Bogdan Petrović: Za one koji primaju platu iz budžeta 2023. će biti veoma teška. Izvestan nastavak inflacije. Možemo da računamo da će tek sledeće zime EPS moći da funkcioniše normalno

Ekonomski analitičar i kolumnista Nove ekonomije Bogdan Petrović ocenjuje za N1 da će 2023. godina biti veoma teška za one koji primaju platu iz budžeta, jer je za njih predviđeno povećanje od svega 12,5 odsto, a međugodišnja inflacija u oktobru je bila 15 odsto. Predviđa da će se visoka inflacija vrlo verovatno nastaviti, a tome će doprineti, kao i skoku ostalih cena, i najavljeno povećanje struje i gasa od 1. januara. Prema njegovim rečima, jedino mogu dobro da prođu vojna lica, jer će ona dobiti povećanje od 25 odsto.

„Od februara, zaključno sa 1. novembrom imali smo povećanje cena osnovnih životnih namirnica, sa nekoliko izuzetaka, od 40 do 50 odsto i dvostruko povećanje struje za godinu dana. Kad sve to ukalkulišete jasno je za nekog ko živi na budžetskim primanjima da će naredna godina biti jako teška“, ukazuje Petrović u N1 Studio lajv.

Komentarišući današnje obrazlaganje budžeta u Skupštini Srbije premijerke Ane Brnabić, koja je istakla da je privredni rast 2,5 odsto i hvalila predviđena povećanja plata u javnom sektoru i penzija, on je naveo da nije toliki optimista i da je vrlo diskutabilno da li ćemo u sledećoj godini imati rast od 2,5 odsto, imajući u vidu da u poslednjih pet kvartala imamo trend klizanja BDP naniže, a da je međugodišnji rast u poslednjem kvartalu bio svega 1,1 odsto.

Smatra, međutim, da može da nas „izvuče“ uspešna poljoprivredna sezona i da se napokon osposobe kapaciteti EPS i otvori termocentrala Kostolac B3, „ali, to sa EPS će tek imati efekata krajem 2023, tako da bih ja sačekao“.

Dodaje da su tendencije koje se tiču BDP vrlo negativne, i mada se premijerka hvali sporazumom sa MMF, Petrović ukazuje da „da je dobro niko ne bi zvao MMF“.

„Sledeće godine našem budžetu će nedostajati 650 milijardi dinara samo za vraćanje već preuzetih obaveza, s tim što treba pokriti skoro 300 milijardi dinara deficita. Dakle, fali nam 919 milijardi dinara. Šta to znači? Jednostavno, država mora da podigne zajmove, a svi smo svedoci naglog rasta kamatnih stopa. Na svetskim finansijskim tržištima desetogodišnja obveznica Srbije nosi kamatu od 7,2 odsto, dok nije postignut sporazum sa MMF, kamata je bila 8-8,5 posto. Radi se o desetogodišnjoj obveznici, što znači da ćemo mi 10 godina unapred morati da plaćamo kamatu od 7,2 odsto“, pojasnio je Petrović.

Podseća da smo pre samo godinu dana pozajmljivali sa kamatom od 1,2-1,4 odsto.

A na izjave ministra finansija da je pozitivno što nam javni dug ostaje u okvirima Mastrihta koji predviđa da on ne sme da pređe 60 odsto od BDP, Petrović navodi da to jeste istina, s obzirom da nam je sada 55-56 odsto do 58 odsto, ali ističe da je za nas mnogo bolje da smo se držali naših zakona koji predviđaju 45 odsto od BDP, jer je okvir iz Mastrihta predviđen za članice evrozone iza kojih stoji zajednička valuta, a mi moramo da se zadužujemo u tuđoj.

Dodaje da mi treba da se zadužimo za servisiranje tog duga, i da se predviđa dve milijarde evra zaduživanja od domaćih banaka, tri milijarde na tržištu evro obveznica i pet i nešto milijardi što od MMF što od stranih vlada.

„Tako da će se raditi kombinacije. Zato je bio potreban MMF jer će on obezbediti 2,4 milijarde evra, i tako će se smanjiti potreba zaduživanja države na finansijskom tržištu“, navodi Petrović.

Na pitanje da li je vlada morala da se odrekne nekih planiranih projekata za sledeću godinu, on kaže da jeste, i da se najveći deo investicija odnosi na već uveliko započete projekte.

Od novih projekata, predviđeno je izdvajanje za nacionalni stadion, i to u 2023. svega 60-ak miliona evra, za most preko Save kod Beograda na vodi, za koji je već podignut kredit od 80 miliona evra, a predviđen je i transfer gradu Beogradu iz budžeta od 250 miliona evra za metro

Od novih projekata, predviđeno je izdvajanje za nacionalni stadion, i to u 2023. svega 60-ak miliona evra, za most preko Save kod Beograda na vodi, za koji je već podignut kredit od 80 miliona evra, a predviđen je i transfer gradu Beogradu iz budžeta od 250 miliona evra za metro.

„Nijedan drugi projekat neće biti započet. Neka sredstva će biti uložena u rekonstrukciju rečnih luka i izgradnju novih zatvorskih kapaciteta“, dodaje.

Kada se radi o budžetskom deficitu, ističe da su javna preduzeća, poput EPS i Srbijagas, napravila najveći deo budžetskog deficita – 1,2 milijardi evra od ukupno 2,2 milijarde evra.

„Lošim upravljanjem EPS-om, je došlo do prekida proizvodnje i mi i dalje moramo da plaćamo taj račun. Ako sve bude u redu, možemo da računamo da će tek sledeće zime EPS moći da funkcioniše normalno i prestaće potreba za velikim uvozom struje“, navodi on.

Ističe da mi već sada moramo da mislimo na budućnost u energetskom smislu, da pronađemo alternativu za termoelektrane, jer uglja imamo za još 30-40 godina, nemamo dovoljno sunca preko zime da možemo da se oslonimo na njegovu energiju, niti možemo da se pouzdamo u energiju vetra. Što se tiče reverzibilnih hidroelektrana, upozorava da one ne proizvode, već troše struju.

Upitan kako će se na Srbiju odraziti zabrana uvoza ruske nafte preko mora koja je danas stupila na snagu, on smatra da to takoreći uopšte neće uticati na Srbiju, ali da će mnogo veći problem nastati 5. februara, kada stupi na snagu zabrana uvoza ruskog dizela, što će dovesti do skoka cena na tržištu.

(N1)