Dejan Šoškić za Marker: Inflacija godinama jede rast plata. Srbija se za četiri godine zadužila 14 milijardi evra

 Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić rekao je u emisiji "Marker" na Insajder televiziji da poslednjih godina u Srbiji inflacija u najvećoj meri pojede rast plata i da zapravo ne dolazi do realnog rasta kupovne moći građana. Navodi i podatak da se zemlja, samo u prethodne četiri godine, zadužila više od 14 milijardi evra. Ocenjuje i da ključni problem Srbije u ovom trenutku nije visina javnog duga, već vrlo problematičan izbor javnih investicija.

Parlament Srbije trebalo bi uskoro da razmatra Predlog zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu kojim se planira da penzioneri, zaposleni u javnom sektoru i radnici koji primaju minimalac - od sledeće godine imaju veća primanja. Upitan koliko će to biti i realna povećanja ako se uzmu u obzir inflacija i povećani troškovi života, Šoškić je naveo da je situacija relativno jednostavna.

"Ukoliko su plate u prilici da porastu više od onoga što je zvanična inflacija - posebno od onoga što se neposredno koristi u potrošnji stanovnika možda i više i češće nego što su to one cene koje ulaze u indeks potrošačkih cena - onda će do nekog rasta kupovne snage po svoj prilici doći. Međutim, videli smo poslednjih godina da se ta veza između plata i inflacija zapravo najčešće završava tako da inflacija u najvećoj meri pojede nekakav nominalni rast plata, da zapravo do nekakvog realnog rasta kupovne snage ne dolazi i da se tim nizom nekih popularnih najava i mera - navodno radi zaštite životnog standarda - suštinski ne podiže životni standard već se kreiraju nestabilni makroekonomski uslovi kroz dodatni rast inflacije. Jer, podsetimo, rast životnog standarda, pre svega, zavisi od rasta produktivnosti i konkurentnosti nacionalne ekonomije. A to se kod nas, nažalost, ne dešava", naveo je Šoškić.

Nova zaduženja države u toku

Među najvećim dobitnicima planiranog budžeta su EXPO i nacionalni stadion. Šoškić ocenjuje da je to zapravo rasipanje sredstava.

"Posmatrano na osnovu onoga što su javno dostupne činjenice o sličnim projektima u svetu, veoma sumnjam da je ta vrsta projekta uopšte Srbiji potrebna. Mislim da je to jedno rasipanje sredstava i da će se na kraju završiti s nekakvim ogromnim objektima, koji će biti spomenik nečijem neodgovornom ponašanju u trošenju javnih sredstava građana Srbije. Mislim da naša zemlja ima neuporedivo ozbiljnije prioritete za ulaganje nego što su ti koji su izabrani od naših predstavnika vlasti. To je samo jedan u nizu vrlo problematičnih i za državu štetnih opredeljenja koja ne vode revitalizaciji naše zemlje, niti nekakvoj putanji izlaska na zelenu granu - da mi postanemo neka zaista stabilno srednje razvijena zemlja sa tendencijom da hvatamo priključak sa zemljama Centralne i Istočne Evrope", ističe.

Govoreći o planiranom privrednom rastu od 4,2 odsto, Šoškić podseća da smo mi, kao nacionalna ekonomija, ušli u jedan vrlo dugačak period stagnacije od 2012. godine.

"Bili smo nekoliko godina od 2012. do 2016 - 2017. praktično na potpunom začelju kada je reč o dinamici privrednog rasta sličnih zemalja u Evropi. Onda smo imali dve godine sa relativno boljim privrednim rastom, preko četiri odsto. Srbija tu negde može verovatno da računa sa nekim stopama između tri - četiri odsto. Međutim, da bi se zaista govorilo o nekakvoj revitalizaciji našeg društva i hvatanja priključka sa ostatkom Evrope i sličnim zemljama, mi moramo kontinuirano da rastemo pet - šest odsto i više svake godine. Mi smo daleko od toga", rekao je Dejan Šoškić.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu ne samo da se mogu očekivati nova zaduživanja države, već su ona uveliko u toku.

"Mi smo se za poslednje četiri godine praktično zadužili za preko 14 milijardi evra. To je još jedna stvar koju ne smemo da izgubimo iz vida. Dakle, ne samo da Srbija ima relativno niske stope privrednog rasta, nego se i one kakve jesu - niske i niže od proseka rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi - u poslednjih 10 godina ostvaruju uz jedno ogromno dodatno zaduživanje. Mi smo sa nekog nivoa od 14 - 15 milijardi evra 2012. godine došli sada na preko 38 milijardi evra. To su ogromni, apsolutni prirasti javnog duga i očigledno je da tu postoji neki problem sa načinom na koji se ta sredstva troše, jer istovremeno beležimo ne samo stagnaciju, nego i pad ukupne faktorske produktivnosti rada u našoj zemlji, što jasno govori da mi nismo zapravo na nekoj putanji ozdravljenja nacionalne ekonomije i podizanja njene konkurentnosti", kazao je Šoškić.

Neophodno podizanje opšteg kvaliteta obrazovanja

Komentarišući to što Fiskalni savet žali što je propuštena prilika da se štedljivim planom javni dug spusti ispod 45 odsto BDP-až Šoškić navodi da bi, naravno, bilo dobro voditi računa da javni dug ne pređe neke okvire koji su zakonom predviđeni, ali ističe da ključni problem naše zemlje u ovom trenutku nije toliko javni dug koliko vrlo problematičan izbor javnih investicija.

"Dakle, nedovoljna transparentnost u trošenju novca, nedovoljna efikasnost trošenja novca... Mi vidimo da mi nismo postali dinamična privreda, mi vidimo da su kod nas ključne investicije, a to su domaće privatne investicije, zapravo na vrlo niskom nivou. Očigledno da postoje mnogo ozbiljniji, fundamentalni, sistemski elementi koji se moraju menjati i unaprediti, pre svega u domenu vladavine prava, borbe protiv korupcije i ukupnog institucionalnog razvoja naše zemlje. Naravno, tu je i naš hronični nedostatak na kome vidim da ne radimo dovoljno - podizanje opšteg kvaliteta obrazovanja i mnogo većeg okretanja nacije ka obrazovanju kao glavnoj razvojnoj poluzi srećnih i bogatih društava u svetu", zaključio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić., gostujući u Markeru na Insajder TV.

(Insajder)