Branko Žujović: Indulgencija evropske Srbije

Ni januar nije prošao, a vic godine već je ispričan. U prvi čas mislio sam da je skrivena kamera. Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, 25. januara javno se na državnoj televiziji čudio zato što nevladin sektor na Kosovu i Metohiji ćuti kao zaliven o ratnim zločinima, trgovini ljudskim organima, izveštaju Dika Martija, Hašimu Tačiju toj „krupnoj ribi“ organizovanog kriminala i ne traži nikakvu istragu.

Tog jutra, sticajem okolnosti, moja starija ćerka koja ide u prvi razred pitala me je sumnjičavo: „Postoji li Deda Mraz zaista? Ali, stvarno da mi kažeš!“. Rekao sam joj ono što bi svaki ministar odavno trebalo da zna.

Navijači Partizana, odgovorni za ubistvo francuskog navijača iz Tuluza Brisa Tatona, osuđeni su na ukupno 240 godna zatvora. Najteže kazne izrečene su na vremenski period od 35, 32 i 30 godine zatvora, a ni ostale nisu blage. Francuska, istaknuta pripadnica stare Evrope, bila je zadovoljna presudama reformiranog srpskog pravosuđa.

Ne bih da licitiram krivicom. Život mladog čoveka okončan je posle besmislenih batina u centru srpske prestonice. Naneta je velika sramota državi i Beogradu. Ali bih itekako da govorim o nedoslednosti u Srbiji.

Nekako u isto vreme, elem, Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je devetoricu pripadnika terorističke organizacije koja sebe naziva „Oslobodilačkom vojskom Kosova“ na 101 godinu zatvora. Najteže kazne u ovoj presudi iznose 15 i 10 godina.

U prvom slučaju sud je ustanovio istinu: Taton je žrtva napada navijača, sa mnogo nedorečenih iskaza sudskih veštaka i dosta slobodnog sudijskog uverenja. U drugom slučaju, sud je saslušao potresna, ali matematički precizna svedočenja preživelih žrtava i zaštićenih svedoka.

Konstatovano je da je teroristička grupa iz Gnjilana likvidirala 80 ljudi, 34 se vode kao nestali, a zatočeno je bilo 153 ljudi. Utvrđeno je da su teroristi komadali tela žrtava, šipkom su lomili lobanje i u rupe na glavama gurali upaljače. Lomili su kleštima prste žrtava, silovali ih, ejakulirali im u usta i terali ih da sadržaj gutaju psujući im srpsku majku. Gurali su im policijske pendreke u polne organe. Jednu žrtvu kastrirali su mačetom.

Neke od žrtava, koje su silovane „na posebno ponižavajući način“, molile su teroriste da ih ubiju i tako im poštede ostatke dostojanstva. Svedočenja preživelih potkrepljena su veštačenjem i medicinskom dokumentacijom.

Puštajući preživele iz ropstva 23. juna 1999. godine, teroristi su im zapretili  „da idu sa Kosova“ i „poruče ostalim Srbima koji žele da se vrate na Kosovo šta će da im se desi“.

Šta povezuje ove dve presude?

Povezuje ih jedino spremnost na očiglednu nedoslednost države. Prva presuda je indulgencija evropske Srbije pred EU, a druga je u ravni s prvom negacija Srbije same.

Ako je presudom protiv navijača Partizana, odgovornih za smrt francuskog navijača Brisa Tatona, želelo da doskoči navijačkom nasilju i uputi poruku EU iz koje je taj socijalni fenomen uvezen u Srbiju, postavlja se pitanje zašto srpsko pravosuđe nije isto učinilo i sa teroristima iz Gnjilana?

Valjda je po državu opasnost od terorizma OVK veća od opasnosti koja preti od grupa navijača kao što je „Iridućibili“. Naročito u vreme kada Savet Evrope usvaja rezoluciju i vrlo argumentovano (konačno) sumnjiči albansku mafiju, koja je na vlasti u našoj južnoj pokrajini za trgovinu ljudskim organima.

Jer, ako albanskom teroristi za doslovno čerečenje ljudi, višestruke terorističke likvidacije desetina ljudi, brutalno silovanje, ukucavanje upaljača u glavu i još mnogo toga dosudite 15, a za ubistvo u tuči jednog navijača svom državljaninu 35 godina, vi pokazujete suicidnu nedoslednost. Ili nesposobnost da svoje građane pred sudskim vlastima tretirate ravnopravno.

Roditelji ubijenog francuskog navijača od države Srbije tražiće 200 hiljada evra odštete i odštetu će s pravom dobiti. Garanti za tu isplatu biće Francuska, koja jeste država i Evropska Unija.

Od koga žrtve terorista mogu da traže odštetu? Od nepriznate albanske države u čije ime su čerečeni? Od NATO pakta koji je te iste teroriste obučavao i sa kojima je sadejstvovao izvodeći ratne operacije 1999. godine? Od EU čije su vodeće članice, uključujuči tu i Francusku, odlično znale za ove zločine i trgovinu ljudskim organima, ali su te podatke skrivale u korist demokratskog albanskog Kosova?

Možda odštetu treba da zatraže od svoje države, koja sva evrooptimistična teroristima izriče presude kao da su fudbalski huligani, a fudbalskim huliganima kao da su teroristi!

Uostalom, setite se srpskog navijača koji je avgusta prošle godine ostao bez jednog oka u Briselu, uoči utakmice Anderleht – Partizan. Svedoci koji su prisustvovali linču, izjavili su tada agenciji „Beta“ da je iživljavanju nad grupicom navijača iz Beograda, slučajno zalutalih u pogrešan kvart evropske prestonice, prisustvovalo nekoliko policajaca koji se uopšte nisu mešali.

Pamti li neko reakciju naše države? Budite iskreni i recite sami sebi: sećate li se bilo kakve reakcije zvaničnika, osude neprofesionalnosti policajaca u Briselu ili evropske rulje koja je linčovala naše zemljake?

Naravno da ne pamtite ni jednu reakciju zvaničnika, jer reakcija skoro da nije bilo. Kao da je povređeni mladić u Briselu izgubio ulaznicu na stadion, a ne oko.

Ne morate biti Srbin koji celog života iskupljuje neki iracionalni  praevropski greh, mrzeći sam sebe zbog toga što je to što jeste tu gde jeste. Ne morate biti čak ni rodoljub, da biste znali da Deda Mraz ne postoji. Iako je u njegovo postojanje lepo verovati, baš kao i u evropsku pravdu.

(Glas Rusije)