Branislav Grujić: U Srbiji nema tajkuna

Beograd – Branislav Grujić, suvlasnik PSP Farmana i predsednik Kluba Privrednik kaže da u Srbiji nema tajkuna i da je bezobrazno izjednačavanje sa tom "etiketom".

Mislim da u klasičnom smislu te reči tajkuna nema u Srbiji, jer je to jedna vrlo specifična vrsta biznisa. Da postoje tajkuni, oni bi kupili nešto 2002. i prodali već 2004. i sa tim parama otišli da ponovo nešto kupe 2005. kako bi ga prodali već 2007., rekao je Grujić u intervjuu Presu.

On kaže i da "bi u najmanju ruku bilo bezobzirno njega izjednačavati sa tajkunom jer čak i ono što je kupio u Srbiji, nikada nisam prodao.

"Pritom se trudim da održim i razvijem poslove, a da mi nikada u prvom planu nije bio profit. Za mene i ljude koji posluju u inostranstvu zadovoljstvo je što možemo i kod kuće, u Srbiji, da radimo. Ja bih najviše voleo da mogu da kažem da sam zaradio ogromne iznose para u Srbiji. Ali, nisam", objašnjava Grujić.

Grujić kaže i da Vlada često ignoriše predloge za oporavak privrede koji dolaze iz kluba "Privrednik" jer se na vreme nije pošlo od razgraničenja i čiste situacije.

"Zar treba da prođu i naredne godine da bismo jedni drugima dokazivali ko je ko i šta je šta? Dogovor između intelektualne političke i privredne elite svuda u svetu je na najvišem mogućem nivou. Pogotovo u krizi, kada su jedni drugima neophodni. U Srbiji je sve vreme na sceni neka vrsta sumnje i kao da se trenira da svi moraju da budu posvađani. Kao da se dokazuje kako Srbija može da bude uspešna zemlja samo kada ne bude više ni srpskih privrednika, ni srpske elite. To što se sve vreme gura taj kamen razdora je mnogo loša stvar. Treba da se podvuče crta i shvati da bez zajedničke saradnje u interesu Srbije, nećemo daleko dogurati", smatra Grujić. 

Prema njegovim rečima kada se zanemare paušalne ocene i zaista istraži istina, dolazi se do činjenice da u privatizaciji, za koju Vlada smatra da je treba preispitati, nije bilo velikih prevara. 

"Za proces koji je u Srbiji počeo od '97, pa se menjao u tri do četiri faze, sigurno svako može da nađe neko svoje nezadovoljstvo. Svi su se osećali prevarenim. Imali ste državu koja je prodavala imovinu, a ne firme, a mnoge firme koje je prodavala zapravo ništa nisu ni vredele. A onda se država čudila zašto su prodajom te imovine firme prestale da rade. Onda su se biznismeni, preduzetnici, vlasnici kapitala našli u situaciji da im država ne garantuje za to što je prodala, već svakog dana menja pravila igre, pa su se osećali izigranim. Vraćati se sada nazad možemo, ali videćete da je sama država propisala te propise. Da li je negde bilo elemenata korupcije, neka istraže državni organi, ali nemojte da se svi bavimo time i da nas sve pretvore u meksičku seriju u nastavcima", objašnjava Grujić. 

(Pres)