Branko Vlahović: Šansa velika kao Rusija

Dokument koji će do početka leta potpisati predsednici Medvedev i Tadić nema niti jedna zemlja na Balkanu. Moskvi ne pada na pamet da od Srbije pravi guberniju. Saradnje koliko Beograd želi

Od stalnog dopisnika iz Moskve

Vest da će do početka leta predsednici Srbije i Rusije potpisati u Moskvi dogovor o strateškom partnerstvu bila je za mnoge u našoj zemlji ništa manje iznenađujuća od one da nam 23. marta stiže u posetu ruski premijer i najpopularniji političar Vladimir Putin.

Mnogi su postavili pitanje - šta se podrazumeva pod „strateškim partnerstvom“ i sa kim još Moskva ima takav dogovor. Tekst tog dokumenta tek treba da se napravi i usaglasi, a koliko će to strateško partnerstvo biti široko, zavisi od želja obeju strana.

Prilikom potpisivanja jednog od poslednjih dogovora o strateškom partnerstvu, predsednik Dmitrij Medvedev je objasnio šta pod njim podrazumeva.

- Strateško partnerstvo se razlikuje od običnih dobrih ekonomskih odnosa, ne samo velikom trgovinskom razmenom i velikim ugovorima, već i dobrom drugom saradnjom. Mi pomažemo jedni drugima na svetskoj areni, usaglašavamo pozicije, nastojimo da zaštitimo jedni druge - rekao je Medvedev.

Upoređujući takve dokumente, koje Rusija ima sa drugim zemljama, vidi se da se oni podosta razlikuju. Na specifičnost svakog od njih utiče više faktora, od trenutnih političkih odnosa, zatim ekonomskih, kulturnih i drugih, a zatim i od geopolitičkog položaja, kao i od toga da li je određena zemlja članica NATO ili ne.

Bez imalo preterivanja može se reći da Rusija već sada ima sa Srbijom strateške odnose iako nema „bumaške“, papira na kojem je to lepo definisano. Prvo, Moskva i Beograd već godinama imaju odlične političke odnose.

Rusija je dala Srbiji ekonomske povlastice koje nema velika većina zemalja (koje sarađuju sa Moskvom). Lista roba koju Srbija može bez carine da izvozi ne samo u Rusiju, već i Belorusiju i Kazahstan, prvorazredna je privilegija. Druga je stvar koliko mi možemo zbog stanja naše privrede da iskoristimo te beneficije, odnosno da izvezemo u tu veliku zemlju.

Srbija i Rusija imaju uprošćeni vizni režim. I naši i ruski građani mogu bez viza da putuju do mesec dana.

Što se tiče spoljne politike, Rusija kao stalni član Saveta bezbednosti OUN pruža pouzdanu podršku Srbiji u očuvanju svoje teritorije. Nije nikakva tajna da diplomate dveju zemalja na čelu sa ministrima Sergejom Lavrovom i Vukom Jeremićem koordinirano nastupaju i vode akcije. Od velike koristi za Srbiju je što u zemaljama gde Rusija ima veliki autoritet ruske diplomate mogu da lobiraju za srpske interese kada je, recimo, Kosmet u pitanju.

Bez obzira na nedavnu posetu načelnika ruskog Generalštaba Makarova Beogradu, najslabija saradnja u širokoj lepezi odnosa je među našim armijama. U Moskvi su smatrali da u Beogradu zbog planova sa NATO nisu zainteresovani za veću saradnju. Neosporno je da našoj sve manjoj armiji nisu potrebne velike količine ruske vojne tehnike koju je nekada kupovala JNA.

I u Srbiji postoji jedan broj političara koji kao da ne znaju da je socijalizam odavno srušen u Rusiji, pa ponavljaju nesuvislu priču kako „vladajuće partije hoće da Srbija postane ruska gubernija“. U Moskvi nikome ne pada na pamet da od Srbije pravi nekakvu guberniju, već nudi „onoliko saradnje na koliko je Beograd spreman“. Dakle, od naših želja zavisi koliko će strateško partnerstvo biti široko.

Neki beogradski analitičari su požurili da objave kako će Putin u Beogradu reći srpskom rukovodstvu da ne uvodi državu u NATO. Jasno je da su to izmišljotine „sveznadara“. Rusija i sama sarađuje sa NATO. I želi da ta saradnja bude obostrano korisna. Međutim, Rusija ne želi da NATO oko njenih granica pravi „radarsku i raketnu potkovicu“. Osim toga, Rusi ne žele da šalju svoje vojnike u tobožnje mirotvorne akcije.

U Rusiji znaju da cene što srpsko rukovodstvo nije htelo da šalje vojnike na vežbu koju su NATO strukture organizovale u Gruziji. Bilo je to posle proglašenja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. Naša „apstinencija“ na vežbi u Gruziji bila je jasna poruka da srpski vojnici i oficiri neće da učestvuju u bilo kojim akcijama koje makar i u podtekstu mogu da budu uperene protiv Rusije.

Pored nabrojanih elemenata, u postojećim dokumentima o strateškom partnerstvu uvek se navodi i šta je bilo u prošlosti, dakle tradicija. A istorijske veze naših naroda su duboke.

Predsednik Tadić je u Rusiju trebalo da ode lane, ali zbog velikog broja obaveza dvaju predsednika, njihovi saradnici nisu mogli da preciziraju termin posete.

Što se tiče posete premijera Putina, nju treba gledati pre svega kao dokaz širenja ekonomske saradnje. Očekuje se da se sa ruskim biznismenima ugovore novi projekti u vezi za ruskim sirovinama, pre svega što se tiče proizvodnje, u Srbiji, veštačkih đubriva...

Prema saznanjima „Novosti“, podugačak je spisak lidera srpskih partija koji žele da se sretnu sa Putinom. Budući da će on u Beogradu boraviti samo jedan dan, mala je verovatnoća da će stići da se sretne sa svim zainteresovanim političarima.

Rusija je prebrodila ekonomsku krizu, devizne rezerve su joj oko 500 milijardi dolara, a cena nafte, i ostalih sirovina, raste, pa će se sve više para slivati ne samo na račune kompanija, nego i u njenu državnu kasu. Sa takvom zemljom sve najveće sile hoće da sarađuju, pa je logično što to hoće i mala Srbija, za koju je Putin u nekoliko navrata kazao, sasvim otvoreno, da je najpouzdaniji partner na Balkanu.  

Vest da će do početka leta predsednici Srbije i Rusije potpisati u Moskvi dogovor o strateškom partnerstvu bila je za mnoge u našoj zemlji ništa manje iznenađujuća od one da nam 23. marta stiže u posetu ruski premijer i najpopularniji političar Vladimir Putin.

Mnogi su postavili pitanje - šta se podrazumeva pod „strateškim partnerstvom“ i sa kim još Moskva ima takav dogovor. Tekst tog dokumenta tek treba da se napravi i usaglasi, a koliko će to strateško partnerstvo biti široko, zavisi od želja obeju strana.

Prilikom potpisivanja jednog od poslednjih dogovora o strateškom partnerstvu, predsednik Dmitrij Medvedev je objasnio šta pod njim podrazumeva.

Od Kine do Španije

Osim sa većinom bivših sovjetskih republika, a sada samostalnih država, Rusija ima „strateško partnerstvo“ sa Kinom, Indijom, ali i Španijom i mnogim drugim zemljama. Jasno je da ti odnosi nisu sa svima isti, ne samo zbog veličine zemalja, nego i geografske bliskosti i određenih vojno blokovskih recidiva. Primera radi, Rusija i Kina imaju u najširem smislu „strateško partnerstvo“ - od zajedničkog pravljenja atomskih centrala, do vojne saradnje. U martu 2009. Rusija je potpisala „Deklaraciju o strateškom partnerstvu“ sa Španijom.

Dolari u etapama

Iako je bilo najavljeno da će pregovori o ruskom kreditu od 800 miliona dolara početi tek kada bude završena projektno-predračunska dokumentacija za izgradnju pruge Valjevo - Loznica, obnovu srpskog dela pruge Beograd - Bar i završetak Beogradskog železničkog čvora, postoji mogućnost da zajam ipak bude odobravan u fazama. Pruga Valjevo - Loznica je najspremnija za finansiranje. Prema najavama Ministarstva za infrastrukturu, kompletna projektna dokumentacija trebalo bi da bude završena do juna.

(Novosti)