Đorđe Vukadinović: Ono što radi i govori Aleksandar Vučić, nije ništa manje skandalozno i protivustavno od onoga što govori Sulejman Ugljanin

Ja se pridružujem ovim glasovima koji su se malopre čuli da se zove na odgovornost, ili da se državna vlast barem ozbiljno izjasni povodom neodgovornih izjava nekih sandžačkih političara, čak nekih koji su bili i ministri u vladi ove zemlje i poslanici ove skupštine, a koji, pretpostavljam, iz nekih svojih razloga i sakupljanja političkih poena daju sve neodgovornije i sve zapaljivije izjave koje direktno zadiru u ustavni poredak Republike Srbije. U tom smislu, ja se slažem i pridružujem ovome što je rekao kolega Đorđe (Milićević) i neki drugi poslanici.

Nevolja je u tome što najviši, aktuelni predstavnici ove zemlje vrlo često daju izjave koje, nažalost, po posledicama i implikacijama uopšte nisu daleko od onoga što, evo, ovih dana govori Sulejman Ugljanin

Međutim, upravo na to se nadovezuje moje pitanje, koje ide na adresu predsednika Vlade, predsednika Republike i ministra spoljnih poslova. Naime, nevolja je u tome što najviši, aktuelni predstavnici ove zemlje vrlo često daju izjave koje, nažalost, po posledicama i implikacijama uopšte nisu daleko od onoga što, evo, ovih dana govori Sulejman Ugljanin. Drugim rečima, sa najvišeg mesta u ovoj zemlji, lično od strane predsednika Republike, mi smo pre nekoliko dana, protekle nedelje prilikom njegovog razgovora sa američkim senatorima mogli da čujemo kako, citiram: „Srbija ne može da prihvati nezavisnost Kosova...“, ali uz dodatak i napomenu „...ako ne dođe do kompromisnog rešenja“.

Sa jedne strane, sasvim je umesno i u redu zalaganje političkog vrha Srbije da se traži kompromisno rešenje za taj bolni i najveći državni problem koji ova zemlja ima, a to je problem Kosova i Metohije. Ali, sa druge strane, neprihvatljiva je takva izjava i to ne od nekog novinara, kolumniste, pa čak i poslanika – mada bi na kraju svi oni i svi mi morali da vodimo računa o onome što govorimo, ali svi oni ipak imaju više prava od šefa države koji treba da simbolizuje i ustavni poredak i državno jedinstvo da govore i spekulišu sa tim da, očigledno, postoje neke mogućnosti i neke pretpostavke pod kojima bi Srbija mogla da prizna nezavisnost Kosova.

Pogotovu u susretu sa zapadnim zvaničnicima i sagovornicima, šef države više puta pominje „kompromis“ pod kojim bi Srbija mogla da prizna nezavisnost Kosova – što je apsolutno neprihvatljivo i kao što rekoh, po implikacijama, to jeste nešto što zadire u ustavni poredak – ništa manje od onoga što je govorio Sulejman Ugljanin 

To, nažalost, nije puka omaška, više puta se to dešavalo i više puta smo to mogli da čujemo od predsednika ove države. Ja sam u početku mislio da je to neki nesporazum, da je možda loše preneto, ili se prosto nekada omakne neki lapsus. Nažalost, nije tako. Pogotovu u susretu sa zapadnim zvaničnicima i sagovornicima, šef države više puta (mogu da navedem ovde i taksativno koliko, kada se to sve dešavalo) pominje „kompromis“ pod kojim bi Srbija mogla da prizna nezavisnost Kosova – što je apsolutno neprihvatljivo i kao što rekoh, po implikacijama, to jeste nešto što zadire u ustavni poredak – ništa manje od onoga što je govorio Sulejman Ugljanin.

Ako smo „svi za kompromis“, šta znači kompromis ako vi nudite upravo ono što druga strana traži – priznanje nezavisnosti Kosova?! I to kao nudite pred posrednicima (ako tu uopšte reč o nekim posrednicima) evropskim i američkim, koji direktno u toj stvari podržavaju drugu stranu. Dakle, to vam je kao u pregovorima, kao u trgovini, kao na pijaci... da vi unapred „ubijate“ sopstvenu cenu i odustajete od svojih pozicija pominjući mogućnost da ćete odustati od onoga od čega – i po funkciji koju obavljate a i inače – ne smete odustati. A to je Ustav Republike Srbije i to je Rezolucija 1244.

Nažalost, sve ovo vreme, u poslednjih godinu dana, vrlo retko sam čuo da šef države govori i pominje Rezoluciju 1244, osim kada ga na to, recimo, podsete ruski ambasadori i ruski visoki zvaničnici. Ali sam od sebe da pomene tu rezoluciju, to je vrlo retko. A, sa druge strane, više puta se čula ta formulacija i mogućnost „prihvatićemo nezavisnost – ako bude kompromisa“?! Da i ne govorim o jednoj sintagmi koju naši „zapadni prijatelji“ vrlo često kažu, a to je ponovio nedavno i Majk Pompeo, Stejt department i neki drugi američki zvaničnici poput Metjua Palmera, a to je da oni „očekuju da se pregovori nastave i da se okončaju uzajamnim priznanjem“, naglašavam, „uzajamnim priznanjem Srbije i Kosova“.

Šta ima neko da „priznaje” Srbiju? Srbija je međunarodno priznata i stara evropska država. Kakav je to „kompromis“ gde se nama kao rešenje nudi „priznanje od strane Prištine? I kome to treba? Jasno je da se, zapravo, radi o priznanju „Kosova“ od strane Srbije, i da je to ono što se traži i što se, rekao bih, od strane našeg državnog vrha neodgovorno nudi.

(NSPM)

Videti još: Poslanici vladajuće koalicije traže reakciju povodom Ugljaninovih izjava o Sandžaku; Vukadinović: Ugljaninove izjave su za svaku osudu, ali isto tako i antiustavno ponašanje Vučića

Aleksandar Vučić u razgovoru sa senatorima SAD Ronom DŽonsonom i Krisom Marfijem: Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova ako ne dođe do kompromisnog rešenja