Ana Brnabić sa nemačkim privrednicima u okviru zvanične posete Berlinu: Srbija bi trebalo da uči na nemačkom primeru, da oko pitanja od nacionalnog interesa, poput kopanja litijuma, ne postoje političke podele

Predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je u Berlinu da bi Srbija trebalo da uči na nemačkom primeru, pa da dođe do stanja da oko pitanja od nacionalnog interesa, poput kopanja litijuma, ne postoje političke podele, već da sve stranke podrže nacionalni interes, saopšteno je iz narodne skupštine Srbije.

„Da dođemo do toga da je nacionalni interes na prvom mestu, a politički interes svakako uvek mora biti sekundarni i mora biti ispod nacionalnog interesa. Tu od Nemačke možemo da učimo“, izjavila je Brnabić, koja boravi u poseti Nemačkoj.

Navela je da je čestitala nemačkim privrednicima na tome što će Nemačka biti prva evropska zemlja koja će početi da kopa litijum, kako kaže, 2026. godine i napominje da Nemci imaju dva velika projekta Vulkan i Zinvald.

Takođe je rekla da su 10. juna grad Karlsrue i gradsko veće Landaua odobrili dodatni prostorni plan za njihov rudnik litijuma.

„To je važno za Nemačku, to je važno i za Evropu, ali na prvom mestu je važno za Nemačku. To znači za Nemačku veću energetsku nezavisnost, veću energetsku samostalnost, to znači još jaču nemačku privredu i industriju. To opet znači da će oni moći da proizvode sve od baterije preko električnih vozila“, ukazala je Brnabić i napomenula da je projekat Vulkan duplo manji nego projekat Jadar u Srbiji.

Podsetimo, Vlada Srbije odlučila je da u naredne dve nedelje pokrene medijsku kampanju s ciljem da podrži projekat iskopavanja litijuma. Prema izvoru N1, provladinim medijima je prosleđen spisak ljudi koji bi trebalo da na dnevnom nivou budu sagovornici u gostovanjima, debatama i okruglim stolovima na temu iskopavanja litijuma.

Brnabić je izjavila da je tokom posete Nemačkoj održala veliki broj sastanaka i da su u Nemačkoj zainteresovani za srpsku privredu.

Kako je kazala novinarima u Berlinu, njeni sagovornici u Nemačkoj su pohvalili Srbiju, njen ekonomski rast, razvoj i ocenili da je impresivno ono što mogu da vide u našoj zemlji.

Ona je rekla da je robna razmena 2023. godine bila rekordni nivo od preko devet milijardi evra. Brnabić je dodala da je očekuje da će ove godine robna razmena biti veća.

Predsednica Narodne skupštine rekla je danas da joj je drago što je u zvaničnoj parlamentarnoj delegaciji Srbije koja boravi u Nemačkoj prvi put neko od poslanika opozicije.

„Ja sam uputila poziv svim parlamentarnim grupama da, ukoliko žele da budu članovi moje delegacije kao predsednice Narodne skupštine republike Srbije, daju svoje kandidate, predlože nekoga“, izjavila je Brnabić i, kako se u saopštenju navodi, zahvalila je poslaniku Vladimiru Đorđeviću što je deo delegacije.

Ocenila je da je dobro što parlamentarci mogu da pokažu da ipak mogu da imaju, kako je navela, neki minimalni nivo poštovanja prema svim građanima Srbije, podsećajući da parlament predstavlja sve građane Srbije, a ne samo vlast i vladajuću koaliciju i zaključuje da je dobro kada mogu da predstavljaju čitavu Srbiju.

Brnabić je ukazala da ranije za zvanične posete predsednika narodne skupštine nije bilo poziva poslanicima opozicije da učestvuju u zvaničnim parlamentarnim delegacijama, što prema njenim rečima, ona želi da promeni i napominje da joj je besmisleno da neke parlamentarne grupe iz Srbije idu u posete drugim parlamentima, a da ne žele da budu deo zvanične srpske parlamentarne delegacije.

Brnabićeva u Berlinu sa nemačkim privrednicima o litijumu i Ekspu

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sastala se, u okviru zvanične posete Berlinu, sa nemačkim privrednicima koje je pozvala da učestvuju na međunarodnoj izložbi Ekspo 2027. čiji će domaćin biti Srbija, a jedna od tema je bila i litijum.

Brnabićeva je predstavila ekonomske pokazatelje Srbije i saradnju sa nemačkim kompanijama i dodala da će od Nemaca želeti da čuje i kako napreduju njihova dva velika projekta koja se tiču eksploatacije litijuma - Vulkan i Zinvald.

"Mi imamo kao i Nemačka rezerve litijuma. Nemačka je mnogo pametnija od Srbije i Nemačka će biti zemlja koja će proizvoditi litijum", rekla je Brnabićeva.

Istakla je da želi da vidi od Nemaca kako su oni to uradili u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine.

Brnabićeva je rekla da i srpska privreda beleži fantastičan uspeh u poslednjih 11 godina i da je jedan od razloga i odlična saradnja sa nemačkim preduzećima.

Rast BDP-a 4,7 odsto u prvom kvartalu

Naglasila je da je Srbija u prvom kvartalu 2024. godine zabeležila najbolje brojke po rastu BDP-a u celoj Evropi, dodajući da je rast BDP-a iznosio 4,7 odsto, što je najbolji rezultat u Evropi.

Prema njenim rečima, BDP Srbije se u poslednjih 11 godina više nego udvostručio, a naša stopa nezaposlenosti smanjena je sa 26 odsto u 2012. na devet odsto u 2023.

"Bili smo među samo 10 zemalja širom sveta koje su zabeležile povećanje zaposlenosti čak i tokom pandemije kovida", navela je Brnabićeva.

O direktnim stranim investicijama

Kako je istakla, svake godine, osim 2020. godine kada je bila pandemija korona virusa, Srbija od 2012. beleži sve veći broj stranih direktnih investicija. Naglasila je da je 2023. godine taj iznos bio 4,5 milijardi evra. Brnabićeva kaže da je do juna ove godine u odnosu na 2023. godinu iznos stranih direktnih investicija bio veći za 9,6 odsto.

"Nemačka je naš najvažniji trgovinski partner. U 2023. godini imali smo više od devet milijardi evra trgovinske razmene između Nemačke i Srbije. Ako pogledamo ukupan broj razmena roba i usluga, on je 2023. godine prešao 11 milijardi evra. Nemačka je najveći strani poslodavac u Srbiji. Nemačke kompanije trenutno zapošljavaju preko 80.000 ljudi u Srbiji”, ukazala je Brnabićeva.

Budućnost srpske ekonomije

Govoreći o budućnosti srpske ekonomije, rekla je da su to visokotehnološke i savremene tehnologije, podsetivši da je Srbija uvela programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole. IKT je, prema njenim rečima, postao najbrže rastući sektor srpske privrede.

"Privukli smo odeljenja za istraživanje i razvoj kompanija kao što su nemački Kontinental ili američki Majkrosoft, a Srbija je sada po mom mišljenju centar za nove tehnologije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi”, istakla je Brnabićeva.

Ona je pozvala i druge nemačke kompanije da dođu i prate primer kompanije Kontinetal koja je izgradila istraživački centar, a potom je proširila proizvodnju.

"Treća stvar je biotehnologija. Već smo potpisali memorandume o razumevanju sa kompanijama da započnemo i ubrzamo klinička ispitivanja u Srbiji, omogućimo istraživanje i razvoj u biotehnologiji što će i našim građanima omogućiti da u budućnosti dobiju najsavremeniju medicinsku negu", rekla je Brnabićeva.

Brza tranzicija zelene energije

Predsednica Skupštine poručila je da treba ući i u brzu tranziciju zelene energije.

"Želela bih da pozovem nemačke kompanije da razmisle o stvarima koje možemo zajedno da uradimo u pogledu obnovljivih izvora energije, velikih sistema za skladištenje energije i tehnologije, proizvodnji baterija", navela je Ana Brnabić.

Predsednica Skupštine sastala se u Berlinu i sa predsedavajućim fondacije "Konrad Adenauer", Norbertom Lamertom.

Posetu će nastaviti sutra sastankom sa predsednicom Bundestaga Berbelom Bas i poslanicima Bundestaga.

(RTS, N1)