Arno Gujon: Dok je Kosovo u srcu svakoga od nas, ono je naše. Srbi su se uvek borili protiv fašizma, a jedini fašistički projekat koji postoji od Drugog svetskog rata je projekat velike Albanije

Zahvaljujući radu direktora uprave za dijasporu i Srbe u regionu Arno Gujona i njegove humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo" danas je moguće pročitati objektivan članak o stanju na Kosovu i Metohiji u stranim medijima, što je pre 15 godina bilo nezamislivo.

"Izveštavamo o situaciji, organizujemo posete za strane novinare i parlamentarce (…) da bi svet video kako žive Srbi u centru Evrope. Srbija je na strani istine i pravde, situacija je malo bolja nego ranije, ali je negativna propaganda i dalje prisutna, jak je proalbanski lobi", izjavio je Arno Gujon kome je pre skoro pet godina zabranjen ulazak na KiM, a četiri godine sudi se s tim u vezi pred prištinskim sudovima.

"Ono što znam i kao Francuz i kao Srbin, to je da je Kosovo u srži istorije, kulture i identiteta srpskog naroda", rekao je Gujon i dodao da "dok je Kosovo u srcu svakoga od nas, onda je ono naše, bez obzira na trenutnu ili buduću političku realnost".

Reagujući na optužbe sa Tvitera gde su ga prozvali srpskim fašistom, Gujon je odgovorio da "Srbi i fašisti ne idu u istu rečenicu".

"Srbi su se uvek borili protiv fašizma, a jedini fašistički projekat koji postoji od Drugog svetskog rata je projekat velike Albanije. Ironija je da svako ko se suprotstavlja tom projektu i ko pomaže Srbima, makar i ne bio Srbin, biva prozvan da je fašista. To pokazuje lice tih ekstremista koji znaju samo da etiketiraju i crtaju mete na čelu", istakao je Gujon.

Komentarišući položaj srpskog naroda u zemljama regiona gde je prisutan od davnina, rekao je da se on razlikuje od države do države, da nije isto biti Srbin u Ljubljani i Glamoču, te da su za Srbe ključno važna pitanja – zašto nemaju status manjine ili određena prava za razliku od njihovih sunarodnika koji to imaju u Srbiji iako su manje brojni, kao i zašto je ćirilica potisnuta.

Upitan o nedavnom incidentu u Sarajevu kada su napadnuta srpska deca i njihovi roditelji na fudbalskom turniru, Gujon je istakao da nasilje nikad ne počinje ubodom nožem ili ispaljenim metkom već demonizacijom koja ima za cilj da opravda buduće zločine.

O pitanju imovine Srba u BiH Gujon je rekao da pravo na istu ima 400.000 raseljenih i izbeglih lica koji zbog usklađivanja zemljišnih knjiga i katastra to pravo mogu da izgube. Zbog toga je pre više od godinu pokrenuta kampanja informisanja Srba proteranih iz Federacije o njihovim imovinskim pravima.

"Trenutni epilog je da se Kancelariji za pružanje informacija i besplatne pravne pomoći do sada javilo 9.000 ljudi i da je pokrenuto isto toliko predmeta za ostvarivanje imovinskih prava kojima je obuhvaćena ukupna površina od oko 57.000 hektara", zaključio je Gujon u intervjuu za "Večernje novosti".

(RT Balkan)