Bašar el Asad: Treći svetski rat je već u toku. Postepeno se formira globalna svest da će nakon određenog vremenskog perioda, SAD, koje opkoljavaju svet, postati opkoljene i zbog toga će, na kraju, biti izolovane

U sredu je u Kremlju održan sastanak predsednika Rusije i Sirije Vladimira Putina i Bašara Asada na kom su lideri dve zemlje razgovarali o širokom spektru političkih i ekonomskih pitanja. Sputnjik je imao priliku da odmah nakon pregovora u Moskvi prvi razgovara sa Asadom.

U intervjuu za naše izdanje, sirijski lider je govorio o tome da li Damask priznaje nove granice Rusije, imajući u vidu teritorije koje su se prisajedinile nakon rezultata referenduma, kao i o perspektivama povećanja vojnog prisustva Rusije u zemlji, a takođe da li je spreman da se sastane sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

- Gospodine predsedniče, hvala vam puno što ste se sastali sa nama odmah nakon važnih pregovora sa predsednikom Putinom. Veoma velika delegacija je doputovala iz Sirije u Moskvu. Ovo su vrlo važni pregovori. Recite nam, koji su glavni rezultati vašeg susreta? Koje su to novine u rusko-sirijskim odnosima?

- Tokom proteklih godina, ratnih godina u Siriji, sastanci s predsednikom Putinom su se uvek ticali važnih tema. Može se reći da su sve posete bile važne, ali ova je posebno značajna iz dva razloga. Prvi aspekt je politički: ovo je moj prvi sastanak s ruskim predsednikom nakon početka rata u Ukrajini i, verovatno, posle završetka krize izazvane virusom korona. Pandemija korone i rat u Ukrajini uticali su na globalnu situaciju. Sada vidimo da su se savezi i podele u svetu promenili. Bilo je neophodno razmotriti, analizirati ovu situaciju kako bi se formiralo zajedničko-sirijsko-rusko gledište, posredstvom koga ćemo definisati saradnju u sledećoj fazi.

Sa druge strane, zajedničke rusko-sirijske komisije su se sastajale nekoliko puta, iako njihovi rezultati nisu bili onakvi kakvima težimo. Tu je i trgovinska razmena, i razvoj, ali su, za sada, oni slabi. Ovoga puta, sednica zajedničke komisije je bila drugačija. Bila je usredsređena na pitanja konkretno, investicionih projekata, kao i na sporazum koji će biti potpisan. On obuhvata 40 konkretnih investicionih projekata u oblasti energetike, električne energije, nafte, transporta, stambene izgradnje, oblasti povezanih sa industrijom i mnogih drugih sfera, ali sa jasno preciziranim projektima. Pored njih, dodati su i mehanizmi kontrole i uspešne realizacije ovih projekata. To je što se tiče ekonomskih odnosa, a predstavlja i novu etapu u odnosima. Delegacija koja je doputovala u Rusiju je velika, jer rad na ovom sporazumu nije trajao mesecima, već godinama, a intenziviran je poslednjih meseci.

Drugi momenat su globalne transformacije, ali nas, kad je regulisanje u pitanju brine, najpre, tursko pitanje i pregovori sa turskom stranom, pošto je ona deo rata u Siriji gde su prisutne njene snage koje su okupirale teritoriju.

- Kada je reč o trgovinsko-ekonomskoj saradnji, može li se odrediti tačan ili okviran iznos tog potpisanog sporazuma?

- Ne, trenutno je u toku razmatranje projekata, sporazum će biti potpisan naknadno, tokom narednih nedelja, iako je ova tačka ostavljena kao diskreciona za svaku kompaniju i svaki projekat.

- U poslednje vreme, saosećamo i podržavamo sirijski narod koji je stradao usled užasnog zemljotresa. Rusija je pritekla u pomoć. Naša agencija Sputnjik je takođe dala svoj doprinos. Sakupili smo 25 tona humanitarne pomoći i predali je dečijoj bolnici u Hami. Da li je za vreme vašeg sastanka sa predsednikom Putinom razmatrana dodatna pomoć radi prevazilaženja posledica zemljotresa?

- Ova tema nije bila ključna na današnjim pregovorima. Zahvalio sam predsedniku Putinu i ruskoj Vladi na pomoći, jer je ruska Vlada počela da se bavi time od prvog momenta, a ruska vojska je učestvovala u spasilačkim operacijama i ta pomoć se nastavlja.

Međutim, postoji i drugi aspekt podrške, koji je povezan sa zemljotresom. On se tiče obnove i povratka raseljenih lica u svoje domove. Pre nego što u sledećoj fazi zatražimo pomoć od bilo koje druge zemlje po tom vitalno važnom pitanju, moramo u Siriji stvoriti mehanizme i strukture, odgovorne za proces obnove i to je ono na čemu radimo.

U osnovi je molba državama da zajedno sa nama učestvuju u procesu obnove i povratka privremeno raseljenih lica u njihove domove ili druga mesta stanovanja.

- Ovih dana će se navršiti 20 godina od kada su Sjedinjene Američke Države, suprotno Povelji Ujedinjenih nacija, napale Irak. Akcije Vašingtona su od tada prouzrokovale ogroman broj žrtava. Ljudi su ginuli u Siriji, sada ginu u Donbasu i to je sve rezultat prilično agresivne politike SAD i njihovih saveznika. Kako se to može zaustaviti?

- Potrebno je da delujemo u nekoliko pravaca istovremeno da bismo ostvarili taj rezultat. SAD ostaju sila, čak iako idu nizbrdo, ali ne možemo reći da postoji neka država koja će zaustaviti američku agresiju, koja traje minimum tri decenije, od raspada SSSR ili čak i duže, od vremena Korejskog rata.

Mada, postoje različite metode. Ako govorimo o političkoj aktivnosti, potrebna je koalicija niza zemalja. Rusija i Kina imaju značajnu odgovornost u ovom pogledu. Tu su i zemlje BRIKS-a, a postoje i druge države, koje su počele da se udaljavaju od SAD i gube veru u Vašington, osećajući da su SAD pretnja globalnoj stabilnosti. Kada govorimo o SAD, to podrazumeva zapadni blok u političkom smislu.

Sa druge strane, američke flote u svetu postoje radi održavanja jedne stvari i svi ratovi tome služe – to je američki dolar. Zatim, kada se bude pojavila ekonomska koalicija, pojaviće se i alternativa dolaru u svakoj državi i tada SAD neće moći da određuju sudbinu svetske ekonomije i naroda i to će označiti kraj ovih ratova.

Ako govorimo o političkim, finansijskim i ekonomskim aspektima, kao što sam već pomenuo, članice BRIKS-a su deo te koalicije. Postepeno se formira globalna svest da će nakon određenog vremenskog perioda, SAD, koje opkoljavaju svet, postati opkoljene i zbog toga će, na kraju, biti izolovane.

Ova država (SAD) koja želi da osvoji ceo svet neće moći da uživa u plodovima osvajanja i tada će se svet promeniti.

- Pomenuli ste specijalnu operaciju i da je ovo vaš prvi sastanak sa predsednikom Putinom nakon njenog početka. Na samom sastanku ste podržali akcije Rusije. U čemu se ta podrška može ogledati? Postoje li sirijski građani koji kao dobrovoljci učestvuju na strani Rusije u ovoj specijalnoj operaciji? Koliko ih je?

- Ako se dobrovoljci upute tamo, to nije u ime sirijske države, već će se oni obratiti direktno onim ruskim organima koji se bave tim pitanjem, a mi ništa nećemo znati o tome. Međutim, sirijski narod nesumnjivo sa velikim oduševljenjem podržava Rusiju iz brojnih razloga. Sa jedne strane, to je solidarnost, jer je Rusija podržala Sirijce u borbi protiv terorizma, a sa druge, postoji globalniji pogled na ovaj rat: upravo on će početi da menja ravnotežu u svetu, jer je deo stradanja u Siriji, Iraku i mnogim drugim državama prouzrokovan unipolarnim svetom.

Kada Rusija pobedi u ovom ratu, kao što to želi većina Sirijaca, sigurno će se roditi novi svet, bezbedniji i mirniji. Ovako sirijski narod vidi realan uticaj ovog rata.

- Ako se govori o političkoj podršci, da li Sirija priznaje nove ruske granice? Priznaje li Damask nove regione u sastavu Rusije?

- Priznali smo regione i pre njihovog pripajanja Rusiji, jer su tamo održani referendumi čiji su rezultati bili objavljeni i mi smo ih priznali. Još pre nego što su referendumi održani, nekoliko meseci pre rata, primio sam delegaciju Državne dume i rekao im da smo spremni odmah da ih priznamo. Zatim smo im rekli da smo ih priznali i pre nego što su se prisajedinili Rusiji. Ovo pitanje je za nas jasno od samog početka i nećemo se pokolebati. Stav Sirije je jasan i istovremeno odlučan, sigurni smo po tom pitanju, ne samo zbog prijateljstva sa Rusijom, već zato jer su nove teritorije – teritorije Rusije. To je poznato kroz istoriju. Bile su date Ukrajini, pre oko, otprilike, 100 godina, čini mi se, za vreme Lenjina. Na njiama ćive ruski građani i činjenice na terenu svedoče da je to ruska zemlja. Sigurni smo u naš stav.

- Sirija priznaje nove ruske granice?

- Naravno. Rekao sam da su to ruske teritorije i čak i da nije došlo do rata, ovo su istorijske teritorije Rusije.

- Kada se govori o globalnim posledicama, mnogi sada osporavaju da će ovaj sukob dovesti do trećeg svetskog rata. Šta vi mislite?

- Smatram da je treći svetski rat u toku, iako je drugačiji po formi. Mislim na to da su svetski ratovi ranije vođeni na tradicionalan način. Vojske nekoliko država borile su se protiv nekoliko drugih. Sada postoji ova situacija da zbog savremenog oružja, posebno nuklearnog, postoji odvraćanje od tradicionalnog rata, tako da se ratovi kreću ka proksi formi. Zato Zelenski danas ratuje u ime Zapada sa svojom vojskom, naravno, sačinjenom od nacista. Ista stvar, teroristi su vojske koje deluju u ime Zapada u Siriji i drugim regionima.

– Možete li da potvrdite saopštenja sirijske agencije SANA o tome da SAD nastavljaju da obučavaju borce u svojim bazama na teritoriji Sirije, na kojoj se nalaze nelegalno, na primer, u Tanfu?

– Mi se direktno suočavamo s terorističkim grupacijama u blizini područja Tanfa i, naravno, mi znamo za te borbe, znamo odakle su došli, od uhapšenih lica. Tanf predstavlja čitav kamp terorista i on nema drugi cilj. Šta dobijaju SAD od prisustva u tom području, usred pustinje? Nema sumnje da imaju kampove za teroriste, u kojima je na desetine hiljada njih s porodicama. S vremena na vreme oni šalju te ljude da izvedu terorističke napade protiv sirijske armije kako bi rasejali odrede u raznim pravcima. Uvereni smo da za to postoje realni dokazi.

– Imate li informacije o tome da se teroristi odatle prebacuju u Ukrajinu?

– Nemamo dokaze u vezi s tim, ali je to potpuno očekivano. SAD prebacuju teroriste s jednog mesta na drugo, pored toga što se teroristi premeštaju i samostalno. Teroristi u Siriji, međutim, to su oni koje u zagradama nazivaju „islamski teroristi“, koji se kriju iza religije. U Ukrajini nema religioznog rata, a oni su, sudeći po klipovima koji kruže po internetu, prisutni tamo. Oni nisu otišli tamo zbog ideje o džihadu. Definitivno je neko bacio te teroriste i nesumnjivo se to događalo pod patronatom SAD i njihovih agenata iz zapadnih zemalja.

To je tradicionalna tema, koja je aktuelna stalno i nije vezana ni za Siriju, ni za Ukrajinu, to je povezano s mehanizmom dejstava Amerike i zapadnih zemalja u pitanju korišćenja terorista u svojstvu agenata u ratovima koje vode.

Prirodno da ima terorista koji su prebačeni iz drugih regiona, uključujući i Siriju, kako bi ratovali protiv Rusije u Ukrajini.

– Još jedan veliki problem je opasnost od toga da oružje koje Zapad u neograničenim količinama isporučuje Ukrajini dospe u ruke međunarodnih terorista, uključujući Bliski istok, pa i Siriju. To može da bude razno naoružanje, uključujući protivraketne komplekse. Imate li takva strahovanja, da bi isporuke oružja Ukrajini mogle da dovedu do preplavljivanja Bliskog istoka nelegalnim oružjem?

– Ne plašimo se iz prostog razloga – oružja koje će stizati neposredno od Zapada tim terorističkim organizacijama je mnogo više od onog koje se prokrijumčari. I to oružje će u svakom slučaju stići. SAD stalno traže teroriste kako bi ih zavrbovale i opremile svim vrstama oružja. Ako bude korupcije, prodaje i „curenja“ oružja, to će se dogoditi, ali to će biti samo mali deo onoga što tim terorističkim organizacijama već stiže neposredno od SAD. Naravno, to je bilo u Siriji. Na primer, Francuska je poslala teroristima najnovije protivtenkovske raketne komplekse. Definitivno, po američkom nalogu. SAD su im dostavile savremene napredne PVO rakete. Teroristi imaju sve satelite. Šta znači „curenje“ manjih zaliha oružja? Ništa. Oni imaju sve, oni su alternativna armija redovne američke vojske i ostalih država-članica NATO-a. To je istina.

– To će stvoriti i neophodnost širenja vojne saradnje Rusije i Sirije. Da li je ta tema sada razmatrana? Da li ste zainteresovani za proširenje te saradnje? Da li ste, na primer, zainteresovani za to da se poveća broj ruskih vojnih baza?

– Naravno, danas smo razmatrali vojnu saradnju, održan je sastanak dvojice ministara odbrane. Obično ne objavljujemo kakve će vrste biti saradnja koja se ostvaruje između nas i Rusije. Zbog toga što je to vojno pitanje, koje uvek ima svojevrsnu poverljivost. To je prirodno. A što se tiče vojnih baza, to je povezano sa zajedničkom vizijom, koja ima i politički, i vojni aspekt. S vojne tačke gledišta, nismo razmatrali to pitanje. Što se tiče političkog aspekta, pitanje vojnih baza ne treba da se povezuje s pitanjem borbe protiv terorizma. Borba protiv terorizma je današnja tema, ali ona je privremena. Rusko vojno prisustvo i bilo kojoj zemlji ne treba da bude zasnovano na nečemu privremenom. Govorimo o međunarodnoj ravnoteži, a prisustvo Rusije u Siriji ima značaj povezan s ravnotežom snaga u svetu kao zemlje koja se nalazi na Sredozemnom moru.

Superdržave danas ne mogu da se štite ili da igraju svoju ulogu ako se nalaze unutar svojih granica, one moraju da rade to izvan svojih granica posredstvom saveznika u svetu ili uz pomoć baza. Smatramo da ako Rusija ima želju da širi baze ili da povećava njihov broj, onda je to pitanje tehničkog ili logističkog karaktera. Ako postoji takva vrsta želje, smatramo da je širenje ruskog prisustva u Siriji dobro, da će poslužiti toj ideji. Takođe, ako se to širenje dogodi i u drugim zemljama, eventualno i u drugim regionima, to će poslužiti istoj ideji. I da, kažemo da je to ono što bi moglo biti neophodno u budućnosti.

– Ako govorimo o razmeštanju hipersoničnog oružja, šta vi mislite, može li ono biti razmešteno u Siriji? Na primer, brodovi s raketama „cirkon“?

– Razlika je u kvalitetu oružja, a princip je isti. Naravno, ako se pripremate da podižete baze, cilj nije da baze budu slabe s vojne tačke gledišta. Pretpostavlja se da će baze biti namenjene obuzdavanju i stvaranju efekta ravnoteže, one moraju biti naoružane najboljim oružjem, to je prirodno i logično. Da li će to biti hipersonične rakete ili bilo koje savršenije oružje sada i u budućnosti, princip o kojem sam govorio je uvek jedan te isti.

– Da li se razmatra isporuka Siriji drugih sistema PVO imajući u vidu to da se sada napadi iz vazduha na teritoriju Sirije intenziviraju? S-400 ili neki drugi sistemi PVO manjeg dometa?

– Kao što sam već rekao, danas je održan sastanak dvojice ministara odbrane, na kojem su razmatrani svi vojni aspekti. Ali mi ne možemo da objavljujemo kakva su specijalna vojna pitanj razmatrana, posebno u vezi s temom naoružanja.

– Pređimo na ekonomsku saradnju. Već ste rekli da se projekti pripremaju u raznim sferama ekonomije. Koje će kompanije u tome učestvovati?

– Danas su bile predstavljene teme neophodnih projekata, koje je razmatrala zajednička komisija tokom poslednjih dana. Posle potpisivanja sporazuma, ti projekti će biti objavljeni, posle čega će zainteresovane kompanije moći da podnesu prijave za učešće u njima. To je dinamika po kojoj će delovati taj sporazum. Što se tiče naziva kompanija, procenjene vrednosti projekata, faktička vrednost će biti poznata kasnije, kada se kompanije budu prijavile i s njima će se pregovarati o tim projektima.

– Spomenuli ste i odnose s Turskom. To je definitivno važno pitanje. Na koji način Moskva sada pomaže Siriji i Turskoj da usklade te odnose? Da li je moguć vaš sastanak s predsednikom Erdoganom?

– Usled rata i negativne uloge koju je Turska odigrala u tom ratu, usled toga što je Ankara podržala teroriste u Siriji, usled toga što je deo turske armije ušao na teritoriju Sirije, direktni kontakti nas i turske strane nisu bili mogući. Za nas je Turska država-okupator. Tu se krije važnost uloge Rusije, imajući u vidu to da Moskva ima kontakte s turskom stranom i odlične odnose sa sirijskom. Mi verujemo ruskoj strani, pošto je ona odigrala ulogu posrednika za olakšavanje kontakata, istovremeno u okviru temelja na kojima počiva ruska politika. Među tim osnovama su poštovanje međunarodnog prava, priznavanje suvereniteta država, neprihvatanje terorizma, poštovanje teritorijalne celovitosti Sirije i suvereniteta sirijske države na njenoj teritoriji, neophodnost povlačenja nelegitimnih inostranih oružanih snaga iz Sirije.

Prema našem mišljenju, bilo šta može da promeni tok rata i da vodi ka njegovom okončanju, potpuno vrativši Sirijcima njihova prava, okupirane teritorije, potpuni suverenitet sirijske države. Nama je potrebno da se krećemo u tom pravcu i da pokušavamo. Možda ponekad imamo malo nade da će biti dobijeni realni rezultati, ali ipak ne smemo da gubimo nijednu šansu, ne pokušavši da iskoristimo tu mogućnost. Upravo ta mogućnost, bez obzira na vrlo malu nadu, može da bude pravo rešenje.

Eto na čemu radi Rusija zajedno sa Sirijom, istovremeno s drugim pokušajima koji su vam poznati: postoje pregovori u Ženevi, u Astani i drugim gradovima. Svi ti pregovori imaju jedan cilj – obnovu stabilnosti u Siriji.

Što se tiče sastanka s Erdoganom, to je povezano s postizanjem faze u kojoj će Turska biti spremna da u jasnoj formi i bez ikakve neodređenosti za potpuno povlačenje (turske vojske) s teritorije Sirije, prekida podrške terorizmu i vraćanju situacije na onu koja je bila pre početka rata u Siriji. To je jedina varijanta u kojoj se može održati moj sastanak s Erdoganom. Pored toga – kakva je vrednost takvog sastanka i zašto ga organizovati ako on ne dovede do konačnih rezultata u vezi s ratom u Siriji?

(Sputnjik)