Balkanska dimenzija NATO samita u Lisabonu

Jedno od glavnih pitanja dnevnog reda na dvodnevnom samitu NATO-a koji se otvara u Lisabonu u petak biće situacija na Balkanu. Učesnici foruma nameravaju da razmotre probleme stabilnosti u regionu, kao i perspektive stupanja u Severnoatlantsku alijansu balkanskih zemalja. O ulozi NATO-a u balkanskom regionu govori naš analitičar Petar Iskenderov.

Baš uoči lisabonskog samita, NATO komanda snaga KFOR-a na Kosovu objavila je da se narednih meseci planira radikalno smanjenje brojnosti multinacionalnih kontigenata – sa 10 na 5 hiljada ljudi. Prema izjavi generalnog sekretara NATO-a Rasmusena, to će biti još jedan korak na adaptaciji snaga KFOR-a na zadatke odvraćajućeg prisustva.

Ipak ni za koga nije tajna da je pravi motiv smanjenja mirovnih snaga na Kosovu koje liči na bekstvo uvećanje problema NATO-a u Avganistanu. Nije slučajno da je upravo uvođenje reda (naravno, po NATO standardima) u ovoj zemlji Alijansa odredila kao glavni zadatak u projektu svoje nove Strateške koncepcije do 2020. godine.

Međutim, realna sitaucija na Balkanu ne daje osnove da se govori o pravoj stabilizaciji. U referatu generalnog sekretara UN Ban Ki Muna podeljenom početkom novembra u SB UN, situacija na Severnom Kosovu, naseljenom pretežno Srbima, kvalifikovana je kao nestabilna. Šta više, posle izricanja konsultativnog mišljenja o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova u međunarodnom sudu UN, bilo je istaknutao jačanje napetosti, podvlači se u dokumentu. U nastalim uslovima radikalno smanjenje snaga KFOR-a teško je oceniti drugačije do kao nameru alijanse da, ako ne de-jure, onda de-fakto da se povuče sa svojih mirovnjačkih funkcija i da pruži slobodu delovanja albanskim vlastima u Prištini. Poslednji su već razradili plan uspostavljanja kontrole nad regionima Kosova sa srpskim stanovništvom, čija realizacija može da izazove nov krvavi konflikt regionalnih razmera.

Pa i sa strogo vojne tačke gledišta prebacivanje NATO odreda sa Balkana u Avganistan ni malo neće poboljšati perspektive avganistanskog regulisanja. Jer upravo u prisustvu kontigenta alijanse i Kosovo i Avganistan su se pretvorili u žarište nestabilnosti i izvor narko-opasnosti. I odgovornost za to leži na Alijansi – istakla je u intervjuu za Glas Rusije ekspert centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova:

Ko snosi odgovornost? U prvom redu NATO, koji stoji i iza vojnih operacija na Balkanu i u Avganistanu, i iza svih njihovih posledica. Ipak, prema NATO-u niko nikakve pretenzije sa sada, nažalost, ne ističe, mada međunarodno pravo treba da stoji na straži zakonitosti. Severnoatlantska alijansa masovno prisustvuje na Balkanu od početka 80-ih godina. Ipak za to vreme ne samo da nije dostignuto stabilno rešenje osnovnih problema regiona – kosovskog, bosanskog i makedonskog, već se vidi i zaoštravanje situacije. Šta više, pojavili su se i novi problemi kojih nije bilo još pre 200 godina – aktivizacija radikalnog islamizma u regionu i pretvaranje Balkana u bazu transancionalnog prometa narkotika. Ne rešivši ove probleme, NATO se sada sve aktivnije uvlači u situaciju u Avganistanu i Pakistanu – prenoseći u novi region svoje negativno balkansko iskustvo.

(Glas Rusije)