Borut Pahor zahteva od Srbije da ustupi rezidenciju u Rimu

Odnose Beograda sa bivšim jugoslovenskim republikama opterećuje činjenica da diplomate iz Srbije nisu napustile nijednu od 24 ambasada i rezidencija po svetu koje su, dogovorom od pre četiri godine, pripale drugim republikama. Jedna od „vrućih“ tema kada sutra dođe premijer Slovenije Borut Pahor biće neizvršena obaveza Srbije da ustupi rezidenciju u Rimu i činjenica da Beograd nema novca u budžetu za taj poduhvat, a način da se to reši mogla bi biti ideja predsednika Borisa Tadića o primeni skandinavskog modela.

Tadić je u subotnjem intervju „Blicu“ izneo inicijativu da zemlje Balkana, po principu racionalnih i ekonomičnih Skandinavaca, počnu da dele zemljište za ambasade ili trgovinska predstavništva, da bi smanjile svoje troškove za razne takse i zakupninu. „Troškovi su nam enormni, ajde da se ponašamo racionalno i uštedimo više novca za bolji život građana“ predložio je Tadić. Inicijativa bi mogla da bude model za rešavanje problema sukcesije između zemalja bivše Jugoslavije. Konkretno, rezidencija u Rimu, za koju je Vlada Srbije već donela odluku da se iseli i ustupi Sloveniji, ali nije i našla sredstva da odluku sprovede, mogla bi takođe da bude deo „skandinavskog“ dogovora.

- O tome do sada nije bilo razgovora tokom razgovora o sukcesiji. Postoji odluka o podeli koju treba sprovesti i koja zahteva znatna sredstva zbog iznajmljivanja novih prostora za diplomatska predstavništva. Postoji ideja da se u rešavanju ide korak po korak. Ideja predsednika Tadića je dobra i nadam se da bi mogla biti sprovedena. Zajednička diplomatska ili trgovinska predstavništva su moguća ako su zemlje u dobrim odnosima i onda je to lako izvesti - kaže za „Blic“ Gaša Knežević, šef srpskog tima za pitanja sukcesije.

Srbija mora da napusti 24 od 44 diplomatsko-konzularna objekta koje koristi od raspada SFRJ i ustupi ih drugim zemljama naslednicima. Bilo je ideja da krajnji rok bude do kraja 2011. godine, ali to nije dogovoreno, a kako stvari stoje sa budžetom, i to će biti teško. Zenit Kelić, pomoćnik ministra spoljnih poslova BiH i član mešovite grupe za sukcesiju, kaže za „Blic“ da je ideja predsednika Tadića odlična i da je BiH sa Slovenijom već razgovarala na temu zajedničkog nastupa u oblasti ekonomije.

- Poznat nam je koncept skandinavskih zemalja i podržavamo ideju predsednika Tadića. Troškovi diplomatskih predstavništava su zaista veliki, a na nekim tržištima zaista nema opravdanja da trgovinska predstavništva budu odvojena. Bilo bi dobro da recimo to primenimo na ambasadi u Španiji. Zgrada ambasade u Madridu pripala je BiH, koristi je Srbija i dalje. Ali ta zgrada je zaista ogromna i ako bismo uskladili naše interese tamo i potrebu za manjim prostorom, možda bismo došli do rešenja upravo uz pomoć skandinavskog modela - kaže Kelić za „Blic“.

Kelić najavljuje da bi sledeći sastanak mešovite grupe za sukcesiju trebalo da se održi krajem novembra u Sarajevu. To bi, naravno, bila prilika da se predstavnici svih republika naslednica dogovore o novoj ideji. Za svaku odluku je, inače, potreban konsenzus.

Od 123 objekta čija je vrednost 266,40 miliona dolara nasleđene diplomatsko-konzularne imovine (67 ambasada i generalnih konzulata, 33 rezidencije, 17 stanova i kuća i pet građevinskih parcela) za sada je trećina raspodeljena, ali samo na papiru. Osim generalnog konzulata u Klagenfurtu, koji od početka koristi Slovenija, na terenu ništa nije vraćeno. Na primer, zgrada ambasade u Varšavi koju Srbija treba da vrati pripala je, po poljskom zakonu o restituciji, jednom građaninu Poljske. Dakle, čak ni ono što nije predmet spora između bivših republika nije rešeno.

- Do dogovora možemo da dođemo i u bilateralnim razgovorima, naročito za objekte koji nisu sporni, Na primer, rezidencija u Budimpešti je prazna, niko je ne koristi, a pripala je BiH po dogovoru o sukcesiji. Takođe, postoji plan objekata za koje niko od bivših republika nije zainteresovan, a procenjena vrednost tih objekata je oko 55 miliona dolara. Iako je svakome od nas stalo da se to proda i da se novac podeli, još nismo uspeli da se dogovorimo. Zato je veoma važna dobra klima u dogovorima i nadamo se ubrzanju pregovaranja - kaže Kelić za „Blic“.

Premijer Slovenije Borut Pahor posetiće sutra Srbiju gde će u Inđiji, zajedno sa srpskim kolegom Mirkom Cvetkovićem, otvoriti topionicu cinka Metal, najveću slovenačku investiciju 2010. godine, vrednu 21 milion evra. Pahor će u Beogradu otvoriti i novu ambasadu Slovenije, koja će zbog ukidanja viza za srpske državljane imati manji broj službenika. Slovenački premijer će razgovarati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i predsednicom skupštine Slavicom Djukić- Dejanović, a jedna od tema je potreba rešavanja podele imovine bivše SFRJ.

(Blic)