Dekanka niškog Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović: Javno pitam predsednika za šta me je pomilovao, jer ja to ne znam

 Javno pitam predsednika za šta me je pomilovao, jer ja to ne znam, kaže Natalija Jovanović, dekanka niškog Filozofskog fakulteta, koja je među prvim fakultetskim čelnicima u Srbiji podržala studentske proteste, a vrata tog fakulteta prva u Nišu „otvorila“ za studentsku blokadu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je pomilovao 13 studenata, univerzitetskih nastavnika i prosvetnih radnika koji su na taj način „oslobođeni od krivičnog gonjenja“, među kojima je i „N.J, dekan iz Niša“.

On je ranije najavio da će pomilovati studente koji su krivično procesuirani u toku blokada fakulteta i drugih demonstracija, što je inače jedan od zahteva studenata u blokadi.

„Ne znam da li se ovo pomilovanje odnosi na političku istragu koja je bila pokrenuta protiv mene u vezi sa jednom javnom nabavkom na fakultetu, ili na nešto što ima veze sa aktuelnom studentskom blokadom i protestima u kojima učestvujem. Znam da nisam podnela nikakvu molbu za pomilovanje, niti sam ikada u životu za bilo šta osuđena, niti se ikada protiv mene vodio neki sudski postupak“, kaže Jovanović za Danas.

Ona ocenjuje da je ovakva odluka „politička“ i dodaje da se „oseća uvređeno što je uopšte provlače kroz političko blato“.

„Na ovaj način predsednik pokušava da baci senku na ovaj veličanstveni studentski protest. Opet je važna njegova dobra volja, opet je on ’dobra vila‘. A zapravo je ponovo reč o klasičnoj samovolji i političkoj odluci. Nama je, međutim, potrebna država u kojoj niko neće da bude maltretiran samo zato što ima svoja uverenja i stavove i što se za njih bori. Ako ne budemo imali slobodno društvo, imaćemo samovolju i neograničenu moć nekog pojedinca, koje neizbežno vode u diktaturu i autoritarizam, koji se, na kraju, sruče na glavu tim autokratama. Nažalost, to plaćaju i građani, kroz nasilje ili ratove, i sve smo to imali u svetskoj, a i srpskoj istoriji. Nama je neophodna pravna država, i da ne može svakome od nas da se dogodi Kafkin proces, kao što se dogodio meni“, kaže ona.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu je, naime, pokrenulo istražni postupak protiv nje zbog navodnog učešća u nameštanju javne nabavke u korist niškog preduzeća „Avenija sistem“, koje je između ostalog obavljalo radove na Filozofskom fakultetu.

Krajem oktobra prošle godine je proširilo istragu protiv nje zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, a ona je, kaže, 29. novembra prošle godine, kada je već počeo studentski protest, dala izjavu u tom tužilaštvu.

„Inspektori su proveravali tu javnu nabavku i jasno utvrdili da nema nikakvih propusta, a ja sam tokom dekanskog mandata, koji traje devet godina, insistirala na zakonitosti, a postupala po savesti. A odjednom se nalazim pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, i dajem izjavu u vezi sa nečim što nije bilo nezakonito, a sa čim ja i nisam imala veze, kao u Kafkinom procesu“, kaže ona.

Naša sagovornica dodaje da su je ta istraga i njeno proširenje „potresli i izazvali bes, iako joj je bilo jasno da je reč o pritisku zbog podrške studentima, kao i zbog njenih političkih opredeljenja“.

„Ja sam bila jedini ’opozicioni dekan’- nisam ni u jednoj stranci, ali imam kritički stav prema vlasti, i o tome javno govorim. I u to vreme, na početku studentskog protesta, bila sam spremna da se nosim sa takvim pritiskom, i ni u jednom trenutku nisam pomislila da uskratim podršku studentima ili zaćutim. I sada sam spremna na sve jer su studenti apsolutno u pravu“, kaže naša sagovornica.

Provladini tabloidi su, inače, početkom decembra prošle godine danima objavljivali da je u opsežnoj akciji SBPOK-a, četiri meseca ranije, dekanka Jovanović navodno lišena slobode, zajedno sa drugim rukovodiocima u obrazovanju, zbog „slučaja ’Avenija sistem‘“.

Prema njihovim navodima, ona je „pod pritiskom sudskog postupka koji se protiv nje vodi i kazne koja joj preti došla na ideju da podrži aktuelne ’studentske proteste’ u Nišu, iako nikada ‘ideološki’ nije bila na liniji sa njihovim organizatorima, o kojima se u prethodnom periodu u više navrata veoma negativno izražavala“.

Dekanka Filozofskog fakulteta je, međutim, učesnica građanskih i studentskih protesta od devedestih godina prošlog veka, od kojih je neke i predvodila.

Učešće u njima najčešće je obrazlagala time da „želi da podrži studente, jer je to njena obaveza kao univerzitetske profesorke“.

(Danas)