Bivši šef Unmika potvrdio autentičnost dokumenata o trgovini ljudskim organima

PRAG - Poverljivi dokumenti iz 2003. godine koji su procureli u medije, a u kojima se nalaze novi navodi svedoka o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji, predstavljaju autentične dokumente Unmika, izjavio je bivši šef Unmikove kancelarije za nestale osobe i forenziku Hoze Pablo Barajbar.

"Ti objavljeni dokumenti su dokumenti Unmika koje smo mi, naravno, predali Haškom tribunalu. Vidim u njima imena (bez prezimena) nekih žrtava i sećam se nekih od tih imena. Te dokumente sam dobio između 2002. i 2003, uglavnom 2002, a već 2003. smo radili na tome da uključimo i druge aktere u planove da uđemo u Albaniju", rekao je za Radio Slobodna Evropa Barajbar, šef Unmikove kancelarije od 2002. do 2007. godine.

"Ovi dokumenti su poslati Haškom tribunalu upravo u vreme koje je označeno na objavljenom faks memorandumu. Nadali smo se i tražili da Tribunal interveniše i pomogne s obzirom na to da mi nismo imali jurisdikciju da istražujemo u Albaniji. Bio nam je potreban neki akter sa jačim mišićima", kazao je on.

S druge strane, bivši tužilac Haškog tribunala DŽefri Najs kazao je da materijal pronađen u "žutoj kući" u Albaniji, koji je kasnije po instrukcijama Tribunala uništen, nije mogao da posluži kao odlučujući dokazni materijal za otvaranje istrage.

"Naravno, jedna je stvar uništiti, odnosno degradirati prazne bočice lekova i drugi materijal pronađen u 'žutoj kući', koji po oceni istražitelja nisu mogli predstavljati dovoljne dokaze, ali dobiti, a onda izgubiti, uništiti ili preći preko navoda svedoka koji upućuju na tako ozbiljne zločine - bilo bi nešto mnogo ozbiljnije", istakao je Najs.

Specijalni savetnik glavnog tužioca Tribunala Frederik Svinen juče je izjavio istom radiju da istražitelji u Hagu nisu autori poverljivog dokumenta u kome se, kako su objavili pojedini domaći i strani mediji, tvrdi da je sud još 2003. godine bio obavešten o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji, ističući, međutim, da su već u to vreme postojali iskazi o trgovini organima.

Na pitanje zašto Tužilaštvo nije temeljnije istraživalo navode o zločinima počinjenim tokom 1999. i zašto se o prikupljenim iskazima svedoka ćutalo pet godina, do pojave memoara bivšeg tužioca u Hagu Karle del Ponte, Svinen je odgovorio da je uloga ovog suda već tada bila veoma ograničena i da je postojao problem jurisdikcije.

"Uprkos tome, mi smo te navode ispitivali, jer smo hteli da ustanovimo da li postoji veza između njih i istrage u slučajevima Limaja i Haradinaja. Pravno gledano, međutim, dokazi su bili nedovoljni, pa se nisu mogli dovesti u vezu sa tim istragama", rekao je Svinen.

On je dodao da je Tribunal imao detaljno opisane činjenice, ali da se dokazi nisu mogli izvesti bez imena svedoka, kao i zbog toga što je krajem 2004. Savet bezbednosti UN naložio tom sudu da okonča sve istrage.

(Blic)