Darja Aslamova, ruska novinarka koju je uhapsila „policija Kosova“: Optužena sam za špijunažu i proglašena za “personu non grata”. Rešetali su me pitanjima o mom izveštavanju o trgovini ljudskim organima na KiM

Držali su moj dosije u rukama, a rešetali su me pitanjima o mom izveštavanju, o trgovini ljudskim organima na KiM, ruskoj specijalnoj operaciji u Ukrajini, i pokušavali da iznude priznanje da sam ruska špijunka, priča ruska novinarka Darija Aslamova koju je ovog vikenda policija tzv. Kosova privela ne dozvoljavajući joj da pređe administrativnu granicu.

Tokom osmočasovnog ispitivanja Aslamova je prošla pravu torturu da bi na kraju, bez ijednog dokaza, bila optužena za špijunažu i proglašena za “personu non grata”. Oslobođena je i trenutno se nalazi u Beogradu, ali joj je zabranjen ulazak u tzv. državu Kosovo na pet godina.

„Htela sam da napravim reportažu o kosovskim pravoslavnim manastirima... Bio je vikend, idealno vreme da se otputuje i vidi kakva je situacija. Bila sam sa suprugom koji je hrvatski novinar Robert Valdets. Putovali smo autobusom i kada su (albanski graničari) proveravali dokumenta primetila sam njihovu reakciju na moj pasoš... Pitali su me da li sam već radila na Kosovu i nakon što sam potvrdno odgovorila saopšteno mi je da mi je ulazak zabranjen. Nisu nam vraćali pasoše, nije nam bilo jasno šta se dešava. Tražila sam da mi vrate pasoš i bili smo spremni da odustanemo od daljeg putovanja, ali su me uveravali da se možda radi o nekakvoj grešci, da sedim i čekam. Tako smo moj muž i ja dva sata sedeli, jer nismo mogli da odemo bez pasoša“, započinje priču za Sputnjik Aslamova.

Rečeno im je da treba napisati zahtev Prištini, koja će eventualno dati dozvolu za ulazak u tzv. državu Kosovo.

„Nakon dva sata su nam oduzeli telefone i zatražili od nas da uđemo u policijsko vozilo kako bi nas odvezli u Mitrovicu na ispitivanje. Nismo mogli ni s kim da kontaktiramo, bili smo bez telefona i pasoša, a onda sam primetila da prate svaki naš pokret, da su nas odjednom okružili i počeli da kontrolišu... Dok sam otvarala torbu, nervozno su me pitali šta tražim... Odvezli su nas do policije u Mitrovici, gde su nas dugo držali u vozilu. Bilo je jasno da čekaju ljude koji treba da nas ispituju. Nismo mogli da izađemo iz auta, bilo je jako vruće, policija je već okružila auto... Odveli su nas u sobu za ispitivanja i rekli su nam da ne možemo da ustajemo, a da u toalet možemo ići samo u pratnji policajaca i samo onda kada nam oni dozvole, da ne možemo tu da pušimo... Situacija je bila čudna. Dva muškarca su došla da nas ispituju, bilo je jasno da su to ljudi iz specijalne službe. Imali su ceo dosije o meni...“.

Usledilo je ispitivanje – ko je, šta je, odakle je... I pitanja - da li je intervjuisala Sergeja Lavrova? Da li je pravila intervju sa Radovanom Karadžićem? Da li je razgovarala sa Bašarom el Asadom? Da li je bila u Donbasu i šta je tamo radila? Odgovori su bili potvrdni.

„Da, radila sam u Donbasu kao vojni novinar. Pitaju me i pod kojim uslovima sam tamo radila i šta sam tamo nosila? Rekla sam im da sam nosila pancir i šlem, što je normalno kada bombarduju. Interesovalo ih je i da li sam imala problema sa specijalnim službama drugih zemalja?“, priča Aslamova.

Prištinske vlasti žele da se o njima lepo piše

Prema njenim rečima, pritisak je bio veliki, bezbroj pitanja, uključujući i ona da li je izveštavala o Kosovu, o trgovini ljudskim organima.

„Da, pisala sam, ali ne sa Kosova, nego sam intervjuisala ljude. Pitali su me: ‘Da li je tačno da ste trgovinu ljudskih organa preko Kosova povezali sa onim što se dešava u Ukrajini?’. Da, istina je - upoređivala sam zato što mi je sagovornik u intervjuu rekao da je to slično onome što se sada dešava u Ukrajini. Ja pravim intervjue i ono što mi sagovornici kažu o tome i pišem, a rekli su da u Ukrajini nestaju ljudi i zato je pokrenuto pitanje da se ista situacija dešavala i na Kosovu kada je Karla del Ponte dala izjavu o tome“, priča Aslamova.

Ona napominje da se ruski novinari često „nepoželjni gosti“ na Kosovu.

„Tvrde da svi ruski novinari pišu loše o Kosovu, ali pitala sam ih kako mogu da očekuju da dobro pišu o njima ako ih stalno vraćaju sa granice i ne puštaju na Kosovo. Ko će onda o vama dobro da piše?! Mi pišemo ono što vidimo, pričamo o onome što radimo. Na to su mi rekli: ‘Dakle, mi imamo lošu reputaciju, a želimo da se o nama dobro piše. Mi smo pristojni ljudi, nismo uopšte fanatici i želimo da se piše o nekim dobrim stvarima na Kosovu“, kaže Aslamova.

Iznuđivanje priznanja o špijunaži

Usledilo je ispitivanje šta se dešavalo tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini, kakva je situacija u toj zemlji i zatraženo je njeno mišljenje o tome ko će pobediti u tom sukobu.

„Rekla sam da će, bez sumnje, Rusija biti pobednik. Istina, to su teške bitke, ali ćemo mi tu bitku dobiti. Onda su usledili jaki pritisci i počeli su da me ubeđuju da sam špijun, da radim za ruske specijalne službe. Rečeno mi je da treba to i da priznam. Uprkos tome što sam uporno negirala, i dalje su me ubeđivali: „Ne, ti radiš...“.

Situacija je, dodaje, apsurdna, jer „novinare stalno optužuju bez dokaza“.

„To je onaj idiotizam kada od novinara pokušavaju da naprave špijuna. Novinar i službenik obaveštajne službe imaju jedan te isti zadatak – mi prikupljamo informacije, pa se svaki novinar koji prikuplja informacije može optužiti da je špijun. To je cela tragedija naše profesije, jer su počeli da nas nazivaju agentima, a mi samo radimo svoj posao“, ističe Aslamova.

Aslamova je iskusan novinar, sa bogatom karijerom. Izveštavala je iz mnogih „gorućih tačaka“ u svetu - iz Abhazije, Čečenije, Nagorno Karabaha, Tadžikistana, Jugoslavije, Ruande, Kambodže i drugih. Za nju kažu da je bila i zarobljavana i više puta hapšena. Ipak, komentarišući maltretiranje kroz koje je prošla od strane kosovskih službi kaže da je „situacija bila teška“.

„Doneli su nam hranu i kafu, a mi nismo znali da je u tom trenutku već objavljena vest da je ‘poznati ruski špijun uhvaćen’, a na društvenim mrežama komentatori su tražili da me izruče kao poklon sa Kosova Ukrajincima…“.

Agonija je trajala od četiri ujutru do 12 popodne da bi konačno Priština donela oslobađajuću odluku.

„Vratili su nas na administrativnu granicu, ali su nas držali u vozilu i nisu nas puštali napolje. Sa nama su sedela tri policajca koji su kontrolisali svaki moj pokret, kao da mogu da pobegnem ili nešto uradim. I dalje nam nisu vraćali naše stvari sve do trenutka dok nam nije rečeno da potpišemo nekakav dokument. Mislim da je to bio dokument o tome da su mi sve moje stvari vraćene. Potpisala sam, jednostavno nisam imala izbora, dali su mi stvari, a moj muž i ja smo kasno u noć, prešli administrativnu granicu i završili u Srbiji“.

Ministar unutrašnjih poslova nepriznate države Kosova DŽeljalj Svečlja je u objavi na „Fejsbuku“ naveo da su "mnoge zemlje dokazale da se Aslamova bavila špijunažom za ruske vojne obaveštajne službe i da je delovala pod maskom novinara", da je učestvovala i u borbama u Ukrajini tako što je vodila propagandu o ruskoj invaziji na Ukrajinu. Optužbe su iznete, ali ne i dokazi.

„Očigledno je da smo bili uhapšeni. Uzeli su nam novac i lične stvari. Ništa nam nije bilo pri ruci. Ako sam uhapšena, onda imam pravo i na jedan poziv. Rečeno mi je da je to nemoguće, pošto zvanično nisam ni za šta optužena. A zapravo, još dok smo tamo sedeli kosovski ministar me je optužio da sam špijun. Pretpostavka nevinosti je zanemarena i sada možete prići bilo kojoj osobi i reći da je ubica, a ona mora da dokaže da nije. To je apsurdno“, zaključila je Aslamova.

(Sputnjik)