Андрија Мандић: Спровешћемо вољу народа и српски ће бити службени језик

Питање српског језика је након објављивања резултата пописа становништва из 2023. године постало не само политичко, већ и питање елементарног људског достојанства и људских права, рекао је предсједник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић.

Он је у интервјуу за “Вечерње Новости” навео да не постоји земља у Европи, а вјероватно ни у свијету, изузев можда појединих тоталитарних режима, гдје језик којим говори већинско становништво није уједно и службени језик те земље.

“Мислим да то довољно говори о свакодневним позивима ДПС и њихових савезника из политичког, медијског и невладиног сектора, да упркос резултатима који су показали да више од 43 одсто становништва Црне Горе говори српским језиком и даље инсистирају на неким квази-тезама, како црногорски треба да остане једини службени. ДПС је заслужан и што је 2007. тијесном двотрећинском већином црногорски проглашен јединим службеним језиком, као и за члан Устава којим се све промјене морају потврдити на референдуму већином свих бирача у Црној Гори. Ако узмемо у обзир да у овом моменту, након упаривања пописних резултата и бирачког списка, имамо око 90.000 особа чије је бирачко право и те како сумњиво, долазимо до тога да је ДПС тим чланом заковао и онемогућио било какве промјене. Сада постоји нова парламентарна већина која жели да констатује оно што је народ јасно и недвосмислено рекао, а то је да већина говори српским језиком и тражи да добије статус службеног. Уколико не будемо могли да направимо договор, сходно тековинама и најбољим праксама развијеног свијета, постоји рјешење, а то је прављење Уставотворне скупштине“, казао је Мандић.

Говорио је и двојном држављанству са Србијом и казао да опозиција свакодневно покушава да манипулише разним неистинама и полуистинама.

“Питање држављанства сам први пут покренуо са нашим исељеницима у Турској знајући да ти људи имају посебан осјећај припадности Црној Гори. Не видим ништа спорно у томе да се људима који имају и осјећају везе са Црном Гором, омогућимо да добију држављанство. Опозиција то представља као да ће се истог трена магично створити на стотине хиљада нових бирача, иако добро знају да садашњи закон налаже да особа уз држављанство мора имати и пребивалиште у Црној Гори пуних десет година. Сматрам да нам је обавеза, посебно када се узме у обзир да цијелој Европи, па тако и Црној Гори, пријети највећи непријатељ у виду бијеле куге, да не дозволимо да наша земља настави да копни, већ да људе који су нам најближи и који себе сматрају дијелом ширег бића Црне Горе, привучемо да се врате и своју будућност вежу за нашу земљу, без обзира на то да ли долазе из Србије, БиХ, Сјеверне Македоније, Европе или САД“, казао је Мандић.

Када говори о иницијативи да га и Цетиње прогласи за персону нон грата, Мандић наводи да скупштине општина имају право да доносе разне резолуције иако оне нијесу правно обавезујуће

“Устав Црне Горе гарантује слободно кретање свим грађанима, укључујући и мени као предсједнику Скупштине. Било какве одлуке које евентуално донесе Скупштина престонице, а које се косе са Уставом и законима, не могу ме спријечити да посјетим сваки дио наше државе. Сматрам да за разлику од политичара који долазе из тзв. суверенистичког блока, имам слуха за ову земљу, за људе са сјевера и за оне са Приморја, за грађане Цетиња. Подсјетићу да је нови лого Скупштине управо зграда престонице, односно Зетске бановине”, казао је Мандић.

Нажалост, додаје, комунизам је у Црној Гори оставио бројне посљедице, прије свега у виду идолопоклонства и страха од репресивног апарата и то је вјешто користио и ДПС.

“На нама је да ово друштво у потпуности ослободимо од страха и сматрам да је велики први корак ка томе био и попис јер смо први пут имали људе који су без икаквог притиска рекли ко су, шта су, којим језиком говоре и које су вјере”, додао је Мандић.

Каже да је српски народ у Црној Гори увијек пружао руку помирења својим рођацима Црногорцима и први су покретали теме превазилажења идеолошких подјела којима је бивши режим манипулисао.

Сматра са се Црна Гора након промјене власти, а посебно након уласка коалиције „За будућност Црне Горе“ у саму Владу, извукла из разних троуглова и сфера утицаја, укључујући и оне који су нашу земљу врло дуго користили за разна међународна поткусуривања.

“И у изборној кампањи и након ње залагали смо се да се на прво мјесто ставе грађани ове земље, а да се са нашим комшијама и међународним партнерима односи граде на међусобну корист. Дошло је вријеме да се ради за интерес и по вољи грађана Црне Горе, наравно уз то градећи најбоље односе са свима у региону, а посебно са Србијом, са којом имамо најближе историјске, културне и сваке друге везе“, казао је Мандић.

На питање је ли тачно да је у сјенци Милана Кнежевића по питању наклоности власти Србије и да је томе допринијело што је ублажио реторику, Мандић наводи да он и Кнежевић имају наклоност грађана који су њима и њиховим политичким организацијама дали глас на изборима.

“Обојица смо предсједници парламентарних странака и заједно са страначким органима доносимо политичке одлуке сходно програмским принципима за које се залажемо. Како је говорио некадашњи предсједник Црне Горе Момир Булатовић, ако ми не можемо да доносимо одлуке у нашој земљи, онда нама и не треба власт. То је, нажалост, у Црној Гори дуго важило јер су одлуке доносили разни страни фактори преко амбасада. Годинама сам се борио да се одлуке о нашој земљи доносе у нашој земљи, односно у Скупштини и Влади и да Црном Гором не управља нико осим грађана. Кроз политички живот водим се једном једноставном максимом – да увијек треба да проналазимо оно што нас спаја, а не оно што нас раздваја. Понављам чињеницу на коју сам поносан а то је да Црна Гора никада није била уједињенија и посебна ми је част што се налазим на челу 28. сазива Скупштине који управо на тим принципима прави историјске резултате. Први пут у Влади Црне Горе имамо Србе, Црногорце, Бошњаке, Албанце…“, казао је Мандић.

Говорио је и о спекулацијама да дјелови Митрополије граде своју „зону утицаја“ независно од СПЦ и наводи да Српска православна црква има своје јасно устројство и мисли да вођени промишљу Божјом, на јединству и помирењу, са пастирском бригом према вјерујућем народу, увијек највише раде црквени великодостојници предвођени патријархом Порфиријем.

“Не мислим да Митрополија црногорско-приморска може да изађе из њеног природног мјеста у оквиру СПЦ, већ да је истина оно што често каже Матија Бећковић, да је Митрополија црногорско-приморска дика Српске православне цркве“, казао је Мандић.

Са предсједником Србије Александром Вучићем, додаје, има односе и комуникацију какви доликују двојици људи који се знају дуги низ година и боре за интересе српског народа.

“Волио бих да и други политичари у региону, а и шире, имају тај ниво отворености, пријатељства и разумијевања. Када је у питању његова посјета, сигуран сам да су у питању само технички детаљи усклађивања распореда. Црна Гора своје пријатеље увијек дочекује раширених руку“, закључио је Мандић.

(ЦДМ)