Darko Tanasković: Opaka floskula o 11 genocida nad Bošnjacima

Muftija Zukorlić je shvatio da zapaljiva retorika u našim uslovima politički „pali“, pa ne preza ni od krajnje apsurdnih i neistinih tvrdnji, tvrdi profesor Darko Tanasković

Kad bi bilo moguće sprovesti neko zaista potpuno slobodno anonimno izjašnjavanje među građanima Srbije bošnjačke nacionalnosti, uveren sam da se većina svakako ne bi opredelila za muftiju Zukorlića kao predvodnika koji izražava njihova životna i politička opredeljenja, rekao je za „Politiku“ profesor Darko Tanasković, vodeći srpski orijentalista i bivši ambasador Srbije u Turskoj. „Iako je Zukorlić verski poglavar, i to samo jedne Islamske zajednice, on bi želeo da se predstavi kao neprikosnoveni politički lider bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji, što su različite društvene i političke kategorije, pogotovo u savremenoj sekularnoj državi. On lovi u mutnom, pa stoga kategorijalno i pravno valja razjasniti stvari i nazvati ih pravim imenima“, ocenio je Tanasković.

Da li je moguće u procentima odrediti koliko muslimana u Srbiji podržava Islamsku zajednicu Srbije, a koliko Islamsku zajednicu u Srbiji? Je li muftija Zukorlić nesporni lider svih Bošnjaka u Srbiji?

- Kao što je to uobičajeno u ovakvim situacijama, pouzdanih statističkih podataka nema. Postoje samo protivrečne tvrdnje dveju suprotstavljenih islamskih zajednica, kao i neki posredni pokazatelji, na osnovu kojih nije preporučljivo izvoditi određenije zaključke. Pretpostavljam da muftiju Zukorlića podržava nešto više muslimana u Sandžaku, ali ni izdaleka onoliko koliko on tvrdi. Ne treba, zatim, zaboraviti da svi muslimani nisu u Sandžaku i da svi nisu Bošnjaci, a svi nisu ni vernici, već islamu pripadaju u tradicijsko-kulturnom smislu, kao uostalom i mnogi Srbi pravoslavlju.

Zukorlić neprestano govori o diskriminaciji i „genocidima“koje su Srbi navodno izvršili nad Bošnjacima. Istoričari upozoravaju da se istorijski fakti besramno iskrivljuju.

- Muftija Zukorlić je shvatio da zapaljiva retorika u našim uslovima politički „pali“, u čemu ne preza ni od krajnje apsurdnih i neistinih tvrdnji. Ta groteskna, ali i opaka floskula o navodnih „jedanaest genocida“ nad Bošnjacima, koja nije samo Zukorlićeva, i to izvršenim od strane naroda koji bi lako mogao pobrojati nekoliko stvarnih genocida nad sobom, potvrda je da mu istorijska istina ali ni skladni međunacionalni odnosi nisu prva briga.

Turska se sve aktivnije politički angažuje na Balkanu. Kakva je korist Srbije od produbljivanja prijateljstva s Turskom?

- Ono što ne može biti sporno jeste da je Turska jedan od najznačajnijih regionalnih činilaca, da je veoma zainteresovana za Balkan i da se s njom mora sarađivati. Za Srbiju od te saradnje može biti i mnogo konkretne, prvenstveno ekonomske koristi, jer je Turska snažan i zahvalan privredni partner, ako se okviri partnerstva postave na osnove istinskog, računicom potkrepljenog obostranog interesa. Za mene je politička dimenzija turskog „prijateljstva“ prema Srbiji i Srbima neuporedivo problematičnija. Dovoljna je objektivna retrospektiva spoljnopolitičkog postavljanja Turske tokom poslednje decenije prošlog veka, pa sve do danas, da bi se o tome stekla jasna slika. Premijer Erdogan ovih dana u Prištini obznanjuje spremnost Turske da pomogne u razgovorima „Kosova i Beograda“, predviđajući istovremeno da će se proces priznavanja Kosova ubrzati posle početka tih pregovora. Principijelno i prijateljski, nema šta! Samo prema kome?

Bivši savetnik trojice albanskih premijera Kočo Danaj nedavno se u Tirani založio za formiranje jedinistvene države svih Albanaca putem stvaranja izborne liste Prirodna Albanija. Ima li taj projekat podršku međunarodne zajednice, budući da su skupu u Tirani prisustvovali predstavnici Danske i Nemačke?

- Teško je poverovati da će se davnašnja ideja o „Prirodnoj Albaniji“ u smislu državnog jedinstva ikada do kraja ostvariti. Bilo bi potrebno da se stekne isuviše neverovatnih uslova. U tom smislu ono što se dogodilo u Tirani nije neposredno opasno, ali ga nikako ne bi trebalo smatrati ni neozbiljnim, kako su požurili da taj skup i aktivno učešće pojedinih lidera albanske manjine s juga Srbije ocene neki naši visoki državni činovnici i političari. Za mene je takav neodgovorni oportunizam za Srbiju opasniji od somnabulnog bulažnjenja bivših terorista o slobodi koju Albanci, kao potomci antičkih Ilira, čekaju još od poraza kraljice Teute u borbi s Rimljanima. Ne treba gubiti iz vida činjenicu da je „velika Albanija“ u smislu teritorijalno-nacionalnog albanskog kontinuuma (Albanija – zapadna Makedonija – Kosovo), s poroznim granicama i tendencijom puzećeg širenja na susedne oblasti, već uobličena. Nije presudno hoće li se ona ikada zvanično konstituisati kao država svih Albanaca. Postojaće ne postojeći.

Čini se da Srbija decenijama unazad gubi diplomatsku i propagandno – obaveštajnu bitku sa stranim službama. Možete li da ocenite, budući da ste predavač na Akademiji za bezbednost i diplomatiju, ima li Srbija kadar za budućnost kada su diplomatija i bezbednost u pitanju?

- Ne osećam se pozvanim da celovito procenjujem učinak naše diplomatije i bezbednosnih službi. Ne mislim, međutim, da su srpski diplomatski, bezbednosni i obaveštajni kadrovi zaostajali za stranim službama i da su, kako kažete, s njima gubili bitke, pogotovo u vreme postojanja Jugoslavije. Raspad federacije teško je pogodio sve ove sektore i oni se, prvenstveno usled kolebanja, promenljivosti i nepredvidljivosti političkog ambijenta, još nisu potpuno oporavili i stabilizovali. U uslovima u kojima je prevrtljiva politika, kako reče Radovan Bigović, postala naša nova metafizika, nije lako uspostaviti skladno i dugoročno osmišljeno funkcionisanje sistema koji podrazumevaju kontinuitet, dugoročno planiranje i plansko izgrađivanje kadrova.

(Politika)