Na ironičan način nacionalizacija bankovnog sistema je dobra stvar ako bi se spasao – kapitalizam! Socijalizam je loš, ali u slučaju da stabilizuje i spasi kapitalizam, tada je dobar.

Treba imati svest deteta ili razvijen smisao za čudesno, pa uzeti za ozbiljno ratoborni stav američkih vlasti suočenih sa stečajem poslovne banke Leman braders, stav koji se posle dva dana pokazao kao gest čistog očajanja.

Srbija i njena vlada istrajavaju u bizarnoj simbiozi neoliberalne ekonomske tranzicije i «socijalno odgovorne», budžetski raskalašne politike, koja sama po sebi predstavlja srljanje u propast.

Državna intervencija bi omogućila kapitalizmu da kontroliše i usmerava ekonomske tokove tako da služe interesu celog društva i ne ugrožavaju socijalnu pravdu.

Finansijska kriza koju doživljava zapadna Evropa pokazuje da evropski, regulisaniji finansijski model uopšte nije otporniji od američkog.

Osam godina po završetku bratoubilačkog rata sa Severnom Korejom, godišnji prihod Južne Koreje bio je 82 dolara po stanovniku. Prosečni Korejac zarađivao je upola manje od prosečnog stanovnika Gane (179 dolara).

Jednom davno, pre mnogo godina, investicione banke su po svojoj strukturi bile privatna preduzeća, klasični ortakluci, koji su se oslanjali na kapital koji su obezbedili ortaci i zahvaljujući kome su one upravljale poslovanjem.

Sada izvesno znamo da preživljavamo najveću krizu još od čuvene Velike krize 1929. godine. Neizvesno je jedino da li će ova kriza na Vol Stritu biti čak i najveća u istoriji.