Danas: Poruke Angele Merkel hladan tuš za srpski državni vrh

Beograd - Ono što je Angela Merkel rekla jasno i glasno, kako u razgovoru nasamo s Borisom Tadićem tako i pred novinarima u srpskom državnom vrhu doživljeno je kao hladan tuš, na koji nisu bili spremni, saznaje Danas.

Merkelova, objašnjavaju naši sagovornici bliski državnom vrhu Srbije, u svojim porukama o praktičnom, ali i formalnom, odricanju Beograda od severa Kosova nije zapravo rekla ništa novo. Sve su to srpski zvaničnici mnogo puta čuli do sada od svojih sagovornika sa Zapada. Međutim, nakon hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića, dakle ispunjenja pune saradnje s Haškim tribunalom, što je i Merkelova u Beogradu nazvala „hrabrošću na putu ka EU“, u Beogradu su bili uvereni da se pred Srbijom otvara slobodan put ka statusu kandidata, pa i početku pregovora o članstvu. Poruke nemačke kancelarke došle su, u tom smislu, prilično neočekivano, a pogotovo njeno direktno povezivanje „kosovskih uslova“ s kandidaturom za članstvo, odnosno nedvosmislena i javno izrečena potvrda da su odnos Srbije prema Kosovu i njen evropski put neraskidivo povezani.

Danasovi izvori bliski državnom vrhu potvrđuju da je sastanak predsednika Tadića i kancelarke Merkel bio „tenzičan i na momente prilično neprijatan“, što se odrazilo i na njihovo nimalo prijateljsko ponašanje tokom zajedničke konferencije za novinare. Na zvaničnike Srbije posebno negativan utisak je ostavila odluka Merkelove, na koju nisu mogli da utiču, da gotovo sve gorke poruke koje je uputila Tadiću „u četiri oka“ iznese i pred najširom javnošću.

Na pitanje da li će se Beograd, i kada, odvažiti na ispunjenje uslova koje je isporučila Angela Merkel - konkretni rezultati u dijalogu s Prištinom, nesmetano delovanje Euleksa na celom KiM i, svakako najteže, odricanje od „paralelnih struktura“, to jest institucija države Srbije na Kosovu - sagovornici Danasa navode da je na to sada nemoguće odgovoriti. Ovakva uslovljavanja došla su u neočekivanom trenutku, ali svakako nećemo ishitreno reagovati, ističu oni, dodajući da ova tri zahteva nemaju podjednaku težinu. Naime, kako kažu, Beograd je istinski posvećen dijalogu s Prištinom, dok je upravo zahvaljujući Srbiji misija Euleks došla na Kosovo. Tu suštinski nema ničega spornog. Ono što je svakako najproblematičnije jeste insistiranje Merkelove na odricanju Srbije od svojih institucija na teritoriji Kosova, što bi moglo da se tumači i kao zahtev za odricanje od elemenata državnosti.

Ipak, kao što predsednik Tadić na sastanku u Palati Srbija nije kancelarki Merkel dao eksplicitan i konačni odgovor na taj zahtev, u srpskom državnom vrhu procenjuju da ne treba ići s ishitrenim odlukama. U tom smislu, narednih dana mogu se očekivati intenzivne konsultacije na potezu Predsedništvo - Vlada Srbije, ali i između Beograda i međunarodnih partnera, pogotovo u EU.

Sagovornici Danasa u državnom vrhu zaključuju da sticanje statusa kandidata do kraja godine ostaje „potpuno realističan cilj“, koji Beograd nijednim potezom neće ugroziti, ali da istovremeno određivanje datuma početka pregovora deluje sve manje dostižno, a da je pred Srbijom „period teških odluka“.

S druge strane, sadašnji i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković i Ognjen Pribićević tvrde da ih nisu iznenadile poruke Angele Merkel. Prema rečima Viskovića, „možda je samo oštrina zahteva za ukidanje institucija na severu Kosova nešto što nije očekivano baš u toj meri“. Visković je za TV B92 rekao da je „taj zahtev nešto što rukovodstvo Srbije u ovom trenutku apsolutno ne može da prihvati. Oni imaju neke svoje proračune i bojim se da je jedan da mi zbog kandidature i želje da uđemo u Uniju popuštamo u svemu“. On je rekao da je Berlin na to upozoren, „ali da je nažalost nemačka strana ostala pri svojim tvrdim stavovima“. Ambasador Srbije u Nemačkoj naveo je da je svoje sagovornike u Berlinu više puta podsetio da je Zapadnoj Nemačkoj trebalo 20 godina da uspostavi kakve-takve odnose sa Istočnom Nemačkom, pri tome da nisu priznali jedni druge, a da se od Srbije traži da to učini za dve godine.

Bivši ambasador u Berlinu Ognjen Pribićević ocenio je da je pred Srbijom težak period u kojem će ovakve poruke stizati iz Brisela, Londona, Vašingtona. „Mislim da će trebati mnogo diplomatske veštine i pameti da iznađemo rešenje za ova pitanja, posebno kada je reč o severu Kosova“, rekao je Pribićević.

Ministar za KiM Goran Bogdanović izjavio je da će Srbija „u najvećoj mogućoj meri“ nastaviti da obavlja svoje funkcije na severu i drugim delovima Kosova i da neće odustati od svojih institucija na toj teritoriji. „Srpske institucije neophodne su kosovskim Srbima i mi se tih institucija ne možemo odreći, niti ih možemo ugasiti, jer bismo time ugasili i našu želju da sačuvamo Kosovo unutar Srbije“, rekao je Bogdanović agenciji Beta.

Ipak, kako je dodao, „u ovom trenutku nezahvalno je govoriti o tome da li će Srbija ostati pri istoj odluci i u slučaju da insistiranje na paralelnim institucijama blokira njen evropski put“. „Potpuno smo opredeljeni da ispunimo sve kriterijume EU, ali ovo je pitanje koje se tiče naše državnosti, Ustava i zakona“, zaključio je ministar Bogdanović.

(Danas)