Danas se održavaju predsednički izbori u Rumuniji i Poljskoj, parlamentarni u Portugaliji i lokalni u Hrvatskoj

 Glasači u Rumuniji, Poljskoj i Portugaliji danas izlaze na izbore koji će odrediti u kom pravcu će se razvijati njihove demokratije u doba velikih geopolitičkih promena. Posebno su zanimljivi izbori u Rumuniji. Tamo se održava drugi krug predsedničkih izbora. Kandidati su Đorđe Simion, desničar, nacionalista, evroskeptik i rumunski i nezavisni kandidat, centrista, Nikušor Dan, koji je gradonačelnik Bukurešta. Izbori se održavaju i u Hrvatskoj, u 576 hrvatskih lokalnih jedinica, 428 opština, 127 gradova i 20 županija, kao i Zagrebu koji ima status grada i županije. Pripadnici nacionalnih manjina, među kojima i srpska, na ovim lokalnim izborima biraće iz svojih redova, između ostalih, deset zamenika župana, 18 zamenika gradonačelnika i 39 zamenika opštinskih načelnika.

Birališta u Rumuniji otvorena su u 7 sati u drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora na kojima bi evroskeptični kandidat krajnje desnice Đorđe Simion mogao da bude izabran za predsednika.

Simion (38) vodi prema istraživanjima javnog mnjenja uoči drugog kruga protiv centrističkog gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana. Glasačka mesta biće otvorena do 21 čas uveče. Rumuni sa pravom glasa, njih 19 miliona, mogu da glasaju na bilo kojem od 18.979 biračkih mesta širom zemlje.

Simion je u prvom krugu predsedničkih izbora 4. maja osvojio 40,94 odsto glasova, a Nikušor Dan 20,99 odsto glasova birača, dok je kandidat vladajuće koalicije Krin Antonesku dobio 20,07 odsto glasova.

Simion se protivi upućivanju vojne pomoći Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i pruža podršku američkom predsedniku Donaldu Trampu. Simionova Alijansa za ujedinjenje Rumuna izrasla je od marginalne grupe protiv vakcinacije tokom pandemije kovida i postala druga po popularnosti partija u Rumuniji.

Ako bude izabran, Simion je sugerisao da bi njegov izbor za premijera mogao biti Kalin Đorđesku, koji se zalaže za nacionalizaciju i preferencijalni tretman kompanija u rumunskom vlasništvu. Tokom televizijske debate prošle nedelje, Simion je rekao da Rumunija treba da dobije kompenzaciju za pomoć koju je pružila susednoj Ukrajini. Sugerisao je da će staviti veto na vojnu pomoć Brisela Ukrajini, ističući da Evropa treba da se osloni na NATO kada je reč o njenoj odbrani.

Drugoplasirani Nikušor Dan, 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta, opisao je drugi krug kao borbu između "prozapadnog i antizapadnog pravca za Rumuniju". Progresivno-liberalni nezavisni političar stekao je ime kao aktivista protiv bukureštanske mafije nekretnina i suosnivač zeleno-liberalne protestne stranke Unija "Spasimo Rumuniju" (USR).

U Rumuniji su održani ponovljeni izbori pošto je prvi krug izbora za predsednika u novembru, u kojem je pobedio Kalin Đorđesku, poništen zbog navodnog ruskog mešanja u korist Đorđeskua. Moskva je odbacila te optužbe.

Lokalni izbori u Hrvatskoj

U Hrvatskoj je u sedam sati otvoreno 6.600 glasačkih mesta na kojima će birači odlučivati o lokalnoj vlasti za iduće četiri godine – većima i skupštinama opština, gradova i županija, načelnicima, gradonačelnicima i županima.

Glasa se u 576 lokalnih jedinica, 428 opština, 127 gradova i 20 županija, kao i Zagrebu koji ima status grada i županije. Za opštinska i gradska veća, županijske skupštine i zagrebačku Gradsku skupštinu, načelnike, gradonačelnike i župane, kao i njihove zamenike kandidovala su se 31.082 kandidata, što je 7.770 manje nego pre četiri godine.

Pripadnici nacionalnih manjina na lokalnim izborima biraće iz svojih redova, između ostalih, deset zamenika župana, 18 zamenika gradonačelnika i 39 zamenika opštinskih načelnika. Zamenike župana, pripadnici srpske manjine biraće u sedam županija – Karlovačkoj, Ličko-senjskoj, Osječko-baranjskoj, Vukovarsko-sremskoj, Šibensko-kninskoj, Sisačko-moslovačkoj i Bjelovarsko-bilogorskoj. Pravo na zamenika župana u Bjelovarsko-bilogorskoj ima i češka manjina, dok italijanska ima u Istarskoj, a romska u Međimurskoj županiji.

Najviše zamenika načelnika iz svojih redova, njih 18, biraće pripadnici srpske manjine, a u osam zamenike gradonačelnika. U 12 opština u kojima neka nacionalna manjina čini većini, pripadnici hrvatskog naroda iz svojih redova biraju zamenike načelnika, među ostalim, u Dvoru, Gvozdu, Krnjaku, Donjem Lapcu, Erdutu, Civljanu i Kistanju.

Najuticajnija srpska stranka je SDSS, koja ima i tri zagarantovana poslanička mesta u Hrvatskom saboru.

Najviše pažnje hrvatske javnosti privlači izborna trka za gradonačelnika Zagreba u kojoj, prema anketama, vodi aktuelni gradonačelnik Tomislav Tomašević, s tim da će se o pobedniku najverovatnije odlučivati u drugom izbornom krugu, za dve nedelje, odnosno 1. juna. 

Glasaju i Poljaci, bira se predsednik

U Poljskoj je u 7.00 počelo glasanje na predsedničkim izborima, koji se smatraju presudnim za poljskog premijera Donalda Tuska i njegovu proevropsku vladu. Birališta će biti otvorena do 21.00, a oko 29 miliona ljudi biraće između 13 kandidata koliko se nalazi na glasačkom listiću.

Poljski predsednik se bira na petogodišnji mandat putem sistema sa dva kruga. Ako nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto u prvom krugu, 1. juna održaće se drugi krug između dva kandidata sa najviše glasova osvojenih danas.

Posle osam godina konzervativne vlasti stranke Pravo i pravda (PiS), Tusk je uspeo da sastavi široku koaliciju socijaldemokrata, centrista i demohrišćana i vrati Poljsku nazad u proevropski pravac.

Kao i gotovo svi izbori u Poljskoj poslednjih godina, i ovi će se svesti na borbu između Tuskove Građanske platforme (RO) i stranke PiS. Kandidat Građanske platforme je gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski koji je na prošlim izborima 2020. godine tesno izgubio od Andžeja Dude. Predsednici u Poljskoj mogu da služe maksimalno dva mandata, a drugi mandat Andžeja Dude završava se 6. avgusta.

Vanredni parlamentarni izbori u Portugaliji

Građani Portugalije izlaze na vanredne parlamentarne izbore, treće u poslednje tri godine, pošto je dosadašnji premijer Luis Montenegro podneo ostavku zbog spora oko sukoba interesa. Oko 10 miliona birača će odabrati sastav sledećeg parlamenta, a biračka mesta biće otvorena od 8.00 do 19.00.

Montenegro nije uspeo da dobije poverenje parlamenta u martu na glasanju koje je sam predložio pošto je opozicija dovela u pitanje njegov integritet u vezi sa poslovima konsultantske kuće za zaštitu podataka njegove porodice. To je navelo predsednika Marsela Rebela de Sozu da raspusti parlament i raspiše izbore.

Montenegro, koji se nalazi na čelu Demokratskog saveza desnog centra (AD), negirao je krivicu. 

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je njegova reputacija uglavnom neoštećena onim što javnost vidi kao etičko pitanje bez krivičnih implikacija, uprkos pokušajima opozicije da ga prikaže kao korumpiranog političara. AD je došao na vlast kada je prošle godine pobedio na izborima sa oko 29 odsto glasova i osvojio 80 mesta u jednodomnom parlamentu od 230 mesta.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je ponovo u vodstvu uoči izbora, ali i dalje verovatno neće osvojiti potrebnu većinu da bi formirao vladu. Kako prikazuju ankete, AD ima na nešto više od 32 odsto podrške, što je 10 procentnih poena manje od podrške koja bi mu mogla dati većinu od 116 mesta.

Socijalisti levog centra su na drugom mestu sa 27 odsto, malo ispod 28 odsto koliko su osvojili pre godinu dana, a sledi krajnje desničarska, antiimigrantska stranka Čega, sa 17 odsto. Čega se protivi imigraciji, abortusu i pravima LGBTQ, a ima podršku manjina poput značajnog romskog stanovništva u Portugaliji. Osvojila je iznenađujućih 50 poslaničkih mesta na izborima 2024, sa Andreom Venturom kao liderom.

Desničarsku Liberalnu inicijativu, koja je četvrta, mnogi stručnjaci vide kao potencijalnog koalicionog saveznika AD, ali ona ima oko šest odsto podrške, što je nedovoljno za formiranje vlade.

(RTS)