Branko Čečen: Litijum bi mogao da bude okidač za promene, ali ono što mora da se desi je da većina građana Srbije dođe u situaciju da bukvalno ne može više da živi

Direktna veza između naše i Trampove propagandne mašinerije je populizam koji se izuzetno dobro oseća u teorijama zavere neutemeljenim u stvarnosti, izjavio je u intervjuu FoNetu novinar Branko Čečen i ocenio da slučaj litijum može da bude okidač za promene i da je vlast na vrhu "neprijatne piramide", jer se nalazi na "konju koji je mnogo divalj".

On je u serijalu Kvaka 23 skrenuo pažnju na apsurdnu situaciju u kojoj neko Trampu „udari šamar, a onda se ovde tabloidi bace na pod, držeći se za obraze, i počnu da skarliču nad sudbinom nekoga ko sa tim apsolutno nikakve veze nema, a to je predsednik Vučić“.

To je apsurdno, ali je u isto vreme logičan nastavak sve „luđih i luđih narativa“ unutar propagande Vučića i njegovog režima“, rekao je Čečen u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Kako je ilustrovao, jedna izuzetno agresivna vlast, koja je prekršila gotovo sva ljudska i građanska prava i koja je izvor agresije, odvojena od realnosti, jer realnošću ne sme da se bavi, „optužuje šaku jada preostalih nezavisnih medija i novinara za potencijalne atentate“.

„Oni izvode svoj propagandni šou koji je neka vrsta paralelne realnosti, ali su oni vrlo realni ljudi koji znaju šta rade i znaju zašto to rade, a cela stvar je u čerupanju ove zemlje“, ukazao je Čečen.

Prema mišljenju Čečena, reč je o ludačkom bogaćenju krugova oko njih i uspostavljanju strahovite moći zbog toga što su svi koji imaju neku finansijsku poslovnu ili političku moć direktno interesno vezani za njih i zavise jedni od drugih, i vlast od njih i oni od vlasti.

To naravno vodi do užasnog raslojavanja, ocenio je on i upozorio da je svako raslojavanje praćeno izuzetnim porastom nasilja.

Ta propagandna balončina laži i izmišljenih situacija ima za cilj da otkloni pažnju javnosti od silne krađe i užasa koji se kod nas događaju, ali ima posledice u svakodnevnom životu svih nas, smatra Čečen.

Upitan da li kampanje protiv neistomišljenika i medija koje vlast ne kontroliše, po zakonu velikih brojeva, mogu biti opasne po život, on je odgovorio da apsolutno mogu i podsetio da se to već dogodilo više puta.

Mislim da smo, kao društvo, odustali od svojih ljudskih i građanskih prava koja se krše u sve većoj meri i da to svaki put vodi u normalizaciju novog, višeg stepena kršenja tih prava, naglasio je Čečen.

Čečen podseća da su devedesetih godina u većem delu perioda vladavine Slobodana Miloševića nezavisni novinari mogli da računaju barem na podršku razvijenih demokratija, ali da danas to nije tako.

Danas razvijene demokratije žele litijum i uopšte ih ne zanima šta će da se dogodi sa novinarima, rekao je on i primetio da vlast dobija razne dilove i da se oseća slobodno i zaštićeno od pritiska Zapada da nešto učini u pogledu naših prava i sloboda.

Novinari ne mogu da se zaštite od aparata sa 45.000 policajaca, vlasti koji ima zapanjujuće mnogo novca, koja ima i crni novac izvučen iz legalnih tokova zemlje, niti od direktne veze vlasti sa organizovanim kriminalom, predočio je Čečen.

Upitan o tome da je litijum u Srbiji za Zapad naglo postao prvorazredno pitanje, važnije i od Kosova, on je odgovorio da je to pitanje sve vreme važnije od samog Kosova.

Sve dok balansira, Vučić može da računa na dogovore unutar kojih će mu biti dopušteno da nam radi to što nam radi i da radi sve gore i gore stvari, ako od toga zavise vitalni interesi neke zapadne demokratije, uveren je Čečen.

„To važi i za Kosovo, u kojem više ne znam šta je još ostalo da se da, jer je naša država, jedno po jedno, dala sve, zarad raznih dogovora i mogućnosti da nadalje zloupotrebljava i iscrpljuje ovu zemlju i cedi je, a to se ogađa i sa litijumom“, naglasio je Čečen.

Upitan da li vlast na taj način zemlju pretvara u supermarket, on je uzvratio da je ovde sve na prodaju, ali i da vlast, čak i da želi da prestane sa takvim ponašanjem, to više ne može.

Mislim da vlast više ne može da se suprotstavi snažnim interesima velikih kompanija i stranih sila, ali ni tom graditeljskom poletu i izgradnji u kojima se pere ukradeni i oteti novac, ali da može se njima zajedno sa njima da živi, rekao je Čečen.

Kako je ukazao, to je sada situacija u kojoj oni stoje na vrhu jedne vrlo neprijatne piramide, da je to mnogo divalj konj na kojem su oni, da je i njima jasno da to može da ode u bilo kojem pravcu, jer ništa nije večno i da je to sada malo više pitanje straha“.

Nije, međutim, da je taj strah opravdan, pošto se Čečenu čini da su u društvu potpuno demontirani svi mehanizmi koji bi protiv toga nešto mogli da učine, osim nasilnih revolucija, koje nikada nisu dobre i uvek su loše i po revolucionare i po one protiv kojih su revolucionari.

On misli da je dimna zavesa postala strateška i operativna suština odnosa vlasti prema javnosti, što je pokazao i slučaj kada je metak čoveka koji je pokušao da ubije Trampa na sulud način postao za Anu Brnabić i Miloša Vučevića glavni narativ potpuno nevezan za realnost u Srbiji.

Upitan kako u tom kontekstu, ali i kontekstu priče o litijumu, vidi ponašanje opozicije, Čečen je rekao da je prestao da pokušava da razume odnose u opoziciji, jer je to jedna kakofonija koja je uvek ista.

Na jednoj strani imamo međusobne obračune i čuvanje malih teritorija, a na drugoj politike koje se razlikuju i imaju smisla za različite stranke, ali su uvek orijentisane na njihove interese, opisao je on i naglasio da bi opozicija trebalo da se pribere.

S obzirom na to da je zaštita životne okoline važna ljudima svih političkih uverenja, da je prerasla u autentičan bunt i da zaista motiviše ljude, Čečen je uočio da svi u opoziciji prema iskopavanju litijuma suštinski imaju isti stav da to ne treba da se radi, ali da ih načini suprotstavljanja dovode u sukobe, razmimoilaženja i rasparčavanja.

Prema njegovom viđenju, nismo imali istorijski priliku da postanemo građani, nego smo sve vreme ili podanici ili pasivni posmatrači, što je sada došlo da „ujede za zadnjice“ sve koji žele demokratiju i zaštitu ljudskih i građanskih prava.

„Mislim da svako ko je propustio priliku da se bavi time i svako ko je bio na vlasti, a nije učinio nešto da se to desi, prvo nije bio iskreno orijentisan prema demokratiji i vladavini prava, a drugo, svima nam dođe“, poručio je Čečen.

Dok ne dođemo do ljudi širom Srbije, nemamo ni prava da očekujemo od njih da razumeju šta se ovde događa, naglasio je on, ali je u isto vreme ocenio da je Vučić vrlo surovo rasturio i demontirao opoziciju, što je strašno veliki problem.

Danas je potrebna hrabrost biti u opoziciji, smatra Čečen, koji misli da „vrlo često kritikujemo opoziciju bez razmišljanja o tome u kojoj je opozicija situaciji“.

Upitan šta bi trebalo da se dogodi da bi u Srbiji promena bila moguća i da li bi slučaj litijum mogao da bude okidač, on je odgovorio da slučaj litijum može da bude okidač, ali da, nažalost, ono što mora da se desi je da apsolutno većina građana Srbije dođe u situaciju da bukvalno ne može više da živi.

Na podršku Zapada više ne možemo da računamo, omladinu baš briga očigledno, tako da mislim da će na kraju da se ponovi ista situacija koja se ponavljala kroz čitavu istoriju Srbije, predvideo je on i ocenio da „ovde dolazi do radikalnih promena samo kada više stvarno nema šta da se jede“.

Kako je rekao, „mi smo još daleko od toga, nadam se da to nije jedini način i nadam se da to neće da se desi ovoj zemlji i ovim građanima koja god da su njihova politička i druga uverenja“.

Posle ovoga što se nama događa biće veoma teško graditi ovo društvo i zato se postavljaju dva pitanja: jedno je ko će to da radi, i drugo za koga će to da radi, ako svi odlaze iz ove zemlje, zaključio je Čečen.

(Fonet)