Darija Kisić Tepavčević: Bilo zastoja u čekanju rezultata, bili su i neki redovi; od 14. juna do 14. jula najveći broj hospitalizovanih je od 30 do 39 godina

Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Batut Darija Kisić Tepavčević rekla je da se duže čeka na rezultate testova na koronavirus, jer je porasla zainteresovanost građana da se testiraju na lični zahtev. Dodala je da je bilo osoba koje su više puta u toku jedne nedelje ztražile testiranje radi putovanja, a procenat pozitivnih rezultata je pokazao nesvrsishodnost takvog testiranja.

Kisić Tepavčević poručuje da su prioritet testiranja zbog kliničkih indikacija i da su te indikacije jasno definisane.

"Jesmo imali zastoj poslednjih dana, bili su i neki redovi, pre svega ispred Torlaka sa putnicima koji su želeli da se testiraju na lični zahtev. Shvatite da je limitiran kapacitet laboratorija, jesmo ga povećavali, ali je zahtev bio mnogo veći nego što je kapacitet, regrutovali smo nove laboratorije i nadamo se da će se to vreme smanjiti. Lekari ne leče test, već pacijente zbog kliničke slike, svi pacijenti koji su imali simptome imali su klinički i pregled na rendgenu, lekari imaju iskustvo i znaju da prepoznaju ono šta liči na kovid. Tako da se svi pacijenti hospitalizuju, da se ne pomisli da se neko ne hospitalizuje jer mu nije stigao test. Postoji nezadovoljstvo određenih ljudi koji se testiraju na zahtev i koji nisu u vremenu dobili rezultate, ali prioritet su nam osobe koje imaju simptome. Sve smo učinili da se vreme maksimalno skrati", rekla je ona.

Govoreći o privatnim laboratorijama, Kisić Tepavčević navodi da je svaka ustanova koja može da radi dobrodošla i da su privatne laboratorije pozvane da se priključe. Ali, napominje, da bi neka laboratorija mogla da radi testiranje, mora da ispuni makar minimalne zahteve.

"Imajući u vidu da virus ima viosk stepen infektivnosti, rad zahteva maksimalan stepen predostrožnosti i sve te laboratorije moraju da imaju biosigurnosni nivo 2+ ili 3. Sedam privatnih laboratorija je podnelo zahtev da radi PCR test i njima će biti dostavljen set kriterijuma i one koje budu to ispunjavale biće dobrodošle. Za serološke testove su manji zahtevi i privatne laboratorije će moći da ih rade", objasnila je zamenica direktora Batuta.

Kisić Tepavčević je govorila i o starosnoj strukturi hospitalizovanih.

"Od 14. juna do 14. jula najveći broj osoba koji je hospitalizovan je od 30 do 39 godina, svaka četvrta osoba koja je hospitalizovana pripada ovoj uzrasnoj grupi. Onda grupa od 40-49 godina, a 20 odsto od 20-29 godina. Od 50-59 je 13,9 odsto pacijenata hospitalizovano, a od 0-9 godina 2,3. Ako poredimo sa aprilom, možemo da vidimo da imao veću stopu hospitalizacije kod mlađeg stanovništva, u aprilu je bilo najviše hospitalizovanih od 50 do 59", objasnila je ona.

Govoreći o proširenim merama koje je usvojio Krizni štab, ona je navela da maske na otvorenom nisu obavezne, odnosno da su obavezne ako ne možete da obezbedite razdaljinu od 1,5 metara, što znači ako ste u redu ispred prodavnice, banke ili pošte.

"Razdaljina i maske se ne odnosi na osobe koje su u pordičnom kontatu. Ne postoji nijedan uzrast koji je bezbedan, svi mi koji nemamo imunitet, a izlažemo se jesmo osetljivi. Preporučuje se da roditelji najmlađe dece da ih ne dovode u situacije da budu pod povećanim rizikom, da ne idu gde je povećan broj ljudi. Svaka zaštita predstavlja mehaničku barijeru za sprečavanje infekcije, ni sve maske nisu zaštita 100 odsto, koristimo ih kao značajnu meru, ali moramo da vodimo računa da ne dolazimo u povećan rizik da se razbolimo", naglasila je ona.

Na pitanje kolika je opterećenost bolničkih kapaciteta u Srbiji, pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković je rekao da zdravstveni sistem Srbije "blago rečeno prenapregnut" i da su kapaciteti popunjeni skoro do maksimuma.

"Mi iz dana u dan pokušavamo i uspevamo da dodatnim kapacitetima primimo sve pacijente koji su zaraženi, ali tome ima kraja. Ne možemo iz dana u dan otvarati nova odeljenja, ne možemo praviti bolnice za dan, niko nema toliko lekara koji mogu toliko u kontinuitetu da rade, i oni su ljudi, imaju svoje strahove, porodice i zdravlje koje nesebično žrtvuju. Da se ljudi dozovu pameti, jer neće biti dovoljni lekara. Imamo mnogo i nekovid pacijenata koji sigurno trpe i da svi shvate da smo na prekretnici kada je u pitanju zdravstveni sistem. Šansa nam je preventiva, da svi poštuijemo šta struka traži i za 7-10 dana bi ova uzlazna linija počela da pada, shvatite koliko je situacija ozbiljna", napominje Gojković.

(N1)