Dejan Lukić: Imperija najpre izumire na flankovima

Žetva oluje

Domine se lančano obrušavaju, sile destrukcije otele su se duhovima destrukcije i Lucifer proždire svog Mefistofela. Ovo što sada gledamo na Bliskom istoku, u Tunisu, Egiptu, Jordanu, Jemenu... To sve nije puko osipanje kvislinških režima dodijalih i bogu i ljudima; pred našim očima je drama rastakanja celokupne arhitekture imperijalne politike na Bliskom istoku, ali još važnije - na globalnom planu. Imperija, kao i svaka imperija do sada, najpre izumire na flankovima.

Decenijama na arapskom prostoru traje ovaj produženi kolonijalizam drugim sredstvima. I već decenijama američka Imperija, naslednica britanske (i francuske) kolonijalne okupacije, propoveda arapskom i vaskolikom svetu "demokratiju" dok istovremeno vojno, novčano i politički održava u životu najcrnje despotije našeg vremena. Došlo je sada vreme za žetvu oluje.

Egipat je od smrti Gamala Abdela Nasera i dolaska Mubaraka na vlast nakon ubistva predsednika Anvara El Sadata, noseći stub američke spoljne politike u regionu.

Mubarak je apsolutista koji trideset godina vlada "demokratijom" ognja i mača, do srži korumpiranim državnim aparatom, policijom, vojskom, strašnim obaveštajnim aparatom "Muhaberatima" i pre svega američkim direktnim vojnim i finansijskim injekcijama.  

Za usluge Imperiji Mubarak je do sada dobijao svake godine 1,3 milijarde dolara bespovratne vojne pomoći i 815 miliona dolara "ekonomske podrške". Od 1979. kada je Sadat sklopio mir sa Izraelom i zbog toga bio likvidiran u atentatu islamista, Amerikanci su u Mubaraka i njegovu fascinaciju Zapadom usuli 45,6 milijadi dolara.

Zbačeni tuniski predsednik Ben Ali živeo je 23 godine na kasi CIA i bio američki štit na severu Afrike protiv i islamista i istinske demokratije. Bio je odani kvisling kolonijalizma "drugim sredstvima", samo pod drugim imenom.

U Jordanu je kralj Abdulah, izdanak hašemitske dinastije kraljeva koji su se svi odreda uključujući i njegovog oca kralja Huseina i strica, bivšeg prestolonaslednika princa Hasana, školovali u britanskim koledžima i vojnim akademijama i govore bolje engleski nego arapski. Ni on ne bi mogao bez američke kase da sastavi nijedan godišnji budžet zemlje.

U Jemenu, američke pare odavno čuvaju od narodnog nezadovoljstva režim Abdulaha Saleha na veštačkim plućima. Američki bombarderi tuku, po nalogu tog despota, pobunjenike protiv režima na severu i secesioniste na jugu zemlje.... 

Žetva oluje, dakle, počela je, domine se ruše, a reč je o pobuni i gladnih i sitih - gladnih hleba i sitih Amerike. A šta je na sve bio prvi instinkt Imperije? Lažni Nobelovac u Vašingtonu traži od Mubaraka da tobož posluša glas naroda i sprovede "reforme" obećane u panici. Drugim rečima da obeća narodu malo više istog.  

Jer, svaka alternativa despotu je pogubna. U međuvremenu,Vašington već kanališe nove dolare "civilnom društvu" i nevladinim organizacijama u arapskom svetu (kako to poznato zvuči). Milioni ležu na račune "reformskih snaga" kako to poznato zvuči. A "reformske snage", budući da sede na jajima Imperije, treba da izlegu ovog puta nastavak starog i da faktički kidnapuju narodni bunt.

Da li će ovo"globalno buđenje" oboriti Mubaraka u Egiptu kao što je oborilo Ben Alija u Tunisu, već je marginalna stvar. Ova arapska drama je deo globalizacije, ali ovog puta sa pozitivnim predznakom. Imamo razloga da se radujemo.

Ostaje još da se vidi da li će najorganizovanija politička snaga, islamisti u regionu i Muslimanska braća u Egiptu, uspeti da kidanapuju buđenje gladnih hleba i sitih Imperije. U oba slučaja Imeprija je gubitnik. I to je ta dobra vest. Globalno političko buđenje je nova svetska realnost.

Jedina loša vest je da tamo negde gde su Kvislinzi imperije takođe u panici, "pleme moje snom mrtvijem spava".

(Vesti)