петак, 17. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Божидар Ђелић: Србија треба да се понаша као да је већ чланица ЕУ
Хроника

Божидар Ђелић: Србија треба да се понаша као да је већ чланица ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 17. децембар 2009.

Србија треба да се понаша као да је већ чланица Европске уније изјавио је потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић.

То значи да не будемо ограничени само на оно што је постало такозвани троугао европских интеграција, а то су визе, ИПА фондови и формални статус земље, рекао је за "Политику" Ђелић.

То јесу три кључна елемента у нашим европским интеграцијама и у оквиру сва три смо успели да направимо веома значајан напредак ове године, оценио је он.

Са друге стране Европа је серија других ствари, сада када је довршен Лисабонски споразум, Србија мора да буде присутна на самом зачетку и у пуном капацитету попут било које друге чланице ЕУ присутна у ономе што Европа спрема, објашњава Ђелић.

Према његовим речима Србија мора наступити у пуном капацитету у оквиру шест европских иницијатива следеће године.

"На првом месту мислим на транспортну заједницу. Предложићемо оригиналан начин финансирања железнице. Друга ствар је дунавска стратегија и ми ћемо већ 1. и 2. фебруара изаћи са пуном листом пројеката и предлозима.

Затим ту је технологија - са колегама из Европе и региона смо поделили пројекат технолошког фонда за западни Балкан и реакције су биле толико позитивне да верујем да ће он постати реалност у наредних годину и по или две", каже Ђелић.

Напомињући као веома значајну и политику инклузије Рома, проблем избеглица и расељених лица.

По његовом мишљењу Србија ће, током шпанског председавања бити у прилици да помогне у изради паневропске стратегије за инклузију Рома.

Прихваћена је и српска иницијатива да се у првој половини следеће године одржи конференција на тему избеглих и расељених лица како би се напокон решили заостали проблеми и права ових грађана.

"Најзад, тражићемо да много већа средства буду издвојена за програме размене на професионалном нивоу", каже Ђелић напомињући да Србија мора бити тамо где се покрећу важне европске иницијативе.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер