Đoko Kesić: Šifra za kiosk

Šta sve potpada pod pojam korupcije i gde su glavni uzroci tog zla? Bilo bi od velike koristi kad bi svako od nas sebi svakodnevno postavljao pomenuta pitanja pošto verujem da je bitka protiv korupcije nesumnjivo jedna od najtežih koju Srbija vodi. Ako je uopšte vodi. Jer verujem da mi živimo i rađamo se u nekakvim koruptivnim odnosima.

Suština korupcije nije u medijskoj halabuci i hapšenju lekara zbog mita od 300 evra. Srž problema korupcije u Srbiji je u partijskoj državi. Na to me često podseća jedan kiosk u beogradskoj četvrti u kojoj živim. Kiosk se nalazi ispred jednog hipermarketa na autobuskoj stanici na kojoj se ukršta desetak linija gradskog prevoza, pa još u blizini velike osnovne škole i dva obdaništa. Na tom mestu pre sedam godina bili su još pet kioska i jedna cvećara. Oni su nestali jer nisu imali političku podršku. Jedan je ostao.

Taj bedem kiosk je vlasništvo jednog uglednika iz jedne tada vladajuće partije. Dve moći se danonoćno gledaju: Tajkun koji finansira jednu partiju i kiosk, Član te partije. Nijedna od dve moći nije nastala legalno.

U kakvim odnosima su figurativno pomenuti kiosk i G17+? Moguće ni u kakvim. Ali mene pomenuti politički subjekat podseća na lice u bekstvu jer često menja ideologiju i ličnu kartu. Zbog odstupanja od evropske perspektive rušili su dve vlade, ovu nisu smeli. Nisu više pod šifrom, danas se zovu Ujedinjeni regioni.

Ti „ujedinjeni" ovih dana u Nišu su pokazali suštinu korupcije u Srbiji. Naime, kako su pisale novine, zbog nesavesnog trošenja državnih para smenjen je direktor tamošnjeg Holdinga EI. To se dogodilo 15. decembra 2011. Odmah sutradan 16. decembra Ministarstvo ekonomije, gde stoluje G17+, ukinulo je subvencije Holdingu, navodno zbog toga što je smenjeni direktor kadar Regiona. Kad se u javnosti podigla prašina oko ovog slučaja, iz pomenutog ministarstva stigla su neubedljiva objašnjenja, pa su pod pritiskom javnosti vraćene subvencije EI. Tako se interesno vodi ekonomska politika zemlje. Partija može sve, njena moć u Srbiji je van kontrole.

Niška priča je kap u moru. Sitnica. Šta sve „partijci" rade s državnim novcem i poslovima, šta se sve događa s nameštenim milionskim tenderima za javne nabavke gde ministri sa svojim prikrivenim firmama dobijaju poslove, šta se radi u javnim preduzećima gde „partijci" podmazuju svoje kase. I ne kriju se mnogo, jer niko za sličan kriminal nije odgovarao.

(Pres)