Зашто су Немци чекали три године да инвестирају у српску енергетику

Вест да RWЕ, немачки електропривредни гигант, одустаје од градње електране у Истри, Пломин Ц, изненада је одјекнула у хрватским медијима. Сви су мислили да је на тендеру за изградњу нове термоелектране у Пломину главни фаворит управо ова немачка компанија која заједно са Хрватском електропривредом (ХЕП) већ управља електраном Пломин 2 (блок Б). Уместо тога RWЕ се огласила да неће учествовати чак ни у претквалификацијама али је понудила помоћ у смислу техничког "ноу хау-а". Ралф Бломберг, председник управе Термоелектране Пломин и RWЕ-а у Хрватској, је за Радио Пулу објаснио зашто су одустали од тог пројекта.

"Ми од почетка јула имамо новог генералног директора и нови УО и они су донели јасну одлуку како нећемо инвестирати у термоелектране. Разлог томе су најаве аналитичара који прате нашу компанију и оцењују наш кредитни рејтинг да је 60 одсто наше компаније у термоелектранама на угаљ. И то је превише, то није добро за тржиште. Рекли су нам да ће нам ако наставимо са градњом ТЕ на угаљ, дати нижу оцену нашег кредитног рејтинга. Ако се то деси плаћали би веће камате и наши пројекти би били прескупи, тако да се нећемо укључити у овај пројекат", рекао је Бломберг, додајући да у овај пројекат треба уложити милијарду евра.

Уместо у Хрватску RWЕ улаже у Србију

Скоро у исто време када је обзнањено да RWЕ одустаје од инвестирања у Истри, у Србији је објављено да ће та немачка компанија градити термоелектрану Никола Тесла Б3 у Обреновцу. У неким хрватским медијима то је одмах протумачено у смислу да је немачка компанија одустала од Хрватске да би улагала у Србију.

Да ли због страха од добијања лошијег кредитног рејтинга (или је то био само изговор за хрватску јавност) RWЕ је истовремено са интересовањем за градњу термоелектране изразила жељу и да гради хидроелектране у Србији. Тако би Немци поред ТЕ Никола Тесла Б3, чија вредност би према проценама требало да буде више од милијарду евра, градила и најмање пет хидроелектрана на Великој Морави, вредих 352 милиона евра. RWЕ жели да гради хидроелектрану и на горњој Дрини. На том послу, вредном око 500 милиона евра, учествоваће и Електропривреда Републике Српске.

Да су намере улагања у Србију озбиљне, RWЕ је потврдио потисивањем меморандума са ЕПС-ом. Наиме, за време посете потпредседника српске владе Александра Вучића Немачкој почетком септембра, у Берлину су представници Електропривреде Србије и концерна РWЕ потписали Меморандум о разумевању за стратешку сарадњу. Како је Александар Обрадовић, в.д. директора ЕПС-а изјавио, Меморандум се састоји из два дела - први се односи на развој наших хидропотенцијала на главним рекама, а други на могућност развоја термоелектрана и термоелектране Никола Тесла Б3.

Међутим, ово није први пут да са немачким RWЕ-ом потписујемо меморандум. И 2009. године је потписан сличан документ. Тада је у посети канцеларки Ангели Меркел била српска делегација на челу са тадашњим председником Борисом Тадићем. Потписан је меморандум о енергетској сарадњи у који су били укључени и пројекат ТЕ Никола Тесла Б3, и хидроелектране на Великој Морави и Дрини. Дакле, идентичан меморандум овом садашњем.

Немачки лоби спречавао инвестиције у српску енергетику

Ипак, три године после потписивања тог меморандума у српску енергетику није уложен ни динар. Поставља се питање зашто бисмо сада веровали Немцима да ће испунити договор и шта су чекали три године?

На питање у чему се нови документ разликује од оног потписаног 2009. године, Вучић је рекао да је реч о потпуно различитом карактеру споразума, и да у овом случају не само министарство, већ и Влада Србије стоји иза меморандума.

Међутим, објашњење трогодишњег стопирања немачких инвестиција у српску енергетику не треба тражити у томе што није бло подршке целе владе, нити у евентуалној економској неисплативости. Прави разлог треба трежити у политичкој сфери.

Током прошлогодишње посете Србији немачка канцеларка Ангела Меркел је тадашњем председнику Тадићу јасно пренела поруку да Србија мора да се одрекне веза са институцијама на северу Косова. Своје мишљење канцеларка је изнела тако јасно и неувијено, да су и немачки медији прокоментарисали да је Меркелова приликом посете Београду била веома арогантна.

Са таквим ставом потпуно је јасно шта је немачки политички врх тражио пре него што се пусте инвестиције од преко две милијарде евра. Тадић је после сусрета са Меркеловом изјавио да неће доћи до укидања институција и навео да је немачкој канцеларки одговорио да на северу Косова не постоје никакве паралелне већ демократски изабране институције које омогућавају живот људима. Тај одговор је значио да се инвестиције стављају на лед.

Јасно је да би тај новац, да је стигао, омогућио отварање нових радних места, бољи стандард, те да би Србија економски и политички ојачала. Невоља је у томе што протекле три године нису биле изгубљене само за немачке инвестиције у нашу енергетику, већ и за инвеститоре из других земаља. Још неке светске компаније биле су заинтересоване за термо и хидроелектране, као и за соларне и електране на ветар. Али, већина њихових покушаја да инвестирају у Србију завршавала је у фиокама појединих министарстава. Они који познају српску енергетику кажу да је разлог за то управо био немачки лоби који је своје пипке пружао све до Владе Србије.

Главни задатак му је био да не дозволи никоме да уђе на "територију коју су они обележили". То су радили постављањем разних процедуралних препрека, а понекад чак и дискредитовањем потенцијалног улагача. Такав је био случај са ТЕ Костолац, за коју су били заинтересовани Кинези. Баш у време када је требало са кинеском компанијом ЦМЕЦ да се договори посао око изградње новог блока, у медијима је изашао текст да полиција испитује пословање овог привредног друштва.

Кинеске компаније су посебно интересовање показале за Термоелектрану Костолац, али и за хидропотенцијал, као и за термоелектрану Никола Тесла. Ангажовање немачког лобија у Влади Мирка Цветковића утицало је да се послови за које су били заинтересовани Кинези одложе, али није успело да их потпуно стопира. Тако је кинеска компанија ЦМЕЦ још за време бивше владе склопила са ЕПС-ом посао вредан 1,2 милијарде долара, о обнови и доградњи ТЕ Костолац. Са променом власти у Србији, овај пројекат је убрзан, тако да ће Кинези ревитализовати два постојећа блока - Б1 и Б2 од по 350 мегавата (МW). Поред тога, радиће и на одсумпоравању та два блока и повећању капацитета површинског копа Дрмно.

Дачић: "Немојте да се љутите што Кинези граде ТЕ у Србији"

Уплив кинеског капитала у Србију кроз инвестирање ЦМЕЦ-а у енергетски сектор али и улазак, такође кинеске компаније " Чајна комуникејшнс констракшн ", на наше тржиште градњом моста Земун-Борча, као и њихова заинтересованост за изградњу Коридора 11 до границе са Црном Гором, није оставила равнодушним европске инвеститоре.

Како они гледају на то ширење кинеског утицаја у Србији, најбоље показује реченица коју је премијер Ивица Дачић изговорио пред члановима Америчке привредне коморе у Београду.

Он је инвеститорима из САД и европских земаља поручио да новац није обојен и да су у Србију добродошли инвеститори из свих земаља у свету.

"Немојте се љутити на нас када тражимо инвестиције из Русије и Кине, и ви то радите, зашто бих ја мање волео Кину него што је воли Немачка", рекао је Дачић и навео да је Немачка недавно склопила послове у висини од 150 милијарди са Кином.

Дачић је додао да нико не треба да се љути зато што Кина улаже у изградњу термоелектране у Србији. "Дали су најбољу понуду, дајте и ви, па ћете добити посао. Немојте у економији да из политичких разлога тражите да добијете посао".

Јасније од овога није могло да се каже. И управо овакав став актуелне Владе јесте један од разлога зашто се и немачким инвиститорима жури да улажу у српску енергетику. Јер, ако неће они, постоје многи други који ће то урадити без политичких условљавања.

Конкретно за изградњу ТЕ Никола Тесла у Обреновцу били су заинтересовани и Кинези са којима је прошле године чак потписан Протокол по том питању. Представници кинеског конзорцијума су чак почетком августа ове године (месец дана пре потписивања меморандума са RWЕ-ом) били у радној посети ЕПС-у, како би заједнички размотрили могућа решења за градњу блока Б3 у ТЕ „Никола Тесла”.Том приликом ангажован је и кинески институт НЕПДИ, са идејом да уради техно-економску анализу решења за блок Б3 и студију оправданости са идејним пројектом блока до 800 мегавата.

После објављивања вести да ће ТЕ Никола Тесла градити немачки RWЕ, наметнуло се питање због чега је ЕПС одустао од Протокола потписаног прошле јесени са кинеским конзорцијумом који је требало да гради то постројење. Министарка енергетике Зорана Михајловић одговорила је да је ЕПС до сада потписивао више меморандума и протокола, али да сада први пут иза меморандума стоји чврста одлука Владе Србије.

Неизвесно је да ли ће нова влада успети да се одржи на површини у овој дипломатско-пословној игри, а да не повреди нечије интересе. Упадљиво је да, док је с једне стране кинеских инвестиција у Србији све више, наша власт формално даје предност стратешким партнерима попут Немачке. Тако потпредседник Владе Александар Вучић, на питање да ли ће у енергетском сектору у Србији послове распоредити на више страних инвеститора, одговара да је кључни стратешки партер Србије управо Немачка, с обзиром на тежњу за улазак у ЕУ.

"Ми поштујемо све друге. Неки други ће добити неке друге послове, али овакви послови (изградња ТЕ Никола Тесла Б3) се склапају у складу са стратешким партнерством које имате", рекао је Вучић.