Aleksandra Smiljanić: Vlada treba da poništi tender za prodaju Telekoma

Gosti emisije „U središtu pažnje“, Prvog programa Radio Beograda bili su Aleksandra Smiljanić, vanredni profesor ETF i Mahmut Bušatlija, stručnjak za investicije.

Vi ste u vašim analizama o posledicama privatizacije prodaje Telekoma, detaljno objasnili kakve su posledice prodaje telekomunikacione infrastrukture. Zašto ste protiv prodaje Telekoma Srbija?

Smiljanić: Postoji mnogo razloga zašto Telekom ne treba prodavati, ali jedan od osnovnih je da, ako prodamo Telekom, iz Srbije će se odlivati velika devizna sredstva. To će značiti pad životnog standarda, otpuštanje u telekomunikacionom, ali drugim sektorima. Telekom poseduje fiksnu mrežnu infrastrukturu koja je građena preko 100 godina koja mu garantuje jako visok prihod. Taj prihod je trenutno oko milijardu evra, a realno je očekivati da će ako se Telekom proda, on biti 2 milijarde evra, jer će novi vlasnik povećati cene usluga. U zemljama regiona koje su prodale svoje operatore, skoro sve telekomunikacione usluge, koje čine najveći deo prihoda su duplo više nego u Srbiji. Sa druge strane rashodi Telekoma su nešto niži od 800 miliona evra i možemo očekivati da ukoliko dođe do privatizacije, ti rashodi će se smanjivati, zato što će kupac otpuštati zaposlene, smanjiti investicije, što se i desilo u zemljama regiona. Da bih ilustrovala o koliki iznos će novi vlasnik izvlačiti iz zemlje, podsetiću da je prosečna srpska bruto plata oko 5.000 godišnje, što znači da prodaja Telekoma znači odlivanje oko 200.000 prosečnih srpskih plata! Postoje i dodatni problemi poput ugrožavanja bezbednosti podataka…

Gospodine Bušatlija, da li se Vi slažete sa ovom argumentacijom, odnosno šta vi očekujete ako se proda Telekom Srbije?

Bušatlija: Ja se apsolutno slažem sa ovom argumentacijom, ona je vrlo očigledna. Ja bih dodao samo motiv investitora koji ulaže 1, 5 milijarde evra. On će nastojati što pre da povrati taj novac i maksimalizuje prihod. Mi ne možemo očekivati nekog dobrog samarićanina koji će kupiti našu kompaniju i onda popravljati situaciju na našem telekomunikacionom tržištu.

Sa druge strane, kada pogledate čitav ovaj posao, on se u suštini odnosi na prodaju infrastrukture. Tu dolazimo u veoma ozbiljan problem između iskazanih želja i ambicija naše javne uprave da se primaknemo Evropi i dela kojima se sve više udaljavamo od nje. Naime, u Evropi se već duže vremena ne pristaje na bilo kakva monopol u javnim servisima, odnosno javnom sektoru. Imamo i na sudu problem koji je proistekao iz situacije sa Telekomom, koji su svom sastavu ima infrastrukturu koja treba da bude dostupna svim ostalima koji imaju licencu za fiksnu telefoniju. Telenor je tražio pristup i dobio od RATELA dozvolu da se pod određenim uslovima priključi na telekomovu opremu. Međutim, Telekom je tužio RATEL zato što smatra da RATEL nije postupio po pravu.Telekom štiti svoj monopol i ako mi prodamo taj monopol, drugi konkurenti neće moći po jednakim uslovima da koriste tu mrežu i moraće da poskupe svoje usluge,što su neki i najavili.

Dakle, da li to znači da treba izdvojiti infrastrukturu iz prodaje Telekoma, jer se prodaje monopol?

Bušatlija: Prodaje se monopol i to je jasno. Ja nisam protiv privatizacije javnih preduzeća, ali samo pod uslovima koji su tržišni i koji imaju nezavisnu kontrolu. Čak se i infrastruktura može privatizovati, ali u određenom obimu, ne ukupno i to preduzeće bi moralo pod istim uslovima da omogućava svim operaterima korišćenje te mreže. Ali država mora da zadrži učešće u toj oblasti, baš zato da se investicije ne bi odlivale, jer moramo imati u vidu da su telekomunikacije veoma profitabilan sektor , tu se stvaraju profiti koji vrlo lako beže sa tržišta na kom su stvoreni, posebno u situaciji kakva je u Srbiji, gde Telekom ima 3,5 miliona priključaka i gde se ne može očekivati rast značajniji broja priključaka, maksimalno od 15%.

Kako komentarišete sve učestalija mišljenja da su se oko prodaje Telekoma nagomilali problemi? Generalni direktor Telekoma Branko Radujko je ocenio da prodaja ne zavisi samo od dobrih poslovnih rezultata kompanije, a čujemo i mišljenje da nije potpuno jasno koliki se udeo prodaje i šta se zapravo prodaje.

Smiljanić: Mislim da je osnovi problem što prodaje Telekoma nije ekonomski opravdana i nije u interesu građana. Ali je veliki problem i što prodaja Telekoma nije u skladu sa Ustavom i Zakonom o privatizaciji. Prema članu 86 Ustava imovina koju koriste državni organi Srbije je u državnom vlasništvu. Pošto državna uprava koristi telekomunikacionu infrastrukturu, ona se po Ustavu ne bi smela prodavati. Po članu 85 Ustava stranci imaju pravo samo na koncesije nad dobrima od opšteg interesa, a telekomunikaciona infrastruktura je nesumnjivo od opšteg interesa. Dakle, kao takva, ona bi smela da se izda na koncesiju, ali uz analize opravdanosti takvog postupka, a ja sam uverena da ne bi bilo moguće sačiniti takvu analizu.

Bušatlija: Ovaj zastoj i nedoumice ja vidim na dva nivoa. Jedan je domaći ambijent, gde se situacija zakomplikovala i na čistom političkom polju gde je grupacija koja je bila glavni zagovornik ove ideje i kroz čija ministarstava bi najveći deo novac bio potrošen, izgubila uticaj u donošenju bilo kakve odluke, pa se možda i određeni kanali komunikacije sa eventualnim kupcima možda malo poremetili. Drugi nivo je sa aspekta investitora. Ako ulazite na tržište javnih usluga, morate imati sluha za javno mnjenje. Neko ko se ozbiljno priprema mora da ima taj senzibilitet prema javnom mnjenju koje vrlo argumentovano ističe zašto prodaja nije u redu. Oni takođe imaju i jedan više moralni imperativ da dolaskom na naše tržište primenjuju norme koje se primenjuju na njihovom tržištu, a to se pre svega odnosi na nemogućnost monopolisanja tržišta.

Koji su motive za prodaju Telekoma?Mogli smo da čujemo mišljenje premijera da Telekom treba prodati, ali ne bagatelno

Bušatlija: Ja mislim da motive tu uopšte nisu više važni. Svi prihodi koji se priliju u budžetu se raspodeljuju prema prema nekim prioritetima, a prioritet je vraćanje dugova. Srbija je prošle godine imala negativni kreditni priliv, što znači da krediti koji u došli u Srbiji manji od onih koje je Srbija morala da vrati. Drugi prioritet je podmirivanje obaveza prema budžetskim korisnicima.

Čujemo iz Vlade uveravanja da ako se Telekom proda po dobroj ceni, te pare neće ići u potrošnju, da li verujete u to?

Smiljanić: Ministarka finansija je demantovala premijera kada je rekla da Vlada ima alternativu kako da popuni budžet ako se ne proda Telekom, iz čega sledi da će pare ići u budžet u potrošnju.

Na početku razgovora izneli ste ozbiljne argument zbog čega ne treba prodavati Telekom. Međutim, čuli smo I mišljenja da bez strateškog partnera I novih investicija postoji opasnost da se kompanija izložena jakoj konkurenciji u mobilnoj i u fiksnoj telefoniji uruši kao sistem za 4, 5 godina, kako to komentarišete?

Bušatlija: To je juče rekao premijer i čudi me kako neki ekonomista može tako nešto da kaže. Telekom je jedan od retkih primera gde je izvršena relativna depolitizacija upravljanja i to je jedan od razloga zbog kojih Telekom ima dobre rezultate. Dakle da se uruši jedno preduzeće koje ima dominantan položaj na tržištu, to je nemoguće. Ja mislim da je osnov te priče da se po bilo koji cenu nađe autoritativno objašnjenje zašto se prodaje zlatna koka.Ako se sad proda Telekom, podmire se neke rupe, šta će se desiti sa sledećom Vladom? Šta će se desiti sledeće godine, šta će tada prodati?To je krajnje neodgovorno prema poslodavcima, odnosno prema građanima ove zemlje koji su im dali pravo upravljanja,a ne uništavanja imovine. Treba imati na umu jednu stvar koja je možda i važnija od prodaje telekoma-jedan od stubova demokratije je da niko od izabranih ljudi u javnoj upravi, nema pravo, nema mandat da smanji vrednost državne imovine u svom mandatu. Amerika je čak povećala tržišno učešće u ovoj krizi a kod nas niko ne vodi računa o tome, pa čak Cvetković u Skupštini kaže da je njihov politički cilj da prodaju državnu imovinu. Dakle, ova država ide ka nestajanju.

Smiljanić: Izjava premijera je prazna fraza kojom se popunjava medijski prostor, jer se Telekom već godinama već bori uspešno na tržištu mobilne telefonije sa jakim kompanijama poput Telenora i VIPa. U obalsti mobilne telefonije ne možemo očekivati veću konkurenciju, jer je broj frekventnih opsega ograničen i u zemljama postoje najčešće tri ili četiri kompanije i to je konkurencija koju će Telekom imati u budućnosti. Što se tiče usluga vezanih za fiksnu telefoniju, tu će Telekom trpeti još manji pritisak, jer poseduje infrastrukturu koja je građena više od 100 godina I koji nijedan operator ne može da izgradi. Direktor Telenora je nedavno rekao da ne planiraju da grade novu infrastrukturu jer se to ne isplati. Ne možemo očekivati ni veće investicije od strateškog partnera jer se pokazalo i u regionu da novi vlasnik smanjuju investicije. I mi smo imali takva iskustva, jer je Srbija 1997.godine prodala Telekom kada su Miloševiću bila potreba sredstva za izbore i tada su minimalizovane investicije u Telekomu. Kada je država povratila većinski udeo u Telekomu 2002.godine, izdvajanja za investicije su povećana 3 puta

Kako komentarišete mišljenja da vlast ukoliko proda Telekom, zapravo kupuje glasove, jer će novac plasirati u u potrošnju?

Bušatlija: Očigledno je da način upravljanja državom nije zasnovan na dugoročnom planiranju i to navodi na zaključak da javna uprava ne brine šta će se sutra desiti. Ja mislim da prodaja Telekoma ne može doneti nikakav benefit ovoj vlasti iz prostog razloga što nema dovoljno novca da se komotno uđe u sledeće izbore. Ako se proda 31% to je oko 800 miliona, to će uglavnom biti potrošeno na otplaćivanje dugova, eventualno na jednokratna povećanja u javnom sektoru(trajna povećanja ne dozvoljava ni MMF), a to nije dovoljno.

Postoje li četiri ozbiljna kupca, kako je nedavno izjavio državni sekretar Vuk Đogović?

Bušatlija: Nema! Postoje dva ozbiljna kupca, to su Dojč telekom I Austrija telekom .Međutim, finansijska kriza u Evropi se ne smiruje, pa nije lako obezbediti 1,5 milijardi evra, ali kao osnov za povlačenje tolikog novca se može uzeti očekivani veliki profiti, o čemu je govorila profesorka Smiljanić. Druga grupacija potencijalnih kupaca se može smatrati spekulativnom, i nju čine ruski tajkuni koji su ušli u egipatski Oraskom i Turski telekom i ja ne bih voleo da ona bude kupac. Oni ne rade na uređenom tržištu. Druge kompanije su se izjasnile da neće učestvovati.

Smiljanić: Meni je teško da predvidim šta će se dešavati. Sa jedne strane, cena od 1,4 milijarde evra je jako niska i kupac može vrlo brzo da povrati sredstva. Međutim, kupcima je jasno da je prodaje Telekoma nezakonita i protiv ustavna i mislim da im je jasno da je čitava procedura prodaje Telekoma izvedena skandalozno. Ja mislim da su oni svesni da je u pitanju rizična odluka, ali ne mogu da predvidim da li će oni ulaziti u taj rizik.

Interesantno je da su mnoga preduzeća iz ove oblasti u Evropi u dominantnom vlasništvu države.

To je činjenica koju zna naša javnost, ali ne zna premijer koji zagovara da se proda državno vlasništvo.U javnom sektoru neophodno je imati učešće države kao regulatora, ali i ako konkurenciju ostalim učesnicima da bi se zaštito javni interes.

Kako je moguće da o tako važnim stvarima niko ne vodi računa?

Bušatlija: To se dešava već godinama, da se naša javna uprava ne ponaša na način koji bi bio adekvatan zaštiti javnog interesa. Kao kada se Karićima oduzela kompanija, ona je prodata 100%, iako je vlasništvo države bilo 70%. Kritika je smatrana kao antidemokratska, pa me ne bi čudilo da i mi budemo proglašeni nedemokratama.

Da li smatrate da treba poništiti tender za prodaju Telekoma?

Smiljanić: Naravno, to bi bila najbolja opcija! Smatram da je čitava priča o prodaji bila loša, tako se ometa rad kompanije i zato je nije ni trebalo počinjati

Bušatlija: Ja sam i ranije govorio da tender treba poništiti i da makar sa minimum obraza izađemo iz cele ove priče,da se ne desi kao kod prodaje JAT, da se niko ne javi kao kupac.

Kakve su posledice prodaje za kompaniju i građane?

Smiljanić: Možemo očekivati otpuštanja, smanjivanje investicija, smanjivanje upošljavanja domaćih kooperanata koje rade za Telekom, građani mogu da očekuju povećane cene usluga i lošije usluge.

Bušatlija: Svako izgubljeno radno mesti znači manje doprinosa budžetu, smanjivanje kupovne moći stanovništva. Ne vidim da se ovom prodajom, može doći do nekog boljitka.

Zašto se država onda uošte odlučila na ovaj korak, uprkos apelima stručnjaka i javnosti?

Bušatlija: Isključivo zarad popunjavanja rupe koju je sama napravila . Ali ne država, tu moramo biti oprezni,već javna uprava koja raspolaže imovinom i koja je dovela do toga da ne može da zapuši rupe osim prodajom

Interesantno je da EU ne zahteva prodaju dominantnog telekomunikacionog operatora, već samo liberalizaciju telekomunikacionog tržišta.

Smiljanić: EU zahteva zaštitu konkurencije što je dobro. Postoje različiti načini da se dostigne veća konkurencija. Srbija ima optičku mrežu EMSA koja nije u upotrebi ona bi trebalo da se pusti u rad, da se izda koncesija za njeno korišćenje. Treba omogućiti fiksni bežični pristup po okruzima. Moj predlog dok sam bila ministarka je bila da licence podelimo po okruzima da one budu dostupne našim firmama koje su manje, da se ti veliki prihodi ne odlivaju iz zemlje.

Na kraju smo emisije, šta očekujete ako se Telekom proda, a šta ako se ne proda?

Bušatlija: Ako se proda, te pare će otići u potrošnju, a ne u investicije. Ako se ne proda, javna uprava će imati velikih problem da nađe alternativu u finansiranju budžeta,ali će na dugi rok građani biti zaštićeni činjenicom da makar nešto ostane od vredne imovine

Smiljanić: Finansijski problem koje imamo ne mogu čak ni kratkoročno da se reše prodajom Telekoma. Mere za rešavanje tih problema su racionalizacija državne uprave, agencija, potrebno je zaštiti domaću privredu kroz zakon o javnim nabavkama, treba povećati transparentnost i efikasnost državne uprave njenom informatizacijom, ojačati bankarski sistem. To su mere koje nije lako implementirati, ali ja smatram da nemaju alternative.

Autor: Olivera Simić Milošević

(stopprodajitelekoma.rs)