.jpg)
| Ekonomska politika | |||
Sedam milijardi ekonomskih stručnjaka |
 |
 |
 |
| ponedeljak, 03. novembar 2008. | |
|
Ovaj zaključak se vidi iz citata kao što su: “teško je znati kakav efekat određena ekonomska politika ima na ekonomiju; ono što je ispravan odgovor u jednom trenutku ne mora biti ispravan u nekom drugom”. Privredni rast ili jeste ili nije rezultat tržišta. Ovo su mogli da vam kažu i moji studenti na Univerzitetu Njujork i to za mnogo manje pare. Zašto je bitna ova blamaža Svetske banke? Zato što je ovo poslednje poglavlje u tužnoj priči o “ekonomskom stručnjaku” koja je osnova politike Zapada prema siromašnim zemljama od kraja Drugog svetskog rata. Sve ovo vreme mi smo se nadali da mala grupa stručnjaka može da reši problem privrednog rasta čitave ekonomije. Ako ovakvi stručnjaci postoje i imaju šta da kažu, to bismo videli u ovom izveštaju. U čemu je problem? Stručnjaci su korisni sve dok postoje uopštena pravila koja bismo mogli da apstrahujemo poređenjem zemalja sa niskim i visokim privrednim rastom. Komisija za privredni rast je ispravno ukazala na činjenicu da su pokušaji da se odgonetne tajna privrednog rasta ostali bez uspeha. Komisija je zaključila da “odgovori” moraju biti prilagođeni konkretnoj državi i konkretnom vremenskom trenutku. Ali ako je svaki trenutak i svaka država slučaj za sebe, onda eksperti ne mogu da generalizuju na osnovu svog iskustva, pa se postavlja pitanje na osnovu čega su oni uopšte eksperti? Logičan zaključak bi bio da se odustane od ekonomskih eksperata. Ali, Komisija i dalje insistira na tome da je rešenje u ekspertima koji će svoje saznanje da proslede tehnokratskim liderima. U nekoj meri ovo pokazuje da je Svetska banka podređena ideji “lidera i eksperata” kao odgovoru na privredni rast, budući da upravo ovakva vizija daje na značaju samoj Svetskoj banci. Komisija je napravila uobičajenu grešku merenja uspeha visokim privrednim rastom, pri čemu se ovaj rast misteriozno pojavljuje i isto tako misteriozno nestaje. Zapravo, od trinaest primera visokog rasta koja su bila predmet istraživanja, samo dva su se održala tokom rada Komisije. Ono što je jos juče bio primer neuspeha (na primer Indija) je preko noći postao uspeh i obrnuto (npr. Brazil). Veliki deo ovakvih oscilacija je nepredvidljiv i neobjašnjiv. Pripisivanje zasluga za privredni rast svakom političaru koji je u trenutku rasta bio na vlasti je jednostavno slučaj cirkula rnog rezonovanja (”Taj i taj je bio veliki lider. Kako to znamo? Zato što je ostvario visok privredni rast.”) Pojedinosti konkretnih ekonomskih čuda su jednako nepredvidljive. Koji je to ekspert predvideo da će opskurno indijsko preduzeće za proizvodnju jestivih ulja da postane kompanija vredna deset milijardi dolara (Wipro) poznata po svojim informatickim uslugama i kontakt centrima? Ko je predvideo da će brazilski gubitaš (Embraer) postati svetski lider u na tržištu malih aviona posle privatizacije? Ili da će južnokorejski preduzimači da stvore proizvođaća automobila (Hyndai) koji ima veću vrednost od General Motorsa ili Forda? Ili da će učitelj po imenu Dong Jing Hong, koji je prethodno zarađivao devet dolara mesečno u Datangu (Kina), postati milioner praveći čarape? Šta možemo da kažemo o tako nepredvidljivom svetu? Neki uopšteni principi postoje i za to nisu potrebni eksperti. Jedan drugi Nobelovac je imao fundamentalan uvid u ovaj problem i njegov odgovor je bio: dati slobodu pojedincima da pronađu svoje sopstvene odgovore. Fridrih Hajek je rekao: “Sloboda je nužna da bi čovek mogao da odgovori na nepredvidljivo; ljudi je vole zato što sa njom dolazi mogućnost ostvarivanja naših ciljeva. Budući da svaki pojedinac zna vrlo malo... i da ne znamo ko najviše zna, mi se oslanjamo na takmičenje nezavisnih pojedinaca da stvore ono što ćemo želeti kad ga vidimo.” Kraj “ekonomskog eksperta” nije kraj nade za svet bez siromaštva. Siromaštvo već nestaje kao rezultat privrednog razvoja (globalni procenat siromašnih se prepolovio u poslednjih tri decenije) – ne zbog ekonomskih stručnjaka poput onih koji su napisali Izveštaj Svetske banke – već zbog veće slobode koju danas ima 6.7 milijardi ekonomskih stručnjaka.
|
Prošle nedelje objavljen je izveštaj Komisije Svetske banke za rast i razvoj kojom je presedavao nobelovac Majkl Spens. Posle dve godine rada dvadeset jednog svetskog lidera i eksperta, radne grupe od jedanaest članova, trista univerzitetskih stručnjaka, dvanaest radionica, trinaest savetovanja i budžeta od četiri miliona dolara, stručni odgovor na pitanje kako ostvariti visok ekonomski rast je bio: nemamo pojma, pitajte stručnjake.
Od istog autora
Ostali članci u rubrici
- Mesto Beograda na novom „Putu svile“ - kineske kompanije i investicije glavni generator sadašnjeg srpskog industrijskog rasta
- Iz arhive NSPM - Srbija i Evropska unija (2015)
- Da li se tačka na rudarenje litijuma u Srbiji pretvara u zarez?!
- Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a, o javnom dugu da i ne govorimo
- Predlog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji su izradili strani konsultanti je nedorađen i ugrožava energetsku nezavisnost zemlje
- IZ ARHIVE - Dolarska alhemija i kazino ekonomija
- Mrtvo more ekonomske misli - Kada stvarnost iznenadi teoriju
- NIS između sankcija, geopolitike i zavisti regionalne konkurencije
- Struja u Srbiji, jesen-zima 2022.
- Vučić, zima i odgovornost za stanje u EPS-u
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
