Cvijetin Milivojević: U septembru, biće u novembru

Mit ili istina, nebitno, tek, ostarelom i teško bolesnom knjazu Milošu koji je, tvrdoglavo, odbijao sve savete "dobronamernika" iz okruženja da abdicira u ime sina Mihaila, pripisuju se ove reči: "Tri stvari pametan čovek nikada nikome ne daje: ženu, pušku i vlast. Da sam predao vlast, svi bi se podgurkivali i podsmevali mi se; ovako, da uradim i nešto naopako, reći će da je pametno. Ne dam, more, ništa iz ruku dok mi je daha na usnama."

Šta mislite, da li bi Srbija danas bila drugačija da se, recimo, naš prethodni "starac Fočo od stotinu ljeta", u leto 2012, kada je oterao u narodni deseterac Borisa Prvog Lepog, oglušio o "savete" svog onodanjeg sina Bruta, potonjeg Lapot-mena, a današnjeg Vrhovnika Srbije i vaskolikog srpstva?

Da tada, svojom pobedom na predsedničkim izborima, ovodanjem Vrhovniku (koga je, na beogradskim izborima, tada pomeo čak i Tajfun Đilaš), nije, praktično besplatno, izručio u ruke i partiju i državu, ni sa Njegovom eks-Ekselencijom se danas ne bi izrugivalo i kuso i repato.

Čitam za vas početak jednog mog teksta ("Slikanje s Bidžu", dnevni list "Borba"), datiranog sa 28.10.1993: "Vođstvo Socijalističke partije, po četvrti put u poslednje tri godine, uzurpiralo je pravo na korišćenje imena i dela predsednika svih građana Srbije. Prema verziji generalnog sekretara SPS Milomira Minića, Slobodan Milošević će, opet, biti nosilac liste vladajuće partije, a u varijanti potpredsednika SPS Gorana Perčevića, "očekuje se da predsednik Milošević bude nosilac liste... Nije, naime, sigurno da Slobodanu Miloševiću - u trenutku kad njegov predsednički položaj ne osporava ni najveći deo opozicije - prija poistovećivanje njegovog imena sa firmom partije koja je, matematički gledano, izgubila i prošle izbore, a i na sledećim teško može sakupiti većinu dovoljnu za formiranje nove vlade..."

Znam šta će sad, s pravom, da pomisle moji kritičari: evo ga, nevešto se vadi zbog naivnog verovanja na reč aktuelnom predsedniku Republike da će taj da održi zakletvu i povuče se sa mesta vrhovnog komandanta stranačke vojske od 750.000 duša.

Tako je. Predsednik Republike je više puta javno obećavao, a "Istinomer" i moja malenkost uredno beležili, da će poslušati Ustav (to je moj slobodni prevod), podneti ostavku na mesto predsednika Esenesa i, konačno, postati ono za šta je izabran još 2017. godine – predsednik svih građana Srbije.

Na primer:

- U 2018. je 10 godina SNS-a, mislim da se kongres partije zakazuje za januar 2019, kada planiram da izaberem naslednika... da predložim naslednika, a verujem da će ga izabrati većina u partiji koju vodim - saopštio je 10. jula 2017.

- Predsednik sam i SNS još neko vreme, verujem da je to maksimalno još godinu dana, do sledećeg kongresa, odnosno skupštine SNS - najavio je 19. februara 2018.

- Nema sumnje da će sledeće (2020) godine neko drugi preuzeti SNS. Neću se kandidovati na skupštini stranke. Mora čovek da zna kada je vreme da dođe do određenih promena i da zna kada je vreme da sebe ne poistoveti sa državom i da pomisli da je to samo za njega... Mislim da je SNS najbolja politička stranka i pokušaću da (joj) pomognem da pobedi (i) na parlamentarnim izborima - rekao je 8. jula 2019.

- Uskoro će uslediti promena i dobiću naslednika na predsedničkoj poziciji u partiji - obećao je 11. oktobra 2019.

- Uskoro više neću biti predsednik SNS, skupština stranke će biti održana nakon parlamentarnih izbora - kazao je početkom novembra 2019.

- Predsednik stranke svakako da neću biti. To ćemo ove (2020) da završimo. Pomerila nam je sve korona i izbori, ali ćemo svakako to ove godine da završimo. - oročio se 7. maja 2020.

- Važno je nekoliko stvari da kažem kao predsednik svih građana. Jer, ja, kao što sam i obećao... Uskoro će i organi stranke, biću samo predsednik građana, svih građana Srbije. - najavio je, 12. jula 2020, na krilima izborne pobede "AV - Za našu decu".

Konačno, svoj neminovni odlazak iz stranačke fotelje, početkom novembra prošle, oročio je „za do kraja marta“ ove godine, za kada je bio najavio taj „veliki skup Esenesa“.

A onda je, krajem ovog februara, ne trepnuvši, još jednom, pomerio taj „najviši skup Esenesa“ za „najverovatnije, u septembru“, ovaj put ne pominjući povlačenje, ali zato najavljujući da će sledujušči rujan označiti i – „početak priprema za predsedničke, beogradske i parlamentarne izbore“! Međutim, zato, iz uniforme vrhovnog komandanta naprednjačke vojske, nije propustio priliku da najavi veliku seču svojih partijskih „saboraca“, jer se „ponašaju bahato, nalik na bivšu vlast“, ali i da se izžali na, cirka, 20 svojih ministara koji, zamislite, „nisu radili proteklog vikenda“!

E, da, reče Vrhovnik, pre neki dan, zboreći o „međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije“, kako on lično „nije zainteresovan da učestvuje u tome, to će naši (ovi iz „Za našu decu“, pretpostavljam) da vode“. Što je Doglavnik u uniformi oktroisanog spikera nelegalnog parlamenta, već sutradan, razjasnio, alal mu vera. U Doglavnikovom, elem, poimanju, dijalog – „to je ono kad se budemo gledali ja i evropski posrednici, od 1. marta, a za ovo drugo, videćemo“. 

Dakle, ovako: posle ovog brutalnog zavlačenja opozicije za Goleš planinu, jedini način da se oktroisana vlast sa legalnim predsednikom na čelu, privede, makar zdravom razumu, ako već ne i poznaniju prava, jeste da opozicija, kao uslov svih uslova za bilo kakvo učešće u bilo kakvom dijalogu oktroisane vlasti i uličarske opozicije, ispostavi zahtev da dijalogom može samo i jedino da posreduje – predsednik svih građana Srbije, pošto, prethodno, smesta prestane da, protivzakonito, obavlja funkciju vrhovnog komandanta Esenesa!

Kakvi oktroisani spikeri parlamenta, kakve ministarke za dijalog, kakvi evroparlamentarci iz trećeg poziva kao posrednici između oktroisane vlasti i uličara koji su, napominjem, cela (i bojkot i konstrakšn opozicija), izbačeni na ulicu?!

Na stranu epidemija horske pretnje kolektivnim harikirijem većine Vrhovnikovih sinekurista zbog potencijalnog odstupanja predsednika Republike sa mesta predsednika njihove, apsolutno privilegovane stranke – ali, pozitivni zakoni ove zemlje su rezolutni. Da se ne vraćamo na, hiljadu puta pomenuti, Ustav Srbije, jer dok god Ustav tumači Vrhovnikov lični i partijski, prema tome, oktroisani „Ustavni sud“, Vrhovnik ne mora da brine da će ti nesrećnici u ustavnim sudijskim togama ikada „presuditi“ bilo šta što se kosi sa ličnim stavom samoproklamovanog „najbolje studenta u istoriji beogradskog Pravnog fakulteta“.

Iščitajmo malo, recimo, članove 40. i 41. Zakona o sprečavanju korupcije. 

U njima stoji da je javni funkcioner (a to je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti) dužan da javni interes ne podredi privatnom, kao i da ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Osim toga, javnom funkcioneru je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

Tako gledano, Vrhovnik srpski, iako legitimno i legalno izabrani predsednik Republike, dok se ne povuče sa mesta šefa jedne od političkih stranaka u Srbiji – dakle, čak ni on, a nekmoli oktroisani spiker parlamenta - ne bi mogao da posreduje u dijalogu oktroisane vlasti i uličarske opozicije jer, kao šef Esenesa, ne ispunjava kriterijum nepristrasnosti! A to stoga što je "sukob interesa", prema članu 41 ovog zakona, upravo definisan kao situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes (a to je "bilo kakva", dakle i politička, "korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice") koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje (njegove) javne funkcije. Primera radi, član 47, izričito nalaže da "javni funkcioner ne sme da savetuje pravna i fizička lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi" - a šta je angažman predsednika Republike na čelu jedne političke stranke, ako ne onaj najviši (najkažnjiviji) nivo političkog lobiranja u korist Esenesa?!

Sledeća dva člana su još izričitija.

Članstvo u organima udruženja (a Vrhovnikovi ustavobranitelji sugerišu da je stranka „samo“ udruženje građana) definiše član 49, na taj način da "javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije". A ima li bilo ko politički neostrašćen dilemu o tome da li predsednik Republike na čelu jedne od političkih stranaka ugrožava, na primer, "nepristrasnost" predsednika Republike, čija je, inače, primarna ustavna misija da "odražava državno jedinstvo"?!

Član 50. koji određuje "članstvo i funkciju javnog funkcionera u političkom subjektu", u prvom stavu dopušta mogućnost da "javni funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima", ali isključivo - "ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije"!? U drugom stavu se ide i korak dalje: "Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata." Pa, onda sledi zakonsko detaljisanje tipa da je "javni funkcioner dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta" – sve ono čemu se oktroisana vlast na čelu sa legitimnim i legalnim predsednikom Republike podruguje i sa čime se javno sprda!

I još jednom: Nije Vrhovnik vanredne parlamentarne izbore „raspisao“, praktično iste izborne večeri kada je saznao da je ono što se vika „AV – Za našu decu“ osvojilo čak 243 od mogućih 250 mandata, zato što je hteo da počasti uličarsku opoziciju. Ne, on je to učinio zato što je (i zvanično smo to saznali 6. oktobra) iz Brisela stigla presuda da su izbori 21. lipnja bili nelegalni i nelegitimni.

I nije Vrhovnik najavio novi dijalog vlasti i opozicije zato što je želeo da time počasti opoziciju (jer da je tako nešto nameravao ne bi, tokom 2019, sabotirao oba pokušaja dijaloga), već zato što je iz Brisela stiglo naređenje da to mora da uradi i da, ubuduće, za briselsku podršku, neće biti dovoljna samo hiperkonstruktivnost u odricanju od Kosova i Metohije.

A ako je već tako, onda sve ono što nije Vrhovnikovo opoziciono čankolištvo ili „opozicija radi opozicije“, ovaj put ne sme da proguta njegovu „bućku“. Tj. sme, ali – ako u ovo uđu grlom u jagode, neka im je Bog u pomoći. Kakvi predizbori, kakve „mađarske kvake“, kakve platforme, kakvi bakrači...

Uostalom, neke kockice su se poklopile i Vrhovniku. Sada, kad je pobedio i pobeđuje na svim frontovima, viralnim i nevidljivim - u svetskom ratu protiv korone, gde nadgornjavamo u svim kategorijama; sad, kada je, kao okoreli "zvezdaš", svojim kadrovima (i tzv. profesionalnim navijačima) zauvek oslobodio i prisvojio ne samo svoju "Zvezdu" nego i okupirao neprijateljski "Partizan" i ceo fudbal i košarku u Srba, pride; sada kad je njegova „Srpska lista“ osvojila 98 odsto Srba sa KiM; sada, kada je uspeo da u "fajnal tri" izbora novog patrijarha, pred Svetog Duha, izgura svu trojicu svojih favorita; sad, kad je, posle ovozemaljskog, i nebesko, takoreći, njegovo – baš sad su se poklopile zvezde da se naš Vrhovnik kandiduje i za najvećeg demokratu u regionu... 

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)