Blic: Bugarski tajkun u Srbiji ojadio 8.000 radnika

Bugarski tajkun Hristo Atanasov Kovački (48), jedan od najbogatijih ljudi Balkana i prijatelj Sretena Jocića - Joce Amsterdama, zahvaljujući lošem kontrolisanju stranog kapitala u Srbiji uništio je petnaestak naših firmi, ugrozio porodice najmanje 8.000 radnika i državu oštetio za ko zna koliko novca. I njegov primer je, nažalost, potvrdio da sumnjive biznismene iz inostranstva u Srbiji niko ne kontroliše.

Primer leskovačke “Nevene” najnoviji je u nizu marifetluka ovog tajkuna, koji se nigde ne kreće bez pratnje grupe telohranitelja, odnosno lošeg poslovanja jedne od njegovih mnogobrojnih firmi.

Hristo Kovački je preko svoje firme “Bulcvat” postao većinski vlasnik “Nevene” pre tri godine, a novopostavljeni menadžeri iz Bugarske su obećavali da će toj nekada uglednoj kozmetičkoj kući za kratko vreme vratiti stari sjaj. Nekako je pokrenuta proizvodnja i odvijala se, kako tvrde u fabričkom sindikatu, na kašičicu, a svaka zarada isplaćivana je tek posle dugotrajnih generalnih štrajkova.

- Rukovodstvo nije znalo ili nije htelo da radi. Od nas se sve krilo, a gazdu smo videli samo jednom na pedeset metara okruženog telohraniteljima - priča Nebojša Perović, predsednik Samostalnog sindikata u “Neveni”.

Prijatelj Joce Amsterdama

Brzo se shvatilo da od obećanog upošljavanja svih kapaciteta i stranih tržišta nema ništa, pa su sindikalci nebro­jeno puta pisali Agenciji za privatizaciju s molbom da raskine kupoprodajni ugovor.

- Naši apeli nisu urodili plodom, a to što su sada raskinuli ugovor uz obrazloženje da nije održavan kontinuitet proizvodnje i da nije poštovan socijalni program, priče su za malu decu. Činjenica je da su Bugari imali podršku iz Beograda, ali je ove tek sada nešto nateralo da raskinu ugovor - ocenjuje Perović.

Kovačkog su, između ostalog, dovodili u vezu i sa Jocom Amsterdamom. Policija sumnja da ga je Amsterdam doveo u Srbiju i da je uzeo proviziju od prodaje kruševačkog „Trajala” Kovačkom. O kakvom igraču je reč, potvrđuje i podatak da je nedavno ponudio bankarske garancije za plaćanje 100 miliona evra kazne koju je Evropska komisija izrekla Bugarskoj pošto nije zatvorena njegova elektrana „Brikel”, kojoj je istekao životni vek. Protiv njega se vodi sudski proces zbog utaje više od osam miliona evra poreza, za šta mu preti kazna zatvora od tri do osam godina zatvora. Optužnica je napisana na 100 strana i podignuta je u oktobru 2008. Pušten je uz rekordnu kauciju od 100.000 evra. Tužilaštvo je zatražilo da mu bude oduzeta imovina vredna 13 miliona evra.

Kako je moguće da za ovakve kupce ne znaju u Srbiji? Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović odgovara da u procesu privatizacije nema adekvatne kontrole.

- Problem je to što firme prodajemo na rate i što se investicije boduju. Praktično, kupac dobija pravo da upravlja preduzećem a da nije isplatio celokupnu cenu i završio investicije. Takođe, nema kontrole porekla novca. Rešenje je da ugovor obavezuje kupca da cenu mora da plati preko američke banke u američkim dolarima, jer tamošnje banke direktno kontrolišu pranje novca - kaže Pavlović za “Blic”.

Ugovor nije garancija

U Agenciji za privatizaciju, koja je upravo raskinula ugovor za prodaju “Nevene”, kažu da niko ne može da garantuje da će kupac isplatiti celokupnu cenu i investirati na način predviđen ugovorom. Jedino obezbeđenje za prodavca, i to samo kod tenderske prodaje, jesu bankarske garancije.

- U javnom pozivu je definisano ko može da bude kupac. Od pravnog lica zahtevamo finansijske rezultate i obim prometa. Većinski vlasnik ne sme da bude krivično gonjen, a ako to naknadno saznamo, imamo pravo da raskinemo ugovor. Fizička lica, kao kupci, moraju da dostave dokaz da nisu osuđivana i da nemaju tužbu koja nosi zatvorsku kaznu dužu od četiri godine - kažu u Agenciji.

Kod tenderske prodaje bitno je da kupac bude iz iste delatnosti, a obavezujuće su i bankarske garancije o tome da kupac nije u blokadi.

- O prodaji preduzeća i novom kupcu Agencija obaveštava MUP i finansijsku policiju. Bilo je slučajeva da smo tražili pomoć i pre prodaje, ali se pokazalo da su nam sumnje bile neosnovane - navode u Agenciji.

S druge strane, Uprava za sprečavanje pranja novca deluje samo po zahtevu Agencije za privatizaciju, tužilaštva ili sudova. Podatke prosleđuju policiji.
U Srbiji je, zahvaljujući očiglednoj manjkavosti ovog sistema sa mnogo babica, propala, prema zvaničnim podacima, skoro svaka četvrta privatizacija.

Bogatstvo od 265 miliona evra

Hristo Atanasov Kovački jedan je od najbogatijih ljudi Bugarske, ali i Balkana. Treći je na listi najbogatijih Bugara, a njegovo bogatstvo procenjeno je na 265 miliona evra.
Završio je Fakultet fizike i optike u Sankt Peterburgu. U biznis je ušao prodajući konzerve iz Bugarske u SSSR. Kasnije se preorijentisao na trgovinu, otvorivši lance supermarketa i malih firmi za proizvodnju hrane i mesnih prerađevina, ali se nikada nije saznalo odakle mu novac za tu investiciju. Od 2000. godine ulazi i u energetski biznis privatizacijom Hidrocentrale „Iskra”, a potom kupuje i druge elektrane. Najveći uspeh ostvario je kupujući Termoelektranu „Brikel Golubovo”, a na licitaciji se pojavio neformalno obučen, dok ga je predstavljala dvadesettrogodišnja studentkinja. Prema podacima bugarskog privrednog registra, zvanično je vlasnik 180 preduzeća, a njegovo ime se dovodi u vezu sa još 160 firmi. Aktivno učestvuje i u političkom životu Bugarske, pošto je u tesnim poslovnim i političkim vezama sa Ahmedom Doganom, liderom partije turske nacionalne manjine. Za Kovačkog se vezuje i partija LIDER, koja je na parlamentarnim izborima 2009. godine uspela da osvoji 5,7 odsto glasova i uđe u bugarski parlament.
Bio je u braku sa popularnom bugarskom pevačicom Desi Slavom, sa kojom ima sina Majkija i ćerku Princezu Aleksandru. U Bugarskoj je poznat kao čovek koji drži do diskrecije, ne daje intervjue, a na javnim mestima se pojavljuje sa velikim obezbeđenjem. Praktično ga je nemoguće fotografisati, te njegovih fotografija nema, sem nekoliko iz mlađih dana.

Uzaludno upozorenje predstavništva Privredne komore

U valjevskoj “Srbijanki” bugarske kupce su u aprilu 2007. godine dočekali kao spasioce. Za 330 miliona dinara, 100 miliona više od početne cene, kupila ju je bugarska grupacija “Medija svjat”, ali je odmah bilo jasno da iza nje stoji Hristo Kovački.

Iako su iz predstavništva Privredne komore Srbije u Sofiji upozoravali da se “Medija svjat” ne nalazi ni u jednom izdanju kataloga firmi za 2007. godinu u Bugarskoj, koji obuhvata skoro 123.000 firmi, niti da pod tim imenom postoji fabrika sokova u Plevenu kao zvaničan kupac “Srbijanke”, Valjevci su se ponadali preporodu.

Bugari su odmah valjevsku firmu preimenovali u “Novu Srbijanku”, obećali upošljavanje svih raspoloživih kapaciteta, izvoz. I zaista, te jeseni od izvoza u Nemačku i Austriju ostvaren je profit oko milion evra. Broj zaposlenih je dupliran, najavljeno je novo ulaganje, ali već početkom 2008. godine došlo je do preokreta.
Bugari su novac uložili u liniju za proizvodnju pomfrita?! Od otkupa šljive, kupine i maline se odustalo, pa je “Srbijanka” izgubila utemeljeno tržište i poslove. Linija za pomfrit nije pošteno ni proradila, a kamoli obezbedila kupce. Proređene su plate, a nezadovoljstvo je počelo da ključa nakon vesti da je Kovački u Bugarskoj uhapšen posle optužbe za više teških finansijskih krivičnih dela.

- Duguju nam od osam do 12 plata. Svi ćemo da ih tužimo. Zaradu dobijaju jedino zaposleni koji rade sa amonijakom u hladnjači jer vlasnici znaju da ako dođe do curenja amonijaka, ekološka katastrofa za celo Valjevo je neizbežna - priča doskorašnji predsednik sindikata Miroslav Marković, koji je na godišnjem odmoru, ali priznaje da razmišlja da se u “Novu Srbijanku” ne vraća.

(Blic)