Danas: Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u, šta je realnije?

 Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za desetak dana.

Kompanija NIS uputila je 4. februara zahtev američkom Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija, a ovaj zahtev podržale su vlade Srbije i Mađarske.

U zahtevu se tražilo odlaganje sankcija za minimum 90 dana, kao i dobijanje opštih ili posebnih licenci koje bi omogućile NIS-u da održi poslovanje dok traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture.

Vlada Srbije podržala je taj zahtev jer bi sankcije, kako je navedeno u obrazloženju, narušile mogućnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima.

Odgovor na ovaj zahtev Srbija još nije dobila od SAD.

Nekoliko dana pre nego što je NIS poslao zahtev OFAC-u, i hrvatski JANAF je zatražio od ovog američkog tela za međunarodne sankcije da mu dozvoli da ispuni ugovor sa NIS-om, a koji važi do kraja 2026. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da očekuje „velike probleme“ u vezi sa NIS-om, navodeći da nema dobrog i jednostavnog rešenja za tu kompaniju.

„Kao da se Rusi i Amerikanci udaljavaju po svim pozicijama. Ponadao sam se da možemo bez velike političke drame da završimo to nekakvim dogovorom i nekakvim većim razumevanjem svih strana, ali očigledno nećemo moći. I jedni i drugi (i Rusi i Amerikanci) su zapeli za ono što je njihov interes“, objasnio je Vučić kako izgledaju pregovori oko NIS-a.

U međuvremenu, jedina pozitivna vest jeste da se mađarski MOL ponudio da nadomesti količine nafte i naftnih derivata koje Srbiji budu nedostajale u slučaju nastupanja američkih sankcija.

Koji scenario je realniji?

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić kaže za Danas da su u toku pregovori naše Vlade sa američkim OFAC-om o čemu nema javnih informacija, ali da će verovatni ishod tih pregovora biti odlaganje ovog roka koji je cirkulisao u javnosti kao poslednji dan za rešenje ovog pitanja.

„Kada je reč o smeru u kome ide rešavanje ovog pitanja, čini se da nema nekog velikog napretka, a zavisiće u prvom redu od fleksibilnosti američke i ruske strane. Moguće da će pregovori o okončanju rata u Ukrajini biti nekakav okvir koji bi mogao znatno da nam olakša poziciju i pomeri rešenje ove problematike dalje u budućnost. Nekakav status kvo bi zasad bila najrealnija, ali i najprihvatljivija opcija za našu privredu i građane“, ukazuje Gujaničić.

Međutim, analitičar iz IPOPEMA Securities Vladan Pavlović je drugačijeg mišljenja.

„Po svemu sudeći nije došlo do dogovora i NIS će najverovatnije biti pod sankcijama. Ranije smo imali inidikacije da ruska strana neće prodati svoj deo, a naša strana se očito u ovoj fazi ne usuđuje da vrši nacionalizaciju. Ni američka strana ne menja svoj stav“, primećuje Pavlović.

Prema njegovom zapažanju, to što je Srbija tražila odlaganje i što se MOL ponudio da nadomesti količine je samo potrvda da rešenja nema i da su sankcije gotovo izvesne.

„Osim ako se u poslednjim trenutku ne desi neka promena, ali ostalo je još samo desetak dana pa je to malo verovatno“, smatra Pavlović.

„Nakon uvođenja sankcija NIS-u nemogućnost plaćanja karticom na pumpama biće najmanji problem“

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je nedavno da banke neće želeti da rade sa kompanijom koja je pod sankcijama i da to onda dovodi u pitanje i plaćanje platnim karticama na pumpama.

Gujaničić ističe da će plaćanja u maloprodaji biti samo jedan, i najmanje bitan aspekt poslovanja ukoliko stupe na snagu oštre finansijske sankcije.

Dodaje da ako bi NIS bio izopšten iz međunarodnog sistema plaćanja kompanija ne bi mogla da funkcioniše u pogledu nabavke sirove nafte, delova za postrojenja i mnogo toga drugog.

I Pavlović ističe da nakon 25. februara NIS više neće imati dotok nafte preko JANAF-a, dodajući da prerada i proizvodnja neće odmah stati i da će građani još neko vreme sa njihovih pumpi moći da kupuju gorivo. To će, kako kaže, trajati dok se zalihe ne potroše, što je verovatno reč o mesec ili dva dana.

„Nakon što sankcije stupe na snagu NIS će moći da prerađuje samo domaću naftu, a ona zadovoljava tek 25 odsto potreba. I to će biti upitno ako se segment vađenja nafte i gasa bude suočio sa poteškoćama oko održavanja opreme, odnosno pitanja nabavljanja delova“, ukazuje Pavlović.

Ističe da će Srbija dobiti nedostajuće količine derivata najverovatnije najviše preko Mađarske, kroz uvoz, delimično iz Hrvatske i drugih okolnih zemalja, Bugarske, Grčke, Rumunije.

„Nisam siguran kako će nastaviti da funkcioniše NIS-ova maloprodajna mreža, jer će i ona morati da dobavlja derivate od nekuda, a niko joj neće smeti prodati, osim možda ukoliko to ne bude bila neka posebna državna firma koja bi uvozila derivate, ali i tada postoji problem plaćanja (možda u tom smislu dobijemo neko izuzeće)“, navodi Pavlović.

Banke će očito ukinuti mogućnost plaćanja karticama pa keš ostaje alterntiva, dodaje naš sagovornik.

Ukazuje i da će se NIS naći u velikim gubicima i praktično neće moći da posluje, a ostaje pitanje koji su dalji koraci države – da li će se tada odlučiti za naiconalizaciju ili će se pregovori nastaviti i čekati se neko rešenje u svetlu mirovnog sporuzuma u Ukrajini koji može doneti neko ublažavanje sankcija prema Rusiji.

„S obzirom na to da mirovni plan koji je predložio Donald Tramp gotovo u potpunosti favorizuje Rusiju, nije isključeno da se narednih meseci malo popusti sa tim sankcijama“, smatra Pavlović.

Profit NIS-a prošle godine umanjen za 77 odsto: Šta kompanija predviđa po pitanju sankcija?

Nafna industrija Srbije ostvarila je prošle godine neto dobit u iznosu od 10,1 milijardi dinara, što je za 77 odsto manje u odnosu na rezultat iz 2023. godine.

Neto dobit NIS-a u 2023. godini iznosila je 18,38 milijardi dinara, navedno je u izveštaju kompanije.

Kao razloge za lošiji poslovni rezultat prošle godine u odnosu na 2023. godinu iz kompanije navode kapitalni remont Rafinerije nafte u Pančevu, negativan rezultat HIP Petrohemije, kao i tržišne okolnosti koje su bile nepovoljnije u odnosu na prethodnu godinu.

U izveštaju rukovodstvo NIS-a je, između ostalog, identifikovao sledeće oblasti u kojima sankcije mogu imati materijalni uticaj u budućnosti:

1. Finansijske transakcije: Ograničen pristup transakcijama u američkim dolarima i potencijalna ograničenja u poslovanju sa međunarodnim finansijskim institucijama.

2. Poslovni odnosi: Potencijalni prekidi odnosa sa ključnim dobavljačima, kupcima i partnerima koji ne budu želeli da sarađuju sa Grupom zbog usaglašenosti sa sankcijama.

3. Prihodi i profitabilnost: Smanjenje prihoda ukoliko trgovinske aktivnosti budu ograničene ili ako se ugovori sa međunarodnim partnerima raskinu.

4. Operativni izazovi: Potencijalna kašnjenja ili dodatni troškovi vezani za poremećaje u lancu snabdevanja i nabavke ključnih inputa (nafta, ključna oprema, itd.).

(Danas)