj, Vlada je pokazivala svoje opredeljenje za EU integracije, naročito nastavljajući sprovođenje pojedinih odredbi Prelaznog sporazuma, u skladu sa dogovorenim planom liberalizacije. Ona se obavezala da, uz podršku Kancelarije za evropske integracije Srbije (KEI), Koordinacionog tela za pristupanje EU i Saveta za evropske integracije, prati preporuke Mišljenja Komisije i usvojila je treću revidiranu verziju Nacionalnog programa za evropske integracije (NPI) u januaru 2012. godine. Vlada je sačinila nacrte jednog broja zakona sa ciljem daljeg usaglašavanja nacionalnog prava sa evropskim standardima i donela je nove podzakonske akte radi ocene regulatornog uticaja. Postoji izvesno poboljšanje u njenom praćenju godišnjeg programa rada. Međutim, postupku izrade nacrta i dalje manjka transparentnost, dovoljno ustrojstvo i vreme za delotvornu raspravu svih zainteresovanih strana, što bi pravno okruženje učinilo predvidljivijim. Treba unaprediti sprovođenje usvojenih propisa i nadzor nad njima. Ministri ne poštuju uvek mišljenja i preporuke nezavisnih regulatornih tela, uključujući Državnu revizorsku instituciju, pa ih čak u nekim slučajevima i otvoreno osporavaju. Generalni sekretarijat vlade treba ojačati kako bi mogao da pokrene politički sistem ka većoj efikasnosti i kvalitetnijem učinku.
U pogledu lokalne samouprave, propise o opštinskim finansijama treba pojasniti i pravilno sprovoditi da bi se obezbedilo predvidivo finansiranje opština. Ne postoji nadzor nad funkcijama koje su dodeljene opštinama. Nadležnosti se i dalje prenose bez obezbeđivanja dovoljnih kapaciteta i sredstava na lokalnom nivou. Nacionalni savet za decentralizaciju je i dalje neaktivan. Treba dalje unaprediti konsultacije sa lokalnim vlastima o novim zakonodavnim aktima ili izmenama i dopunama postojećih zakona koje imaju uticaja na lokalnom nivou.
Uopšteno govoreći, odlazeća vlada je ispunila ceo mandat a nova vlada je postavljena i radi od jula. Obe su bile aktivne sledeći strateški cilj EU integracija. Međutim, vlada i dalje nema dosledan, struktuirani pristup konsultovanju zainteresovanih strana i treba da razvije nadzor nad pripremom i sprovođenjem novousvojenih propisa. Ostaje da se pojasni i pravilno sprovede pravni okvir za lokalnu samoupravu.
Državna uprava
Postignut je neznatan napredak u reformi državne uprave. Zakon o upravnoj inspekciji koji uređuje postupke provere usaglašenosti upravnih tela sa upravnim pravom, donet je novembra 2011. godine. Savet za reformu državne uprave je nastavi da se bavi samo upravnim i tehničkim problemima a da nije aktivno usmerio sprovođenje Strategije za reformu državne uprave, koja je ostala nedovoljna. Veća politička opredeljenost, bolja koordinacija i uvećani finansijski i ljudski resursi potrebni su da bi doveli do reforme uprave.
Zakonski okvir je još uvek nepotpun. Tek treba usvojiti novo zakone o opštim upravnim postupcima i o zaposlenima u lokalnoj vlasti i platama. Zakon o upravnim sporovima i dalje nije u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima u sudskom preispitivanju upravnih akata.
Sistem planiranja politike i koordinacije treba unaprediti da usmeri razvoj politike i izradi dosledne planove rada za državnu upravu. Uprava i kapacitet rukovođenja na lokalnom nivou su slabi, a značajna razlika među opštinama i dalje postoji. Zakon o državnim službenicima se ne primenjuje na službenike lokalne uprave.
Sistem zapošljavanja i napredovanja u karijeri još uvek nije u potpunosti na bazi zasluga i zapošljavanje je i dalje podložno političkom uticaju. Lokalna vlast nema službu za ljudske resurse koja je profesionalna i na bazi zasluga. Jedan broj imenovanja na mesta visokih državnih službenika je još uvek u toku. Postupci izbora se ne primenjuju ravnomerno, a rukovodioci još uvek imaju previše diskrecionog prava pri odabiru kandidata sa lista koje izborne komisije sačine po održanim konkursima. Zaposleni na određeno vreme se još uvek ne primaju u skladu sa kriterijumima konkurencije, a ugovori se dodeljuju bez internog ili javnog konkursa. Promene u upravi koje predviđa nova vlada ne treba da škode njenom kapacitetu da načini dalji napredak u usklađivanju sa pravnim tekovinama i njihovoj implementaciji.
Novi program obuke za državne službenike je usvojen 2012. godine i održano je nekoliko kurseva. Međutim, samo mali postotak državnih službenika, a naročito vrlo mali postotak rukovodilaca je učestvovao u ovim obukama. Nije obezbeđena obuka za uvođenje na radno mesto.
Nekoliko nezavisnih regulatornih tela se i dalje suočava sa logističkim ograničenjima. Skupština treba da nastavi sa razmatranjem godišnjih izveštaja i poboljša praćenje zakonskih predloga koje su podnela ta tela. U pogledu restrukturiranja državnih agencija, treba posvetiti potrebnu pažnju potrebi da se održe kapaciteti i ovlašćenja za sprovođenje pravnih tekovina. U nekim slučajevima, kada je to propisano pravnim tekovinama, treba sačuvati nezavisnost takvih tela.
Kancelarija zaštitnika građana je nastavila da bude efikasna i postala je pristupačnija. Mandat državnog zaštitnika građana obnovila je Skupština u avgustu 2012. godine. Broj žalbi građana se povećao. Najveći broj prijavljenih kršenja odnosi se na izvršnu i upravnu vlast. Još uvek nisu usvojene izmene Zakona o Zaštitniku građana koje bi trebalo da povećaju nezavisnost zaštitnika građana. Preporuke zaštitnika građana ne poštuju se dovoljno.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je i dalje aktivan i Skupština je obnovila njegov mandat u decembru 2011. godine. Načinjen je izvestan napredak u sprovođenju propisa koji obezbeđuju pristup informacijama od javnog značaja. Ipak, preporuke poverenika se još uvek dovoljno ne poštuju. (Videti takođe, za zaštitu podataka, Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava).
Državna revizorska institucija (DRI) Srbije je nastavila da postepeno gradi svoje kapacitete i dalje zapošljavajući revizore, a mandat njenog predsednika je Skupština obnovila u septembru 2012. godine. DRI sada ima oko 130 zaposlenih, uključujući preko 100 revizora. DRI je takođe nastavila da radi na unapređivanju revizorske metodologije i povećala je pokrivenost revizijom. (Videti takođe Poglavlje 32 – Finansijska kontrola).
Izmene i dopune zakona o centralnoj banci koje su usvojene u avgustu 2012. godine ozbiljno su narušile nezavisnost Narodne banke Srbije (Vidi takođe Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika).
Uopšteno govoreći, reforma državne uprave sporo napreduje i otežana je zbog nedovoljnog političke opredeljenosti. Potrebno je zaokružiti zakonski okvir i potpuno ga uskladiti sa međunarodnim standardima. Potrebno je unaprediti sprovođenje postojećih zakona i strategije. Treba razvijati i primenjivati sisteme zapošljavanja i napredovanja na bazi zasluga. Potrebno je intenzivirati praćenje preporuka nezavisnih regulatornih tela.
Civilna kontrola snaga bezbednosti
Ostvaren je neznatan napredak u civilnoj kontroli snaga bezbednosti. U skladu sa poslovnikom iz 2010. godine, u julu je ustanovljen poseban skupštinski odbor za civilnu kontrolu snaga bezbednosti. Skupštinski nadzor je u praksi ostao ograničen. Potrebno je razjasniti pravni okvir za praćenje komunikacija koje vrše bezbednosne i obaveštajne službe. Odredbe Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji koje su dopuštale da osetljivi podaci u vezi sa komunikacijama građana budu nadzirani bez sudskog naloga Ustavni sud je proglasio neustavnim aprila 2012. godine. Postoje tvrdnje da je nejasna pravna situacija dovela do zloupotreba. Ostaje da se donese zakon o pristupu državnim bezbednosnim dosijeima.
Pravosudni sistem (videti i Poglavlje 23 Pravosuđe i osnovna prava)
Srbija je postigla neznatan napredak u oblasti reforme pravosuđa. U decembru 2011. godine usvojeni su amandmani sa ciljem unapređenja efikasnosti Ustavnog suda. Sada je dozvoljeno da veća sačinjena od osmoro ili troje sudija raspravljaju o pojedinim odlukama, dok je sednica Suda u punom sastavu zadržala stari format za važne slučajeve. U skladu sa preporukama Venecijanske komisije, moraju se usvojiti izmene Ustava, kao i dalje mere kako bi se smanjio sve veći broj zaostalih predmeta. Ovo posebno kada je reč o predmetima koji se odnose na povredu prava na suđenje u razumnom vremenskom roku, koji čine 40% zaostalih predmeta Ustavnog suda, a mogu se dodeliti Vrhovnom kasacionom sudu.
Kada je reč o nezavisnosti sudstva, Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) preuzeli su administraciju budžeta sudova i tužilaštava u martu 2012. godine; Ministarstvo pravde i dalje je nadležno za IT i kapitalne troškove u sudskom sistemu i za finansiranje administrativnog osoblja sudova. VSS i DVT još nisu završili postupak imenovanja predsednika sudova i državnih tužilaca. VSS i DVT još nisu usvojili pravila o redovnoj evaluaciji rada i rezultata aktivnih sudija i tužilaca. Predviđena evaluacija sudija za prekršaje koji su postavljeni 2009. godine i imaju trogodišnji mandat tek treba da se izvrši. Odgovarajući sistem napredovanja prema zaslugama još uvek nije u potpunosti razvijen kada je reč o sudijama i tužiocima. Još uvek je moguće ući u sudsku profesiju, posebno na višim nivoima, na osnovu nejasnih kriterijuma i bez završene Pravosudne akademije. Pravni okvir još uvek ostavlja prostora za neprimeren politički uticaj na pravosuđe, posebno kada je reč o ovlašćenju Skupštine da postavlja sudije i tužioce uključujući i predsednika Vrhovnog kasacionog suda i republičkog javnog tužioca – i njenom direktnom učešću u radu VSS i DVT.
Ustavni sud je jula 2012. godine poništio postupak reizbora sudija i tužilaca iz 2009/2010. godine, kao i postupak preispitivanja odluka sa ciljem ispravljanja procesnih nedostataka, zbog neispunjavanja odgovarajućih standarda. Sud je poništio sve odluke VSS i DVT kojima su odbijeni prigovori sudija i tužilaca izjavljeni protiv odluka kojima nisu ponovo izabrani i naložio Savetu i Veću da ih sve vrati na dužnost u roku od 60 dana. Kada je reč o sudijama, Sud je između ostalog uzeo u obzir da VSS nije imao potrebni kvorum te da je prekršio zahtev nepristrasnosti. U vezi sa tim, Sud je imao primedbu na učešće članova po službenoj dužnosti ‒ predsednika Vrhovnog suda, predsednika skupštinskog odbora i ministra pravde – i člana iz reda advokata kako pri donošenju prvobitne odluke o reizboru tako i tokom postupka preispitivanja odluke. Sud je takođe uzeo u obzir da pretpostavka dostojnosti zahteva da sudije mogu biti razrešene dužnosti samo ako za to glasa većina članova VSS, što nije bio slučaj jer njih troje nije bilo u mogućnosti, delimično ili potpuno, da glasa (jedan je podneo ostavku i upražnjeno mesto popunjeno je posle tri meseca, protiv drugog je bio pokrenut krivični postupak, a protiv trećeg je bio pokrenut postupak zbog nespojivosti funkcija budući da je bio i dekan pravnog fakulteta). Što se tiče tužilaca, uočeni su slični nedostaci koji su ocenu DVT da podnosioci žalbi ne ispunjavaju kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti učinili nevaljanom. Ustavni sud je naročito smatrao da je postupak preispitivanja odluka nepravedno stavio teret dokazivanja na podnosioce žalbi i da su se odluke Saveta često zasnivale na činjenicama i pretpostavkama koje podnosioci žalbi nisu bili u mogućnosti da ospore. Zbog svega navedenog, srpske vlasti treba da procene kako se reforma pravosudnog sistema može dalje unaprediti kada će većina neizabranih sudija i tužilaca biti reintegrisana na osnovu odluka Ustavnog suda.
Nepristrasnost sudija i dalje uopšteno postoji naročito zahvaljujući automatizovanoj dodeli sudskih predmeta, što je sada uvedeno u sve trgovinske i osnovne sudove. U julu 2012. godine, Upravni sud i Apelacioni sud u Beogradu te Vrhovni kasacioni sud dobili su novi softver za upravljanje predmetima.
Sa ciljem obezbeđenja odgovornosti, preduzeti su koraci ka uspostavljanju disciplinskog sistema. VSS je uveo disciplinskog tužioca i disciplinsku komisiju, koji su vodili nekolicinu predmeta i doneli nekoliko konačnih odluka. DVT je jula 2012. godine usvojilo Pravila o disciplinskom postupku i odgovornosti, koja tek treba u potpunosti usaglasiti s evropskim standardima. VSS treba da osnuje odgovarajuća disciplinska tela i da obezbedi evidenciju rezultata istraga i izrečenih kazni u disciplinskim postupcima. Viši sudovi i Ministarstvo nastavili su unutrašnju tehničku i administrativnu kontrolu u sudovima i identifikovali nedostatke u registraciji i rešavanju sudskih predmeta.
Jedan broj zakona stupio je na snagu sa ciljem unapređenja efikasnosti pravosuđa i primene međunarodnih standarda u nacionalnim sudovima. Pravosudna akademija izabrala je novu generaciju studenata i obezbedila niz programa obuke za zaposlene sudije, tužioce, sudsko osoblje i advokate, ali sve to treba sistematizovati i struktuirati. Pravosudni budžet je u 2012. godini ostao stabilan i iznosio je oko 213 miliona evra (0,65% BDP-a). Sudovi su tokom 2011. godine dobili 2,23 miliona novih predmeta, rešili 2,65 miliona predmeta, a ostalo im je 3,34 miliona zaostalih predmeta. Novi Zakon o parničnom postupku, na snazi od februara 2012. godine, ima za cilj povećanje efikasnosti parničnim postupcima, koji čine dve trećine svih predmeta pred srpskim sudovima. Prvi privatni sudski izvršioci podneli su zakletvu a prvi javni beležnici izabrani u maju 2012. godine. Međutim, stupanje na snagu Zakona o javnim beležnicima odloženo je za 2013. godinu. I dalje postoji velika neuravnoteženost u količini posla koji dobijaju sudije različitih sudova, a naročito između onih u Beogradu i drugih sudova. Potrebna je sveoubhvatna analiza funkcionisanja nove mreže sudova u smislu troškova, efikasnosti i pristupa pravdi. Treba poboljšati kvalitet pravosudne statistike.
Novi Zakonik o krivičnom postupku primenjuje se u predmetima iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina od januara 2012. godine (a u svim krivičnim predmetima će se primenjivati od januara 2013. godine). On uvodi novi model krivične istrage i daje tužilaštvu vodeću ulogu u pribavljanju dokaza i njihovom predstavljanju pred sudom. Jedan od ciljeva je da se skrati faza istrage, ali ovo će zahtevati da tužilaštva budu dorasla složenosti svoje nove uloge. Zbog uvođenja tužilačkog sistema postavlja se pitanje proceuralnih garancija, posebno mogućnosti siromašnijih optuženih da finansiraju dobru odb ranu, i na ovaj problem ukazali su i zaštitnik građana i poverenik za pristup informacijama od javnog značaja. Istovremeno, tužilaštva će morati da pokažu da su sposobna da obezbede osude u predmetima visokog nivoa koje će voditi protiv dobro plaćenih timova odbrane. Takođe treba sprovesti pažljivu analizu sprovođenja pravnog okvira koji se odnosi na zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja kako bi se obezbedila njegova konzistentnost i proporcionalnost. Generalno, Srbija treba da obezbedi doslednu primenu procesnih garancija u celoj zemlji.
Upravni sud je nastavio sa intenzivnijim radom u periodu ravnomernog priliva novih predmeta pa je do kraja 2011. godine uspeo da smanji broj zaostalih predmeta za oko 2.500, na 17.711 predmeta. Međutim, treba razviti stručnost sudija Upravnog suda, posebno u oblastima kao što su azil, zaštita potrošača, državne subvencije i konkurencija.
Uopšteno govoreći, postignut je neznatan napredak, uglavnom u sprovođenju novih zakona čiji je cilj efikasnost sudskog sistema. Preispitivanje reizbora sudija i tužilaca nije ispravilo postojeće nedostatke, a postupak je poništio Ustavni sud koji je naložio vraćanje na radno mesto svih sudija i tužilaca koji su uložili žalbe na odluku kojom nisu ponovo izabrani. Predmeti koje je Ustavni sud vratio moraće pažljivo da se obrade i to u skladu sa odlukama Ustavnog suda. Sistem profesionalne evaluacije, efektna disciplinska pravila i jače garancije integriteta tek treba uspostaviti. Da bi se povratilo poverenje građana, vlasti će morati da razmotre dodatne mere za jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa, a posebno: transparentne kriterijume za izbor sudija i tužilaca; početni i trening zaposlenih u nadležnosti Pravosudne akademije, zajedno sa ocenjivanjem aktivnih sudija i tužilaca, uključujući i one koji su prvi put izabrani 2009; garancije integriteta; racionalizaciju sudova. Da bi se odgovorilo na ove izazove neophodno je usvojiti novu strategiju reforme pravosuđa, zajedno sa akcionim planom za njeno sprovođenje, zasnovanim na funkcionalnom preispitivanju pravosuđa.
Politika borbe protiv korupcije (videti i Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava)
Republika Srbija je postigla neznatan napredak u oblasti borbe protiv korupcije. Napredak je postignut pre svega u oblasti sprovođenja zakona. Nastavljeno je sprovođenje preostalih GREKO preporuka. Izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o advokaturi obuhvataju i odredbe o sukobu interesa. Vlada još nije završila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period 2012–2016. i odgovarajući akcioni plan. Malo je dokaza u praksi o ulozi koordinatora, koja je pod prethodnom vladom zvanično dodeljena ministru pravde. Konkretna nadležnost u ovoj oblasti poverena je u novom sastavu Vlade Srbije njenom prvom potpredsedniku.
Intenziviran je rad Agencije za borbu protiv korupcije, koji je usredsređen na prevenciju. Agencija je počela da primenjuje Zakon o finansiranju političkih aktivnosti iz 2011. godine. Usvojila je podzakonske akte koji se odnose na praćenje predizbornih kampanja i uspostavila je široku mrežu za nadzor izbora 2012. godine. Takođe je sakupila godišnje finansijske izveštaje od većine političkih subjekata i izdala upozorenja za njih deset koji nisu podneli ove izveštaje u roku. Agencija je nastavila da vrši ciljane provere dobijenih imovinskih karata. Ova aktivnost rezultirala je prekršajnim osudama u dva slučaja, a krivičnom prijavom u trećem. Agencija je prikupila malo podataka za svoj novi registar pravnih lica koja učestvuju u javnim nabavkama a u kojima državni zvaničnici imaju udeo preko 20%. Što se tiče mogućnosti konflikta interesa u slučajevima obavljanja dveju javnih funkcija, Agencija je u 2011. godini donela skoro 500 odluka i one se generalno sprovode. Međutim, Agencija još uvek treba da uspostavi evidenciju rezultata efikasne kontrole finansiranja političkih stranaka. Agencija još uvek ne koristi svoja ovlašćenja u potpunosti i treba da unapredi saradnju sa relevantnim zainteresovanim stranama kako bi efikasno proverila imovinske karte.
Savet za borbu protiv korupcije nastavio je aktivnost na polju objavljivanja i analize slučajeva sistemske korupcije. Pošto je Agencija objavila podrobne izveštaje o slučajevima visoke korupcije, usledila je vrlo ograničena akcija.
Specijalni tužilac za korupciju i organizovani kriminal pokrenuo je istrage u 115 slučajeva korupcije u 2011. godini. Oni obuhvataju nekoliko slučajeva srednjeg i visokog nivoa. Došlo je do značajnog povećanja broja predmeta korupcije na nižim nivoima zbog čega su 2011. godine tužilaštva pokrenula istrage, ali u velikoj većini slučajeva sankcije su bile blage. Dalji napori su neophodni kako bi se uspostavila evidencija rezultata sudskog gonjenja i osuda, posebno u predmetima visokog nivoa.
Policijski organi moraju biti proaktivniji i razvijati sposobnosti sprovođenja finansijskih istraga. Malo je učinjeno po pitanju zaštite „zviždača”. Unutrašnja kontrola koju sprovode Uprava carina i policija nastavlja da daje rezultate u vidu velikog broja istraženih slučajeva i izrečenih kazni. Javne nabavke, upravljanje javnim preduzećima, postupci privatizacije i javna potrošnja i dalje daju razloge za ozbiljnu zabrinutost, jer su u tim oblastima nezavisan nadzor i kapaciteti za rano otkrivanje zloupotreba i konflikta interesa nedovoljno razvijeni. Korupcija i dalje predstavlja problem u zdravstvu i obrazovanju. Potrebne su sveobuhvatne analize rizika za oblasti podložne korupciji. Koordinacija svih zainteresovanih strana mora se ojačati kako bi se obezbedila efikasna prevencija i krivično gonjenje slučajeva korupcije.
Uopšteno govoreći, nastavljeno je sprovođenje pravnog okvira za borbu protiv korupcije. Intenziviran je rad Agencije za borbu protiv korupcije, uglavnom u oblasti finansiranja političkih partija. Međutim, korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima te i dalje predstavlja veliki problem. Još uvek se čeka na novu strategiju za borbu protiv korupcije i akcioni plan. Potrebno je značajno poboljšati sprovođenje pravnog okvira i efikasnost instituticija nadležnih za borbu protiv korupcije. Neophodno je uložiti dalje napore kako bi se usvojio proaktivniji pristup istragama i krivičnom gonjenju korupcije, a pravosuđe mora postepeno uspostaviti dobru praksu osuda, uključujući i predmete visokog nivoa, posebno u slučajevima zloupotrebe javnih sredstava.Kako bi se značajnije poboljšao učinak u borbi protiv korupcije, neophodan je jači politički pravac i delotvornija međuagencijska koordinacija.
2.2. Ljudska prava i zaštita manjina (videti takođe Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava)
Poštovanje međunarodnog prava u oblasti ljudskih prava Srbija je već ratifikovala sve glavne međunarodne pravne instrumente iz oblasti ljudskih prava. Tokom perioda na koji se odnosi ovaj izveštaj, Evropski sud za ljudska prava (ESLjP) je izrekao presude po 40 žalbi nalazeći da je Srbija prekršila prava zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (EKLjP). Većina presuda do sada se odnose na predugo trajanje sudskih postupaka i neizvršenje domaćih presuda. Neophodno je izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima naknade za radnike u državnim preduzećima, za šta je Vlada izdala uredbu u martu 2012. Ukupno 4.833 nove žalbe podneseno je ESLjP od septembra 2011. godine, što je ukupan broj žalbi po kojima se trenutno postupa dovelo do 9.478. Broj žalbi podnesenih protiv Srbije ravnomerno raste i sada predstavlja 6% svih žalbi podnesenih Sudu.
Postoji napredak u unapređivanju i ostvarivanju ljudskih prava. Sprovedene su različite aktivnosti u cilju promovisanja tolerancije, borbe protiv diskriminacije i poštovanja ljudskih prava. Različite prilike kao što je obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava, Međunarodnog dana žena, Međunarodnog dana Roma i Dana ponosa su iskorišćene za podizanje svesti o problemima u oblasti ljudskih prava. Održane su različite obuke za sudije, tužioce, pravne zastupnike, zatvorske službenike i policijske službenike. Ipak, sprovođenje važnih međunarodnih pravnih instrumenata mora biti dodatno poboljšano.
Uopšteno govoreći, zakonodavni i institucionalni okviri za poštovanje ljudskih prava postoje a preduzete su i aktivne mere da se osigura njihovo sprovođenje. Ipak, neophoni su dalji napori da se primene međunarodni pravni instrumenti.
Građanska i politička prava
Postignut je izvestan napredak u sprečavanju torture i lošeg postupanja prema ljudima lišenim slobode. Zaštitnik građana, koji od januara 2012. godine deluje kao Nacionalni mehanizam za prevenciju torture sproveo je prve inspekcije zatvora, psihijatrijskih bolnica, policijskih stanica i centara za socijalno staranje. Loši uslovi za život, nezadovoljavajuća zdravstvena nega i nedostatak programa adekvatne i specijalne nege još uvek izazivaju zabrinutost. Ne postoje adekvatne pravne mere zaštite prilikom prijema i nege ljudi sa duševnim oboljenjima koji su protiv svoje volje smešteni u psihijatrijske insitucije ili institucije za socijalno staranje. Potrebno je značajno jačanje sistema unutrašnje kontrole policije u smislu osoblja i obuke kao i poboljšanje odgovora na optužbe za loše postupanje.
Postoji napredak u oblasti zatvorskog sistema. Akcioni plan za sprovođenje Strategije za smanjenje prenaseljenosti zatvora je usvojen u novembru 2011. godine. Došlo je do izvesnog poboljšanja u infrastrukturi zatvora a u novembru 2012. godine otvoren je i novi zatvorski objekat sa 450 mesta u blizini Beograda. Ipak, zatvorski sistem se i dalje suočava sa ozbiljnim problemima zbog prenaseljenosti zatvora gde na 11.500 zatvorenika dolazi nekih pet do šest hiljada mesta. Neophoni su dalji napori kako bi se poboljšali uslovi za život, zdravstvena nega i pružili adekvatni programi nege za zatvorenike. Alternativne sankcije treba da se uvedu u većem obimu. Ne postoji dovoljan broj zatvorskog osoblja u direktnom kontaktu sa zatvorenicima. Ostaje da se uvede efikasan sistem uslovnih kazni.
Ustavne garancije za pristup pravdi postoje. Međutim, trajanje sudskih postupaka i zaostatak u rešavanju predmeta i dalje su zabrinjavajući. Treba izraditi propise i obezbediti finansiranje za delotvoran sistem besplatne pravne pomoći.
Postoji pravni okvir kojim se osigurava sloboda izražavanja. Što se tiče medija, osnovano je nekoliko radnih grupa za spovođenje Medijske strategije usvojene u oktobru 2011. godine i propratnih akcionih planova. Republička radiodifuzna agencija (RRA) je poboljšala transparentnost svog rada i unapredila svoje tehničke kapacitete za nadzor emitera. Ipak, nasilje i pretnje upućene novinarima i dalje daju razlog za zabrinutost, iako se učestalost ovakvih događaja malo smanjila. Srpske vlasti nastavile su da pružaju policijsku zaštitu novinarima i medijima kojima su upućene pretnje. Istrage o ubistvima novinara s kraja devedesetih godina i prvih godina 21. veka, kao i o ponovljenim pretnjama novinarima, do sada nisu dovele do otkrivanja učinilaca. I dalje je neophodan sveobuhvatniji i proaktivniji pristup policije i sudstva. Treba unaprediti nadzor diskriminišućih govora ili govora mržnje od strane RRA. Postupak kojim se imenuju članovi RRA i dalje izaziva zabrinutost u pogledu nezavisnosti ovog tela. Pristup oglašavanju u medijima je i dalje pod kontrolom malog broja ekonomskih i političkih aktera, što podrazumeva značajan rizik od uticaja na medije i od samocenzure. Transparentnost vlasničke strukture medija još uvek nije osigurana. Sprovođenje medijske strategije mora da se ubrza.
Sloboda okupljanja i udruživanja je zagarantovana Ustavom i uglavnom se poštuje. Do avgusta 2012. godine registrovana je 91 politička stranka, uključujući 53 stranke koje predstavljaju manjine. U decembru 2011. godine Ustavni sud je doneo presudu da je odluka Ministarstva unutrašnjih poslova da ne dozvoli održavanje Parade ponosa 2009. godine na lokaciji koju su prijavili organizatori predstavljala povredu prava na slobodu okupljanja. Ipak, dok je Festival ponosa mogao da se održi u Beogradu od 30. septembra do 7. oktobra 2012, sama Parada ponosa, zakazana za 6. oktobar 2012. je zabranjena od strane srpskih vlasti iz bezbednosnih razloga, drugu godinu za redom. Aktivnosti ekstremističkih desničarskih organizacija i nasilnih grupa takozvanih navijača i dalje su veoma zabrinjavajuće. Ustavni sud je u junu 2012. gdoine zabranio drugu takvu organizaciju. Krivični postupci su pokrenuti u aprilu 2012. godine protiv 12 lica koja se terete za učešće u napadima na strana diplomatska predstavništva u Beogradu, uključujući ambasade EU, u februaru 2008. godine. Do sada, jedan od optuženih je oslobođen u prvostepenom postupku.
Organizacije civilnog društva nastavljaju da igraju značajnu ulogu u društvenom, ekonomskom i političkom životu kao i u promovisanju demokratskih vrednosti.
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je bila veoma aktivna u podizanju svesti među javnim i državnim institucijama o značaju uključivanja civilnog društva i građana u proces odlučivanja. Takođe je uspostavila saradnju sa drugim zemljama u regionu. Kancelariji su dodeljena dovoljna sredstva, uključujući finansijske resurse, i ona sada funkcioniše u punom kapacitetu.
Sloboda misli, savesti i veroispovesti je zagarantovana i uglavnom se poštuje. Smanjio se broj incidenata na religijskoj osnovi. Pored 7 verskih zajednica priznatih kao tradicionalne zajednice prema zakonu donetom 2006. godine, registrovano je 18 verskih organizacija. Nedostatak transparentnosti i doslednosti u postupku registracije je i dalje jedna od glavnih prepreka koje sprečavaju neke manje verske grupe da ostvaruju svoja prava, što je takođe dovelo do ograničenog pristupa crkvenim uslugama na nekim manjinskim jezicima. Odluka Ustavnog suda o zakonu iz 2006. godine koja pravi razliku između tradicionalnih i drugih verskih organizacija se i dalje iščekuje. U Godišnjem izveštaju zaštitnika građana za 2011. godinu naglašeni su nerešeni problemi u regulisanju veronauke i statusom nastavnika veronauke, a posebno u vezi sa islamskom veroispovešću. Neki mediji nastavili su sa širenjem negativnih komentara i govora mržnje usmerenih protiv manjih crkava.
Uopšteno govoreći, dogodio se izvestan napredak na polju ljudskih i političkih prava. Pravni okvir za slobodu izražavanja postoji, ali nasilje i pretnje usmerene protiv novinara su i dalje zabrinjavajuće. Sprovođenje medijske strategije treba da se ubrza. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je bila veoma aktivna. Sloboda misli, savesti i veroispovesti se uglavnom poštuje, ali postupku registracije verskih zajednica i dalje nedostaju transparentnost i doslednost. Nacionalni mehanizam za prevenciju torture je počeo sa radom ali treba da se dodatno ojača. Iako je otvoren jedan novi objekat, prenaseljenost u zatvorima ostaje ozbiljan problem. U pogledu pristupa pravdi, treba treba razviti delotvoran sistem besplatne pravne pomoći.
Ekonomska i socijalna prava (videti takođe Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje)
Došlo je do izvesnog napretka u oblasti prava žena i rodne ravnopravnosti. Srbija je potpisala Konvenciju Saveta evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici u aprilu 2012. godine. Opšti protokol o procedurama i saradnji između institucija, agencija i organizacija u slučajevima nasilja u porodici i partnerskim odnosima je usvojen u novembru 2011. godine. Telefonska linija za pomoć žrtvama nasilja u porodici je otovrena u novembru 2011. Novo sklonište za do 20 žrtava nasilja u porodici je otvoreno u Pančevu u januaru 2012, čime je broj ovakvih centara povećan na 13. Ipak, nasilje nad ženama je i dalje oblast koja izaziva zabrinutost. Akcioni plan za sprovođene Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama tek treba da bude usvojen. Veoma često nasilje u porodici se ne prijavljuje i potrebna je bolja koordinacija, npr. prilikom sakupljanja i razmene podataka između svih aktera u sistemu zaštite žena od nasilja. Žene su i dalje diskriminisane na tržištu rada.
Prava dece su zagarantovana Ustavom i uopšteno se poštuju. Nije postignuto mnogo daljeg napretka u ovoj oblasti. Došlo je do postepenog smanjenja broja dece sa invaliditetom u rezidencijalnim insitucijama za negu i povećanja dostupnosti javnih usluga za članove porodica sa invaliditetom. Medijska kampanja da se iskoreni nasilje u školama je započeta a telefonska linija za pomoć žrtvama maloletničkog nasilja je otvorena u novembru 2011. godine. Ipak, i maloletničko nasilje i nasilje nad decom nastavljaju da rastu i predstavljaju razlog za zabrinutost. Prava dece, posebno prava one koja pripadaju ranjivim grupama kao što su romska deca, siromašna deca, deca s invaliditetom, deca bez roditeljskog staranja i deca sa ulice, nisu jednako zaštićena. Broj dece koja žive u siromaštvu se povećao. Inkluzivno obrazovanje još nije potpuno razvijeno. Broj onih koji odustanu od školovanja je veoma visok među Romima, decom s invaliditetom i decom koja žive u zabačenim krajevima. Preveliki broj romske dece se i dalje upisuje u specijalne škole.
Došlo je do izvesnog napretka u vezi sa socijalno ugroženim i/ili licima sa invaliditetom. Opšti zakonski okvir za zaštitu, uključivanje i obrazovanje socijalno ugroženih i lica sa invaliditetom postoji. Uloženi su napori u cilju pospešivanja njihovih prava, obrazovanja i uključivanja tržište rada. Napori deinstitucionalizacije su nastavljeni, zajedno sa razvojem usluga u lokalnim zajednicama. Ipak, broj ugroženih lica registrovanih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje je i dalje jako nizak. Pristup javnim zgradama za lica sa invaliditetom mora da bude dodatno poboljšan, posebno u ruralnim područjima. Uopšteno govoreći, socijalna integracija lica sa invaliditetom je i dalje ograničena i, kao i u slučaju drugih ugroženih lica, iziskuje dalje poboljšanje.
Ostvaren je izvestan napredak na polju antidiskriminacione politike. Srpsko antidiskriminacioni propisi su uopšteno u skladu sa evropskim standardima na polju borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije. Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti je bila aktivna u podizanju svesti o diskriminaciji i postojećim mehanizmima za zaštitu od diskriminacije. Upućene su joj žalbe 450 građana, a rešila je 360 slučajeva. Broj žalbi građana se povećava, što ukazuje na bolju svest građana o ovom problemu. Grupa koja je najviše diskriminisana su Romi, lica sa invaliditetom i seksualne manjine, koje se, zajedno sa braniocima ljudskih prava, često susreću s govorom mržnje i pretnjama. Određeni delovi srpskog zakona o zabrani diskriminacije nisu u skladu sa pravnim tekovinama, naročito obim izuzetaka od načela jednakog postupanja, definicija posredne diskriminacije i obaveza obezbeđenja odgovarajućeg prostora za zaposlene s invaliditetom. Odgovor policije na napade protiv lezbejske, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) populacije je neznatno popravljen. Dogodilo se nekoliko fizičkih napada i pretnji članovima LGBT populacije i onima koji promovišu LGBT prava a Parade ponosa 2011. i 2012. godine zabranjene su zbog bezbednosnih pretnji. Po prvi put, Dan ponosa je obeležen u junu 2012. godine događajima koji su zajednički finansirale vladine institicije i institucije civilnog društva ali do sada, nova vlada nije preuzela dalju inicijativu za bolje uključenje LGBT populacije i bolje razumevanje u društvu.
Prava radnika i sindikata su zagarantovana Ustavom i uopšteno se poštuju, ali nije ostvaren dalji napredak. Zakon o štrajku iz 1996. godine nije u skladu sa standardima EU i Međunarodnom organizacijom rada, posebno u oblasti ograničenja prava na štrajk. Kriterijumi za reprezentativnost socijalnih partnera u socijalnom dijalogu i dalje predstavljaju problem: Nekoliko registrovanih sindikata još nije priznato, a i dalje je prisutna zabrinutost u vezi sa kriterijumima za učešće organizacija poslodavaca. Socijalni dijalog je i dalje ograničen. Ekonomsko-socijalni savet nije redovno konsultovan u vezi sa nacrtima zakona a vladini zvaničnici često nisu prisustvo vali njegovom zasedanju. Dijalog na lokalnom nivou skoro da nije ni postojao.
Došlo je do napretka u oblasti prava svojine. Sprovođenje Zakona o restituciji iz 2011. godine je otpočelo. Agencija za restituciju je osnovana u januaru 2012. godine i pozvala je bivše vlasnike svojine koja je nacionalizovana nakon Drugog svetskog rata, ili njihove naslednike, da podnesu zahteve za restituciju u roku od 1. marta 2012. do 1. marta 2014. Agencija je počela sa obrađivnjem zahteva i donela je određeni broj odluka o restituciji u naturalnom obliku. S obzirom na to da je na raspolaganju isnoz od 2 milijarde evra za novčanu nadoknadu, odgovarajuće individualne odluke će biti donete tek kada istekne rok za podnošenje zahteva za restituciju, kada bude poznat ukupan broj zahteva. Zakon o rehabilitaciji koji je usvojen u decembru 2011. godine je razjasnio postupak i uslove pod kojima članovi snaga okupacije regrutovani u Srbiji tokom Drugog svetskog rata mogu da budu rehabilitovani, čime oni ili njihovi naslednici stiču prana na osnovu Zakona o restituciji.
Uopšteno govoreći, postoji pravni okvir za zaštitu socijalnih i ekonomskih prava. Ipak, diskriminacija na osnovu rase, etničke pripadnosti, roda, starosti i seksualne orijentacije je veoma raširena i neophodne su dalje mere za borbu protiv svih vidova diskriminacije, zajedno sa efikasnim mehanizmima za poboljšanje zaštite žena i dece od bilo kog oblika nasilja. Socijalni dijalog mora da se pospeši a pitanje reprezenetativnosti socijalnih partnera mora da bude rešeno. Sprovođenje Zakona o restituciji iz 2011. godine je otpočelo.
Poštovanje i zaštita manjina, kulturna prava
Pripremljen je sveobuhvatni pravni okvir za zaštitu manjina, u skladu sa Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina čija je Srbija potpisnica, i on se uopšteno poštuje. Vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava je osnovany avgustu 2012. godine preuzimajući funkcije koje je prethodno obezbeđivala služba unutar Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Uvedeni su redovni finansijski izveštaji saveta nacionalnih manjina Kancelariji za ljudska i manjinska prava. Popis stanovništva iz 2011. godine obuhvatao je odredbe koje pospešuju učešće manjina poput prevoda upitnika na devet jezika i učešće ispitivača koji su govornici manjinskih jezika. Međutim, neophodno je dodatno unaprediti sprovođenje zakona. Republički Savet za nacionalne manjine i dalje je neaktivan. Savet bošnjačke manjine još uvek nije formalno konstituisan. Preporuke srpskih nezavisnih tela u pogledu poboljšanja izbornog okvira za savete nacionalnih manjina još uvek nisu primenjene. Zakoni postoje, ali sprovođenje u praksi je i dalje neujednačeno na celoj teritoriji Srbije. Uopšteno, Vojvodina je naprednija, dok južna i jugozapadna Srbija zaostaju, delom usled nedostatka raspoloživih finansijskih sredstava. Koordinacija između centralnog i lokalnog nivoa mora biti dodatno unapređena, kao i informisanost o pravnom okviru za pitanja manjina, uz uključivanje samih manjina. Dodatno unapređenje je potrebno i u pogledu informisanja i obrazovanja na jezicima manjina, uključujući obezbeđivanje neophodnih udžbenika.
Međuetnička situacija u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini je i dalje dobra. Izbori za pokrajinsku skupštinu su održani u maju 2012. godine. Javljali su se samo sporadični međuetnički incidenti. Reakcije pokrajinskih zvaničnika i policije na te incidente su bile adekvatne, ali pravni postupak mora biti poboljšan pošto je tužilaštvo nastavilo da ih tretira kao prekršaje umesto kao krivična dela. Godišnji izveštaj pokrajinskog ombudsmana za 2011. godinu navodi da se 65 od 1237 žalbi odnosilo na pitanja manjina (5,25%). Zakon o sopstvenim sredstvima Vojvodine, koji zahteva Ustav, još uvek nije usvojen. Ustavni sud je u julu 2012. godine proglasio nevažećim neke odredbe zakona kojim se uređuju nadležnosti Vojvodine.
Što se tiče opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, situacija je i dalje uopšteno stabilna, iako je dolazilo do sporadičnih incidenata. Albansko-srpski odsek za ekonomiju otvoren je u Bujanovcu u oktobru 2011. godine kao deo novosadskog Ekonomskog fakulteta i upisano je 69 studenata. Studentima iz Preševa i Bujanovca odobrene su stipendije za studiranje na novosadskom Univerzitetu. Za školsku 2011. godinu obezbeđeno je više udžbenika na albanskom jeziku. U aprilu 2012. godine, vlada i opštinske vlasti su postigle sporazum o ulaganju u mala i srednja preduzeća u ove tri opštine. Na pozive svojih političkih partija, Albanci su masovno bojkotovali popis stanovništva u oktobru 2011, a delimično i parlamentarne izbore u maju 2012. godine. Albanci i dalje nemaju dovoljno predstavnika u državnoj upravi i lokalnim javnim preduzećima. Ova oblast je i dalje među najsiromašnijim u Srbiji i zahteva dalje zalaganje državnih organa za njen ekonomski razvoj.
Što se tiče Sandžaka, situacija je uopšteno stabilna. Kampanja za parlamentarne i lokalne izbore je bila mirna i nisu zabeleženi incidenti. Partije iz Sandžaka koje su učestvovale na izborima u aprilu 2012. godine potpisale su kodeks ponašanja u toku kampanje, kojeg su se u velikoj meri pridržavale. Bošnjačka zajednica i dalje nije dovoljno zastupljena u lokalnoj samoupravi, sudstvu i policiji. Preporuka Poverenika za zaštitu ravnopravnosti lokalnoj samoupravi iz 2011. godine o obezbeđivanju upotrebe bošnjačkog jezika i latiničnog pisma nije sprovedena. Ombudsman je takođe uputio preporuke u aprilu 2012. godine o obezbeđivanju adekvatne upotrebe bošnjačkog jezika u četiri opštine. Za otvoreno pitanje izbora Saveta bošnjačke nacionalne manjine nije pronađeno rešenje, niti je rešeno pitanje dve sukobljene islamske zajednice. Ova oblast je i dalje veoma nerazvijena, sa visokom stopom nezaposlenosti i nedostatkom odgovarajuće infrastrukture i ulaganja. Neophodno je dalje zalaganje državnih organa za njen ekonomski razvoj.
Položaj romske populacije je donekle poboljšan. Srbija je nastavila da aktivno učestvuje u Dekadi inkluzije Roma 2005 – 2015. i obavezala se na primenu operativnih zaključaka sa seminara EU – Srbija iz juna 2011. o socijalnoj inkluziji Roma. Vlada je u aprilu 2012. godine potpisala Memorandum o razumevanju sa Ombudsmanom i UNHCR-om za pružanje pomoći u vezi sa upisom „pravno nevidljivih lica“ i izmenjen je zakon o vanparničnom postupku u avgustu 2012. godine, što za cilj ima da olakša naknadni upis u matičnu knjigu rođenih. Mera kojom se Romima koji nisu upisani u matične knjige rođenih omogućava upis sa privremenom adresom tek treba da se primeni. Aktivne mere za unapređenje socijalne inkluzije Roma su nastavljene. Broj upisane romske dece u obrazovni sistem je povećan. Zaposleno je 170 romskih pedagoških asistenata i 75 zdravstvenih posrednika. Međutim, stopa napuštanja škole za romsku decu ostaje visoka. Akcioni plan za sprovođenje Strategije za Rome za period 2012 – 2014. godine nije još uvek usvojen. Većina romske populacije živi u nelegalnim naseljima pod teškim uslovima. Preduzeti su neki pozitivni koraci u usklađivanju sa međunarodnim standardima u vezi sa premeštanjem Roma koji su iseljeni iz takvih nelegalnih naselja. Kako bi se u potpunosti usaglasili sa međunarodnim standardima o prisilnom iseljenju, neophodni su dalji stalni napori. Romska populacija, a posebno žene romske nacionalnosti, najviše je diskriminisana grupacija na tržištu rada. Romska manjina se i dalje suočava sa diskriminacijom, socijalnim isključivanjem i visokom stopom nezaposlenosti. Žene i deca romske nacionalnosti su i dalje često žrtve nasilja u porodici, što uglavnom ne prijavljuje.
Prema UNHCR-u, u Srbiji živi oko 66000 izbeglica i 210000 interno raseljenih lica. Broj kolektivnih centara spao je sa 29 na 24. Program podrške opštinama koje pripremaju lokalne akcione planove za poboljšanje statusa izbeglica i interno raseljenih lica je nastavljen i zabeležen je određen napredak u vezi sa stambenom situacijom interno raseljenih lica. Međutim, uslovi života mnogih izbeglica i interno raseljenih lica su i dalje teški. Mnogi su nezaposleni i žive u siromaštvu. Interno raseljena lica koja nemaju lične dokumente su u posebno teškom položaju pošto ne mogu da ostvare svoja osnovna prava.
Uopšteno govoreći, pravni okvir za zaštitu manjina je uspostavljen i uglavnom se poštuje. Učinjeni su određeni pozitivni koraci za poboljšanje položaja manjina, uključujući Rome. Uvedeno je redovno finansijsko izveštavanje za savete nacionalnih manjina. Potrebni su dodatni napori radi obezbeđivanja delotvorne primene zakonskih propisa o manjinama na celoj teritoriji Srbije i rešavanja uočenih nedostataka. Srbija mora da učini više kako bi podržala društveno-ekonomski razvoj Sandžaka i Preševa, Bujanovca i Medveđe. Romi, izbeglice i interno raseljena lica su i dalje suočeni sa teškom situacijom.
2.3. Regionalna pitanja i međunarodne obaveze
Nema otvorenih pitanja u vezi sa poštovanjem Dejtonskog/Pariskog mirovnog sporazuma od strane Srbije. U okviru Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama, u Beogradu je u decembru 2011. godine održana zajednička sednica vlada Srbije i Republike Srpske, što je dovelo do potpisivanja četiri sporazuma o unutrašnjim poslovima, IT, životnoj sredini i poljoprivredi.
Saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (Haški tribunal) i dalje je u potpunosti zadovoljavajuća. Srbija i dalje omogućava neometan i brz pristup dokumentima i svedocima, kao podršku tekućim ili planiranim suđenjima u Haškom tribunalu. U junskom izveštaju tužioca Haškog tribunala Bramerca, izraženo je žaljenje zbog nedostatka postupka protiv mreže pomagača beguncima optuženim pred Haškim tribunalom. Tužilac za ratne zločine pokrenuo je u junu 2012. godine krivični postupak protiv mreže pomagača. Ponovo je pokrenuto i novo suđenje ranije identifikovanoj grupi od 10 ljudi osumnjičenih da su pomagali Ratku Mladiću da izbegne pravdu. Međutim, Srbija mora dodatno da intenzivira napore u vođenju dubljih istraga protiv mreže podrške beguncima da bi se postigli vidljivi rezultati.
Procesuiranje ratnih zločina pred domaćim pravosuđem je nastavljeno uz brojne nove optužbe, prvostepene i konačne presude. Saradnja i razmena informacija sa Hrvatskom i Euleksom se u 2012. godini razvila. Međutim, ozbiljni problemi sa zaštitom svedoka sprečavaju rešavanje osetljivih slučajeva. Preispitivanje optužnica iz 90-ih od strane vojnih sudova u slučaju Hrvatske je okončano i nalazi su razmenjeni sa Hrvatskom. U toku je sličan postupak koji obuhvata razgovore sa Euleksom u vezi sa događajima na Kosovu. Sporazum sa Bosnom i Hercegovinom o razmeni dokaza još nije zaključen.
Politika Republike Srbije u pogledu Međunarodnog krivičnog tribunala u skladu je sa vodećim načelima EU i Zajedničkim načelima EU o integritetu Rimskog statuta. Srbija nema nijedan bilateralni sporazum o imunitetu.
Srbija je ostvarila određeni napredak ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom, ključnim prioritetom navedenim u Mišljenju Komisije o zahtevu Srbije za članstvo. Srbija i dalje osporava jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i aktivno se protivi njegovom priznanju od trećih strana, ali od marta 2011. godine učestvuje u dijalogu sa Prištinom. Tokom tog dijaloga su u februaru 2012. godine postignuti dodatni sporazumi o regionalnoj saradnji i predstavljanju Kosova, te o integrisanom upravljanju administrativnom linijom (IBM), u trci do martovskog zasedanja Evropskog saveta kada je Srbija dobila status kandidata. Primena ovih sporazuma je dugo odlagana. Srbija je najpre donela previše restriktivno interno uputstvo o učešću delegacija Republike Srbije na regionalnim sastancima i uslovima pod kojima će prihvatati učešće Kosova. Ubrzo nakon formiranja nove vlade, u septembru 2012. godine doneto je novo uputstvo koje, u skladu sa daljom primenom, omogućava sveobuhvatnost regionalne saradnje. Srbija je u septembru 2012. godine konačno potpisala tehnički protokol o IBM, ali on tek treba počne da se primenjuje. Ostali sporazumi postignuti tokom ovog dijaloga u periodu između marta i septembra 2011. godine o slobodi kretanja, matičnim knjigama, carinskim pečatima i uzajamnom priznavanju diploma se primenjuju, osim onog o katastru, o čemu Kosovo još nije usvojilo zakon. Kada se radi o sporazumu o slobodi kretanja, neka područja se suočavaju sa tehničkim problemima, kao što su osiguranje vozila i registarske tablice. Prelazi 1 i 31 su i dalje većinom zatvoreni ili samo delimično otvoreni, mada se značajan saobraćaj odvija preko neregulisanih prelaza u Srbiju i iz Srbije.
Srbija je pokazala konstruktivnost time što je prihvatila posredovanja OEBS-a na Kosovu prilikom održavanja svojih parlamentarnih i predsedničkih izbora tamo i što nije raspisala lokalne izbore na Kosovu. Srbija je nastavila da finansira i oddržava svoje strukture, posebno na severnu Kosova, što obuhvata ne samo bolnice i škole, već i opštinske uprave, bezbednosne službe i pravosudne strukture. Saradnja sa Euleksom je poboljšana. Direktni kontakti su olakšali operativnu saradnju. Saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala je poboljšana, ali se mora dalje razvijati u vezi sa nekim konkretnim slučajevima.
Nakon izbora i nakon što je novo rukovodstvo preuzelo vlast, Srbija treba da nastavi sa aktivnim angažovanjem u narednoj fazi dijaloga u cilju postizanja daljeg napretka ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom.
Ostvaren je značajan napredak u vezi sa procesom Sarajevske deklaracije, koji okuplja Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju i čiji je cilj nalaženje održivih rešenja za izbeglice koje su raseljene usled oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji tokom 90-ih. Ove četiri zemlje su u novembru 2011. godine potpisale u Beogradu ministarsku deklaraciju, obnavljajući svoju političku posvećenost zatvaranju ovog poglavlja. One su se dogovorile o Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja kojim se pomaže 27.000 domaćinstava ili 74.000 pojedinaca. Program je radi međunarodne donatorske podrše predstavljen na Sarajevskoj donatorskoj konferenciju u aprilu 2012. godine, a rezultat je bio 265 miliona € koji su obećani. Sprovođenje programa se nalazi u ranoj fazi. Neophodno je nastaviti dobru saradnju između ove četiri zemlje u pogledu svih nerešenih pitanja u procesu, uključujući razmenu podataka i statistiku, ličnu dokumentaciju i penziona prava.
Nerazrešena sudbina nestalih lica u sukobima tokom 90-ih i dalje je humanitarno pitanje na Zapadnom Balkanu. U avgustu 2012. godine bilo je još oko 13.250 ljudi nestalih u sukobima u regionu. Od ovog broja, oko 9.550 slučajeva se odnosi na sukob u Bosni i Hercegovini, oko 1.900 na sukob u Hrvatskoj i više od 1.800 na sukob na Kosovu. Na regionalnom nivou je tokom prošle godine identifikovano 1.100 posmrtnih ostataka. Nedostatak informacija o novim grobnicama i teškoće u identifikaciji eshumiranih ljudskih ostataka i dalje predstavlja ključnu prepreku za razrešavanje slučajeva nestalih lica. Radna grupa kojoj predsedava MKCK i dalje je okvir u kome vlasti Beograda i Prištine vode dijalog i razmenjuju informacije o licima o kojima se ništa ne zna u vezi sa događajima na Kosovu u periodu od 1998. do 1999. godine. Ona se od septembra 2011. godine sastala dva puta i održala dva brifinga za porodice nestalih, dok je samo 45 slučajeva rešeno. Iako skroman, napredak je postignut uglavnom zahvaljujući informacijama koje su dostavili srpski organi vlasti i koje su pribavljene iz međunarodnih arhiva. Što se tiče saradnje između Srbije i Hrvatske, napredak je ograničen. Nije bilo zvaničnih sastanaka bilateralne Komisije za nestala lica. Potrebni si istrajni napori i veća politička posvećenost identifikaciji grobnica i razjašnjavanju sudbine i boravišta ljudi o kojima se još uvek ništa ne zna.
Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi čine suštinski deo procesa približavanja Srbije Evropskoj Uniji. U 2012. godini Srbija je predsedavala Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSJiE), Regionalnom inicijativom za migracije, azil i izbeglice (MARRI), Jadransko-jonskom inicijativom (JJI) i Crnomorskom ekonomskom saradnjom (CES). Ona i dalje igra aktivnu ulogu u Savetu za regionalnu saradnju (RSS), Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), Sporazumu o energetskoj zajednici i Sporazumu o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru. Novi Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju imenovan je na predlog Srbije. Srbija podržava inicijativu za REKOM posvećenu pomirenju, kao i Igmansku inicijativu. Međutim, sporazum o regionalnoj saradnji i predstavljanju Kosova koji je postignut u okviru dijaloga Beograd/Priština nije odmah imao za rezultat lakšu ili sveobuhvatnu regionalnu saradnju. Između marta i avgusta 2012. godine, Srbija je napuštala ili bojkotovala sastanke koji nisu u potpunosti sledili njeno sopstveno tumačenje, ali počev od septembra 2012. godine konačno primenjuje fleksibilniji pristup.
Srbija generalno ima dobre bilateralne odnose sa drugim zemljama u procesu proširenja i sa susednim zemljama članicama EU. U februaru 2012. godine, predsednik Tadić je učestvovao na trilateralnom samitu predsednika Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske na Jahorini, kao i na samitu predsednika Srbije, Hrvatske, Slovačke i Republike Češke u Pragu. Prvi trilateralni sastanak ministara unutrašnjih poslova Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine održan je u aprilu 2012. godine. Međutim, novi srpski predsednik, gospodin Nikolić, dao je u trenutku svog izbora i preuzimanja dužnosti neke izjave koje nisu bile korisne, kao što je ona kojom se poriče kvalifikacija genocida za zločine u Srebrenici. Nekoliko regionalnih lidera je odlučilo da ne prisustvuje inauguraciji novog predsednika. Srbija treba da nastavi da daje pozitivan i konstruktivan doprinos regionalnoj saradnji i pomirenju.
Odnosi sa Albanijom su i dalje dobri. Održano je nekoliko bilateralnih sastanaka visokog nivoa. U aprilu 2012. godine potpisan je sporazum o veterinarskoj saradnji. Sporazum o readmisiji i sporazum o recipročnom kretanju građana takođe su potpisani.
Odnosi sa Bosnom i Hercegovinom su i dalje dobri. Predsednik Skupštine Republike Srbije posetio je Bosnu i Hercegovinu u decembru 2011. godine, ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine posetio je Beograd u martu 2012. godine, a srpski premijer je posetio Sarajevo u septembru 2012. godine. Zatim je predednik Tadić u nekoliko navrata posetio Republiku Srpsku. Demarkacija granica ostaje otvoreno pitanje.
Odnosi sa Hrvatskom su stabilni, bez obzira na brojna nerešena pitanja (npr. demarkacija granice i nestala lica). Ove dve zemlje rade na bilateralnom sporazumu o progonu ratnih zločina. Nije bilo opipljivih rezultata u pogledu demarkacije granice na Dunavu. U novembru 2011. godine, srpska vlada je u podnela pismene podneske u prilog svojoj protivtužbi protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde vezano za tvrdnje o genocidu.
Odnosi sa bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom su i dalje dobri. U decembru 2011. i januaru 2012. godine došlo je do uzajamnih prededničkih poseta koje su protekle u pozitivnoj atmosferi. Potpisani su sporazumi o uslovima putovanja i naknadi za zdravstvenu zaštitu. Nije bilo novih momenata u vezi sa sporom između pravoslavnih crkvi u ove dve zemlje.
Odnosi sa Crnom Gorom su generalno i dalje dobri. Srpski premijer je predvodio visoku delegaciju prilikom posete Podgorici u decembru 2011. godine. Crnogorski predsednik je prisustvovao inauguraciji srpskog predsednika. Dve vlade su potpisale brojne sporazume o sektorskim politikama, sporazum o saradnji u pogledu kontrole vazdušnog saobraćaja i protokol o saradnji u razrešavanju sudbine nestalih lica. Nije bilo novih momenata u vezi sa sporom između pravoslavnih crkvi u ove dve zemlje.
Odnosi sa Turskom su i dalje dobri. Premijeri su se sastali u novembru 2011. godine, a bilo je i nekoliko drugih uzajamnih poseta na ministarskom nivou.
Odnosi Srbije sa susednim zemljama članicama EU, Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom, generalno su i dalje dobri. Srbija i Rumunija su proširile saradnju u pogledu regulisanja statusa svojih nacionalnih i verskih manjina, a u martu 2012. godine su se saglasile o zajedničkoj izjavi u vezi sa Protokolom o drugom zasedanju međuvladine komisije za nacionalne manjine. Rumunija je u različitim kontekstima pokrenula pitanje zaštite manjina u Srbiji kao posebno zabrinjavajuće. Dve zemlje su započele rešavanje tog bilateralnog pitanja putem posredovanja Visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine, kao i u okviru zajedničke bilateralne komisije.
Uopšteno govoreći, Srbija se generalno pridržava svojih međunarodnih obaveza. Srbija i dalje u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (Haški tribunal). Procesuiranje ratnih zločina pred domaćim pravosuđem je nastavljeno. Srbija je zadržala dobar nivo odnosa sa svojim susedima i aktivno učestvovanje u regionalnoj saradnji, prvenstveno predsedavanjem Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSJiE), te brojnim drugim regionalnim inicijativama.
Srbija još uvek treba da ostvari dodatni napredak ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom, ključnim prioritetom navedenim u Mišljenju. U dijalogu sa Prištinom su postignuti novi rezultati, uz sporazume u oblastima regionalne saradnje i predstavljanja, te integrisanog upravljanja administrativnom linijom. Međutim, primena ovih sporazuma je dugo odlagana. Tumačenje Srbije u pogledu sporazuma o regionalnoj saradnji i predstavljanju Kosova je konačno razjašnjeno nakon formiranja nove vlade i, sudeći po inicijalnoj primeni, ono više ne sputava sveobuhvatnost regionalne saradnje. U septembru 2012. godine Srbija je konačno potpisala i tehnički protokol o IBM koji tek treba da počne sa primenom. Primena drugih sporazuma o slobodi kretanja, zemljišnim knjigama, matičnim knjigama, carinskim pečatima i uzajamnom priznavanju diploma generalno je napredovala. Novo rukovodstvo Srbije je istaklo svoju obavezu primene svih sporazuma koji su već postignuti u dijalogu sa Prištinom, kao i započinjanja rešavanja širih političkih pitanja. Ispunjavanje te obaveze je ključno za napredovanje ka narednoj fazi integracije Srbije u EU.
3. Ekonomski kriterijumi
Prilikom razmatranja ekonomskih prilika u Srbiji, pristup Komisije je vođen zaključcima Evropskog saveta iz Kopenhagena iz juna 1993. u kojima se navodi da članstvo u Uniji zahteva postojanje funkcionalne tržišne ekonomije i sposobnost suočavanja sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama u Uniji.
3.1. Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije
Osnove ekonomske politike
U januaru 2012. godine Vlada je dostavila Evropskoj komisiji svoj Ekonomski i fiskalni program (EFP) za period 2012-2014. Projekcije rasta ovog programa su optimistične, naročito za 2012, a verodostojnost njegovih ciljeva je ograničena zastarelim makroekonomskim i fiskalnim scenariom. Korisno bi bilo da program sadrži detaljniji opis mera politike koje vode ka navedenim ciljevima - održivom razvoju zasnovanom na izvozu i investicijama.
Srbija je sklopila predostrožni stend-baj aranžman (SBA) sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u septembru 2011. Okončanje prve revizije je odloženo jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa. Nakon izbora na svim nivoima u maju, nova Vlada se suočava sa izazovom da se hitno pozabavi rastućim fiskalnim debalansima i predstavi i sprovede program sveobuhvatnih strukturnih reformi. Nezavisnost centralne banke je ozbiljno dovedena u pitanje usvajanjem izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS) u avgustu.
Uopšteno govoreći, ekonomske reforme su uglavnom stagnirale u izbornom periodu. Konsenzus o osnovama tržišne ekonomije je veoma očuvan, ali je potrebno da se ponovo osnaži kako bi se unapredile ekonomske performanse i povećala otpornost ekonomije.
Makroekonomska stabilnost
U 2011. godini, realni BDP Srbije je porastao za 1,6%. Tempo oporavka se značajno usporio u drugoj polovini godine i ekonomski pokazatelji ukazuju na dalje slabljenje ekonomije, što pokazuje procenjenih 1,3% u prvom i 0,6% u drugom kvartalu 2012. godine. Osnova rasta u 2011. je bila prilično uska jer su su ključni sektori stagnirali i čak opali. Ovo je naročito primetno u sektorima proizvodnje, nekretnina i poljoprivrede, koji su porasli za manje od jednog procenta, i u trgovini na veliko i malo, koji beleže veliki pad za realnih 5,5% u poređenju sa prethodnom godinom. Prosečan dohodak po glavi stanovnika u standardima kupovne moći porastao je na 35% od proseka u EU u 2011. sa 34% u 2010. Uopšteno govoreći, ekonomski oporavak se pokazao krhkim i ekonomija je ušla u još jednu fazu sužavanja.
Spoljna pozicija Srbije je pogođena usporavanjem ekonomije EU i regiona. Nakonodržavanja stabilnosti na oko 7% BDP-a oko dve godine, deficit tekućegračuna se povećao na oko 9% BDP-a u 2011. i nastavio da raste do dvocifrenog nivoa u prvoj polovini 2012. godine. Veliki pad u tekućim transferima, uglavnom privatnih doznaka, bio je glavni faktor pogoršanja u 2011, dok su trgovinski deficit i deficit neto priliva ostali uglavnom nepromenjeni. Nakon vrhunca 2009-2010, doznake su pale na oko 7% BDP-a, što je nivo koji je bliži njihovom srednjeročnom proseku. U 2011. i izvoz i uvoz robe i usluga su povećani po dvocifrenoj stopi izraženo u evrima. Ipak, trgovinski deficit je i dalje relativno visok sa 17,2% BDP-a i nagli rast izvoza iz poslednje dve godine sada stagnira. Rast izvoza je veoma opao u poslednjim mesecima 2011. godine i čak postao negativan početkom 2012, jer je spoljna potražnja pala i veoma loše vremenske prilike su smanjile opštu privrednu aktivnost u zemlji, pre nego što se neznatno oporavio u drugom kvartalu. Uvoz je takođe pao, ali je nastavio da raste za skoro 6% izraženo u evrima u prvoj polovini godine. Kao rezultat toga, trgovinski deficit se povećao za 15% u tom periodu.
Priliv neto stranih direktnih investicija bio je značajan u 2011, ali je postao negativan u prvoj polovini 2012. godine. Portfolio i drugi investicioni prilivi su se povećali prošle godine, na osnovu značajnih zaduživanja Vlade, dok su banke i ostali sektori smanjili svoje obaveze. U septembru 2011. godine Vlada je emitovala evroobveznicu u vrednosti od 1 milijarde USD sa rokom dospeća od 10 godina. Kratkokoročni komercijalni bankarski dug smanjen je za dve trećine, spustivši tako ukupan kratkoročni dug ispod 3% spoljnog duga. To je doprinelo da se ukupan spoljni dug Srbije smanji na ispod 80% u 2011. U prvoj polovini 2012. banke su nastavile da smanjuju svoje obaveze prema inostranstvu. Međutim, spoljni dug je porastao na 80% BDP-a do kraja jula jer se njegova vrednost povećala usled značajne depresijacije dinara u ovom periodu. U 2011. centralna banka je uspela da značajno poveća svoje rezerve, ali ti dobici su se preokrenuli u 2012. jer su SDI i prilivi portfolio investicija naglo pali i banka je snažno intervenisala kako bi podržala dinar koji je bio u padu. Međutim, do kraja avgusta, devizne rezerve su ostale na podnošljivom nivou, pokrivajući vrednost uvoza za oko sedam meseci. Uopšteno govoreći, spoljno prilagođavanje i dalje nije završeno, uz značajan i rastući trgovinski deficit i deficit tekućeg računa. Spoljno finansiranje je u skorijem periodu oslabilo, ali kratkoročni rizici su ublaženi još uvek obimnim deviznim rezervama i povoljnom strukturom spoljnog duga, sa pretežnim dugoročnim dugom.
U 2011. pokazatelji tržišta rada su opali već treću godinu zaredom i dalje su se pogoršali u 2012. Stopa nezaposlenosti se popela na 25,5% u aprilu, sa 23% u 2011. i 19,2% u 2010. I stopa radne aktivnosti i stopa zaposlenosti su pale na najniži nivo u poslednjoj deceniji. Nezaposlenost je uglavnom strukturalna jer je oko tri četvrtine svih nezaposlenih lica bez posla više od godinu dana. Ekonomski rast u poslednjih godinu dana nije bio pogodan za stvaranje radnih mesta i, prema anketi radne snage, broj zaposlenih ljudi je smanjen za 6%. Zaposlenost je opala čak i u sektorima koji su imali pozitivne stope rasta, što ukazuje na bolju produktivnost radne snage i verovatno na povećanu neformalnu zaposlenost. Državna uprava, prosveta i zdravstvo su izuzetak od ovog šablona i nastavili su da se šire. Zaposlenost je nastavila da opada u prvoj polovini 2012, sa brojem registrovanih zaposlenih koji je opao za 1,5% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Bruto i neto zarade su povećane u proseku za nominalnih 11% u 2011. godine i ostale su na istom nivou u realnom iznosu. Nakon odmrzavanja plata u javnom sektoru početkom 2011, realne zarade su rasle za 2-3% od sredine 2011. Njihov rast se ubrzao do kraja 2011. i u prvoj polovini 2012, najviše zbog osnovnih efekata i naglom usporavanju inflacije. Nakon povećanja od 13% u aprilu, minimalna zarada je dostigla skoro polovinu prosečne zarade.
Uopšteno govoreći, uslovi na tržištu rada su se naglo pogoršali i stvaranje održive zaposlenosti predstavlja veliki izazov.
Okvir monetarne politike ostao je nepromenjen i Narodna banka Srbije je i dalje posvećena obezbeđivanju stabilnosti cena. Izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije usvojene u avgustu 2012. ozbiljno su dovele u pitanje njenu nezavisnost, podrivajući poverenje u monetarnu politiku. Centralna banka je snizila svoju ciljanu inflaciju na kraju godine sa 4,5% u 2011. na 4% u 2012, još uvek u okviru nepromenjenog raspona tolerancije od ±1,5 procentnih poena. Cilj je znatno promašen tokom 2011, uprkos postepenom smanjenju godišnje inflacije na 7% do kraja 2011. u poređenju sa 10,2% prethodne godine. Na inflaciju su uglavnom uticale cene hrane, dok su energenti i transport postali glavni izvori inflatornog pritiska početkom 2012. Pošto su cene hrane postale dosta umerenije i čak padale tokom nekoliko meseci u proleće 2012, inflacija je nastavila da pada dostigavši 2,7% u aprilu, i tako se spustila ispod ciljanog raspona koji je postavio NBS. Centralna banka je smanjila svoju referentnu kamatnu stopu u nekoliko koraka u skladu sa opadajućom inflacijom, od vrhunca od 12,5% u aprilu 2011. do 9,5% u aprilu 2012. Od tada, na osnovu obnovljenog pritiska cena hrane, na koje je uticala letnja suša, inflacija je ponovo porasla, dostigavši 7,9% u avgustu. Kurs dinara u odnosu na evro je ostao uglavnom stabilan tokom druge polovine 2011. godine. Međutim, pod pritiskom je od početka 2012. godine. Politička neizvesnost u vezi sa opštim izborima i formiranjem nove vlade, smanjenim neto deviznim prilivom i sve lošijim performansama budžeta doveli su do depresijacije dinara, i do kraja septembra 2012. on je izgubio oko 10% vrednosti prema evru od početka godine. U svetlu visoke evroizacije privrede i značajnih prolaznih efekata na inflaciju, centralna banka je dosta intervenisala na tržištu. Prodala je više od 1,3 milijarde evra i povećala udeo dinara u deviznim rezervama u pokušaju da obuzda pad dinara. Štaviše, banka je od juna u tri koraka povećala svoju referentnu kamatnu stopu na 10,5%. Uopšteno govoreći, inflacija je bila kolebljiva i opšta neizvesnost, slabiji neto devizni priliv i sve veći budžetski deficit su oslabili dinar.
Fiskalne performanse su se pogoršale. Ukupan budžetski deficit porastao je na 5,0% BDP-a u 2011, sa 4,7% prethodne godine, i u poređenju sa ciljanim deficitom od 4,6% BDP-a u rebalansu budžeta usvojenom u oktobru 2011. Veći deficit od projektovanog rezultat je nižeg ekonomskog rasta i nezadovoljavajućih prihoda, naročito u drugoj polovini godine. Skoro sve kategorije prihoda, sa izuzetkom akciza (zbog porasta efektivnih stopa) i poreza na dobit preduzeća, smanjene su u realnom iznosu. Ukupan prihod je pao za 1,5 procentnih poena na 41,0% BDP-a u 2011, dok su ukupni rashodi smanjeni za 1,2 procentna poena, ali su ostali na visokih 46,0% BDP-a. Većina kategorija rashoda je opala, a najveći pad je zabeležen u subvencijama, socijalnoj pomoći i kapitalnim izdacima. Međutim, trošenje na zarade i penzije je i dalje značajno, ukazujući na veliki debalans u strukturi javnih rashoda. Nakon naglog povećanja javnog duga u prethodnih nekoliko godina, plaćanje kamate za servisiranje dugova je poraslo do 1,4% BDP-a.
Prvobitni Zakon o budžetu za 2012. postavio je za cilj smanjenje deficita na 4,25% BDP- a. Međutim, zbog velikog povećanja troškova u prvoj polovini godine, ciljani deficit je brzo postao nedostižan. U prvih šest meseci, ukupni izdaci su porasli za realnih 8,5%, što je dovelo budžetski deficit na oko 3,3% BDP-a, što je više od 50% više u poređenju sa istim periodom prošle godine. Bilo je velikih realnih povećanja kapitalnih izdataka, subvencija, kupovine robe i usluga i plaćanja kamata. U septembru, novoizabrana vlada je najavila rebalans budžeta za 2012. sa ciljanim godišnjim deficitom od 6,7% BDP-a. Veće prilagođavanje se očekuje na strani prihoda, što bi se kombinovalo sa očekivanim uštedama, uglavnom zbog niže indeksacije zarada i penzija. Međutim, pritisak izdataka u vezi sa trošenjem na penzije, subvencije poljoprivredi i podršku nekim bankama u državnom vlasništvu ugrožavaju postizanje revidiranog, i ne baš ambicioznog, ciljnog deficita za 2012.
Javni dug je nastavio da raste naglo u 2012, zbog sve većeg deficita i depresijacije dinara. Dostigao je 55% BDP-a do kraja jula, daleko iznad zakonom propisanog praga od 45% BDP-a, zahtevajući tako od Vlade da predstavi poseban program za smanjenje duga opet ispod 45% BDP-a u srednjoročnom periodu. Sve lošije fiskalne performanse, između ostalih faktora, bili su okidač za smanjenje dugoročnog kreditnog rejtinga Srbije u avgustu. Uopšteno govoreći, budžetski deficit je u 2011. i dalje bio visok treću godinu zaredom i nastavio je da raste veoma brzim tempom u 2012. Javni dug je otišao iznad zakonom propisanog praga već krajem 2011. i nastavio je da raste u 2012. Usvajanje i sprovođenje hitnih i odlučnih mera konsolidacije, zajedno sa sistemskim reformama javnog sektora kako bi se povratila održivost javnih finansija, ostaje ključni izazov.
Nakon nekoliko godina labave fiskalne politike, fiskalni prostor za ublažavanje daljih potresa u ekonomiji je ograničen i fiskalna održivost je sve više na testu. Odlaganje strukturnih reformi takođe opterećuje budžet i efikasnost reakcija u vidu politike. Visok budžetski deficit je ograničio delotvornost miksa makroekonomske politike i najveći teret prilagođavanja je pao na monetarnu politiku. Štaviše, monetarna politika je i dalje ograničena visokim stepenom evroizacije privrede, što komplikuje postizanje zvaničnih ciljeva projektovanja inflacije i očuvanja finansijske stabilnosti. Uopšteno govoreći, miks politika je relativno neuravnotežen. Labava fiskalna politika i brojne strukturne slabosti preopterećuju monetarnu politiku.
Sadejstvo tržišnih snaga
Liberalizacija cena je stagnirala i čak je delimično preokrenuta. Cene oko 22% robe i usluga u potrošačkoj korpi su regulisane i, za neku robu se drže ispod nivoa koštanja. Država je uvela indirektnu kontrolu cena za određene grupe proizvoda (osnovnih prehrambenih proizvoda). Uredba Vlade, na snazi do kraja 2012, ograničava marže u maloprodaji za ove proizvode na 10%. Vlada je nastavila da direktno kontroliše cene komunalnih usluga, ali takođe i indirektno postavljajući ograničenje na povećanje cena komunalnih usluga i usluga gradskog prevoza koje su pod kontrolom lokalne samouprave. Uopšteno govoreći, država i dalje kontroliše cene u značajnoj meri i liberalizacija cena je zaustavljena.
Uticaj države na privredu je i dalje veliki, takođe i zbog dominantnog udela državnog vlasništva u glavnim sektorima srpske privrede, kao što je energetika (struja i gas), železnički i vazdušni saobraćaj i telekomunikacije. Preduzeća u državnom vlasništvu, koja inače imaju previše zaposlenih, zapošljavaju više od 10% svih zaposlenih kod pravnih lica. Ona prave gubitke od oko 1 milijarde evra ili oko 40% svih gubitaka privrede. Privatizacija preduzeća u društvenom vlasništvu je praktično stala. U 2011. samo dva preduzeća su prodata putem javnog tendera (sa prihodom od prodaje u iznosu od 1 miliona evra i obavezaom ulaganja od 4,3 miliona evra) i dva preduzeća su prodata putem aukcija. Kao rezultat odložene privatizacije, raskida ugovora ili re-naconalizacije, država još uvek ima kontrolu nad brojnim velikim preduzećima u sektoru proizvodnje. Trenutno, portfolio Agencije za privatizaciju se sastoji od 408 preduzeća. Ukupno 171 preduzeće je u procesu restrukturiranja i većina preostalih firmi će biti prodata putem stečaja ili likvidacije.
Početkom 2012, Telekom Srbija, u većinskom državnom vlasništvu, otkupio je ponovo 20% svojih akcija od stranog investitora. Ovom kupovinom, privatizacija 49% Telekoma Srbija iz 1997. je potpuno preokrenuta (29% je već ponovo otkupljeno 2003.). U aprilu mesecu, srpska vlada je odlučila da 6,94% akcija Telekoma Srbija podeli trenutnim i bivšim zaposlenima kompanije, dok je još 15% ponuđeno svim građanima. U još jednoj preokrenutoj privatizaciji, u februaru 2012, srpska vlada je ponovo otkupila od US Steel-a železaru u Smederevu koja je u problemima, za simboličnih 1 USD. Proizvodnja u železari, jednom od glavnih izvoznika i poslodavaca u Srbiji, posle toga je privremeno zaustavljena. Železara je nagomilala velike gubitke poslednjih nekoliko godina, i dok Vlada ne bude u stanju da ponovo privatizuje kompaniju ona će morati da obezbedi bar troškove održavanja, što će biti još jedna obaveza Vlade. Uopšteno govoreći, u teškom privrednom okruženju, proces privatizacije se odvija veoma sporo i čak se delimično preokreće. Održavanje konkurentnog tržišta ostaje i dalje ključni izazov.
Ulazak na tržište i izlazak sa njega
Neki koraci su preduzeti kako bi se olakšao ulazak na tržište. Jedinstveni šalter je dodatno skratio proceduru registracije, koja sada u proseku traje samo dva dana (pet dana je i dalje zakonski maksimum, uz princip "ćutanja administracije" koji je na snazi). Taksa za registraciju je 45 evra i osnivački kapital za osnivanje kompanije sa ograničenom odgovornošću je smanjen sa 500 evra na manje od 1 evra. Osnivanje nove firme je još uvek ozbiljno otežano zbog poteškoća u pribavljanju građevinskih dozvola i proces rešavanja pitanja građevinskih dozvola i zemljišta je i dalje skup i dugotrajan. Regulatorna reforma ("giljotina propisa") je u toku, iako je u poslednje vreme usporena. U pokušaju da se ponovo pokrene, krajem 2011. je usvojena nova Strategija za regulatornu reformu 2011-2014.
Zakon o stečaju je uveo automatski stečaj za preduzeća čiji su računi blokirani određeni period i, od početka 2012, ovaj period je smanjen sa dve godine na jednu. Po ovom zakonu, Narodna banka Srbije je obavezna da dv privrednim sudovima informacije o ovim kompanijama, kako bi mogao da se pokrene stečajni postupak. U prvoj polovini 2012, banka je obavestila sudove o 11.231 preduzeću sa blokiranim računim -oko 50% više nego u istom periodu prethodne godine. Uopšteno govoreći, neki koraci su preduzeti da se pojednostavi i ubrza ulazak na tržište, ali birokratija i poteškoće u dobijanju građevinskih dozvola i dalje predstavljaju veliku prepreku. Stečajni postupak za preduzeća koja su prezadužena je ubrzan.
Pravni sistem
Uspostavljanje registra nepokretnosti i digitalnog sistema za registraciju je završeno. Novi sistem će moći da pruži brze i tačne informacije o vlasništvu nad nepokretnostima, a to bi trebalo da olakša odluke o ugovorima i ulaganju. Propisi o restituciji su usvojeni, ali se tek očekuje testiranje njihovog sprovođenja. Zakon o planiranju i izgradnji i njegove izmene i dopune su dovele do različitosti u tumačenju, pa tako i u sprovođenju na nivou opština, što povećava neizvesnost za investitore. Neujednačena primena zakona, sporo sprovođenje ili nesprovođenje, i povećanje broja raznih administrativnih taksi i dažbina povećavaju neizvesnost i troškove poslovanja. Štaviše, siva ekonomija je i dalje jaka i predstavlja veliku prepreku lojalnoj konkurenciji i razvoju poslovanja. Uopšteno govoreći, pravna predvidivost i sprovođenje sudskih odluka su i dalje slabi. Korupcija i nejasna vlasnička prava i dalje otežavaju ekonomske aktivnosti.
Razvoj finansijskog sektora
Finansijskim sistemom u Srbiji dominira bankarski sektor, koji ima udeo od 92% u ukupnim sredstvima u 2011. Ukupno 33 banke posluju u zemlji, isto kao i prethodne godine. Do kraja marta 2012. strano vlasništvo je poraslo na oko 74% bankarskog sektora i 21 banka koja posluje u Srbiji je u stranom vlasništvu. Pet najvećih banaka predstavlja 47% ukupnih sredstava ovog sektora. Postoji devet banaka u državnom vlasništvu, koje imaju oko 19% udela na tržištu, dok je tržišni udeo domaćih privatnih banaka mali, oko 7%. Od kraja 2011. sredstva bankarskog sektora su porasla za 8,5%, što je bilo približno 94% BDP-a do kraja jula.
Kapitalizacija bankarskog sektora je opala, ali je i dalje visoka. Prosečan koeficijent adekvatnosti kapitala bio je 17,3% u martu 2012, daleko iznad propisanog maksimuma od 12%. Depoziti, od kojih je 75% u stranoj valuti, predstavljaju oko 57% ukupnih obaveza bankarskog sektora. Slično tome, krediti čine nekih 60% imovine bankarskog sektora. Oko 70% kredita su denomirani ili vezani za stranu valutu, uglavnom za evro. Više od polovine svih kredita je odobreno firmama, dok je blizu trećine odobreno domaćinstvima. Pogoršao se kvalitet sredstava banaka, sa bruto koeficijentom neotplaćenih kredita koji je dostigao 20,4%, sa 17,1% prethodne godine. Profitabilnost banaka se pogoršala tokom 2011. i povraćaj na kapital pao je na samo 0,2%. Međutim, ovaj negativan trend je uglavnom prouzrokovan značajnim gubitkom koji je akumulirala Agrobanka. U ovu banku je uvedena prinudna uprava krajem 2011. nakon što je centralna banka ustanovila da nivo kapitala banke nije u skladu sa stepenom rizika koji je banka preuzela. Finansijska situacija Agrobanke se nije poboljšala i u je maju centralna banka oduzela dozvolu ovoj banci i odobrila dozvolu za rad novoosnovanoj Novoj Agrobanci, koja je preuzela sve obaveze i deo potraživanja stare banke. Novu banku su delom dokapitalizovali Agencija za osiguranje depozita i država. Nakon propasti Agrobanke, centralna banka je u avgustu preduzela dodatne mere da poveća nadzor nad bankarskim sistemom, fokusirajući se naročito na banke sa značajnim udelom kastodi računa i državnog vlasništva. Uopšteno govoreći, bankarski sektor je i dalje dobro kapitalizovan i likvidan, ali sve slabija privreda i dinar ukazuju na sve veći rizik od daljeg pogoršanja kvaliteta kreditnog portfolia. Nadzor nad bankama je pooštren, nakon otkrivanja značajnih gubitaka u jednoj od manjih banaka.
Osnovni indeks BelexLine Beogradske berze opao je za oko 20% u 2011. Ovaj negativan trend se nastavio i u prvih devet meseci 2012. i indeks je izgubio dodatnih 10,6%.
Krajem 2011, 28 osiguravajućih društava je poslovalo u Srbiji, u odnosu na 26 u prethodnoj godini. Ukupno 21 kompanija je u većinskom stranom vlasništvu, dok se sedam oslanjaju na preovlađujući domaći kapital. Udeo sektora osiguranja u ukupnom finansijskom sektoru se blago povećao na 4,4% u 2011. Godišnji rast premija ostao je na skromnih 1,4%, što je pad u odnosu na rast od 5,6% u 2010. Tržištem je dominirao segment neživotnog osiguranja, koji čini 83% od ukupnog osiguranja. Uopšteno govoreći, uloga nebankarskog finansijskog sektora ostaje zanemarljiva.
3.2. Kapacitet za suočavanje sa pritiscima konkurencije i tržišnim snagama iz EU
2 Postojanje funkcionalne tržišne privrede
Sa porastom unutrašnjeg i spoljnog debalansa ekonomski oporavak je u zastoju, a makroekonomska stabilnost je oslabila. Kašnjenje reformi i usporavanje ekonomije izbacili su na videlo i dodatno pogoršali strukturne slabosti kao što su niska stopa zaposlenosti i nepredvidive cene i devizni kurs. Prisustvo države i njen uticaj na ekonomiju i dalje su značajni, čak su i porasli. Privatni sektor se i dalje suočava s velikim preprekama. Ključni zakoni postoje, ali vladavina prava i je dalje slaba. Uopšteno govoreći, funkcionisanje tržišnih mehanizama otežavaju deformacije, preveliko mešanje države i pravna nesigurnost.
Ljudski i fizički kapital
Trenutno još uvek postoji veliki jaz između potražnje za kvalifikovanom radnom snagom i ponude pri čemu je ponuda u nekim profesijama prevelika, a u nekima nedovoljna. Stopa upisa u osnovne i srednje škole je visoka i vremenom raste. Broj visoko obrazovanih ljudi je mali (trenutno 6.5% stanovništva), ali se prema nacrtu Strategije obrazovanja do 2020. godine predviđa nagli porast tokom ove decenije. Važni elementi strategije su uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja i planovi da se izvrši reforma strukovnog obrazovanja kako bi bolje odgovorilo potrebama tržišta rada. Kao podršku ostvarenja svojih ciljeva, Strategija predviđa porast javne potrošnje na obrazovanje do 6% BDP-a u 2020. godini u odnosu na 4,2% 2011. godine. Uopšteno govoreći, treba preduzeti dalje korake na sprovođenju Strategije reforme sistema obrazovanja i obuke kako bi se poboljšali njeni rezultati i bolje odgovorilo na potrebe tržišta rada.
Srbiji su i dalje potrebna značajna ulaganja kako bi unapredila i poboljšala svoju fizičku infrastrukturu. Državna ulaganja su bila ograničena teškom budžetskom situacijom i pala su na 3,5% BDP-a. Ipak, napredovali su radovi na većim saobraćajnim koridorima (kao što je panevropski Koridor H), doduše sporo, ali zaostaju investicije van glavnih koridora. Energetska efikasnost i dalje je na niskom nivou i potrebna su dalja ulaganja u energetsku infrastrukturu, posebno u proizvodnju i distribuciju energije. Neto SDI su se više nego udvostručile u 2011. godini, dostigavši 5,8% BDP. Veliki udeo priliva u jednoj investiciji koja nije bila grinfild investicija u sektoru maloprodaje i deo preostalog priliva pomogle su budžetske subvencije. Pored trgovine, druga dva sektora koja su privukla najviše SDI bili su proizvodni i sektor finansija i osiguranja. Uopšteno govoreći, potrebna su velika ulaganja u fizičku infrastrukturu. Državna ulaganja su bila ograničena rastućim budžetskim deficitom, a SDI su uglavnom usmeravane na netrgovinske sektore.
Struktura sektora i preduzeća
Udeo poljoprivrede i industrije malo se pomakao u 2011. godini, dostigavši 10,4% odnosno 27,7% ukupne dodate vrednosti, dok je udeo usluga pao sa 63,0% na 61,9%. Stopa zapošljavanja je pala u sva tri sektora, ali je pad bio značajniji u sektoru poljoprivrede njen udeo u ukupnoj stopi zapošljavanja pao je sa 21,5% u aprilu 2011. na 20,4% u aprilu 2012. godine. Udeo industrije uglavnom je ostao nepromenjen, a zapošljavanje u službama je poraslo na 53,4% ukupne stope. Slaba poreska politika i slaba politika javnih rashoda, te slabosti u sprovođenju zakona, uključujući i borbu protiv korupcije, i dalje podstiču razvoj povećeg neformalnog sektora. Uopšeno govoreći, ekonomijom i dalje dominiraju usluge, a udeo poljoprivrede je još uvek značajan. Neformalni sektor predstavlja veliki izazov.
Uticaj države na konkurentnost
Državne subvencije su 2011. godine bile za 6% više nego 2010. godine i iznosile su 2,6% BDP-a. Od ukupne državne pomoći koja je odobrena 2011. godine samo je 16,3% bilo u vidu horizontalne pomoći, 41,1% za regionalnu pomoć, 22,1% za sektorsku pomoć, a 20,5% je otišlo poljoprivredi. Jedva da je bilo ikakve državne pomoći za oblast obuke i oblast istraživanja i razvoja. Veći deo pomoći dodeljen je u vidu subvencija (skoro 60%) i poreskih podsticaja (31% ukupne pomoći). Monopolističke strukture pod kontrolom države još uvek postoje u brojnim sektorima (npr. u energetici, saobraćaju, infrastrukturi, poštanskim uslugama, telekomunikacijama, radiodifuziji, poljoprivredi i životnoj sredini) i država je nastavila obilno da subvencioniše saobraćajni sektor, koji je dobio skoro petinu ukupne pomoći. Uopšteno govoreći, država nastavlja značajno da utiče na konkurentnost tako što obezbeđuje značajne subvencije u najrazličitijim oblicima.
Ekonomska integracija sa EU
EU je i dalje glavni trgovinski partner Republike Srbije, sa učešćem od oko 57,7% u ukupnom izvozu zemlje i 55,6% u njenom ukupnog uvozu u 2011. godini. Dok je udeo izvoza u EU donekle porastao, udeo uvoza je malo opao. Učešće država potpisnica CEFTA u trgovini Srbije palo je 2011. godine na 14% u odnosu na 14,8% 2010. godine. Udeo neto priliva SDI iz EU u ukupnom neto prilivu SDI dostigao je 2011. godine 88%. Stvarni rast plata, sa 0,3% u 2011. godini, znatno je manji od prosečnog rasta produktivnosti rada, zbog čega je pala stvarna jedinična cena rada. U realnim efektivnim iznosima (gde je usled inflacije došlo do deflacije), 2011. godine došlo je do apresijacije dinara za 4,4%. Međutim, do kraja jula 2012. godine, realni efektivni kurs dinara oslabio je za 8%. Uopšteno govoreći, trgovinska integracija sa EU ostala je na viskom nivou.
4. SPOSOBNOST PREUZIMANjA OBAVEZA KOJE PROISTIČU IZ ČLANSTVA
Ovaj deo analitičkog izveštaja sadrži analizu sposobnosti Republike Srbije da preuzme detaljne obaveze članstva, tj. pravne tekovine EU navedene u Ugovorima, sekundarnom zakonodavstvu i politikama Unije. U njemu se takođe analizira administrativni kapacitet Srbije za sprovođenje pravnih tekovina EU. Analiza prati strukturu 33 poglavlja na koja su podeljene pravne tekovine EU. U svakom sektoru Komisija ocenjuje postignuti napredak u posmatranom periodu i rezimira ukupni nivo priprema zemlje.
4.1. Poglavlje 1: Slobodno kretanje robe
Što se tiče opštih načela, nije bilo napretka. Nije nastavljeno usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa članovima 34. do 36. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije i sa odgovarajućom sudskom praksom Evropskog suda pravde.
Kada je reč o horizontalnim merama, ostvaren je neznatan napredak. Usvojen je zakonodavni okvir zajedno s načelima i horizontalnim pravnim aktima EU. Međutim, neophodno je obezbediti punu usklađenost horizontalnog zakonodavnog okvira. Takođe treba dovršiti celokupan zakonodavni okvir usvajanjem preostalih podzakonskih akata za sprovođenje u oblasti metrologije. Dva podzakonska akta za sprovođenje u oblasti metrologije usvojena su juna 2012. godine: o hitnim merenjima i o uslovima za verifikaciju mernih instrumenata. Administrativne kapacitete treba unaprediti, posebno kada je reč o stručnom usavršavanju u oblasti metrologije. Još uvek nije usvojena dugoročna Strategija razvoja infrastrukture kvaliteta za relevantne institucije horizontalnog sektora.
Postignut je značajan napredak u oblasti standardizacije. Do septembra 2012. godine Institut za standardizaciju Srbije (ISS) usvojio je oko 80% evropskih standarda (EN) neophodnih za članstvo u Evropskom odboru za standardizaciju (CEN) i Evropskom odboru za elektrotehničku standardizaciju (CENELEC), koje će Institut primenjivati kako bi postao član 2013. godine. Ukupan broj standarda koji se primenjuju kao nacionalni bio je 18.294; broj CEN standarda bio je 11.875, broj CENELEC standarda 5.231 i broj ETЅ1 standarda 260, ukupno 17.366 standarda. Povučeno je 6.395 spornih srpskih standarda. ISS ima 250 tehničkih odbora. Broj stalno zaposlenih povećan je sa 62 na 64. ISS je dobio ovlašćenja za sisteme upravljanja bezbednošću informacija i sisteme upravljanja kvalitetom prema EN ISO standardima. Unapređeni su ukupni administrativni kapaciteti Instituta.
Nije bilo posebnog napretka u oblasti procene usaglašenosti.
Ostvaren je značajan napredak u oblasti akreditacije. Akreditaciono telo Srbije (ATS) postalo je punopravni član Evropskog udruženja za akreditaciju (EA) u maju 2012. godine, Međunarodnog akreditacionog foruma (IAF) u decembru 2011. i Međunarodnog udruženja za akreditaciju laboratorija (ILAC) u maju 2012. godine. Dobilo je status potpisnice multilateralnog sporazuma EA u oblastima laboratorija za testiranje, laboratorija za kalibraciju, medicinskih laboratorija, inspekcijskih organa i sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda. Takođe je proširilo obim akreditacije. Akreditaciono telo Srbije trenutno ima 35 stalno zaposlenih, ali mu je potrebno još kadrova. Na kraju posmatranog perioda Republika Srbija je imala 473 akreditovana tela za procenu usaglašenosti.
U oblasti metrologije ostvaren je neznatan napredak. Republika Srbija još uvek nije uskladila svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU po pitanju prethodno upakovanih proizvoda i mernih jedinica. Opšti zakonodavni okvir postoji, ali još uvek nisu usvojeni svi podzakonski akti za sprovođenje. U skladu sa Zakonom o metrologiji, Direkcija za mere i dragocene metale (DMDM) Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja nudi usluge distribucije vremena preko Interneta kao nacionalno referentno telo Republike Srbije za kalibraciju vremena. Direkcija je takođe povećala broj usluga mogućnosti kalibracije i merenja, koje su objavljene u bazi podataka Biroa za tegove i mere (BIPM). Direkcija je povećala broj zaposlenih sa 120 na 126.
U oblasti tržišnog nadzora ostvaren je napredak. Usvajanjem okvirnog zakona za nadzor tržišta ova oblast približila se horizontalnim pravnim aktima EU iz 2008. godine. Određeno je novo kontakt mesto za RAPEX, sistem brzog uzbunjivanja EU. Unapređena je saradnja različitih tržišnih inspekcija formiranjem zajedničkog tela za nadzor hemikalija, koje čine predstavnici Tržišne inspekcije, Sanitarne inspekcije, Inspekcije za zaštitu životne sredine i Agencije za hemikalije. Osnovan je Savet za bezbednost proizvoda i počeo je sa radom u jesen 2011. godine, a čine ga predstavnici državnih organa, privrednih komora i grupa za zaštitu potrošača. Međutim, tržišni nadzor je i dalje veoma fragmentisan i mora se konsolidovati. Takođe, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda mora se još usaglasiti sa relevatnim pravnim tekovinama EU.
Ostvaren je slab napredak kada je reč o zakonodavstvu „starog pristupa“ u oblasti proizvoda. Republika Srbija još uvek nije uskladila svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u oblasti prethodno upakovanih proizvoda, mernih jedinica i emisije zagađujućih materija iz nedrumskih vozila. Usklađivanje zakonskih propisa o proizvodima od kristalnog stakla i o tekstilnim proizvodima i obući odloženo je za 2013. odnosno 2014. godinu.
Što se tiče zakonodavstva „novog i globalnog pristupa“ u oblasti proizvoda, postignut je napredak. Republika Srbija treba da nastavi usklađivanje zakonodavstva u oblasti mernih instrumenata, neautomatskih vaga, bezbednosti igračaka, građevinskih proizvoda, žičara, plovnih objekata za rekreaciju i buke koju emituje oprema koja se upotrebljava na otvorenom prostoru.
Nije zabeležen napredak u oblasti proceduralnih mera. Zakonodavstvo Republike Srbije treba uskladiti sa pravnim tekovinama EU u oblasti vatrenog oružja za civilnu upotrebu i u oblasti povraćaja kulturnih dobara koja su nezakonito uklonjena sa teritorije država članica EU.
Zaključak
Postignut je izvestan napredak u oblasti slobodnog kretanja robe. Standardi EU i dalje se usvajaju i Akreditaciono telo Republike Srbije postalo je punopravni član EA. Republika Srbija postigla je napredak u oblasti zakonodavstva koje se odnosi na proizvode. Tržišni nadzor i dalje je veoma fragmentisan. Sprovođenje zakona, administrativni kapaciteti i koordinacija rada institucija moraju se unaprediti. Ukupno, ostvaren je umeren napredak u pripremama u oblasti slobodnog kretanja robe.
4.2. Poglavlje 2: Sloboda kretanja radnika
Nije bilo napretka u oblasti pristupa tržištu rada. Skupština još uvek nije usvojila Zakon o zapošljavanju stranaca.
Zabeležen je slab napredak kada je reč o budućem učešću u sklopu mreže EURES (Evropske službe za zapošljavanje). Još uvek nije formirana nacionalna baza podataka o otvorenim radnim mestima.
Ostvaren je izvestan napredak u oblasti koordinacije sistema socijalnog osiguranja. Skupština je odobrila sporazum s Bugarskom u decembru 2011. godine. Potpisani su sporazumi s Austrijom u januaru 2012. godine, a sa Slovačkom u martu 2012. godine. Uspostavljen je elektronski sistem razmene informacija među bivšim jugoslovenskim republikama, mada trenutno funkcioniše samo sa Slovenijom.
Međutim, resursi državne uprave i dalje su ograničeni i sprečavaju razvoj u oblasti jačanja kapaciteta ustanova za socijalno osiguranje.
Nije zabeležen nikakav pomak po pitanju Evropske zdravstvene knjižice.
Zaključak
Ostvaren je izvestan napredak u oblasti slobode kretanja radnika, posebno u vezi sa koordinacijom sistema socijalnog osiguranja. Međutim, neophodan je dalji napredak i pripreme za buduće učešće u EURES-u moraju se ubrzati. Ukupno, ostvaren je umeren napredak u pripremama u ovoj oblasti.
4.3. Poglavlje 3: Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga
Kada je reč o pravu poslovnog nastanjivanja postignut je izvestan napredak, posebno u vezi sa registracijom u privredne registre. (Vidi Poglavlje 6 -Zakon o privrednim društvima)
Nije bilo napretka u oblasti slobode pružanja prekograničnih usluga. Republika Srbija treba da uskladi svoje zakonodavstvo s Direktivom o uslugama. Smanjeni su kapaciteti uprave nadležne za sektor usluga.
U oblasti poštanskih usluga nije zabeležen napredak. Državni poštanski operater još uvek treba korporatizovati, a njegove operativne procese osavremeniti. Administrativni kapaciteti regulatornog tela, Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS), moraju se ojačati, posebno njena sposobnost da nadzire sprovođenje regulatornog okvira.
Nije bilo napretka u oblasti međusobnog priznavanja stručnih kvalifikacija. Srbija još uvek nije usvojila zakonske propise o priznavanju stručnih kvalifikacija za regulisane profesije.
Zaključak
Postignut je neznatan napredak u oblasti prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja prekograničnih usluga. Neophodno je uložiti napore za usaglašavanje zakonodavstva u oblasti slobode pružanja usluga i na jačanju administrativnih kapaciteta i međuinstitucionalne saradnje. Tek predstoji potpuno usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti poštanskih usluga. Ukupno, Srbija je postigla umeren napredak u oblasti prava na osnivanje i slobode pružanja usluga.
4.4 Poglavlje 4: Slobodno kretanje kapitala
Srbija je postigla napredak u oblasti kretanja kapitala nakon što je Narodna banka Srbije (NBS) donela podzakonska akta za sprovođenje na osnovu izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju iz maja 2011.. Ovim odlukama dalje se liberalizuje nekoliko vrsta međunarodnih transakcija. Obaveza prijavljivanja investicija u inostranstvu Ministarstvu ekonomije ukinuta je februara 2012.
Međutim, i dalje postoje neka ograničenja, uključujući ona koja se odnose na kratkoročne kapitalne poslove i sticanje prava svojine na nepokretnostima. Strana fizička i pravna lica ne mogu biti vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Građevinsko zemljište – i nekretnine na tom zemljištu – mogu biti u svojini stranih fizičkih i pravnih lica, ali samo pod uslovom da postoji reciprocitet sa matičnom zemljom kupca.
Nikakav napredak nije postignut u oblasti platnih sistema. Zakonodavstvo Srbije u najvećoj meri tek treba uskladiti sa pravnim tekovinama EU.
Izvestan napredak je postignut u borbi protiv pranja novca. Uprava za sprečavanje pranja novca (USPN) redovno učestvuje na sastancima Grupe Egmont i Manivala. Ona je decembra 2011. potpisala sporazum sa Komisijom za hartije od vrednosti o razmeni informacija u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Ona je takođe novembra odnosno decembra 2011. potpisala memorandume o razumevanju sa finansijskim obaveštajnim jedinicama Mađarske i Estonije, a jula 2012. i sa odgovarajućim jedinicama Australije, Belorusije, Finske i Kolumbije. USPN je donela smernice za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Marta 2012. uvela je novu unutrašnju organizaciju kako bi optimizirala svoje analitičke i nadzorne kapacitete. Međutim, njeni kapaciteti nisu ojačani. Broj njenih zaposlenih stagnira, nisu obezbeđene odgovarajuće prostorije, a plan za osnivanje centra za obuku još uvek nije sproveden.
Zaključak Postignut je izvestan napredak u oblasti kretanja kapitala, mada pretežno usmeren na liberalizaciju kapitalnih transakcija. Potrebni su dalji napori da bi se sa zakonodavstvo u oblasti kratkoročnih kapitalnih poslova, nekretnina i platnih sistema uskladilo sa pravnim tekovinama EU. Izvestan napredak je postignut u borbi protiv pranja novca. Sprovođenje u ovoj oblasti treba intenzivirati. U celini posmatrano, Srbija je umereno napredovala u oblasti slobodnog kretanja kapitala.
4.5. Poglavlje 5: Javne nabavke
Izvestan napredak je postignut u pogledu opštih načela.Zakon o javno-privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama donet je novembra 2011. Njime se JPP po prvi put uvodi kao pravni instrument u pravni sistem Srbije. Ovim zakonom se takođe osniva međuresorska Komisija za javno-privatno partnerstvo (KJPP) kao kolektivno savetodavno telo. Međutim, državna strategija za unapređenje sistema javnih nabavki uglavnom tek treba da se sprovede.
Postignut je ograničen napredak u pogledu dodele javnih ugovora.U vršenju svoje nadzorne funkcije, Uprava za javne nabavke (UJN) otkrila je nepravilnosti u pregovaračkim postupcima u vrednosti od preko 28 miliona evra 2011. i 68 miliona evra u prvoj polovini 2012. KJPP je počela sa radom marta 2012, a pomoć joj pruža tehnički sekretarijat od troje zaposlenih iz Ministarstva finansija i privrede. Međutim, još uvek nema podzakonskih akata za sprovođenje, a zaposlene Ministarstva finansija i privrede treba obučiti u oblasti dodele ugovora o JPP. U Sektoru za javne nabavke pri Ministarstvu finansija i privrede, koji je odgovoran za zakonodavne inicijative, broj zaposlenih je povećan sa 2 na 6.
Međutim, administrativni kapaciteti budžetske inspekcije Ministarstva finansija i privrede, zadužene za praćenje primene zakona o javnim nabavkama, moraju se ojačati kako bi bila u stanju da delotvorno prati brojne otkrivene nepravilnosti. U celini posmatrano, nadležni organi u postupcima javnih nabavki ne preduzimaju dovoljno često odgovarajuće mere u slučajevima utvrđene zloupotrebe javnih sredstava. Sve u svemu, institucionalna saradnja u ovoj oblasti je slaba i mora se ojačati.
Solidan napredak je postignut u pogledu sistema pravnih lekova. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki („Republička komisija“), koja je drugostepeni organ za razmatranje postupaka dodele javnih ugovora, u znatnoj meri je ojačala svoje administrativne kapacitete i sposobnost za sprovođenje propisa. Broj njenih zaposlenih je povećan sa 9 na 38 i preseljena je u nove, dobro opremljene prostorije. Stupanjem na snagu Zakona o JPP i koncesijama, Republička komisija je dobila dodatne nadležnosti da odlučuje u postupcima žalbi na dodelu JPP i koncesija. Navodi se praćenje i kontrola sprovođenja odluka Republičke komisije i prijavljivanje slučajeva nepoštovanja propisa nadležnim državnim organima. Republička komisija je počela da deluje transparentnije tako što objavljuje svoje odluke i ustanovila je novu internet stranicu. Međutim, u celini posmatrano, rad Republičke komisije je još uvek u povoju. Ona treba da izgradi solidne rezultate u praksi primene tako što bi obezbedila da se njene odluke sprovode u delo.
Zaključak
Učinjen je izvestan napredak u oblasti javnih nabavki, posebno kada je reč o javno- privatnim partnerstvima. Srbija mora činiti stalne napore na sprovođenju svog zakonodavnog okvira o javnim nabavkama, posebno da bi se izbegle nepravilnosti prilikom korišćenja pregovaračkog postupka Mora se obezbediti delotvorna saradnja između glavnih učesnika, uključujući revizorske i pravosudne institucije. Moraju se znatno ojačati rezultati na sprovođenju propisa i administrativni kapaciteti budžetske inspekcije Ministarstva finansija zadužene za nadzor nad javnim nabavkama. U celini posmatrano, u oblasti usklađivanja javnih nabavki zabeležen je umeren napredak.
4.6. Poglavlje 6: Pravo privrednih društava
U oblasti prava privrednih društava ostvaren je solidan napredak. Paket novih zakona i izmena i dopuna postojećih donet decembra 2011. uređuje osnivanje, organizovanje i prestanak rada privrednih organizacija, uključujući i njihovo registrovanje i postupak koji sprovodi Agencija za privredne registre. Ovim novim odredbama znatno je snižen iznos kapitala potreban za osnivanje društava sa ograničenom odgovornošću. Novo zakonodavstvo bi trebalo da pojednostavi poslovno okruženje i da ga dalje usaglasi sa zakonodavstvom EU, čime bi se olakšalo osnivanje novih preduzeća.
Agencija za privredne registre nastavlja da efikasno vodi registar privrednih subjekata.
Nije zabeležen nikakav napredak u oblasti računovodstva i revizije privrednih društava. Tek treba da bude postignuto potpuno usaglašavanje sa Osmom Direktivom o pravu privrednih društava i sa pravnim tekovinama EU u oblasti nezavisnog javnog nadzora, osiguranja kvaliteta i ispitivanja.
Zaključak
Znatan napredak je postignut u oblasti prava privrednih društava zahvaljujući stupanju na snagu novog zakona februara 2012. i donošenju više izmena i dopuna tog zakona. Kada je reč o računovodstvu i reviziji privrednih subjekata, treba intenzivirati napore u oblasti nezavisnog javnog nadzora, osiguranja kvaliteta i ispitivanja. U celini posmatrano, u oblasti prava privrednih društava postignut je znatan napredak.
4.7 Poglavlje 7: Pravo intelektualne svojine
U oblasti autorskih i srodnih prava ostvaren je znatan napredak. Zakon o autorskim i srodnim pravima izmenjen je i dopunjen decembra 2011. kako bi se dalje uskladio sa pravnim tekovinama EU. Podzakonski akt za sprovođenje Zakona o optičkim diskovima donet je marta 2012. u cilju smanjenja visoke stope piraterije. Komisija za autorska i srodna prava počela je da donosi odluke o naknadama u slučajevima kada nije postignut nikakav dogovor sa organizacijama za kolektivno upravljanje pravima.
Dobar napredak je takođe postignut u odnosu na zakonodavni okvir o pravima industrijske svojine. Zakon o zaštiti poslovne tajne donet je septembra 2011. Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti izmenjen je i dopunjen novembra 2011, čime je omogućeno da Srbija otpočne postupak za pridruživanje Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV). Novi Zakon o patentima donet je decembra 2011. On predstavlja dalje usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU. Međutim, Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola iz 2009. godine još uvek treba dodatno uskladiti sa pravnim tekovinama EU.
Izvestan napredak zabeležen je u oblasti sprovođenja propisa. Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS) sproveo je veliki broj obuka za državne agencije za sprovođenje propisa i organizovao promotivne aktivnosti za zainteresovane strane. Još uvek nije pronađeno rešenje za pitanje dugoročne finansijske održivosti ZIS. Uprava carina Srbije razvila je IT kapacitete za korišćenje u zaštiti prava intelektualne svojine. Povećan je nivo falsifikovane robe koje je zaplenila. Ukinuta je administrativna taksa na podnošenje zahteva za zaštitu prava intelektualne svojine, što je dovelo do povećanja broja zahteva. Tokom 2011. Poreska uprava je, u saradnji sa nosiocima prava intelektualne svojine, bila angažovana na uspostavljanju tri registra (proizvođača, distributera i softvera), kako bi olakšala svoj rad i provere. Tržišna inspekcija Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija dobila je na upotrebu dvanaest skladišta širom Srbije za smeštaj krivotvorenih i piratskih proizvoda. Broj dobara koja su oduzeta u prvoj polovini 2012. znatno je porastao u odnosu na 2011.
Međutim, smanjio se broj provera koje je izvršila Poreska uprava. Još uvek nedostaju mehanizmi formalne saradnje između institucija zaduženih za zaštitu prava intelektualne svojine. Učešće privrednih subjekata i potrošača u sprečavanju krivotvorenja i piraterije i dalje je ograničeno.
Što se tiče sudske zaštite prava intelektualne svojine, i dalje je potrebno izmeniti i dopuniti Zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova u Srbiji, kako bi se sudijama omogućilo da se specijalizuju, a da se predmeti koji se odnose na prava intelektualne svojine koncentrišu u ograničenom broju sudova. Treba obezbediti dalju specijalizaciju tužilaca, sudija i sudskih veća koja rešavaju predmete u oblasti prava intelektualne svojine.
Zaključak
Ostvaren je dobar napredak na usaglašavanju prava intelektualne svojine Srbije sa pravnim tekovinama EU. Nacionalna strategija u oblasti prava intelektualne svojine za period 2011–2015. se sprovodi i kapaciteti su ojačani. I dalje je potrebno uspostaviti mehanizme formalne koordinacije i saradnje između institucija zaduženih za zaštitu prava intelektualne svojine. Treba obezbediti specijalizaciju tužilaca, sudija i sudskih veća koja rešavaju predmete u oblasti prava intelektualne svojine. U celini posmatrano, usaglašavanje u oblasti prava intelektualne svojine je unapređeno.
4.8 Poglavlje 8: Konkurencija
Može se izvestiti o izvesnom napretku u oblasti borbe protiv monopola i koncentracija. Doneta su podzakonska akta kojima se pravila konkurencije primenjuju na udruženja preduzeća i za otkrivanje nameštenih ponuda u postupcima javnih nabavki. Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) počela je da primenjuje program oslobođenja od obaveze iz mera zaštite konkurencije (leniency programme) za strane uključene u kartelne sporazume. KZK je donela pet rešenja o restriktivnim sporazumima i jedno rešenje o zloupotrebi dominantnog položaja. Donela je i pet rešenja o novčanim kaznama. Odobrila je 73 koncentracije u skraćenom postupku i sprovela jednu istragu u kojoj je zabranila koncentraciju u sektoru proizvodnje šećera. Ovo negativno rešenje o koncentraciji, kao i rešenje o zloupotrebi dominantnog položaja doneto 2009, poništeno je na osnovu prigovora zbog proceduralnih razloga i vraćeno KZK na ponovno odlučivanje. KZK je završila sektorsku analizu tržišta nafte oktobra 2011, a avgusta 2012. pokrenula analizu u sektoru mleka.
KZK je unapredila svoje nadležnosti u oblasti upravnog i procesnog prava. Svoje kapacitete je ojačala zapošljavanjem troje ekonomista. Uspostavljena je međunarodna saradnja sa više srodnih organa za zaštitu konkurencije. KZK je takođe zaključila sporazume o saradnji sa regulatornim telima u pojedinim sektorima, kao što su RATEL i Agencija za energetiku.
Međutim, Zakon o zaštiti konkurencije i dalje sadrži nedostatke koje treba ispraviti u budućnosti, a kratak rok zastarelosti od tri godine i činjenica da KZK mora plaćati kamatu na novčane kazne koje su poništene po prigovoru nisu najmanji među njima. Takođe bi se mogao produžiti rok za detaljno ispitivanje koncentracija. Pored toga, sektorske uredbe o regulisanju cena donete bez prethodne konsultacije sa KZK mogu ugroziti delotvornost politike konkurencije u Srbiji. Finansijski plan KZK za 2012. donela je Vlada novembra 2011. Međutim, povećanje broja zaposlenih predviđeno tim planom nije ostvareno zbog nedostatka kancelarijskog prostora. Sa 31 zaposlenim, kapaciteti KZK su i dalje nedovoljni. Takođe treba ojačati kapacitete pravosuđa za ocenjivanje složenih slučajeva konkurencije. Mora se intenzivirati izgradnja kapaciteta i propagandne aktivnosti u pravosuđu, kao i kod drugih državnih organa čije su znanje i svest o prednostima politike konkurencije ograničeni.
Ostvaren je izvestan napredak u oblasti državne pomoći. Prvi sveobuhvatan izveštaj o državnoj pomoći usvojen je septembra 2011. Pored toga, Vlada je usvojila i spisak programa državne pomoći koje treba uskladiti sa pravnim tekovinama EU. Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći izmenjena je i dopunjena decembra 2011. kako bi se njeno područje primene proširilo na javna preduzeća. Broj prijavljenih mera državne pomoći znatno je povećan zahvaljujući višem nivou svesti kod relevantnih davalaca državne pomoći na svim nivoima vlasti. Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP) donela je 148 rešenja, uključujući 78 zaključaka o naknadnom postupku kontrole. Osam postupaka naknadne kontrole pokrenuto je po službenoj dužnosti.
Međutim, potrebni su dalji napori kako bi se obezbedilo da davaoci pomoći prijavljuju svoje projekte pre nego što državna pomoć bude isplaćena i osiguralo blagovremeno usklađivanje postojećih programa državne pomoći. Moraju se unaprediti rezultati Komisije na sprovođenju propisa, a njenu nezavisnost u radu tek treba pokazati. Treba intenzivirati saradnju i koordinaciju između KKDP i svih tela koja dodeljuju državnu pomoć.
Što se tiče liberalizacije u određenim oblastima, niz preduzeća u Srbiji i dalje uživa, de facto ili de jure, specijalna ili ekskluzivna prava, na primer u oblastima energetike, transporta, infrastrukture, poštanskih usluga, telekomunikacionih usluga, radiodifuzije, poljoprivrede i životne sredine. Neophodni su dodatni napori u pravcu liberalizacije tržišta u skladu sa pravnim tekovinama EU.
Zaključak
Izvestan napredak je postignut u oblasti konkurencije. Organ za zaštitu konkurencije je ojačao svoj kapacitet, dok je organ za kontrolu državne pomoći razvio svoje rezultate u pogledu sprovođenja propisa. Treba popraviti rezultate u pogledu prethodnog prijavljivanja mera državne pomoći. I u oblasti borbe protiv monopola i koncentracija, kao i u oblasti državne pomoći potrebne su dalje propagandne mere. U celini posmatrano, usklađivanje u oblasti konkurencije je umereno napredovalo.
4.9. Poglavlje 9: Finansijske usluge
Može se izvestiti o izvesnom napretku u oblasti banaka i finansijskih konglomerata. Pripreme za punu primenu standarda Bazel II su odmakle. Narodna banka Srbije (NBS) donela je u decembru 2011. nove odluke o usklađivanju pravila o adekvatnosti kapitala banke i o upravljanju rizicima banke, kao i o objavljivanju podataka banke sa Bazel II. Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke takođe je doneta u decembru 2011. sa ciljem da se rasterete odredbe o nadzoru i usklade sa normativnim okvirom Bazela II. Jačanje nadzornih kapaciteta NBS je u toku. Na osnovu izmena i dopuna Zakona o NBS, usvojenih avgusta 2012, u okviru NBS obrazovaće se posebna Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama (koje obuhvataju banke, osiguravajuća društva i dobrovoljne penzione fondove). Međutim, zahtevi Bazela III još uvek nisu sprovedeni i preostaje da se ostvari usklađivanje sa najnovijim pravnim tekovinama EU o osiguranju depozita.
Malo je napretka postignuto u oblasti osiguranja i dobrovoljnih penzijskih fondova. Neke izmene i dopune Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, donete oktobra i decembra 2011, doprinele su daljem usaglašavanju. Izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, donetim decembra 2011, odloženo je razdvajanje složenih osiguravajućih društava do decembra 2012. Administrativni kapacitet Sektora NBS za nadzor osiguranja ojačan je zapošljavanjem dva nova radnika. NBS je oktobra 2011. potpisala novi memorandum o saradnji sa Agencijom za nadzor osiguranja Slovenije. Sprovela je devet neposrednih kontrola u osam osiguravajućih društava tokom 2011. i tri u prvoj polovini 2012. Izrečeno je devet mera kojima se nalaže otklanjanje nepravilnosti. Preostaje da se izvrši usklađivanje sa Direktivom Solventnost II i pravilima o dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Nikakvog napretka nije bilo u daljem usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u oblasti infrastrukture finansijskih tržišta.
Može se izvestiti o izvesnom napretku u oblasti tržišta hartija od vrednosti i investicionih usluga.Komisija za hartije od vrednosti donela je 22 podzakonska akta kojima se detaljnije uređuje pravni okvir za tržište kapitala. Izmene i dopune Zakona o preuzimanju akcionarskih društava stupile su na snagu februara 2012. Njihov je cilj da se Zakon o tržištu kapitala i Zakon o privrednim društvima bliže usaglase sa pravnim tekovinama EU. Komisija za hartije od vrednosti usvojila je septembra 2011. novi Statut, kojim se definiše njena organizacija, nadležnosti i postupci. Proširen je njen kapacitet za podnošenje krivičnih prijava. Novembra 2011. potpisala je Deklaraciju o saradnji sa regulatornim telima Bosne i Hercegovina, Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore i Slovenije. Međutim, nije zabeležen nikakav napredak na usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU o agencijama za kreditni rejting i o institucijama kolektivnog investiranja (UCITS).
Zaključak
Izvestan napredak je postignut u oblasti finansijskih usluga. Preduzeti su koraci za sprovođenje zahteva Bazela II. Zakonodavstvo Srbije mora se dalje uskladiti sa pravnim tekovinama EU i delotvorno sprovoditi u srednjem roku. U celini posmatrano, usklađivanje u oblasti finansijskih usluga je umereno napredovalo.
4.10. Poglavlje 10: Informaciono društvo i mediji
Izvestan napredak se beleži u oblasti elektronskix komunikacija i informacionih i komunikacionih tehnologija. Režim opšteg ovlašćenja se primenjuje na sve vrste komunikacionih usluga od januara 2012. godine. Nacionalna regulatorna agencija (RATEL) završila je prvu rundu analize tržišta u 2011. godini i usvojila posebne regulatorne obaveze za operatore značajne na tržištu u novembru 2011. godine. One obuhvataju sedam tržišta navedenih u Preporuci Komisije iz 2008. godine i dva dodatna maloprodajna tržišta. RATEL je stekao status posmatrača u Telu evropskih regulatora za elektronske komunikacije u aprilu 2012. godine. Krajem 2011, ukupni širokopojasni prodor ka stanovništvu iznosio je 13,4% (dok je prosek u EU 27,7%). Počele su pripreme za uvođenje broja za hitne pozive 112. Međutim, sprovođenje zakona i konkurentnih zaštitnih mera generalno zaostaje. Donošenje odluka često nije transparentno, što stvara neizvesnost za učesnike na tržištu. Treba da se razvija specijalizovano stručno znanje sudija koji rešavaju slučajeve u vezi sa telekomunikacijama. Odredbe o radio spektru treba da se usklade sa regulatornim okvirom EU. Skupština je usvojila u decembru 2011. godine Zakon o kinematografiji usmeravajući 10% RATEL-ovih prihoda ka „nacionalnoj kinematografiji", na taj način ograničavajući njegovu finansijsku samostalnost. Kapacitet jedinica odgovornih za ICT i digitalnu upravu u sastavu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva i dalje je nedovoljan.
U oblasti usluga informacionog društva, postignut je mali napredak. Nacionalna komisija za širokopojasni pristup internetu osnovana je u aprilu 2012. godine. Što se tiče e-vlade, uprkos nedavnim poboljšanjima, ukupan IT kapacitet u zemlji treba da bude ojačan, posebno na lokalnom nivou. Međutim, redosled prelaska na digitalne faze ostaje da se odredi. Postoji veliki digitalni jaz u elektronskom pristupu i širokopojasnu strategiju treba finalizovati. Potrebno je dalje usklađivanje sa uslovnim pristupom i e-trgovinom zakonodavstva EU.
Bilo je malo napretka u pogledu audiovizelne politike, naročito u sprovođenju Medijske strategije koja ima za cilj usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti. Osnovane su radne grupe za izradu novog Zakona o javnom informisanju i Zakona o javnom radiodifuznom servisu. Treba da počne da se primenjuje Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije, koji pokriva pitanje državne pomoći medijima i njeno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU od januara 2012. godine,. Vlada je usvojila u martu 2012. godine izmene Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radijskog i televizijskog programa, prebacujući se sa jedinstvenog datuma prelaska, prvobitno zakazanog za 4. april 2012, na fazni pristup, tako da je kao konačni datum isključivanja analogne TV određen 17. jun 2015. godine. Prva digitalna mreža je pokrenuta u aprilu 2012. godine sa digitalnim test signalom dostupnim na 50% teritorije širom Srbije, sa nacionalnim emitovanjem bez isključivanja analognog signala. Prelazak sa analognog na digitalni signal ostaje da se u potpunosti obezbedi. Odredbe koje dozvoljavaju finansiranje pojedinih medija iz državnog budžeta ostaju da se usklade sa pravnim tekovinama EU, pošto to predstavlja državnu pomoć.
Zaključak
Mali napredak se može primetiti u oblasti informacionog društva i medija. Što se tiče elektronskih komunikacija, stupio je na snagu u celosti režim opšteg ovlašćenja za provajdere telekomunikacionih usluga i uvedene su neke ključne mere zaštite konkurencije. Započet je prelazak sa analognog na digitalno emitovanje. Međutim, treba poboljšati finansijsku nezavisnost telekomunikacionih regulatora, a srpski zakonodavni okvir ostaje da se uskladi sa pravnim tekovinama EU. Sveukupno, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti informacionog društva i medija umereno je napredovalo.
4.11. Poglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni razvoj
Ograničen napredak je ostvaren u pogledu horizontalnih pitanja. Agrarni budžet je u 2012. godini povećan za 19% u odnosu na prethodnu godinu. Isplate direktne pomoći čine više od 90% mera podrške. Došlo je do povećanog izdvajanja u budžetu za mere ruralnog razvoja. Stočni sektor i dalje ima koristi od posebnih plaćanja i subvencija za mleko. Oni su povezani sa usklađivanjem proizvođača sa propisima o identifikaciji, registraciji i kontroli kretanja životinja i učešćem u nacionalnim zdravstvenim merama za životinje. Direktne isplate će postepeno morati da budu usklađene sa pravilima EU, razdvajajući isplate direktne pomoći od proizvodnje. Mere podrške se i dalje ocenjuju i revidiraju na godišnjoj i ad hoc bazi. Ovo ne obezbeđuje sigurnost i predvidivost proizvođačima i prerađivačima da bi se uključili u potrebne investicije u modernizaciju i pripreme za apsorpciju buduće pomoći EU i konkurentne pritiske u sve liberalnijem ekonomskom okruženju. Strategija poljoprivrednog i ruralnog razvoja za period 2011-2020. još nije usvojena.
Zabeležen je napredak u pogledu uspostavljanja pouzdane baze podataka političkih odluka i nadzora političkog uticaja. Pripreme za popis poljoprivrede su u toku i očekuje se da će popis biti sproveden u jesen 2012. godine. Uspostavljaju se strukture za sprovođenje poljoprivrednih računovodstvenih podataka (FADN) , pri čemu su ključne odgovornosti dodeljene, glavni štab imenovan, a u toku je probno prikupljanje podataka. Pripreme su u toku za uspostavljanje Integrisanog sistema uprave i kontrole (IACS).
Odeljenje tržišne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede obavilo je ukupno 2507 inspekcija u oblasti tržišnog nadzora u 2011. godini, uključujući usklađivanje sa tehničkim propisima i bezbednošću proizvoda. Međutim, administrativni kapaciteti u smislu obuke i materijalnih sredstava i dalje su neadekvatni.
Pripreme u oblasti horizontalnih pitanja su na pravom putu.
Izvestan napredak je zabeležen u pogledu usklađenosti sa organizacijom zajedničkog tržišta. Usvajanje zakona u skladu sa pravnim tekovinama EU se nastavlja, usvajanjem podzakonskih akata o voćnom soku u oktobru 2011. godine i kafe i cikorije u 2012. godini. Podzakonski akti su takođe usvojeni u vinskom sektoru, za vinogradarski registar u septembru 2011. godine, za standarde kvaliteta vina sa geografskom indikacijom i za etiketiranje u novembru 2011. godine, a za testiranje grožđane šire, vina i drugih proizvoda u decembru 2011. godine. Počeo je rad na zoniranju vinogradarstva. Vinogradarski registar je otvoren u junu 2012. godine. Tri enološke laboratorije su ovlašćene da izvrše analize. Međutim, kapacitet uprave zadužene za organizaciju tržišta vina treba da bude ojačan. Zakon o alkoholnim pićima je u pripremi, sa ciljem usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u sektoru alkoholnih pića. Pripreme u ovoj oblasti su i dalje u ranoj fazi.
Što se tiče ruralnog razvoja, zabeležen je napredak u vezi sa pripremama za sistem upravljanja i kontrole u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć u ruralnom razvoju (IPARD). Odeljenje za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (MPTŠV), planirano da postane budući Upravni organ, završava svoju organizacionu strukturu i procedure kako je predviđeno u IPARD programu. Uprava za agrarna plaćanja, koja u ovom trenutku ima 105 dodeljenih radnih mesta, treba da ojača svoje kapacitete u cilju sprovođenja pretpristupne pomoći. Kapacitet Nacionalnog fonda i Revizorskog tela i dalje treba da se podržava, tako da oni mogu da ispune svoju ulogu u sprovođenju IPARD. Pripreme u oblasti ruralnog razvoja su na pravom putu.
Mali napredak je zabeležen u oblasti politike kvaliteta. Napori su fokusirani na promovisanje mogućnosti koje Zakon o geografskim indikacijama nudi proizvođačima i prerađivačima. Pripreme u ovoj oblasti su započete.
Napredak u organskoj poljoprivredi je ograničen. Ministarstvo je osnovalo radnu grupu za pripremu nacionalnog akcionog plana za razvoj organskog sektora u Srbiji u narednih 5 godina. Pripreme u oblasti organske poljoprivrede su u ranoj fazi.
Zaključak
Postignut je napredak u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, uključujući napredak u pogledu poljoprivredne statistike. Strukture i sredstva za sprovođenje ruralnog razvoja u okviru IPARD dobro su napredovali, ali je gradnja dodatnih kapaciteta i dalje od suštinskog značaja. Sve u svemu, u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i dalje je u ranoj fazi.
4.12. Poglavlje 12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
Mali napredak je postignut u pogledu opštih principa bezbednosti hrane. Zakon o bezbednosti hrane već uključuje većinu načela koje zahtevaju pravne tekovine EU. Neke od karakteristika uvedenih Zakonom o bezbednosti hrane počele su da se primenjuju, kao što su načelo analize rizika i sprovođenje analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP). Obe moraju biti poboljšane i odgovarajući IT sistemi treba da budu nadograđeni. Poboljšani su osnovna znanja i oprema organa nadležnih za zvanične kontrole i kreiranje politike, ali je dalje jačanje neophodno. Započet je proces usklađivanja etiketiranja namirnica sa pravnim tekovinama EU. Međutim, sprovođenje zakona treba da bude poboljšano. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije ima ozbiljan manjak osoblja i zato nije u stanju da obavlja dužnosti koje su joj dodeljene Zakonom o bezbednosti hrane. Pripreme u oblasti opšte bezbednosti hrane su umereno napredovale.
Izvestan napredak je zabeležen u usklađivanju i sprovođenju pravnih tekovina EU u oblasti veterinarske politike. Podzakonski akti su usvojeni u ovoj oblasti, zajedno sa uputstvima za njihovu primenu. Veterinarski IT sistemi se nadograđuju. Srbija je započela učešće u Sistemu kontrole prometa pošiljaka EU (TRACES) u januaru 2012. godine. Usvojene su instrukcije za analizu rizika na farmama svinja na osnovu upitnika o biološkoj bezbednosti. Prve tri kampanje za oralnu vakcinaciju lisica protiv besnila rezultirale su time da broj registrovanih slučajeva besnila kod divljih životinja u 2011. godini opadne za 75% u odnosu na 2009. godinu. Sistem za identifikaciju i registraciju goveda je u toku, a registracija ovaca i koza je započeta. Međutim, registracija ovaca i koza i njihovog kretanja treba da se završi. Pripreme u oblasti veterinarstva su umereno napredovale.
Izvestan napredak je postignut u pogledu plasiranja na tržište hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla. Srbija je usvojila i primenjuje nova nacionalna pravila o higijeni objekata za hranu i hranu za životinje. Međutim, nacionalni program za unapređenje objekata tek treba da se pripremi. Nacionalni sistem za upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla treba da bude unapređen kako bi bio u u skladu sa zahtevima EU. U ovoj oblasti, Srbija je počela da se bavi svojim prioritetima.
Izvestan napredak je postignut u fitosanitarnoj politici. Usvojena je strategija za uvođenje sistema biljnog pasoša, zajedno sa priručnikom za njegovo sprovođenje. Podzakonski akti o zdravlju bilja su usvojeni u decembru 2011. godine i martu 2012. godine. Međutim, srpske procedure fitosanitarne inspekcije su zastarele i treba da se poboljšaju. Postupak registracije novih sredstava za zaštitu bilja još nije usklađen sa pravnim tekovinama EU. Iako su delovi zakonodavstva o plasiranju na tržište proizvoda za zaštitu bilja preneti, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i dalje treba da se završi. Program monitoringa ostataka pesticida koji ispunjava zahteve EU tek treba da se ustanovi. Kapacitet nacionalne referentne laboratorije i regionalnih laboratorija za kontrolu semena i semenskog materijala i analizu ostataka pesticida zahteva dalje jačanje da bi se ispunili zahtevi EU. Pripreme u oblasti fitosanitarne politike su na pravom putu.
Nije bilo napretka u oblasti genetski modifikovanih organizama, gde Srbija tek treba da donese zakone u skladu sa pravnim tekovinama EU. Ovo je takođe jedan od uslova da Srbija postane članica STO. Pripreme u ovoj oblasti su u ranoj fazi.
Zaključak
Izvestan napredak je ostvaren u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. Neophodno je dalje jačanje administrativnih kapaciteta institucija uključenih u monitoring bezbednosti lanca ishrane, posebno veterinarskih, fitosanitarnih i nacionalnih referentnih laboratorija. Napori su potrebni u pogledu unapređenja objekata za hranu i hranu za životinje, upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla i genetski modifikovanim organizmima. U celini, pripreme u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike umereno su napredovale.
4.13. Poglavlje 13: Ribarstvo
Zahtevi EU u pogledu upravljanja resursima i flotom, kao i inspekcije i kontrole ne odnosi se na unutrašnji ribolov i stoga se ne primenjuje u Srbiji, osim za kontrolu marketinga i sledljivosti proizvoda ribarstva. Nije bilo napretka u uspostavljanju nacionalne šeme sertifikacije ulova za uvoz i izvoz proizvoda ribarstva.
Nije bilo napretka u strukturnoj meri koja se odnosi na komercijalno ribarstvo malog obima i unutrašnje ribarstvo. Srbija nema operativni program ribarstva koji bi mogao da bude osnov za uvođenje strukturnih mera.
Izvestan napredak je zabeležen u tržišnoj politici. Još jedan izvozni objekat je dodat listi za izvoz proizvoda ribarstva u EU u 2012. godini. Nije zabeleženo nikakvo kretanje u uspostavljanju organizacija proizvođača i u prikupljanju podataka o tržištu. Kapacitet administracije koja se bavi upravljanjem i kontrolom uvoza i izvoza proizvoda ribarstva ostaje da se unapredi i uskladi sa obavezama zajedničke politike ribarstva.
Izvestan napredak je zabeležen u pogledu državne pomoći. Proizvođači akvakulture dobili su pomoć za kupovinu mlade ribe, a ribarske organizacije imaju pravo da konkurišu za subvencije za zaštitu i održivo korišćenje ribe u cilju poboljšanja ulova po jedinici, očuvanja raznovrsnosti ihtiofaune i ekološkog integriteta vodenih sistema.
Srbija je potpisala međunarodne sporazume u oblasti veterine i bezbednosti hrane, koja takođe obuhvata proizvode ribarstva, sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Urugvajem, Alžirom i Crnom Gorom. Osim toga, sporazum o zaštiti i održivom korišćenju populacije lososa iz Dunava u reci Drini potpisan je u martu 2012. godine sa Bosnom i Hercegovinom.
Zaključak
Izvestan napredak je zabeležen u ovom poglavlju potpisivanjem nekih međunarodnih sporazuma. Međutim, prikupljanje podataka o tržištu treba da se poboljša, a nacionalna šema sertifikacije ulova za uvoz i izvoz proizvoda ribarstva treba da se uspostavi. U celini, pripreme u oblasti ribarstva su umereno napredovale.
4.14. Poglavlje 14: Transportna politika
Izvestan napredak se beleži u oblasti drumskog transporta. Zakon o ratifikovanju amandmana I-VI na Evropski sporazum o radu osoblja u vozilima koja saobraćaju u međunarodnom drumskom transportu (AETR) i Zakon o ratifikaciji Sporazuma o međunarodnom prevozu lako kvarljivih namirnica i o specijalnoj opremi koja se koristi za takav prevoz (ATP) usvojeni su u decembru 2011. godine. Uveden je digitalni tahografski sistem, a u januaru 2012. godine Agencija za bezbednost saobraćaja na putevima počela je izdavanje memorijskih kartica za digitalne tahografe. Agencija je nastavila da povećava svoj kapacitet i 47 od 65 planiranih radnih mesta je popunjeno.
Koordinaciono telo za bezbednost na putevima za koordinaciju rada na smanjenju broja saobraćajnih nezgoda osnovano je u septembru 2011. godine. Podzakonski akti ostaju da se usvoje radi usklađivanja sa pravilima EU o pristupu međunarodnom drumskom tržištu i poslu operatera u drumskom transportu, periodima vožnje i odmora vozača angažovanih u domaćem transportu i bezbednosnim uslovima za transport kroz tunele. Transparentnost naknada za specijalne transportne operacije koje premašuju dozvoljene dimenzije vozila, ukupnu masu i osovinsko opterećenje treba da se obezbedi. Dodatno usklađivanje sa najnovijim pravnim tekovinama o bezbednosti saobraćaja na putevima i opasnih materija i dalje je neophodno.
Postignut je mali napredak u železničkom transportu. Dodatna transformacija Železnice Srbije AD u holding sa četiri različite ćerke firme je u toku. Novi Zakon o železnici i bezbednosti na prugama i Zakon o interoperabilnosti nisu usvojeni. Nezavisnost upravljanja infrastrukturom od železničkog operatera, fer pristup tržištu i transparentan sistem naplate infrastrukture tek treba da se postignu. Tržište je i dalje praktično zatvoreno zbog visokih troškova licence i njenog maksimalnog trajanja od jedne godine. Izveštaj o mreži nije objavljen. Železničko regulatorno telo i nezavisno telo za istrage nesrećnih slučajeva nisu osnovani. Sporazum o graničnom prelazu između Crne Gore i Srbije treba dalje da se usklađuje sa zakonodavstvom EU.
Izvestan napredak je ostvaren u oblasti unutrašnjeg vodnog transporta. Podzakonski akti o programu, načinu i ceni posebnog ispita za inspektore bezbednosti plovidbe, kao i o formatu lične karte zvaničnog inspektora bezbednosti plovidbe usvojen je u februaru 2012. godine. Pravilnik o kvalifikacijama i uslovima za dobijanje sertifikata o nadležnosti člana posade trgovačkih rečnih brodova usvojen je u julu 2012. godine. Sprovođenje Rečnih informacionih usluga je u toku i za reku Savu.
Mali napredak je zabeležen u oblasti kombinovanog transporta. Projektna dokumentacija za izgradnju intermodalnog terminala u Beogradu je završena u martu 2012. godine.
Dobar napredak je zabeležen u oblasti vazdušnog transporta. Objavljeno je ukupno 22 propisa za sprovođenje Zakona o vazdušnom transportu. Neke od ovih odredbi menjaju odgovornosti nezavisnog tela za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda i dužnosti inspekcije za nadzor Direktorata civilnog vazduhoplovstva, sa ciljem da se uskladi nacionalno zakonodavstvo sa relevantnim pravilima EU. Nastavilo se sprovođenje uslova iz prve tranzicione faze Sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA). Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, s ciljem da se usklade nacionalne odredbe o pravima putnika sa zakonodavstvom EU, usvojen je u novembru 2011. godine. Posebno nacionalno telo za sprovođenje zakona tek treba da se uspostavi. Uvedene su odredbe o usklađivanju sa EU i međunarodnim pravilima (Montrealska konvencija) o odgovornosti avio-prevoznika u slučaju udesa. Dodatnim nacionalnim odredbama je postignuto usklađivanje sa zakonodavstvom Jedinstvenog evropskog neba, posebno u vezi sa pružanjem usluga u vazdušnoj plovidbi (ANS), metodologijom utvrđivanja i obračunavanja ANS troškova, regulisanja upravljanja vazdušnim prostorom i interoperabilnosti ATM sistema. Treba da se zaključi sprovođenje pravila o dodeli slotova, manipulisanju zemaljskim i aerodromskim naknadama.
Mali napredak je zabeležen u oblasti pomorskog transporta. Zakon o pomorskoj plovidbi je usvojen i stupio je na snagu u novembru 2011. godine.
Nije bilo napretka u oblasti satelitske navigacije. Srbija je najavila svoju nameru da učestvuje u programu satelitske navigacije Galileo.
Zaključak
Izvestan napredak je zabeležen u oblasti transportne politike, posebno u drumskom, unutrašnjem rečnom i vazdušnom transportu. Dalje jačanje kapaciteta je potrebno, naročito za izvršenje i inspekcije. Novi Zakon o železnici i železničkoj bezbednosti i Zakon o interoperabilnosti treba da budu usvojeni. Pažnja treba da se obrati na fer pristup tržištu; dalji napori treba da budu u pravcu odvajanja upravljanja infrastrukturom i železničkog operatera, kao i pravilno definisanog regulatora. Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala u svom usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u oblasti transportne politike.
4.15. Poglavlje 15: Energetika
Mali napredak je postignut u pogledu sigurnosti snabdevanja. Što se tiče zaliha nafte, ostaje da se usvoji nacrt zakona o robnim rezervama, kojim se regulišu obavezne rezerve nafte i naftnih derivata,. Studija izvodljivosti za srpski deo gasovoda Južni tok završena je u aprilu 2012. godine. Kompanija Južni tok Srbija osnovana je u decembru 2011. godine da obavlja sve aktivnosti koje su uključene u sprovođenje projekta. Završena je studija izvodljivosti za izgradnju gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad koji povezuje Srbiju sa Bugarskom, ali finansiranje projekta treba da se obezbedi.
Što se tiče unutrašnjeg energetskog tržišta, postignut je mali napredak. Zakon o energetici iz 2011. godine je u velikoj meri u skladu sa zahtevima Energetske zajednice, ali usvajanje podzakonskih akata polako napreduje. Još nije postignuto razdvajanje funkcija distribucije i snabdevanja u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju električnom energijom javnog preduzeća Elektroprivreda Srbija (EPS). Tržište električne energije je otvoreno za sve potrošače koji nisu domaćinstva. Energetski regulator je odobrio nove metodologije za utvrđivanje troškova priključenja na struju i prenos gasa i distributivne sisteme, kao i pravila raspodele prekograničnih kapaciteta struje u 2012. godini. Međutim, nijedan kvalifikovan kupac nije promenio dobavljača. Svi kvalifikovani kupci priključeni na distributivni sistem imaju pravo da se snabdevaju po regulisanim tarifama do 2013. godine. EPS ima de facto monopol, zbog istrajavanja regulisanih cena koje su postavljene na nivo ispod tržišne cene. Prema novom Zakonu o energetici, zadaci i ovlašćenja Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) u velikoj su meri u skladu sa drugim paketom pravnih tekovina EU o energetici, ali će sprovođenje novog zakona zahtevati povećanje broja osoblja AERS i dalju izgradnju kapaciteta. Usvajanje Zakona o tržištu električne energije je i dalje u toku. Srbija mora da počne pripreme za usklađivanje sa trećim paketom EU o unutrašnjem tržištu električne energije. Državno preduzeće Srbijagas nije razdvojeno. Ono ostaje potpuno integrisano preduzeće i jedini isporučilac na veliko na tržištu.
Pored žalbe protiv Srbije izdate na osnovu mehanizma za rešavanje sporova Energetske zajednice o izostanku nadoknade za tranzit električne energije Kosovskom električnom prenosnom sistemu i tržišnom operateru (KOSTT) i raspodele prekograničnih kapaciteta, Sekretarijat Energetske zajednice je izdao Obrazloženo mišljenje u oktobru 2011. godine. Prema tom mišljenju, Srbija nije uspela da ispuni svoje obaveze iz Ugovora o energetskoj zajednici. Od tada se Srbija nije bavila pitanjem iz ovog mišljenja.
Postignut je mali napredak u obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Zakon o energetici je delom u skladu sa Direktivom o obnovljivim izvorima energije. Revidirane fid-in tarife, koje su bile dospele do kraja 2011, još nisu usvojene. Administrativne procedure za izdavanje građevinskih dozvola, licenci i mrežnih veza ostaju najveća prepreka korišćenju obnovljivih izvora. Potrebno je preduzeti dalje napore ka jačanju administrativnih kapaciteta i stvaranju regulatornog okruženja koje podstiče povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije u svim sektorima. Srbija još nije usvojila planirani okvirni zakon o racionalnoj upotrebi energije. Prvi godišnji program finansiranja projekata energetske efikasnosti u javnom sektoru usvojen je u martu 2012. godine, sa budžetom od 13 miliona evra.
Postignut je mali napredak u oblasti nuklearne sigurnosti i zaštite od zračenja. U septembru 2012. godine, Srbija je odlučila da ukine Agenciju za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (SRPNA), koja je osnovana u skladu sa zahtevom EU da postoji nadležni regulatorni organ za ova pitanja, a odgovornosti i poslovi Agencije prebačeni su na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine. SRPNA je izdala pravne propise za sprovođenje Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti. Srbija tek treba da usvoji nacionalni program za isluženo gorivo i razvije nacionalnu strategiju za upravljanje radioaktivnim otpadom i stavljanje van pogona istraživačkog reaktora u Vinči. Potrebni su dalji napori da se poboljša radiološka situacija na lokaciji Vinča, da se napusti rudnik Kalna i da se poboljša upravljanje radioaktivnim otpadom na nacionalnom nivou.
Zaključak
Mali napredak je zabeležen u oblasti energetike. Potrebni su dodatni napori da se postignu pravo otvaranje tržišta, razdvajanje i tarife koje odražavaju troškove. Okvirno zakonodavstvo o racionalnoj upotrebi energije, kao i zakoni o robnim rezervama ostaju da se usvoje. Treba ojačati ulogu i nezavisnost AERS; ulogu i kapacitete nuklearnog regulatora treba sačuvati i dodatno ojačati. Kao hitno, Srbija mora da reši pitanje iz Obrazloženog mišljenja Energetske zajednice. Uopšteno govoreći, pripreme u ovoj oblasti su umereno napredovale.
4.16. Poglavlje 16: Oporezivanje
Malo napretka je postignuto na usaglašavanju u oblasti indirektnog oporezivanja. Zakon o akcizama izmenjen je i dopunjen decembra 2011. kako bi se dalje usaglasio sa pravnim tekovinama EU u oblasti oporezivanja duvana. Povećane su akcize na maloprodajne cene. Takođe je uveden koncept ponderisane maloprodajne cene – sličan onome koji se primenjuje u EU – čime je zamenjena najpopularnija cena kao osnova za obračun minimalne akcize. Zakonodavstvo o ostalim akciznim proizvodima i o pitanjima kao što su kretanje i kontrola, akcizna skladišta i uskladištenje ili koncept obveznika tek treba usaglasiti sa pravnim tekovinama EU.
Malo je napretka ostvareno kod direktnog oporezivanja. Oktobra 2011. donete su izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu, kojima se povećanje poreza odlaže posle 2012. godine. Decembra 2011. izmenjen je i dopunjen Zakon o porezu na dobit pravnih lica kojima su predviđene određene poreske olakšice za privredna društva u postupku finansijskog restrukturisanja. Uvedene su poreske olakšice za dobit ostvarenu proizvodnjom u slobodnim zonama. Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji donete su decembra 2011. sa ciljem da se ojača finansijska disciplina i razjasne neke poreske procedure. Njima se takođe omogućuje da preduzeća u postupku finansijskog restrukturisanja plaćaju svoje poreske obaveze u ratama tokom dužeg vremenskog perioda.
Izvestan napredak ostvaren je u pogledu administrativne saradnje i uzajamne pomoći. Sporazum B-6 (balkanskih zemalja) o saradnji između poreskih uprava u regionu proširen je i na Hrvatsku. Sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja potpisani su sa Kanadom, Gruzijom i Tunisom aprila 2012. godine, dok su sporazumi sa Crnom Gorom i Iranom stupili na snagu počev od 1. januara 2012. godine.
Ostvaren je napredak u oblasti operativnih kapaciteta i kompjuterizacije. Poreska uprava (PU) Srbije počela je sa primenom svoje korporativne strategije za period 2011– 2015. Decembra 2011. usvojila je plan o izmirivanju obaveza sa posebnim naglaskom na poreskim obveznicima koji do sada nisu uredno izmirivali svoje obaveze. Centar za velike poreske obveznike zaposlio je 22 nova radnika i povećao broj poreskih obveznika u svojoj nadležnosti za preko 20%. Uveden je novi plan rada sa ciljem da se uvećaju ukupni poreski prihodi. PU je počela da redovno objavljuje podatke o najvećim poreskim dužnicima. Kontakt centar, koji je počeo sa radom 2011, postao je ključna jedinica za usluge korisnicima. Od aprila 2011. obveznici PDV-a imaju mogućnost da svoje poreske prijave podnose elektronski. Međutim, potrebno je dalje unaprediti IT sistem. Neophodna je bolja koordinacija u okviru PU.
Zaključak
Izvestan napredak je primetan u oblasti oporezivanja. Korporativna strategija PU se sprovodi, ali treba nastaviti modernizaciju. Hvatanje u koštac sa sivom ekonomijom i dalje je izazov. Potrebni su znatni napori da bi se unapredio IT sistem i komunikacija sa poreskim obveznicima i da bi se dalje usaglasilo zakonodavstvo o akcizama. U celini posmatrano, pripreme u oblasti oporezivanja su umereno napredovale.
4.17. Poglavlje 17: Ekonomska i monetarna politika
Ne može se izvestiti ni o kakvom napretku u oblasti monetarne politike. Nezavisnost Narodne banke Srbije (NBS) ozbiljno je dovedena u pitanje usvajanjem izmena i dopuna Zakona o NBS u Narodnoj skupštini avgusta 2012. godine, Ove izmene i dopune, kojima se između ostalog nameće hitna smena guvernera – u roku od 90 dana od njihovog stupanja na snagu i bez odgovarajućeg obrazloženja – dovele su do ostavke tadašnjeg guvernera, jednog viceguvernera i nekoliko članova Saveta. Jednom od izmena krši se Ugovor o EU, jer se ukida pravo na sudsku kontrolu u slučaju razrešenja guvernera.
Kada je reč o ekonomskoj politici, Srbija nastavlja da učestvuje u nadzoru ekonomske politike u pretpristupnom periodu. Ona je u januaru podnela svoj Ekonomski i fiskalni program (EFP). Ovaj program obuhvata period 2012–2014. i daje pregled očekivanih makroekonomskih kretanja. Što se tiče makroekonomskog i fiskalnog okvira, u programu se daje jasan pregled ekonomskih kretanja u prethodnom periodu, u skladu sa zahtevima. Što se tiče okvira za strukturne reforme, u programu se ne daju sasvim ubedljivi akcioni planovi u pogledu srednjoročnih prioriteta politike. Kao država kandidat, Srbija je uključena i u polugodišnje ekonomske prognoze koje priprema Evropska komisija.
Kada je reč o fiskalnoj odgovornosti, nivo javnog duga je prešao najviši iznos od 45% BDP utvrđen domaćim zakonodavstvom i sada iznosi preko 55%. Imajući u vidu ogromne finansijske potrebe, problem mogućeg daljeg rasta državnog duga ostaje gorući. Treba dalje unaprediti kapacitet za izradu i koordinaciju ekonomske politike.
Zaključak
Nema nikakvog napretka u oblasti ekonomske i monetarne politike. Izmene i dopune Zakona o NBS ozbiljno dovode u pitanje nezavisnost centralne banke i time predstavljaju veliki korak nazad u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU. Treba dalje unaprediti kapacitet za izradu i koordinaciju ekonomske politike. U celini posmatrano, u oblasti ekonomske i monetarne politike Srbija je ostvarila umeren napredak u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU.
4.18. Poglavlje 18: Statistika
Izvestan napredak je ostvaren u statističkoj infrastrukturi. Godišnji plan statističkih pregleda u 2012. je usvojen u decembru 2011. Republički zavod za statistiku Srbije (RZS) je usvojio i postupak za davanje pristupa neodredivim ličnim podacima u naučne/istraživačke svrhe. Akcioni plan za usklađivanje sa Kodeksom prakse evropske statistike zasnovan na rezultatima lagane procene se blagovremeno sprovodi.
Imajući u vidu zadatke neophodne za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, biće potrebno da se poveća broj kvalifikovanog osoblja u Zavodu za statistiku u sledećih nekoliko godina.
Ostvaren je izvestan napredak u oblasti klasifikacije i registra. Revidirana klasifikacija delatnosti, NACE rev.2, se i dalje primenjuje na vremenske serije nacionalnih računa. Pitanje regionalne statističke klasifikacije (budući NUTS) ostaje otvoreno. Ovo prevazlazi domen tehničke ekspertize i zahteva političku odluku.
Dobar napredak je ostvaren u oblasti sektorske statistike. Popis stanovištva je sproveden u 2011; rad na terenu je završen i u toku je obrada podataka. U toku su pripreme za popis poljoprivrede. Primeni pravnih tekovina EU o statistici u poljoprivredi treba posvetiti dodatnu pažnju. U pogledu socijalne statistike, anketa o prihodima i uslovima života (SILC) samo što nije uvedena. RSZ treba da ubrza pripreme za sveobuhvatnu proizvodnju podataka iz nacionalnih računa u skladu sa ESA 95 i svojih programa prenosa.
Zaključak
Zabeležen je dobar napredak u oblasti statistike. Popis stanovištva, domaćinstava i stanova je sproveden prema planu. Kapacitet Republičkog zavoda za statistiku Srbije će morati da se ojača u narednih nekoliko godina da bi mogle da se primene sveobuhvatne pravne tekovine EU iz statistike. Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala u oblasti statistike.
4.19. Poglavlje 19: Socijalna politika i zapošljavanje
Nikakav napredak nije ostvaren u oblasti radnog zakonodavstva. Potrebno je dodatno zalaganje u ovoj oblasti.
Donekle je ostvaren napredak u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu. Srbija je usvojila pravila u kojima se njeno zakonodavstvo dalje usklađuje sa pravnim tekovinama EU o izloženosti vibracijama, buci i karcinogenima i mutagenima na radu. Inspektorat rada je izvršio veliki broj inspekcijskih nadzora, i nastavio sa obukama i aktivnostima podizanja svesti među radnicima i socijalnim partnerima. Pripreme u ovoj oblasti se dobro odvijaju.
Ostvaren je mali napredak u oblasti socijalnog dijaloga, koji se i dalje vodi na tripartitnoj osnovi u Ekonomsko-socijalnom savetu na nacionalnom nivou. Pitanje reprezentativnosti organizacija članica i dalje koči rad Saveta. Savet se još uvek redovno ne konsultuje kada su u pitanju nacrti propisa o radu, što i dalje predstavlja glavni problem koji utiče na njegov rad. U aprilu 2012. svi članovi Socijalno- ekonomskog saveta su postigli dogovor o ceni rada. Na lokalnom nivou, funkcioniše 18 socijalno-ekonomskih saveta, od čega su dva osnovana nedavno. Međutim, nedostaju im finansijska sredstva, nemaju program rada i ne održavaju redovno sastanke. Slabost organizacija poslodavaca na lokalnom nivou predstavlja dodatnu prepreku.
Donekle je ostvaren napredak u pogledu politike zapošljavanja. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) i Nacionalna služba za zapošljavanje su u martu 2012. zaključili sporazum o rezultatima rada. Nacionalni
akcioni plan zapošljavanja za 2012. je usvojen u skladu sa prioritetima utvrđenim u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period 2011-2020. Uvedene su dve nove mere za rešavanje problema nezaposlenih lica bez radnog iskustva i kvalifikacija. Usvojena je posebna odluka o sufinansiranju lokalnih mera zapošljavanja za 134 lokalna plana zapošljavanja i izdato je 15 dozvola za rad privatnih agencija za zapošljavanje. Osim toga, u 2012. je objavljen posebni poziv za dostavljanje ponuda o aktivnim merama zapošljavanja u cilju socijalnog uključivanja Roma i osoba sa invaliditetom. Nastavilo se sa razvojem administrativnih kapaciteta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Ministarstvo rada i socijalne politike je preuzelo nadležnost za politiku zapošljavanja od Ministarstva ekonomije.
Međutim, godišnji budžet za aktivne mere tržišta rada je smanjen za 14% u odnosu na 2011, a ukupna sredstva opredeljena za aktivnu politiku zapošljavanja i dalje su na nivou od 0.1% BDP. Zbog toga program «Prva šansa», u korist zapošljavanja mladih neće biti proširen. Obuhvaćenost aktivnim merama tržišta rada i dalje je ograničena budući da je samo 20% nezaposlenih uzelo učešća u merama tržišta rada, a samo je trećina od ovog broja dobila zaposlenje u 2011. Politike zapošljavanja nisu značajno uticale na situaciju na tržištu rada koja je nastavila da se pogoršava. Neprijavljeni rad je i dalje veoma zastupljen, i prema proceni 17% radne snage nije prijavljeno, nezaposlenost mladih se povećala, a stope aktivnosti i zaposlenosti su opale, posebno žena. Treba uložiti dodatne napore da bi se obezbedila bolja usmerenost i veća efikasnost mera tržišta rada i formulisao strateški pristup zapošljavanju, posebno u situaciji ograničenih finansijskih sredstava, sve veće nezaposlenosti i sve lošijeg ekonomskog rasta. Pripreme u ovoj oblasti se dobro odvijaju.
Donekle je ostvaren napredak u pogledu priprema za Evropski socijalni fond. MEER je reorganizovao sektor za zapošljavanje i obezbedio intenzivnu obuku za sve zaposlene. Pripreme u ovoj oblasti se dobro odvijaju.
Donekle je ostvaren napredak u oblasti socijalnog uključivanja. Usvajanje podzakonskih akata o socijalnoj pomoći i uvođenje u budžetu opredeljenih transfera za lokalne opštinske vlasti namenjene uslugama u zajednici su osnova za primenu Zakona o socijalnoj zaštiti. Socijalne usluge su poboljšane. Zakonom je uveden novi koncept u smislu dostupnosti socijalnih usluga, u koje spada i pravo korisnika na žalbu. Nastavilo se sa aktivnim merama u cilju većeg socijalnog uključivanja Roma. Stopa upisa Romske dece u obrazovni sistem je u porastu. Zaposleno je 170 asistenata za obrazovanje Roma kao i 75 zdravstvenih medijatora. Međutim, raspoloživost socijalnih usluga u zajednici u čitavoj zemlji je i dalje ograničena. Romska zajednica, jedna od najosetljivijih grupa, izložena je višestrukim oblicima isključenosti i naročito joj je neophodna horizontalna koordinirana podrška. Strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom za period 2007 – 2015 se sprovodi. Prvi rezultati primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom su pozitivni. Pripreme u ovoj oblasti se dobro odvijaju.
Nikakav napredak nije zabeležen u oblasti socijalne zaštite. Usled pogoršanja ekonomske situacije u Srbiji, koja je negativno uticala na mnoga preduzeća, ali i zbog nedovoljno razvijenih mehanizama primene zakona i kontrole primene zakona, deficit u fondovima za penzijsko i za zdravstveno osiguranje je nastavio da raste. U odsustvu potrebnih sredstava za isplatu penzija, budžetski transferi su postali najveća pojedinačna stavka na strani rashoda. U Fondu za zdravstveno osiguranje se nagomilao dug koji je prema procenama u februaru 2012. iznosio oko 790 mil. EUR. Potrebni su sveobuhvatno restrukturiranje i reforme da bi se povratila održivost. Integrisane/horizontalne socijalne usluge treba dalje razvijati. Pripreme u ovoj oblasti nisu mnogo uznapredovale.
Donekle je ostvaren napredak u oblasti zabrane diskriminacije. Kapaciteti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti su se poboljšali. Obezbeđen je kancelarijski prostor, i zaposleno je 18 službenika. Poverenik je u 2011. javnim organima dao 98 mišljenja i 17 preporuka za uspostavljanje ravnopravnosti, i u tri slučaja podneo tužbe za kršenje Zakona o zabrani diskriminacije. Međutim, potrebna su dodatna zalaganja u cilju uspostavljanja korpusa uspešnih primera gonjenja i pravosnažnih presuda za dela u vezi sa diskriminacijom. Neke odredbe Zakona o zabrani diskriminacije nisu u skladu sa pravnim tekovinama EU: izuzeci predviđeni za verske ustanove su previše široki, ne pominje se obaveza poslodavca da za zaposlenog sa invaliditetom obezbedi u razumnoj meri prilagođeno radno mesto, definicije posredne diskriminacije i podsticanje na diskriminaciju nisu u skladu sa pravnim tekovinama EU, a uloga NVO i udruženja u sudskim postupcima nije eksplicitno predviđena. Diskriminaciji su najizloženiji Romi, žene, osobe sa invaliditetom i LGBT populacija. Oni su često žrtve netrpeljivosti, govora mržnje čak i fizičkih napada. Javni zvaničnici su oklevali da javno osude takve incidente. Organi vlasti u Srbiji treba da razviju proaktivni pristup prema boljem uključivanju LGBT populacije i većem razumevanju u društvu u celini. Srbija je počela da rešava prioritete u ovoj oblasti.
Nikakav napredak nije zabeležen u vezi sa jednakim mogućnostima žena i muškaraca. Strategiju za unapređenje položaja žena i rodnu ravnopravnost (2010-2015) i njen Akcioni plan treba aktivnije sprovoditi. Treba nastaviti i sa sprovođenjem Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama. Potrebno je dalje osavremenjivati administrativne kapacitete tela koja se bave rodnom ravnopravnošću jer su žene i dalje izložene diskriminaciji a plate, penzije i stope zaposlenosti žena su manje u odnosu na muškarce. Pripreme u ovoj oblasti su skromno uznapredovale.
Zaključak
Izvestan napredak je zabeležen u oblasti socijalne politike i zapošljavanja, naročito u oblastima politike zapošljavanja, zdravlja i bezbednosti na radu i društvene uključenosti. Međutim, politike zapošljavanja su generalno pod negativnim uticajem loše ekonomske situacije i ograničenih budžetskih sredstava i treba ih unaprediti. Osim toga, treba uložiti veće napore u restrukturiranje i reformu socijalne zaštite i povratiti održivost. Uopšteno govoreći, Srbija je počela da rešava prioritete u ovoj oblasti.
4.20. Poglavlje 20: Preduzetništvo i industrijska politika
Ostvaren je napredak u oblasti načela politike preduzetništva i industrijske politike. Nova definicija MSP usvojena je u decembru 2011. u skladu sa preporukama EU. Nastavilo se sa sprovođenjem Strategije razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period 2008-2013. Politika malih i srednjih preduzeća deo je i jednog broja drugih strategija, kao što su strategije industrijskog razvoja i regionalnog razvoja koje su usvojene 2011. Poslovni savet osnovan u Privrednoj komori dobro funkcioniše. Savet za mala i srednja preduzeća nije bio aktivan.
Podzakonski akt kojim se predviđaju mere za sprečavanje kašnjenja u izmirenju obaveza javnog sektora prema privrednim subjektima usvojen je u oktobru 2011. Njime je domaće zakonodavstvo delimično usklađeno sa Direktivom o kasnom plaćanju i utvrđen je maksimalni rok za plaćanje u trajanju od 60 dana. Za sada su nova pravila imala ograničeno dejstvo. Srbija još treba da usvoji propise o zabrani kašnjenja u plaćanju između privrednih subjekata. Znatna kašnjenja u plaćanju između privrednih subjekata ne jenjavaju, što dovodi do hronične nelikvidnosti.
Kada su u pitanju instrumenti politike preduzetništva i industrijske politike, ostvaren je napredak; Srbija nastavlja da primenjuje Zakon o malom biznisu i da učestvuje u drugim projektima Evropskog programa za preduzetništvo i inovativnost (EIP). Međutim, potrebno je dodatno zalaganje u pogledu registracije preduzeća, biznis inkubatora i dostupnosti finansija za MSP.
Fond za inovacije iz kojeg se dodeljuje bespovratna pomoć za inovacije je p očeo sa radom. Agencija za regionalni razvoj pruža podršku za osnivanje inkubatora. Razvojni fond nema novih sredstava na raspolaganju za zajmove, ali usmerava otplatu starih zajmova u neke nove projekte, kao što je podrška za preduzetnice.
Nikakav napredak nije zabeležen u pogledu sektorskih politika.
Zaključak
Ostvaren je napredak u oblasti načela politike preduzetništva i industrijske politike. Srbija primenjuje Zakon o malom biznisu na odgovarajući način i ostale pripreme u oblasti politike preduzeća i industrijske politike se dobro odvijaju.
4.21. Poglavlje 21: Transevropske mreže
Izvestan napredak je ostvaren u oblasti transevropskih transportnih mreža (TEN-T). Srbija je aktivno sarađivala u sprovođenju Memoranduma o razumevanju o razvoju Osnovne regionalne transportne mreže u Jugoistočnoj Evropi. Transportna mreža SEETO je integrisana u Strategiju razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta od 2009. do 2015. godine. Uznapredovalo se sa sprovođenjem akcionog plana za izgradnju putnog koridora X. Postupak nabavke otpočeo je za nekoliko preostalih deonica auto-puta E80 (Niš-Dimitrovgrad) i E75 (Niš-bivša Jugoslovenska Republike Makedonija) i obilaznicu oko Beograda. Nekoliko velikih projekata za izradu projektne dokumentacije za železnički koridor X je u toku ili u pripremi.
Izvestan napredak je ostvaren u izvođenju infrastrukturnih projekata i unapređenju uslova u mreži unutrašnjih vodnih puteva duž reke Dunav i reke Save uključujući rečne službe informisanja.
U pogledu transevropskih energetskih mreža (TEN-E) ostvaren je mali napredak. Studija izvodljivosti i generalni projekt gasovoda Južni tok su izrađeni. (Vidi Poglavlje 15 – Energetika) Srbija nastavlja da pruža podršku za realizaciju projekta Gasnog prstena u Jugoistočnoj Evropi. Studija izvodljivosti za gasne interkonekcije na relaciji Niš-Dimitrovgrad koje povezuju Srbiju i Bugarsku je završena. Međutim, treba obezbediti finansijska sredstva za projekat. Kada je reč o električnoj energiji, u novembru 2011. završena je izgradnja dela 2 (podstanica Leskovac-Vranje-granica) dalekovoda od Niša do granice sa bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. Izgradnja podstanica Leskovac i Vranje je u toku. Ostala projektna dokumentacija za projekt interkonekcije sa Rumunijom, koja povezuje Pančevo (Srbija) i Rešicu (Rumunija) je u fazi pripreme. U pogledu naftne infrastrukture, Srbija nastavlja da pruža podršku za planirani panevropski naftni gasovod.
Zaključak
Srbija je ostvarila izvestan napredak u oblasti transevropskih mreža. Nastavlja da razvija svoju transportnu i energetsku mrežu i da aktivno učestvuje u radu Transportne opservatorije za Jugoistočnu Evropu i Energetske zajednice. Međutim, i dalje treba da odgovori na velike izazove u smislu finansiranja novih interkonekcija između energetske i transportne mreže. Uopšteno govoreći, pripreme u oblasti transevropskih mreža su skromno napredovale.
4.22 Poglavlje 22: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
Ostvaren je mali napredak u pogledu zakonodavnog okvira koji ima uticaja na regionalnu politiku. Vlada je u maju 2012. usvojila izmenjenu Uredbu o decentralizovanom sistemu upravljanja sredstvima razvojne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta predpristupne pomoći (IPA). Treba uložiti napor u sve oblasti od značaja za sprovođenje kohezione politike u skladu sa pravnim tekovinama EU.
Ostvaren je napredak u pogledu institucionalnog okvira, i to ne samo u smislu pripreme operativnih struktura za realizaciju svih IPA komponenti. Jedinice za programiranje i sprovođenje IPA su oformljene. Međutim, treba uložiti napor da bi se izbegli paralelni sistemi, i to za nacionalnu politiku i za kohezionu politiku.
Zabeležen je napredak u pogledu administrativnog kapaciteta. Srbija je obavila pripreme predviđene Mapom i Akcionim planom za decentralizaciju upravljanja IPA fondovima za komponente I-IV i u junu 2012. podnela dokumentaciju za akreditaciju i prenos odgovornosti za upravljanje ovim komponentama. Potrebno je znatno dodatno zalaganje da bi se obezbedio odgovarajući administrativni kapacitet u skladu sa budućim obimom posla.
Donekle je ostvaren napredak u oblasti programiranja. Vlada Srbije je dodatno razvila Nacrt okvira strateške usklađenosti i Nacrt operativnih programa (OP) za IPA komponente III i IV, koji predstavljaju dobru osnovu za narednu finansijsku perspektivu i relevantne oblasti politike. Međuresorna koordinacija se poboljšala. Uprkos zalaganjima na pripremi serije projekata, nedostatak strateški razvijenih investicionih planova i dalje je prepreka. Izbor projekata i dalje se vrši na ad hoc osnovi a ne na osnovu strateških prioriteta u sektorima. Koordinacija između operativnih struktura zaduženih za programiranje i krajnjih korisnika, i kapaciteti krajnjih korisnika za izradu projektne dokumentacije u skladu sa standardima EU još uvek su nedovoljni.
Zabeležen je izvestan napredak u pogledu monitoringa i evaluacije. Sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora (NIPAC) zadužen je za monitoring i evaluaciju programa. Sektorske radne grupe sve više same počinju da se bave programiranjem i postepeno će se transformisati u sektorske odbore za monitoring.
Ostvaren je dobar napredak u oblasti finansijskog upravljanja, kontrole i revizije. Revizorski organ sada ima najmanje popunjenih radnih mesta, među kojima su i tri revizora. Treba nastaviti sa popunjavanjem upražnjenih radnih mesta i poboljšavanje revizorskih kapaciteta.
Zaključak
Zabeležen je napredak u oblasti regionalne politike i koordinacije strukturnih instrumenata. Srbija je završila faze pripreme za decentralizovano upravljanje IPA za četiri komponente. Treba dodatno obezbediti odgovarajući kapacitet za sprovođenje.
Treba poboljšati programiranje, posebno u smislu pripreme serije solidnih projekata na osnovu relevantnih strategija. Uopšteno govoreći, pripreme u ovoj oblasti napreduju.
4.23 Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava (Vidi i Političke kriterijume)
Srbija je ostvarila tek mali napredak u oblasti pravosuđa.Ostvaren je mali napredak u pogledu nezavisnosti sudstva. Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca su u martu 2012. preuzeli obavezu administracije budžeta sudova i tužilačkih službi. Međutim, zakonodavni okvir još uvek ostavlja prostora za neopravdani politički uticaj na pravosuđe. U sastavu VSS bilo je nedostataka. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca još uvek nisu izabrali sve predsednike sudova i javne tužioce. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca još nisu usvojili pravila za redovno ocenjivanje rada i rezultata rada sudija i tužilaca na funkciji. Naročito se očekuje ocenjivanje prekršajnih sudija izabranih u 2009. na period od tri godine.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca su okončali postupak preispitivanja odluka o neizabranim sudijama i tužiocima na osnovu objektivnih smernica. Namera je bila da preispitivanje odluke bude dodatni pravni lek za rešavanje žalbi podnosilaca bez ograničavanja njihovog prava na naknadno preispitivanje odluke na Ustavnom sudu. Postupak preispitivanja odluka bio je otvoren za eksterni monitoring, zasnovan na pojedinačnim pretresima i završio se donošenjem pojedinačnih, detaljnih, pisanih odluka. Međutim, nije sproveden u potpunosti prema duhu i slovu smernica. Utvrđeni su ozbiljni nedostaci u postupku, u koje spada i nedostatak kvoruma i obrasca glasanja u Viskom savetu sudstva. To je izazvalo zabrinutost da su u suprotnosti sa smernicama članovi po službenoj dužnosti (predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe), koji su učestvovali u prvobitnom postupku reizbora, u velikoj meri uticali na odluke donete na osnovu predloga komisija za preispitivanje. Dokazi na kojima su se zasnivale odluke nisu uvek bili prihvatljivi u skladu sa smernicama ili su bili izvedeni u veoma odmakloj fazi postupka. Iz ovih razloga je, Ustavni sud u julu 2012. doneo dve odluke kojima je poništio sve odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca kojima sudije i tužioci nisu ponovo izabrani, a na koje su se podnosioci žalbe do tada žalili i naložio da se vrate na posao. Predmeti koje je Ustavni sud vratio moraće da se preispitaju pažljivo i u potpunosti u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
Nepristrasnost sudija je i dalje generalno obezbeđena naročito zahvaljujući automatskoj dodeli sudskih predmeta, koja je sada uvedena u svim trgovinskim sudovima i sudovima opšte nadležnosti. Da bi se uspostavila odgovornost Visoki savet sudstva je u 2012. usvojio prvu seriju Pravila o disciplinskom postupku i odgovornosti sudija, koja treba dodatno uskladiti sa standardima EU. Visoki savet sudstva je počeo da istražuje i izriče kazne u disciplinskim predmetima.
Pravosudna akademija treba da odigra ključnu ulogu u obezbeđivanju primene profesionalnih standarda i načela zasluge u pravosuđu. Izvršen je izbor druge generacije polaznika i Akademija je obezbedila različite programe osposobljavanja u toku rada za sudije, tužioce, sudijskog i tužilačkog osoblja. Odgovarajući karijerni sistem na bazi zasluga za sudije i tužioce tek treba u potpunosti razviti. Još uvek je moguće stupiti u sudsku profesiju, posebno na višim nivoima, na osnovu nejasnih kriterijuma bez završene Pravosudne akademije.
Jedan broj zakona stupio je na snagu sa ciljem da se poboljša efikasnost pravosuđa i primene međunarodni standardi u domaćim sudovima. 2011. nakon uvođenja nove metodologije računanja, sudovi su primili 2.23 miliona novih predmeta, rešili 2.65 miliona predmeta i do kraja godine su imali 3.34 miliona nerešenih predmeta. Međutim, i dalje su sudovi neravnomerno opterećeni obimom posla i potrebna je jedna sveobuhvatna analiza funkcionisanja nove mreže sudova. Treba poboljšati kvalitet statističkih podatka. Izmene u cilju poboljšanja efikasnosti Ustavnog suda su usvojene ali je Sud nastavio da se suočava za značajnim i brzo rastućim brojem nerešenih predmeta.
Srbija je ostvarila mali napredak u politici borbe protiv korupcije. Vlada još uvek nije dovršila svoju Nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije za period 2012-2016, niti pripadajući Akcioni plan.
Agencija za borbu protiv korupcije je povećala svoju aktivnost, u kojima se uglavnom usredsredila na prevenciju. Počela je da primenjuje Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usvojen 2011, i nastavila da vrši ciljane provere prijava imovine i da obrađuje slučajeve duplih javnih funkcija koje predstavljaju rizik od sukoba interesa. Međutim, Agencija tek treba da uspostavi vođenje evidencije efikasne kontrole finansiranja političkih stranaka i izborne kampanje. Osim toga, treba da poboljša saradnju sa relevantnim akterima da bi mogla delotvorno da ispita prijave imovine. Malo se radilo na zaštiti uzbunjivača. Nije se dodatno reagovalo na izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije o slučajevima visoke korupcije.
Specijalni tužilac za korupciju i organizovani kriminal pokrenuo je nove istražne postupke u 115 slučajeva korupcije u 2011, dok su 2077 istražnih postupaka pokrenule druga javna tužilaštva u istom periodu. Ovo obuhvata nekoliko predmeta srednjeg ili visokog nivoa. Potrebna su dodatna zalaganja u cilju uspostavljanja korpusa uspešnih primera gonjenja i pravosnažnih presuda, naročito u predmetima visoke korupcije. Tela koja su odgovorna za primenu zakona treba da budu proaktivnija i da razvijaju svoj kapacitet za vođenje finansijske istrage.
Javne nabavke, rukovođenje javnim preduzećima, postupci privatizacije i javna potrošnja i dalje su oblasti u koje izazivaju ozbiljnu zabrinutost, posebno u domenu zdravlja i obrazovanja, u kojima nezavisni nadzor i kapacitet za rano otkrivanje prestupa još nisu dovoljno razvijeni. Potrebna je obuhvatna analiza rizika oblasti osetljivih na korupciju. Koordinacija između svih aktera treba da se ojača da bi se obezbedila delotvorna prevencija i postupanje u slučajevima korupcije.
Ostvaren je mali napredak u oblasti osnovnih prava.
U vezi sa sprečavanjem mučenja i zlostavljanja Zaštitnik građana je izvršio prve inspekcije postupajući kao novoimenovani Nacionalni mehanizam za sprečavanje mučenja. Prenaseljenost zatvorskog sistema, loši životni uslovi u kapacitetima za pritvor, nezadovoljavajuća zdravstvena zaštita i nedostatak odgovarajućih i specifičnih programa postupanja i dalje izazivaju zabrinutost. Treba unaprediti internu kontrolu policije. Treba uvesti i ostale vrste sankcija na široj osnovi. Pristup pravdi je Ustavom zagarantovan. Treba izraditi propise i obezbediti finansiranje za delotvoran sistem besplatne pravne pomoći. Zakonodavni okvir koji predviđa slobodu izražavanja i medija je uveden. Broj napada na novinare i pretnji neznatno je smanjen, ali je i dalje neohpodan obuhvatniji i proaktivniji pristup policije i pravosuđa. Transparentnost vlasničke strukture medija tek treba da se u potpunosti obezbedi i sprovođenje medijske strategije ubrza. Sloboda okupljanja i udruživanja je zagarantovana Ustavom i uglavnom se poštuje. Ustavni Sud Srbije razvio je svoju sudsku praksu o slobodi okupljanja. Sloboda misli, savesti i veroispovesti je zagarantovana i uglavnom se poštuje. Nedostatak transparentnosti i doslednosti u postupku upisa u registar jedna je od glavnih prepreka koje onemogućavaju neke manje verske grupe da ostvaruju svoja prava.
Ostvaren je izvestan napredak u pogledu prava žena i rodne ravnopravnosti. Srbija je potpisala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilju u porodici. Otvoreni su posebna telefonska linija i novo sklonište za žrtve nasilja u porodici. Međutim, nasilje nad ženama i dalje je oblast koja izaziva zabrinutost i ne postoje usaglašeno prikupljanje i razmena podatka o nasilju nad ženama i nasilju u porodici. U pogledu dečjih prava, ostvaren je mali napredak. Uvedena je posebna telefonska linija za žrtve maloletničkog nasilja. Dečja prava nisu ravnomerno zaštićena. Ima romske dece koja se još uvek upisuju u specijalne škole. Izvestan napredak je ostvaren u vezi sa socijalno osetljivim licima, odnosno osobama sa invaliditetom, posebno u pogledu njihovog unapređenja, obrazovanja i uključivanja na tržište rada i razvoja usluga u zajednici. Ostvaren je izvestan napredak u oblasti politike zabrane diskriminacije. Propisi o zabrani diskriminacije u Srbiji su generalno usklađeni sa evropskim standardima za borbu protiv rasizma i rasne diskriminacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti bio je aktivan u podizanju svesti o diskriminaciji i načinima njenog rešavanja. Policija bolje reaguje na napade na određene grupe. Međutim, diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti, roda ili seksualne orijentacije i dalje je široko zastupljena. Organi vlasti u Srbiji treba da razviju proaktivni pristup prema boljem uključivanju LGBT populacije i većem razumevanju u društvu u celini. Nikakav napredak nije ostvaren u pogledu radničkih i sindikalnih prava. Nekoliko sindikata koji su upisani u registar još uvek nisu reprezentativni. Zabrinutost i dalje postoji u pogledu kriterijuma kojima se utvrđuje reprezentativnost socijalnih partnera u socijalnom dijalogu koji je ostao ograničeni i na nacionalnom i na lokalnom nivou. U pogledu imovinskih prava, započelo se sa primenom zakona koji je usvojen 2011.
Ostvaren je ograničen napredak u pogledu poštovanja i zaštite prava manjina i kulturnih prava. Zakonodavni okvir je uspostavljen i generalno se poštuje. Preduzete se neke pozitivne mere u cilju poboljšanja položaja manjina, uključujući Rome. Međutim, potrebno je dodatno zalaganje da bi se obezbedila efektivna primena propisa na čitavoj teritoriji Srbije i otklonili nedostaci. Romi, izbeglice i interno raseljena lica i dalje se nalaze u teškom položaju. Potrebno je dodatno zalaganje da bi se ispoštovali međunarodni standardi o prisilnom iseljenju.
Nikakav napredak nije ostvaren u pogledu zaštite podatka o ličnosti. Zakonodavni i institucionalni okvir je generalno uspostavljen. Neke odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnost nisu u potpunosti u skladu sa standardima EU. Još uvek treba da se usvoji Akcioni plan za sprovođenje strategije. Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji se suočava se sa stalnim rastom broja predmeta kao i njihove složenosti, još uvek nema dovoljno sredstava. Potrebno je dodatno zalaganje da bi se obezbedili prikupljanje i obrada ličnih podataka u skladu sa zakonskim odredbama.
Nema nikakvih promena u pogledu Prava građana EU.
Zaključak
Ostvaren je mali napredak u pogledu pravosuđa i osnovnih prava. Preispitivanjem odluka o izboru sudija i tužilaca nisu otklonjeni postojeći nedostaci, a odluke je preinačio je Ustavni sud koji je naložio da se sve sudije i tužioci koji su se žalili na odluku o reizboru vrate na posao. Strategija reforme pravosuđa će morati da se ažurira na osnovu funkcionalne analize delotvornosti i nepristrasnosti sudstva u naredne dve godine. Nastavilo se sa primenom zakonodavnog okvira za borbu protiv korupcije.
Međutim, nova Strategija borbe protiv korupcije i Akcioni plan još nisu doneti. Potrebni su snažnije političko usmeravanje, delotvornija međuagencijska koordinacija i proaktivni pristup u istraživanju i gonjenju korupcije. Što se tiče osnovnih prava, propisi su doneti i generalno se poštuju. Sloboda izražavanja je generalno zagarantovana ali treba ubrzati sprovođenje medijske strategije. Diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti, roda i seksualne orijentacije i dalje je široko rasprostranjena i potrebne su dodatne mere za borbu protiv svih oblika diskriminacije. Neke pozitivne mere su preduzete da se poboljša položaj manjina, uključujući Rome, ali su potrebni dodatni napori da bi se u čitavoj Srbiji propisi ravnomerno primenjivali. Uopšteno govoreći, Srbija je počela da rešava svoje prioritete u pogledu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u oblasti pravosuđa i osnovnih prava.
4.24. Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost
Vizna liberalizacija za državljane Srbije koji putuju u područje Šengenskog sporazuma primenjuje se od decembra 2009. godine. Radi obezbeđivanja tekuće primene preuzetih obaveza u periodu posle vizne liberalizacije uspostavljen je mehanizam za praćenje. Komisija je svoj drugi izveštaj o praćenju predstavila Evropskom parlamentu i Savetu u decembru 2011. godine i usvojila treći izveštaj u avgustu 2012. godine. Povećanje broja neosnovanih zahteva za azil od strane građana Srbije pod uslovima bezviznog režima, kako je zapaženo prethodnih godina, zaustavljeno je u 2011. godini, posle odlučnih mera srpskih organa vlasti. I pored toga, prvih meseci 2012. godine taj broj se ponovo povećao. Sa više od 13.900 zahteva u 2011. i više od 5000 tokom prvih sedam meseci u 2012. godini, srpski državljani su i dalje jedna od grupa državljana sa najvećim brojem zahteva za azil u EU. To se ipak podudara sa smanjenjem broja zahteva za 25% u 2011. godini, u poređenju sa 2010. godinom (preko 17.000 zahteva u to vreme). Broj srpskih građana koji su konačno dobili azil u državama članicama EU tokom 2011. godine (310) ostao je stabilan u poređenju sa 2010. godinom (315). Treba pojačati napore na rešavanju ovog pitanja. Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala u rešavanju neosnovanih zahteva za azil od strane građana Srbije pod uslovima bezviznog režima.
Kada je reč o upravljanju migracijama nije bilo napretka. Broj nelegalnih migranata koji prolaze kroz Srbiju i čije je krajnje odredište EU se povećao: registrovano je oko 9.500 nelegalnih migranata u 2011. godini, u poređenju sa 2010. godinom, kada ih je registrovano oko 2.500. Akcioni plan za sprovođenje strategije upravljanja migracijama za 2012. godinu usvojen je u maju 2012. godine. Potrebno je dodatno poboljšati koordinaciju između tela odgovornih za sprovođenje migracione strategije i izdvojiti dovoljna finansijska sredstva. Primena sporazuma o readmisiji između EU i Srbije nastavlja se bez značajnijih problema, mada su kapaciteti i resursi za integraciju povratnika u okviru procesa readmisije veoma ograničeni. Tokom 2011. godine u Srbiju je iz država članica EU vraćeno 5.150 lica (3.979 u 2010. godini). Po osnovu ovog sporazuma zaključen je novi bilateralni protokol za njegovo sprovođenje sa Estonijom. Glavne zemlje odakle se ta lica vraćaju su, po opadajućem broju, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Danska, Francuska i Holandija. Uopšteno govoreći, upravljanje migracijama u Srbiji i dalje umereno napreduje.
Kada je reč o azilu, nije postignut napredak. Zahteve i dalje privremeno obrađuje Jedinica granične policije za azil, pošto Kancelarija za azil, koja je predviđena da deluje kao prvostepeno telo, još nije zvanično osnovana. Mandat Komisije za azil, drugostepenog tela, istekao je aprila 2012. godine, a nove članove tek treba izabrati. Broj zahteva za azil se povećao. Kriterijumi za proveru sigurnih zemalja porekla i spisak sigurnih trećih zemalja još nisu u potpunosti usaglašeni sa pravnim tekovinama EU. U toku je izgradnja novog prihvatnog centra, ali su potrebni i dodatni prihvatni objekti za lica koja traže azil. Potrebno je poboljšati kapacitete i prakse, uključujući i obuku osoblja. Još uvek ne postoji nacionalna baza podataka za proveru ličnih podataka i otisaka prstiju lica koja traže azil. Uopšteno govoreći, Srbija je i dalje u početnoj fazi sprovođenja politike azila.
Ostvaren je izvestan napredak u oblasti vizne politike. Što se tiče uslova koje treba ispuniti po pristupanju Šengenskom području, od maja 2012. godine funkcioniše novi softver i Centar za vize koji nudi brzu, transparentniju, onlajn proceduru u skladu sa Viznim informacionim sistemom (VIS).
Spisak zemalja za koje je potrebna viza treba u potpunosti uskladiti sa pravnim tekovinama EU. Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala u usklađivanju svoje vizne politike sa evropskim standardima.
Ostvaren je napredak u oblasti spoljašnjih granica i Šengena. Koordinaciono telo za sprovođenje strategije za Integrisano upravljanje granicom (IBM) počelo je sa radom. Srbija je nastavila da poboljšava infrastrukturu i opremu na graničnim prelazima završetkom instaliranja sistema TETRA. Dodatni punktovi granične policije povezani su sa centralnom bazom podataka Ministarstva unutrašnjih poslova. Srbija je uključena u zajedničke operacije, redovne razmene podataka i najboljih praksi, te aktivnosti obuke sa Fronteksom; ona učestvuje u Mreži za analizu rizika na zapadnom Balkanu. Međunarodna saradnja se i dalje poboljšava i u januaru 2012. godine potpisan je sporazum između Srbije i Mađarske o graničnoj kontroli drumskog, železničkog i vodnog saobraćaja. Policijska saradnja sa Bugarskom je takođe poboljšana uspostavljanjem zajedničkih patrola na srpsko-bugarskoj granici. Međutim, revidirana strategija i akcioni plan za IBM, protokol o razmeni informacija između službi, koncept za zajedničku obuku službi i smernice za analizu rizika policijskog rada još uvek nisu usvojeni. Operativnu koordinaciju između granične policije, carine i fitosanitarnih službi i dalje treba unapređivati. Neophodna je dalja modernizacija i poboljšanje opreme i infrastrukture, kako na graničnim prelazima tako i u svrhe nadzora, što podrazumeva i pristup relevantnim bazama podataka Interpola. Potrebno je da granična policija dalje poboljša svoje kapacitete za analizu rizika. Uopšteno govoreći, Srbija i dalje umereno napreduje po pitanju upravljanja granicom.
Postignut je određeni napredak u pogledu pravosudne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima. Učinjeni su dalji napori da se praktična saradnja efikasnije organizuje, posebno na regionalnom nivou. U novembru 2011. godine potpisan je sporazum sa Slovenijom o uzajamnoj pravnoj pomoći u izvršenju sudskih odluka, a sa bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom o ekstradiciji svojih građana. Nastavljena je saradnja sa Hrvatskom po pitanjima ekstradicije, izvršenja krivičnih presuda i procesuiranju ratnih zločina. Međutim, potrebna su dalja poboljšanja kako bi se obezbedilo praktično sprovođenje zakonskog okvira. Takođe je potrebno preduzeti mere za obezbeđivanje delotvorne saradnje sa Eurojust. Uopšteno govoreći, Srbija i dalje umereno napreduje u oblasti pravosudne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima.
Srbija je ostvarila napredak u oblasti policijske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala. Zakon o policiji izmenjen je i dopunjen u decembru 2011. godine da bi se bolje definisala policijska saradnja na operativnom nivou preko zajedničkih akcija, timova i razmene službenika za vezu. Preduzete su mere za unapređenje metodologije i standarda rada policije, uključujući informativnu brošuru o borbi protiv korupcije za policijske službenike. Unapređena je saradnja između relevantnih agencija u zemlji, regionu i na međunarodnom planu , što je dovelo do dobrih rezultata u brojnim važnim istragama protiv organizovanih kriminalnih grupa. U novembru 2011. godine potpisan je sporazum o policijskoj saradnji sa bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. U Ministarstvu unutrašnjih poslova je, u cilju unapređenja saradnje, uspostavljena sigurna veza sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom i bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. U martu 2012. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova je potpisalo izmenu i dopunu bilateralnog tehničkog sporazuma sa Evropolom, a do posete ekspertske misije iz Evropola došlo je u decembru 2011. godine. Međutim, organizovani kriminal u Srbiji je i dalje ozbiljno pitanje. Pravosnažne presude su i dalje retke. Neophodno je izgraditi kapacitet za obavljanje složenih istraga, naročito finansijskih. Specijalizovane službe, a naročito jedinica za zaštitu svedoka, i dalje imaju nedovoljan broj zaposlenih, nedostaju im i resursi i odgovarajuće prostorije. Neophodno je poboljšati saradnju i protok informacija između službi za sprovođenje zakona. Statističke podatke treba uskladiti, a još uvek nije uspostavljen centralizovani obaveštajni sistem u vezi sa krivičnim delima. Treba šire koristiti procene rizika i „mapiranje“ kriminala, a potrebno je i razviti politiku zasnovanu na obaveštajnim podacima. Potrebno je uspostaviti nadležnost policije za sprovođenje određenih posebnih istražnih mera nezavisno od bezbednosno-obaveštajnih službi u skladu sa standardima EU. Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala u pogledu policijske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala.
Što se tiče oduzimanja imovine, od 134 zahteva za konfiskovanje imovine tokom 2011. godine, njih 63 je u celosti usvojeno, 14 je delimično usvojeno, dok je 36 zahteva odbijeno. Došlo je do značajnog povećanja broja zaposlenih u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Međutim, potrebni su dalji kontinuirani napori da bi se poboljšala efikasnost zakonodavstva u ovoj oblasti. Koordinaciju između tužilaca i institucija uključenih u povraćaj imovine treba dalje unapređivati. Direkcija i Jedinica za finansijske istrage (FIU) nemaju dovoljna sredstva i tehničku stručnost. Neophodno je obezbediti specijalizovanu obuku za sudije i tužioce kako bi mogli da na odgovarajući način obrade podatke koje dobiju od FIU i pokrenu finansijske istrage u slučajevima kada je to opravdano.
Određeni napredak postignut je u borbi protiv pranja novca. (Videti takođe Poglavlje 4 – Slobodno kretanje kapitala) Broj utvrđenih slučajeva utaje poreza i konačnih presuda za krivično delo pranja novca se povećao. Međutim, potrebno je dalje razvijati kadrovske i analitičke kapacitete Uprave za sprečavanje pranja novca. Broj identifikovanih sumnjivih transakcija i dalje je mali, a treba razviti i izveštavanje, naročito ono koje potiče izvan bankarskog sektora. Policijskim i pravosudnim organima i dalje nedostaje stručnost za rad na predmetima pranja novca. Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala u borbi protiv pranja novca.
Srbija je i dalje zemlja porekla, tranzita i odredišta za trgovinu ljudima. Preduzeti su određeni koraci za sprovođenje akcionog plana nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima. U oktobru 2011. godine jedna privremeno oduzeta kuća pretvorena je u sigurnu kuću za žrtve trgovine ljudima. Međutim, ostaje da se ažuriraju strategija i prateći akcioni plan. Jedinstvena baza podataka za krivične prijave i postupke kao i poseban mehanizam kontrole u ovoj oblasti još nisu uspostavljeni. Neophodno je obezbediti efektivno obeštećenje i socijalnu inkluziju žrtava, preko posebnog fonda, u skladu sa postojećim standardima EU. Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala u borbi protiv trgovine ljudima.
Srbija je ostvarila mali napredak u borbi protiv terorizma. U okviru Bezbednosno- informativne agencije formirana je jedinica za borbu protiv međunarodnog organizovanog kriminala, uključujući i pranje novca i finansiranje terorizma. Međutim, neophodno je uspostaviti nacionalnu bazu podataka i efikasnije postupke razmene informacija te poboljšati saradnju između službi. Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala u borbi protiv terorizma.
Određeni napredak je postignut u pogledu saradnje na polju droga. Međuministarska komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance osnovana je u novembru 2011. godine. Preduzete su mere u vezi sa edukacijom i vođenje kampanje protiv droga. Nacionalni izveštaj o situaciji u vezi sa drogom i akcioni plan za sistem informisanja o drogama sačinjeni su u saradnji sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA). Nacionalna korespondentna tačka za EMCDDA, usmerena na dalje unapređenje saradnje i koordinacije na nacionalnom nivou kao i poboljšanje prikupljanja podataka, funkcioniše od februara 2012. godine. Dobri rezultati su postignuti na polju međunarodne i regionalne saradnje, a nekoliko zajedničkih akcija dovelo je do brojnih hapšenja i zaplena droge na graničnim prelazima sa Hrvatskom, Bugarskom i Mađarskom. Razmena informacija sa Interpolom u vezi sa operacijama dovela je do uspešnih akcija u suprotstavljanju pojačanim aktivnostima nekih kriminalnih grupa. Međutim, Srbija je i dalje jedan od glavnih puteva za nelegalnu trgovinu drogom. Sada je u funkciji nacionalna korespondenta tačka za Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga, usmerena na dalje unapređenje saradnje i koordinacije na nacionalnom nivou kao i unapređenje prikupljanja podataka. Uništavanje zaplenjenih droga još uvek treba obezbediti. Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala u pogledu saradnje na polju droga.
Kada je reč o carinskoj saradnji (videti takođe Poglavlje 29 – Carinska unija), postignut je određeni napredak. Uprava carina Republike Srbije (UCS) zaključila je sporazume o međunarodnoj saradnji sa Azerbejdžanom, Belorusijom i Gruzijom. Sporovođenje strategije o integrisanom upravljanju granicom je nastavljeno. UCS je uključena u zajedničke predmete sa svim službama iz susednih zemalja, a i dalje aktivno učestvuje u međunarodnim aktivnostima u vezi s borbom protiv nelegalne trgovine robom kao što su narkotici, nafta i cigarete kao i u kontroli prekograničnog kretanja. Međutim, Srbija treba da uskladi svoj pravni okvir sa zakonodavstvom EU o primeni tehnologije u carinske svrhe i da ratifikuje, a potom i primenjuje Konvenciju o uzajamnoj pomoći i saradnji između carinskih uprava (Konvencija Napulj II). Uopšteno govoreći, Srbija je umereno napredovala kada se radi o saradnji u oblasti carina.
U vezi sa zaštitom evra od krivotvorenja, videti Poglavlje 32 – Finansijska kontrola.
Zaključak
Srbija je ostvarila određeni napredak u oblasti pravde, slobode i bezbednosti. Srbija je aktivno uključena u međunarodnu policijsku i pravosudnu saradnju, a službe za sprovođenje zakona uopšteno gledano imaju dovoljan kapacitet za sprovođenje standardnih istraga. Potrebni su dodatni napori na povećanju kapaciteta za obavljanje složenih istraga i jačanje saradnje između službi za sprovođenje zakona i pravosuđa. Treba povećati učinak uspešnih primera proaktivnih istraga i pravosnažnih presuda u predmetima organizovanog kriminala. Uopšteno govoreći, pripreme u oblasti pravde, slobode i bezbednosti umereno su napredovale.
4.25. Poglavlje 25: Nauka i istraživanje
Došlo je do izvesnog napretka u pogledu politike u oblasti istraživanja i inovacija. Srbija je preduzela mere za stimulisanje inovativnosti i jačanje svoje istraživačke infrastrukture. Međutim, javna ulaganja u oblasti istraživanja ostaju na 0.5% BDP-a ispod nacionalnog cilja, a broj istraživača ostaje nepromenjen.
U pogledu okvirnog programa, učešće Srbije na Sedmom okvirnom programu EU za istraživanja (FP7) je dobro, mada su neophodni dalji napori kako bi se uključilo više malih i srednjih preduzeća, odobrio „Marija Kiri program“ i uspešno učestvovalo u određenim idejnim programima koje vodi Evropski istraživački Savet. Srbija nastavlja da unapređuje saradnju u oblasti istraživanja sa EU i drugim međunarodnim partnerima i dobro je integrisana u određeni broj ključnih istraživačkih tema. Srbija aktivno učestvuje u KOST i EUREKA aktivnostima. Sprovođenje Memoranduma o razumevanju o naučnoj i tehnološkoj saradnji između Srbije i Objedinjenog istraživačkog centra (OIC) je uveliko u razvoju.
Srbija je postala pridruženi član Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u februaru 2012.
Što se tiče Evropskog istraživačkog prostora, Srbija je počela da primenjuje Evropsku povelju za istraživače i Etički kodeks za poslodavce. Nacionalni portal Euraxess-a dobro funkcioniše. Od maja 2012, Srbija je osnivački član Evropskog konzorcijuma za istraživačku infrastrukturu u oblasti nanotehnologije i materijala - C-ERIC. U pogledu Unije inovacija, osnovan je Fond za inovacije za dodelu bespovratne pomoći za podršku inovacija privrednih društava u sektoru IT, biotehnologije, nanotehnologije i agroprehrane. Izgradnja istraživačke infrastrukture i kupovina naučne opreme dobro napreduje, ali Mapa puta za istraživačke infrastrukture, koja je u skladu sa Evropskim strateškim forumom za istraživačku infrastrukturu, još uvek ne postoji. Sprovođenje i praćenje akcionih planova i nacionalnih ciljeva, posebno po pitanju ulaganja i mobilnosti istraživača je generalno i dalje slabo i treba da se unapredi.
Zaključak
Došlo je do određenog napretka u oblasti nauke i istraživanja. Javna, kao i privatna, ulaganja u istraživanje ostaju na niskom nivou i generalno je potrebno da Srbija ojača nacionalne istraživačke kapacitete i praćenje, kao i sprovođenje predviđenih aktivnosti. Uopšteno govoreći, pripreme u oblasti nauke i istraživanja su u toku.
4.26 Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura
Ograničen napredak ostvaren je u oblasti obrazovanja i obuke. Institucije visokog obrazovanja Srbije nastavljaju da rade u skladu sa bolonjskim standardima. Srbija je jedna od vodećih partnerskih zemalja u programu Tempus. Ostvaren je određen napredak u pogledu socijalne inkluzije dece iz marginalizovanih grupa, uključujući uvođenje pedagoških asistenata i većeg učešća romske dece. U pogledu obezbeđivanja kvaliteta u osnovnim školama, uvedena je nova verzija završnog ispita i u toku su reforme.
Međutim, sprovođenje reformi u oblasti obrazovanja je sporo, a kadrovski i finansijski resursi Ministarstva slabi. Potrebno je dalje ojačati kapacitete za dobro finansijsko upravljanje i kontrolu u pogledu učešća Srbije u EU programima. Ostvaren je ograničen napredak u pogledu uvođenja Nacionalnog okvira kvalifikacija u visoko obrazovanje. Sistem stručnog osposobljavanja i obuke (VET) Srbije treba dodatne reforme i modernizaciju, uključujući uvođenje novih nastavnih programa, sa namerom da se odgovori potrebama tržišta rada.
Na polju omladinske politike, napredak je ostvaren sprovođenjem zakona i strategije za mlade. Od 131 osnovanih kancelarija za mlade širom opština Srbije, 115 ih je usvojilo lokalne akcione planove. Srbija ostaje aktivni učesnik programa „Mladi u akciji“ sa 40 akreditovanih organizacija. Ministarstvo sporta i omladine je aktivno podržavalo inicijative za volontiranje mladih i obezbeđivalo karijerno vođenje za mlade širom Srbije.
Neznatan napredak zabeležen je na polju kulture. Srbija aktivno učestvuje u programu EU Kultura. Najveći broj prijava za komponentu književnog prevođenja ovog programa dospeo je iz Srbije.
Zaključak
Neznatan napredak zabeležen je u oblasti obrazovanja i kulture. Ostvaren je napredak boljom socijalnom inkluzijom sistemom obrazovanja, kao i uvođenjem obezbeđivanja standarda kvaliteta u osnovnom obrazovanju. Bolje sprovođenje reformi visokog školstva i dalje ostaje izazov, a reforme u sektoru VET treba ubrzati. Finansijsko upravljanje i finansijska kontrola i dalje trebaju jačanje u pogledu učešća Srbije u budućem programu Obrazovanje, omladina i sport. Uopšteno govoreći, usaglašavanje sa EU standardima u oblasti obrazovanja i kulture je skromno napredovalo.
4.27 Poglavlje 27: Životna sredina i klimatske promene
Što se tiče životne sredine, određeni napredak ostvaren je u pogledu horizontalnog zakonodavstva.Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju za aproksimaciju u oblasti životne sredine u oktobru 2011. Strategija za primenu Arhuske konvencije usvojena je u decembru 2011. Zakon o ratifikaciji pristupanja Srbije Registru izvora zagađenja životne sredine (PRTR) Ekonomske Komisije UN za Evropu usvojena je u oktobru 2011. Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara usvojena je u maju 2012. Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) osnovana je u svrhu vođenja i upravljanja E-PRTR bazom podataka Srbije. Do danas oko 60% od procenjenih 600 operatera koji imaju obavezu izveštavanja koriste ovaj sistem. Mada je usklađivanje sa Direktivom za procenu uticaja na životnu sredinu postignuto u potpunosti, potrebno je poboljšati sprovođenje, posebno proces konsultacija javnosti i kvalitet dijaloga sa NVO. Određeni napredak se može zabeležiti u pogledu kvaliteta vazduha. Zakon o potvrđivanju Protokola o teškim metalima i Zakon o potvrđivanju Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama usvojeni su u januaru, odnosno martu 2012. Praćenje kvaliteta vazduha je dodatno poboljšano time što je nacionalna laboratorija za kalibraciju nadležna za praćenje kvaliteta vazduha, a analitička laboratorija za zagađivače vazduha pri SEPA. Međutim, kapaciteti i budžet SEPA samo za poslove koji su u vezi sa kvalitetom vazduha su u velikoj meri nedovoljni.
Napredak se može zabeležiti u oblasti upravljanja otpadom. Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji uređuje upravljanje rudarskim otpadom usvojen je u novembru 2011. Podzakonska akta o ekološki odgovornom odlaganju otpada koji sadrži dugotrajne organske zagađivače usvojen je u septembru 2011. Usvajanjem podzakonskih akata o postupcima za upravljanje otpadom koji sadrži titanijum-dioksid, usaglašavanje zakonskih propisa o opasnom otpadu sa pravnim tekovinama EU je u velikoj meri završeno. Međutim, potrebno ja da se Srbija u potpunosti uskladi sa Okvirnom direktivom o otpadu. Priprema nacionalnih planova za određene tokove opasnog otpada tečnosti, npr. azbest, baterije, akumulatore, električne i elektronske uređaje, otpadna ulja i maziva dobro napreduje. Koncesija za dve regionalne deponije koje su usaglašene sa zahtevima EU dodeljena su operaterima privatnog sektora. Nivo prikupljanja otpada domaćinstava porasla je sa 60% na 72%. Pilot projekti za razdvajanje komunalnog otpada pokrenuti su u odabranim zajednicama. Sistem prikupljanja podataka, registrovanja i izveštavanja o otpadu je operativan kao deo nacionalnog registra izvora zagađivanja. Međutim, neusklađenost između urbanih i ruralnih oblasti i dalje postoji. Učešće generatora otpada u obezbeđivanju relevantnih podataka treba unaprediti. Za sada su izgrađene četiri deponije na osnovu ugovora o koncesiji.
Određeni napredak može se zabeležiti u oblasti kvaliteta vode. Srbija je usaglasila svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU o graničnim vrednostima emisije (GVE) za zagađivače vode i rokove za njihovo usklađivanje, kao i o parametrima ekološkog i hemijskog stanja površinskih voda i hemijskog i kvantitativnog stanja podzemnih voda. Proces opisivanja uloge Srbije u Planu upravljanja slivom reke Dunav završen je u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama. Napredak je ostvaren u izgradnji postrojenja za obradu otpadnih voda: jedno postrojenje za obradu otpadnih voda u Subotici završeno je, dok je izgradnja postrojenja u Vrbasu, Kuli, Leskovcu i Šapcu u toku. Sredstva i sopstvena sredstva su dodeljena na osnovu prioriteta za prikupljanje i preradu otpadnih voda. Međutim, ova usluga je i dalje na niskom nivou. Kapaciteti Uprave za vode Ministarstva poljoprivrede moraju u velikoj meri biti ojačani.
Zakon o komunalnim delatnostima je u velikoj meri u skladu sa principima tarifnog sistema Okvirne direktive o vodama. Međutim, tarife za pokrivanje troškova za korišćenje vode tek treba da se unesu u Zakon o vodama. Razvoj mreže za praćenje podzemnih voda mora se unaprediti.
Neznatan napredak može se zabeležiti u oblasti zaštite prirode. Tri zaštićena područja (Gutavica, Paljevine, Park Bukovičke Banje) osnovana su u decembru 2011. Organizacija rada zainteresovanih strana NATURA 2000 je objašnjena i pilot planovi upravljanja izabranim zaštićenim područjima su pripremljeni. Prvi sertifikati o uvozu i izvozu na osnovu Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta (CITES) su izdati i započeto je izdavanje dozvola za zoološke vrtove u skladu sa odredbama EU Direktive o zoološkim vrtovima. Međutim, administrativni kapaciteti u vezi sa zaštićenim područjima su nedovoljni. Učešće NVO u naporima zaštite nacionalnih prirodnih dobara još uvek nedostaju.
Neznatan napredak ostvaren je u sprovođenju zakonskih propisa o industrijskom zagađenju i upravljanje rizikom. Jedinstven pristup izdavanju dozvola mora biti institucionalizovan, a administrativni kapaciteti ojačani. Trideset četiri izveštaja o bezbednosti i plana zaštite od udesa dostavili su operateri visokih konstrukcija koji pripadaju Seveso preduzećima. Grupa za upravljanje rizikom ima dovoljno osoblja. Međutim, njeni administrativni kapaciteti treba da se poboljšaju.
Dobar napredak može se zabeležiti u oblasti hemikalija. Zakon o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama i Zakon o izmenama i dopunama zakona o biocidnim proizvodima usvojeni su u decembru 2011. Osnovano je zajedničko telo koje obuhvata tri inspektorata, Inspekciju za životnu sredinu, Inspekciju za tržišni nadzor i Inspekciju za sanitarni nadzor. Propisi izvedeni iz zakona (aneksi) u pogledu registracije, evaluacije, autorizacije i ograničavanja hemikalija (REACH), klasifikacije, označavanja i pakovanja hemijskih proizvoda (CLP) i Direktive o biocidnim proizvodima (BPD) ažurirana su kako bi se pratile izmene u zakonskim propisima EU. Info pult Agencije za hemikalije Republike Srbije (SHemA) stekao je u decembru 2011 status posmatrača u okviru Evropske agencije za hemikalije. Primena zakona se poboljšala sprovođenjem godišnjih planova za inspekciju i nadzor industrije/proizvodnje u pogledu klasifikacije i označavanja hemikalija i biocidiva. Kampanja o inspekciji je sprovedena tokom leta. Administrativni kapaciteti ShemA povećani su na 42 zaposlena. Međutim, u septembru, Agencija je ukinuta, a njene aktivnosti su prebačene na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Treba obezbediti da nadležnosti agencije i njeni administrativni kapaciteti budu očuvani.
Nije ostvaren napredak u oblasti buke dok se čeka osnivanje nadležnih organa, identifikovanje područja za strateško mapiranje buke i izrađivanje odgovarajućih akcionih planova.
U oblasti civilne zaštite, u oktobru 2011. je zaključen bilateralni sporazum o saradnji i uzajamnoj pomoći u vanrednim situacijama sa Slovačkom, a potpisana su pisma o namerama sa Francuskom. Memorandum o razumevanju u vanrednim situacijama potpisan je u martu 2012. sa Italijom. Bilateralni humanitarni centar između Srbije i Rusije otvoren je u Nišu u aprilu 2012. Potrebno je ostvariti saradnju sa EU Mehanizmom za civilnu zaštitu kako bi se razvio regionalni pristup sa snažnom EU dimenzijom za sprečavanje, pripremu i reagovanje na katastrofu.
Potrebno je da se administrativni kapaciteti u sektoru životne sredine ojačaju.
U oblasti klimatskih promena nije ostvaren napredak u razvoju opšte politike; ostaje da se razvije sveobuhvatna klimatska strategija. Pitanja klimatskih promena su u velikoj meri integrisana u politiku energetike, ali neophodni su veliki napori kako bi se klimatske promene u potpunosti integrisale u sektorske politike i strategije.
Srbija se pridružila EU stavovima u međunarodnom kontekstu. Dok se prethodno takođe pridružila Sporazumu iz Kopenhagena i nakon što je dostavila procenu o svom potencijalu za smanjenje emisije Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime, Srbija ipak još uvek nije stavila u prvi plan svoju obavezu smanjenja emisije do 2020. Srbija bi trebalo da uzme u obzir da obaveze smanjenja emisije budu u skladu sa onim EU i njenih država članica sa ciljem da sporazum o klimi nakon 2020. bude postignut do 2015. Ograničeni napredak ostvaren je u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU o klimi.Srbija je učinila početne korake za identifikovanje stacionarnih instalacija u svrhu budućeg sprovođenja sistema trgovine emisijama (ETS). Svi operateri vazduhoplova u Srbiji koji učestvuju u ETS EU razvili su i dostavili svoje planove praćenja i izveštaje o emisiji ugljen-dioksida za 2010. i 2011.
Zakonski propisi o geološkom odlaganju ugljen-dioksida i supstanci koje oštećuju ozonski omotač je delimično usaglašeno. U januaru 2012. je osnovan prvi centar za ponovno iskorišćenje i reciklažu hloroflorovanih ugljovodonika (HCFC). Srbija je počela da razmatra buduće ETS. Značajni napori neophodni su da bi se ojačali kapaciteti Srbije za praćenje, izveštavanje i verifikaciju zato što pojedini EU zakonski propisi uspostavljaju osnovu za napredak u celokupnim pravnim tekovinama EU o klimi.
Srbija redovno učestvuje u radu koji je u vezi sa promenom klime u okviru Regionalne mreže za pristupanje u oblasti zaštite životne sredine (RENA). Uspešan događaj na visokom nivou organizovan je u februaru 2012 u okviru RENA o saradnji između EU i Srbije u oblasti klime. I dalje postoji značajna potreba za podizanjem svesti na svim nivoima. Inicijative za podizanje svesti i unapređenje saradnje između zainteresovanih strana bi trebalo dalje osnažiti.
Preduzeti su koraci za angažovanje više zaposlenih u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Međutim, manjak administrativnih kapaciteta i ad hoc međuinstitucionalna saradnje odlažu pripremu i sprovođenje klimatske politike koja je u skladu sa pravnim tekovinama EU. Administrativna struktura o klimatskim promenama bi trebalo u velikoj meri da bude ojačana, i neophodna je podrška u jačanju kapaciteta kako bi se odgovorilo važnim potrebama za kapacitete, saradnju i koordinaciju u ovoj oblasti.
Zaključci
Određen napredak postignut je u oblasti životne sredine. Usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU o životnoj sredini i ratifikacija međunarodnih konvencija o životnoj sredini se nastavlja. Neophodni su značajni dalji napori kako bi se sprovelo nacionalno zakonodavstvo, posebno u oblasti vodoprivrede, kontrole industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, zaštite životne sredine i kvaliteta vazduha. Jačanje administrativnih kapaciteta bi trebalo da ostane jedan od prioriteta. Neznatan napredak postignut je u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU o klimi. Značajni napori su neophodni za podizanje svesti o mogućnostima i izazovima u pogledu klimatskih promena, uspostavljanje više strateškog pristupa za Srbiju, usaglašavanje i sprovođenje pravnih tekovina EU o klimi, kao i jačanje administrativnih kapaciteta i međuinstitucionalne saradnje Uopšteno govoreći, Srbija je počela da se bavi prioritetima u oblasti životne sredine i klimatskih promena.
4.28. Poglavlje 28: Zaštita potrošača i zdravlja
Ostvaren je određen napredak u oblasti zaštite potrošača. Što se tiče horizontalnih aspekata, saradnja sa udruženjima za zaštitu potrošača se poboljšala, kao i kampanje za podizanje svesti i edukaciju potrošača. Međutim, administrativni kapaciteti Odeljenja za zaštitu potrošača u okviru Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i koordinacija sa resornim ministarstvima i zakonodavnim telima je i dalje slaba. Nacionalni savet za zaštitu potrošača još uvek nije obrazovan.
Nije ostvaren napredak u pogledu pitanja koja se odnose na bezbednost proizvoda. Sredstva i postupci za proces medijacije treba da se ojačaju kako vi se obezbedila pravilna i efektivna primena pravila zaštite potrošača i nadzora tržišta. Dalje usaglašavanje sa pravnim propisima nije sprovedeno.
Ostvaren je određen napredak u pogledu pitanja koja se odnose nebezbedne proizvode. Zakonski propisi o potrošačkom kreditu su dodatno usaglašeni sa pravnim tekovinama EU. Međutim, neophodno je dalje usaglašavanje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Nije ostvaren napredak u oblasti javnog zdravlja. Sveobuhvatna finansijska održivost sistema javnog zdravlja u Srbiji je ozbiljno ugrožena nezadovoljavajućom finansijskom situacijom fonda javnog zdravlja.
Nije ostvaren napredak u oblasti kontrole duvana. Potpuna usaglašenost sa zakonskim propisima o duvanu tek treba da bude postignuta.
Neznatan napredak ostvaren je u oblasti zaraznih bolesti. Nedostaje jedan broj definicija slučajeva za prijavljivanje zaraznih bolesti, uključujući i kliničke, laboratorijske i epidemiološke kriterijume, a definicije slučajeva koje usvaja EU treba progresivno usvajati. Kapaciteti za nadzor i reagovanje još uvek su ograničeni i potrebno ih je modernizovati, naročito u pogledu ljudskih i materijalnih resursa. Potrebno je više pažnje za efektivno sprovođenje nacionalne HIV/AIDS strategije i podizanje svesti.
Nije ostvaren napredak u oblasti krvi, tkiva, ćelija i organa. Neophodni su dalji napori za sprovođenje Zakona o transplantaciji organa. Potrebno je ojačati administrativne i tehničke kapacitete Uprave za biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja.
Nije zabeležen napredak u oblasti mentalnog zdravlja. Administrativni kapaciteti su još uvek slabi i neadekvatni da bi se obezbedilo sprovođenje Strategije razvoja zaštite mentalnog zdravlja. Službe za zaštitu mentalnog zdravlja u lokalnoj zajednici bi trebalo dodatno podržati kao alternativu institucionalnoj brizi, tokom životnog veka osobe. Potrebno je preduzeti dodatne aktivnosti na promovisanju uključivanja lica koja imaju probleme sa mentalnim zdravljem i obezbediti im jednake mogućnosti u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava i pristupu zapošljavanju, obrazovanju i uslugama socijalne zaštite.
Što se tiče skrininga raka, u toku je sprovođenje nacionalnih programa skrininga raka grlića materice, dojki i debelog creva. Dodatni napori su neophodni za sprovođenje smernica EU u ovoj oblasti. Ostvaren je određen napredak u oblasti prevencije zloupotrebe droga u pogledu mera za ograničavanje nabavke nedozvoljenih droga, kao i u obezbeđivanju razmene igala i lečenja substitucijom u okviru HIV prevencije. Nije bilo razvoja u oblasti konzumacije alkohola.
Zaključak
Ostvaren je određen napredak u oblasti zaštite potrošača i zdravlja. Potrebno je usmeriti napore na sprovođenje postojećeg zakonodavnog okvira i dalje usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU. Potrebno je ojačati institucionalnu koordinaciju između relevantnih aktera, kao i administrativne kapacitete, kako u oblasti zaštite potrošača, tako i u oblasti javnog zdravlja. Uopšteno govoreći, pripreme u oblasti zaštite potrošača i zdravlja su skromno u toku.
4.29. Poglavlje 29: Carinska unija
Ostvaren je dobar napredak u carinskim propisima. Vlada Srbije je izmenila i dopunila Uredbu o nomenklaturi carinske tarife u novembru 2011. sa ciljem da je uskladi sa Kombinovanom nomenklaturom EU iz 2012. i sa planom za liberalizaciju Prelaznog sporazuma. Srbija je oslobodila od carinskih dažbina poštanske pakete u oktobru 2011. Međutim, pravila još uvek nisu u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU. Carinski zakon ostaje na snazi i praksa svrstavanja robe treba da se ažurira u skladu sa EU standardima.
Usvojeni su zakonski propisi o inicijativama koje se odnose na bezbednost carine, uključujući i ovlašćene ekonomske činioce. Ovaj propis tek treba da se sprovede. Usvojen je propis o primeni mera za zaštitu prava intelektualne svojine. Međutim, potrebno je da Uprava carine Republike Srbije (UCRS) u potpunosti elektoronskim putem razmenjuje podatke sa nosiocima prava intelektualne svojine. Treba uspostaviti adekvatni zakonodavni okvir o kulturnim dobrima. Odredbe o kontroli prenosa gotovog novca preko državne granice su usaglašene sa pravnim tekovinama EU. Pripreme u oblasti carinskih zakonskih propisa su u toku.
Ostvaren je određeni napredak koji se tiče administrativnih i operativnih kapaciteta. Uprava carina nastavlja da poboljšava svoje administrativne kapacitete kako bi efektivno primenila carinske propise. Primenila je postupke integriteta carinskih službenika i unapredila borbu protiv korupcije. Naknadne kontrole i sistem analize rizika su dodatno ojačani usvajanjem strategije za naknadnu kontrolu, sistematizaciju postupaka i uspostavljanje elektronske baze podataka o onima koji krše carinske propise. Kontrola je ojačana i centralna uprava carina je ovlašćena da sprovede kontrole individualnih carinskih službenika. U decembru 2011, Državna revizorska institucija podnela je izveštaj o besprekornim finansijskim izveštajima u 2010. za Upravu carina. Koordinacija između Uprave carina i Ministarstva finansija i ekonomije se takođe poboljšala i izdate su nove instrukcije o saradnji između ova dve institucije. Uprava carina je uspostavila u potpunosti funkcionalan IT sistem koji se zasniva na međusobnoj povezanosti njenih različitih odeljenja. Oko 90% carinskih deklaracija je dostavljeno elektronskim putem i uveden je koncept elektronskog potpisa. Međutim, Sistem za obradu carinskih deklaracija (CDPS) bi trebalo obnoviti ili ažurirati, a potrebna je pravilno opremljena i funkcionalna carinska laboratorija.
U cilju olakšavanja prometa, Uprava implementira sistem za razmenu preliminarnih informacija sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom. Nastavlja da se aktivno uključuje u međunarodne aktivnosti koje se tiču borbe protiv nelegalne trgovine robom (narkotici, ulje i cigarete) i kontrole prekograničnog kretanja.
Carinski postupci između Kosova i Srbije su se dodatno stabilizovali od usvajanja dva sporazuma o dijalogu između Beograda i Prištine o carinskim pečatima i integrisanom upravljanju granicom (IBM). Međutim, situacija na prelazima 1 i 31 i dalje je komplikovana u smislu primene postupaka. Srpska strana je na kraju potpisala Protokol o primeni IBM u septembru 2012, ali tek predstoji njegova primena. U međuvremenu, granična administrativna linija (GAL) između Kosova i Srbije ostaje podložna nezakonitim aktivnostima. Razmena robe između Srbije i Kosova je u nadležnosti Poreske uprave Republike Srbije i njenog Specijalnog odeljenja, a ne u nadležnosti carine Republike Srbije. Ovo uključuje većinu akcizne robe. Moraju se uvesti carinski postupci kojima se garantuje primena pravnih tekovina EU na administrativnoj graničnoj liniji sa Kosovom.
Pripreme u oblasti administrativnih i operativnih kapaciteta su u toku.
Zaključak
Srbija je ostvarila dobar napredak u oblasti Carinske unije usvajanjem novih zakona i održivim naporima da poboljša svoje administrativne kapacitete, posebno u sektoru kontrole i naknadne kontrole. Koordinacija između carinske uprave i Ministarstva ekonomije i finansija, koji su nadležni za carinsku politiku, treba dodatno poboljšanje. Srbija, takođe, treba da obezbedi pravilnu primenu pravnih tekovina EU na administrativnoj graničnoj liniji sa Kosovom. Potrebno je usvojiti propise o bezbednosti koji se odnose na oblast carine, a CDPS sistem obnoviti ili ažurirati. U celini uzev, pripreme u oblasti Carinske unije su uveliko u toku.
4.30. Poglavlje 30: Ekonomski odnosi sa inostranstvom
Određeni napredak ostvaren je u oblasti zajedničke trgovinske politike. Srbija je u završnoj fazi procedure za pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Međutim, zaključenje članstva u STO i dalje zavisi od dinamike kojom će bilateralni pregovori biti završeni, posebno sa Ukrajinom. Srbija, takođe, mora da usvoji zakon o genetski modifikovanim organizmima koji je u skladu sa STO.
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju izmenjen je i dopunjen u novembru 2011. kako bi se harmonizovao sa Zakonom o carini, Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Što se tiče organizacionih izmena, grupa za spoljnotrgovinski sistem i zaštitne mere u okviru Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je pretrpela je značajne redukcije. Nije doneta nijedna odluka koja uvodi završne zaštitne mere protiv uvoznika. Nije zabeležen napredak u smislu administrativnih kapaciteta za unapređenu koordinaciju između različitih ministarstava.
Što se tiče Programa kreditiranja izvoza, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza nastavlja da obezbeđuje i kratkoročna i srednjo-/dugoročna obezbeđenja izvoznih kredita.
U vezi sa kontrolom izvoza robe dvostruke namene, Srbija nastavlja da učestvuje u relevantnim međunarodnim forumima i da se usklađuje sa listom Evropske unije o robi i tehnologijama dvostruke namene. Nacionalna kontrolna lista za robu i vojnu opremu dvostruke namene usvojena je i usklađena sa relevantnim pravnim tekovinama EU. Međutim, administrativni kapaciteti u ovoj oblasti ostaju nedovoljni, i zahtevaju više zaposlenih i obuka.
U oblasti bilateralnih sporazuma sa trećim zemljama, Srbija trenutno pregovara o sporazumu o slobodnoj trgovini (FTA) sa Ukrajinom. Ponovljeni pregovori sporazuma o trgovini sa Ruskom Federacijom i Belorusijom su u toku, s obzirom na to da ove dve zemlje sada čine carinsku uniju sa Kazahstanom. Srbija je ratifikovala još tri bilateralna investiciona ugovora (BIT) sa Azerbejdžanom, Kazahstanom i Indonezijom i potpisala je jedan sa Alžirom.
Zaključak
Određeni napredak ostvaren je u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Pristup u STO je u završnoj proceduri bilateralnih pregovora. U celini uzev, pripreme u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom su skromno napredovali.
4.31. Poglavlje 31: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
Politički dijalog kroz redovne političke konsultacije između EU i Srbije se nastavljaju i uključuju pitanja spoljne politike. (O odnosima sa drugim državama u procesu proširenja i državama članicama videti poglavlje Politički kriterijumi 2.3 – Regionalna pitanja i međunarodne obaveze).
U pogledu zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), Srbija je značajno napredovala u procesu usaglašavanja. Kada je pozvana da to učini, Srbija se usaglasila sa 69 od 70 relevantnih EU deklaracija i odluka Saveta (99% usaglašenost). (Kada je u pitanju Međunarodni krivični sud, videti Politički kriterijumi 2.3 — Regionalna pitanja i međunarodne obaveze)
Srbija je nastavila da sprovodi restriktivne mere Saveta za bezbednost UN. Međutim, ostaje da se Zakon o restriktivnim merama usvoji zajedno sa sistemom za praćenje sprovođenja EU restriktivnih mera.
Što se tiče sprečavanja sukoba nije zabeležen poseban razvoj.
Što se tiče zabrane širenja, prvi politički dijalog na radnom nivou između EU i Srbije o pitanjima konvencionalnog oružja održan je u aprilu 2012. Srbija je podnela zahtev za članstvo u Grupi nuklearnih dobavljača 2012. Prijava Srbije iz 2008. za pridruživanje Wassenaar sporazumu o kontroli izvoza konvencionalnog oružja i robe i tehnologija dvostruke namene je u procesu. Nacionalni koordinator za sprovođenje strategije o streljačkom i lakom naoružanju imenovan je u decembru 2011. Akcioni plan za sprovođenje ove strategije treba da bude usvojen. Srbija i dalje treba u potpunosti da se usaglasi sa pravnim tekovinama EU koje predviđaju zajednička pravila kojima se reguliše izvoz vojne tehnologije i opreme.
Srbija nastavlja da aktivno učestvuje u saradnji sa međunarodnim organizacijama (UN, OEBS, Savet Evrope, itd.). Imenovana je u februaru 2012 za predsedavajuću zemlju OEBS- a za 2015. i u junu 2012. za predsedavajuću zemlju 67-e Generalne skupštine UN.
Što se tiče zaštitnih mera, u februaru 2012, je Srbija ratifikovala sporazum iz maja 2011. sa EU o zaštitnim postupcima za razmenu i zaštitu poverljivih informacija.
Što se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), u februaru 2012. Srbija jer ratifikovala sporazum iz juna 2011. kojim se osniva okvir za učešće Srbije u operacijama za civilno i vojno upravljanje krizama. Srbija učestvuje u operaciji „EU Navfor-Atalanta“ u Somaliji i u operaciji EUTM u Somaliji, sa po jednim članom u svakoj. Srbija je učestvovala na konferenciji EU Battlegroup (Borbena grupa) u aprilu 2012. Nakon dodeljivanja statusa kandidata, Srbija je počela da učestvuje na sastancima Vojnog odbora EU u martu 2012.
Zaključak
Srbija je značajno unapredila svoju usaglašenost sa EU deklaracijama i odlukama Saveta u oblasti ZSBP i pokazala je kontinuiranu posvećenost učešću u operacijama civilnog i vojnog upravljanja krizama. Uopšteno govoreći, pripreme u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike su uveliko u procesu.
4.32. Poglavlje 32: Finansijska kontrola
Postignut je ograničen napredak u oblasti javne interne finansijske kontrole (JIFK). Podzakonski akti o internoj reviziji (IR) i finansijskom upravljanju i kontroli (FUK) dalje su usaglašeni sa međunarodnim standardima decembra 2011. Njima se sada bolje definiše upravljačka odgovornost i razdvajanje uloga rukovodilaca i računovođe. Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) i dalje je usredsređena na tehničke aktivnosti, posebno na obuku i izdavanje uverenja internim revizorima.
Međutim, potrebno je ažurirati dokument o politici javne interne finansijske kontrole, jer je akcioni plan u velikoj meri zastareo. Isto tako, treba izmeniti i dopuniti Zakon o budžetskom sistemu, posebno odredbe o finansijskom upravljanju i kontroli i inspekciji. Upravljačka odgovornost i finansijsko upravljanje i kontrola i dalje se shvataju u svom užem značenju. FUK su usmereni na zakonitost i pravilnost finansijskih transakcija, bez eksplicitnog razmatranja pitanja ekonomičnosti, efikasnosti i delotvornosti. Potrebno je sprovesti dodatne aktivnosti na podizanju svesti kod viših rukovodilaca u javnom sektoru kako bi bolje razumeli svoju ulogu i odgovornost u uspostavljanju sistemv interne kontrole, kao i ulogu internog revizora u njihovoj organizaciji. Pripreme u ovoj oblasti su još u početnoj fazi.
Postignut je napredak u oblasti eksterne revizije. Državna revizorska institucija (DRI) nastavila je da postepeno izgrađuje svoje kapacitete i zaposleni su novi revizori. DRI sada ima oko 130 zaposlenih, od kojih su preko 100 revizori. Savet DRI usvojio je novembra 2011. Strateški razvojni plan za period 2011–2015. DRI je nastavila rad na unapređenju metodologije revizije. Ona je istovremeno povećala svoj obuhvat revizijom. Međutim, Zakon o DRI ne predviđa potpunu finansijsku i operativnu nezavisnost u skladu sa standardima Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI). DRI se i dalje nalazi u fazi institucionalne izgradnje jer radi tek četiri godine. Ona nema dovoljno resursa, a obuhvat revizijom i dalje je prilično ograničen. Posao na reviziji poslovanja još uvek nije počeo. Pored toga, na osnovu zahteva Zakona o DRI, DRI i dalje ima posebne odgovornosti za podnošenje prekršajnih i/ili krivičnih prijava nadležnim organima. Ta obaveza, koja bi pre trebalo da je deo širih nadležnosti budžetske inspekcije, angažuje deo ograničenih resursa DRI koja bi se umesto toga mogli upotrebiti za dodatni revizorski rad. Pripreme u ovoj oblasti su još u početnoj fazi.
Nikakav napredak nije postignut u oblasti zaštite finansijskih interesa EU. Srbija još uvek nije imenovala organ koji bi bio kontakt za saradnju sa Evropskom komisijom. Pripreme u ovoj oblasti su još u početnoj fazi.
Ograničen napredak je postignut u oblasti zaštite evra od krivotvorenja.Organi Srbije nastavljaju da učestvuju u odgovarajućim programima obuke u organizaciji EU i međunarodnih institucija. Narodna banka je još uvek u postupku reorganizacije procedura za tehničku analizu i obradu informacija o falsifikovanim novčanicama i kovanom novcu kako bi imala ulogu nacionalnog centra za analizu. Pripreme u ovoj oblasti još uvek nisu naročito uznapredovale.
Zaključak
Izvestan napredak je postignut u oblasti finansijske kontrole, posebno kada je reč o eksternoj reviziji. Potrebni su znatni napori da bi se razvilo finansijsko upravljanje i kontrola u javnom sektoru na osnovu koncepta odgovornosti rukovodstva. U celini posmatrano, pripreme u oblasti iz ovog poglavlja još uvek su u početnoj fazi.
4.33. Poglavlje 33: Finansijske i budžetske odredbe
Ne može se govoriti ni o kakvom napretku o oblasti tradicionalnih sopstvenih sredstava, sredstava PDV i sredstava BND.(O napretku u navedenim oblastima videti Poglavlje 16 – Oporezivanje, 18 – Statistika, 29 – Carinska unija i 32 – Finansijska kontrola)
Što se tiče administrativne infrastrukture, administrativne kapacitete institucija u navedenim oblastima politike trebalo bi dalje ojačati. Isto tako, za sprovođenje pravila o sopstvenim sredstvima neophodna je potpuno operativna struktura za koordinaciju, kako bi se obezbedio tačan obračun, računovodstvo, predviđanje, prikupljanje, plaćanje i kontrola sopstvenih sredstava i izveštavanje EU. Treba dalje razvijati delotvorna sredstva za borbu protiv izbegavanja poreza i prevara, kao i za smanjenje obima sive ekonomije.
Zaključak
Nije postignut nikakav napredak u pogledu finansijskih i budžetskih odredaba. Neophodna administrativna infrastruktura, uključujući koordinaciju i organizacione i proceduralne veze između raznih institucija uključenih u sistem sopstvenih sredstava, morala bi se blagovremeno razviti. U celini posmatrano, pripreme u ovoj oblasti su u početnoj fazi. |
