Đuro Macut: Srbija umorna od podela i blokada. Pozivam na hitan dijalog sve dekane i studente. Ovo stanje mora da se prekine. Posle „EKSPA“ Srbija neće biti ista zemlja

 U Narodnoj skupštini održava se posebna sednica sa jednom tačkom dnevnog reda – izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade. Mandatar Đuro Macut predstavlja program. 

"Naša spoljna politika mora biti hrabra i dosledna, evropska budućnost najbolji odgovor"

Kandidat za predsednika Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je da Srbiju na međunarodnom planu vidi kao zemlju koja je most, pokretač i partner, zemlju koja veruje da je evropska budućnost najbolji odgovor na stabilan, modern i pravičan Balkan, ali i zemlju koja taj odgovor oblikuje na svoj način, otvoreno, samostalno i ponosno.

Macut je u Skupštini Srbije, predstavljajući program rada vlade, naveo da spoljna politika nije samo veština dijaloga, već ogledalo naše unutrašnje snage, naše usaglašenosti i jasnoće ciljeva, ali i doslednosti vrednostima i naglasio da srpska diplomatska mreža mora da se transformiše i bude instrument uticaja koji generiše konkretne rezultate. 

Prema njegovim rečima, ona počinje unutar naših institucija, u poverenju građana, u reformama koje sprovodimo, ne samo zato što nam je rečeno, već zato što u njih verujemo. 

"U tome i suština naše evropske politike je ne da sledimo, već da doprinosimo", rekao je Macut i dodao da zato danas ne predstavlja samo jednu analizu međunarodnih odnosa, već model Srbije kakvu želimo. 

"Želimo Srbiju kao most, ali i kao pokretača, kao partnera, ali i kao glas. Srbija koja ne zaboravlja svoje tradicionalne prijatelje, ali veruje da je evropska budućnost najbolji odgovor na stabilan, modern i pravičan Balkan, ali i Srbija koja taj odgovor oblikuje na svoj način, otvoreno, samostalno i ponosno", kazao je Macut.         

Prema njegovim rečima, nasleđe srpske diplomatije 20. veka i živa diplomatska aktivnost državnog rukovodstva u prethodnoj deceniji otvorile su Srbiji nov koridor ka starim prijateljima na istoku i jugu naše planete - prijateljima koji su u intenzivnom razvoju i koji osvajaju nove horizonte napretka.

"Sa velikim evroazijskim prostorom i perspektivnim afričkim kontinentom nastavićemo da istražujemo nove pristupe saradnji, težeći ka snaženju postojećih i građenju novih veza", naglasio je Macut.

Dodao je da nova vlada neće zapostasviti ni američki kontinent, ni indijski podkontinent, ni jugoistočnu Aziju.  Naglasio je da će vlada iz naše "evropske otadžbine" pružati ruke saradnje ka svima i graditi partnerstva za sadašnjost, ali i za budućnost. 

"Naš položaj u Evropi i na Balkanu znači našu obovezu da delamo neishitreno. U vremenu ubrzanih globalnih promena naša politika mora biti hrabra u ideji, ali dosledna u interesu. Želimo da izađemo iz okvira klasične diplomatije i da ponudimo nove pristupe - ne da budemo samo država koja učestvuje, već i država koja inicira. Da ne sledimo tuđe agende, već da se izborimo za svoje", kazao je Macut.

Naglasio je da diplomatska mreža Srbije mora da bude više od prisustva, da mora da se transformiše i bude instrument uticaja koji generiše konkretne rezultati. 

"Platforme koji podstičuju znanje, mostove koji premošćuju stare podele. Mi moramo da povežemo nacionalni interese sa evropskim vrednostima, usaglašeno i sinergično. Spoljna politika više nije samo odnos država, to je odnos ekonomija, nauka, kultura i vrednosti. Mi tu mrežu gradimo ne zbog tuđih očekivanja, bez zbog spostrene vizije. Evropski put Srbije nije jednosmerna ulica to je proces u kome i mi oblikujemo budućnost Evrope. Srbija ne pristupa EU iz pozicije molbe, već iz uverenja. Uverenje da je evropska Srbija jednako potrebna Evropi, koliko je EU nama. Taj odnos je partnerski zasnovan, na međusobnom poštovanju, a ne na asimetiriji", kazao je Macut.

Macut je dodao da u tom smislu, put Srbije ka EU nije ni iznuđen, ni pasivan već strateška odluka jedne savesne i moderne države koja želi da kao partner bude deo uređene zajednice.        

"Naša uverenja nisu bazirana na naivnosti, već i na zrelom promišljanju sveta u kome živimo. Srbija ne beži od teških pitanja. Ne čekamo idealne uslove da bismo nešto uredili. Naše reforme nisu odgovor na zahteve EU. One su odgovor na potrebe našeg građana. Integracija za nas znači modernizaciju funkcionalnu državu, pravdu koja ne kasni i institucije koje rade za građane", rekao je Macut.       

Macut je naglasio da kada se država zalaže za vladavinu prava, država to ne čini zbog izveštaja, već zbog svoje građana i svoje dece. 

"Ali znamo i da svaki napredak mora biti merljiv i održiv, jer samo takav napredak radi poverenje i unutar zemlje i u odnosima sa partnerima", istakao je Macut.

"Buduća vlada nastaviće da neguje posebne veze sa Republikom Srpskom"

Macut je izjavio danas da će buduća vlada nastaviti da neguje posebne veze sa Republikom Srpskom i pomaže svoj narod u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji kako bi bili njihovi punopravni građani dok istovremeno osećaju podršku iz svoje matice.

"Nalazimo se pred velikim godišnjicama koje su duboko potresle srpski narod na Balkanu. Tragično nasleđe etničkog čišćenja Srba sa njihovih vekovnih ognjišta u Lici, Dalmaciji, Kordunu, Baniji i zapadnoj Slavoniji 1995. godine ostavilo je duboku ranu koju i dalje lečimo.  Ovo stradanje, najveći progon srpskog naroda u Evropi posle Drugog svetskog rata, obeležićemo dostojanstveno i uvek ćemo mu se vraćati kroz kulturu sećanja, pravne analize i sudske procese sa ciljem da se nikada više ne ponovi i da se život srpskog naroda u Hrvatskoj u najvećoj meri obnovi i da bude dostojan čoveka", rekao je mandatar

Macut ističe da će Srbija garantovati poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma.

"Slovo istorijskog dokumenta mora biti živo i poštovano danas, kao i dana kada je stupilo na snagu, jer samo kroz mir, dijalog dva entiteta i tri konstitutivna naroda može da se ostvari napredak u međunacionalnim odnosima i kvalitetu života", naglasio je mandatar.

"Makroekonomska stabilnost i održivi ekonomski razvoj prioritet nove vlade"

Mandatar je naveo da će glavni prioritet vlade ostati održavanje makroekonomske stabilnosti i ostvarivanje uslova za dinamičniji i održivi ekonomski razvoj u budućnosti.

Macut je, prilikom predstavljanja ekspozea u Skupštini Srbije, rekao da se taj cilj ostvaruje kroz strateška javna ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju industrije, tranziciju ka održivoj ekonomiji i razvoju sektora sa visokom dodatnom vrednošću, poput IKT. 

"Uprkos izazovima izraženoj globalnoj fragmentaciji, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku stabilnost zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje i izvoza, odgovornoj fiskalnoj politici i značajnom prilivu stranih direktnih investicija. Taj cilj imamo i u budućnosti", poručio je Macut. 

Naglasio je da je finansijski sistem Srbije siguran i stabilan sa investicionim kreditnim ratingom, visokim deviznim rezervama, depozitima javnog sektora i relativno niskom javnom stopom duga u poređenju sa evropskim prosekom. 

"Javni dug se nalazi na opadajućoj putanji i do kraja srednjoročnog perioda iznosće 46 odsto BDP-a", kazao je Macut. 

Fiskalna disciplina, istakao je, ostaje ključni okvir ekonomske politike, uz ciljani fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, koji omogućava finansiranje ključnih investicija u okviru programa "Skok u budućnost Srbija 2027", kao i jačanje bezbednosnih kapaciteta države.  Najavio je da će promena fiskalnog pravila ograničenja deficita biće odložena do 2029. godine radi potpune realizacije investicionog ciklusa.

Macut je rekao da se u narednom periodu očekuje ubrzanje privrednog rasta. 

"Prema makroekonomskoj projekciji, Srbija će u periodu 2025/2027. ostvariti kumulativni rast od 13,7 odsto, odnosno prosečnu stopu rasta od 4,4 odsto godišnje. Rast će biti vođen domaćom tražnjom uz nastavak rasta zaposlenosti, zarada i životnog standarda. Ulaganje u infrastrukturu, energetiku i komunalne sisteme doprineće rastu investicija, dok će javna potrošnja ostati pod kontrolom", poručio je kandidat za predsednika Vlade Srbije. 

On je dodao da će dodatni prioritet biti dalje smanjenje nezaposlenosti kroz kreiranje novih radnih mesta u visokotehnološkim sektorima i realizaciju velikih infrastrukturnih industrijskih projekata. 

Prema njegovim rečima, "Program Skok u budućnost" Srbija 2027. predstavlja centralni razvojni okvir u narednim godinama sa ulaganjem od 17,8 milijardi evra.  Posebno je važna, ocenio je, uspešna realizacija specijalizovane svetske izložbe Ekspo 27, koja će Srbiju, kako kaže, pozicionirati kao globalni centar održivosti, inovacije i kreativne industrije. 

"Projekti u okviru ovog programa obuhvataju izgradnju metroa, modernizaciju železničke i putne infrastrukture, razvoj digitalnih i energetskih mreža, kao i izgradnju kulturnih, sportskih i turističkih kapaciteta. Cilj je sveobuhvatna modernizacija infrastrukture, koja će podići konkurentnost, povezanost i kvalitet života širom Srbije", pojašnjava Macut.

Istakao je da će rast životnog standarda građana biti podržan kroz povećanje plata u javnom sektoru i obrazovanju, kao i kroz usklađeno povećanje penzija u okviru fiskalnih pravila.

"Povećanje minimalne zarade i fokus na razvoju ljudskog kapitala doprineće socijalnoj stabinosti i  većoj produktivnosti radne snage", konstatovao je Macut.

Važan cilj Vlade Srbije je, napominje, i kontinuirano unapređenje kreditnog rejtinga. "Dostizanje investicionog rejtinga od strane Agencije SMF, kao i pozitivne ocene Modus i Fitča, održavaju rezultate odgovorne ekonomske politike, snažnog ekonomskog rasta i stabilnog makrofiskalnog okvira. Ovo otvara mogućnosti za povoljnije finansiranje, veće strane investicije i veću otpornost na spoljne šokove", primećuje Macut.

Kada je reč o energetici, Macut je poručio da energetska bezbednost i sigurnost predstavljaju ključne politike u cilju dugoročne otpornosti i održivosti. 

"Planovi obuhvataju restrukturiranje javnih energetskih kompanija, podsticanje obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti i adaptaciju na evropske, klimatske i trgovinske mehanizme", naveo je Macut.

Takođe, naglasio je da Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i jačanju regionalne saradnje. 

"Nastavak u pristupanju jedinstvenom tržištu Evropske unije, realizacija regionalnog tržišta, povezivanje u okviru SEP-a, kao i unapređenje carinske i poreske saradnje, ključni su elementi novog modela rasta, podržanog od strane Evropske unije. Finansijska podrška iz Fonda za reforme i rast u iznosu od 1,59 milijardi evra biće iskorišćena za infrastrukturne, digitalne, socijalne i energetske projekte od nacionalnog značaja", naveo je Macut.

Govoreći o povećanju životnog standarda, Macut je rekao da će jaka ekonomija i sprovođenje programa "Skok u budućnost", u saradnji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, do 2027. godine omogućiti uvećanje plata i penzija - tako da u 2027. godini prosečna plata bude uvećana na 1.400 evra, a prosečna penzija na 650 evra na mesečnom nivou. 

"Da minimalna zarada u 2027. bude uvećana na 650 evra na mesečnom nivou, smanjenje stope nezaposlenosti, tako da u 2027. godini stopa bude smanjena na osam odsto, iskorenjivanje siromaštva, tako da stopa rizika od siromaštva bude smanjena na 16 odsto", naveo je on. Kada je reč o sektoru građevine, Macut je kazao da je u 2014. godini u Srbiji je bilo oko 500 gradilišta, dok je danas aktivno približno 166.000 gradilišta.

"Donećemo prostorni plan Srbije, danas aktivno 166.000 gradilišta"

Mandatar je naveo da se planira usvajanje prostornog plana Republike Srbije, kao najvišeg planskog dokumenta i sveobuhvatna reforma zakonskog okvira u oblastima građevine i saobraćene infrastrukture.

Dodoa je da je danas u Srbiji aktivno 166.000 gradilišta, dok ih je 2014. bilo 500. 

Izlažući program nove vlade u Skupštini Srbije, Macut je rekao da su trenutno u toku projekti izgradnje čak pet autoputeva: Preljina-Požega, Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, Beograd-Sarajevo, Sremska Rača-Kuzmin, Moravski koridor Pojate-Preljina.

Kako je istakao gradi se i deonica auto-puta  Horgoš-Novi Sad do graničnog prelaza Kelebija, kao i saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica, brza saobraćajnica Badovinci-Slepčević i projektovanje brze saobraćajnice Loznica-Granični prelaz-Mali zvornik sa mostom Karakaj. 

"U toku je izgradnja brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma, Iverak-Lajkovac i južna obilaznica oko Valjeva-Požarevac-Golubac, kao i Bački breg-Sombor-Kikinda u dužini od 186 km. Gradimo i obilaznicu oko Novog Sada sa mostom preko Dunava, zatim oko Gornjeg Milanovca, oko Užica, dok je u toku izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca", naveo je Macut.

Dodao je da se rekonstruiše most preko reke Drine, državni put Mali Zvornik -Karakaj, a da se proširuje i rekonstruiše granični prelaz Horgoš prema Mađarskoj. 

"Razvijamo lokalnu infrastrukturu i institucionalno jačamo jedinice lokalne samuprave u 145 jedinica lokalnih samuprava. U oblasti vazdušnog saobraćaja nastavljamo podršku daljem razvoju kroz koncesiju aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, dograđujemo i adaptiramo zgradu terminala, saniramo poletno-sletne staze i proširujemo platformu aerodroma Konstantin Veliki u Nišu", rekao je Macut.

Dodao je da je u toku rekonstrukcija i proširenje kapaciteta luka Prahovo, Bogojevo i Sremska Mitrovica kao i uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod Kladova. 

"U oblasti železnice, u toku su izgradnja železničke pruge Sobovica-Lužnice, krak Batočina, unapređenje pruge Pančevo-Zrenjanin, izgradnja jedinstvenog dispečarskog centra, pruge Zemun Polje-Aerodrom Nikola Tesla-Nacionalni stadion, izgradnja kompleksa železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije, rekonstrukcija i modernizacija deonica pruge Novi Sad-Subotica-Državna granica-Kelebija, deonice pruge Niš-Brestovac, Niš-Dimitrovgrad, Stalać-Đunis i modernizacija tehničko-putničke stanice Zemun", naveo je mandatar.

Govoreći o komunalnoj infrastrukturi, rekao je da su u toku projekti centralnog kanalizacijonog sistema Grada Beograda i projekat izgradnje komunalne infrastrukture Republike Srbije "Čista Srbija" na teritoriji 73 jedinice lokalnih samouprava, odnosno 93 lokacije, kao i program vodosnabdevanja u Paraćinu, Vrbasu, Kikindi i Knjaževcu, fabrika vode Kikinda.

"Nastavljamo reformu pravosuđa, u Srbiji će se zakoni donositi, ali i sprovoditi"

Đuro Macut najavio je da će u narednom periodu biti nastavljeno sprovođenje sveobuhvatne reforme pravosudnog sistema zasnovanu na ustavnom poretku, evropskim vrednostima i potrebama našeg društva.

"Pravo i pravda nisu samo temelji našeg pravnog poretka. Oni su temelji poverenja građana u državu. Zato ćemo u narednom periodu nastaviti sveobuhvatnu reformu pravosudnog sistema", rekao je Macut.

Macut je istakao da Srbija mora biti zemlja u kojoj se zakoni ne samo donose, već se dosledno i sprovode. Kako je naveo, uz temeljno sagledavanje nedostatka u praksi i potrebu usklađivanja sa propisima EU, biće donete izmene ključnih zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva.  

U tom smislu, najavio je da će uskoro pred Skupštinu vlada uputiti izmene Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i Zakona o prekršajima.  

"Do kraja 2025. godine usvojićemo i ključne strateške dokumente,  novu strategiju unapređenja pravosuđa, nacionalnu strategiju za prava žrtava i svedoka, kao i akcione planove za borbu protiv korupcije i finansijske istrage", naveo je Macut.

"Ljudski kapital i ostanak mladih središte politike buduće vlade"

Mandatar je poručio da će ljudski kapital biti u središtu politike buduće vlade, kao i da je cilj da se do 2027. godine program 'Garancije za mlade' proširi na celu zemlju kao deo šire strategije kojom će buduća vlada stvarati uslove za opstanak mladih u zemlji.

Macut izjavio je danas da će ljudski kapital biti u središtu politike buduće vlade, kao i da je cilj da se do 2027. godine program 'Garancije za mlade' proširi na celu zemlju kao deo šire strategije kojom će buduća vlada stvarati uslove za opstanak mladih u zemlji. Statistički podaci, kako kaže, pokazuju da je stopa nezaposlenosti mladih uzrasta od 15 do 24 godine bila na nivou od 25 odsto u četvrtom kvartalu 2024.

"Program 'Garancija za mlade' koji se trenutno pilotira u tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, garantuje da će svaka mlada osoba do tridesete godine u roku o četiri mesecu završetka školovanja ili registracije na birou za zapošljavanje dobiti ponudu za posao, obuku ili nastavak obrazovanja. Od početka 2027. godine planiramo da se ovaj program proširi na celu zemlju, čime će mladi dobiti konkretnu podršku u prvim koracima na tržištu rada i povećati zapošljavanje mladih", rekao je Macut.

Ističe da su to koraci šire strategije buduće vlade kako bi se stvorili uslvi za ostanak mladih u našoj zemlji.

"U središtu naših politika biće ulaganje u ljudski kapital. Podržaćemo razvoj IT kadrova kroz univerzitetsko i neformalno obrazovanje, ali i kroz intezivne programe prekvalifikacija. Tehnologije moraju biti alat koji je dostupan svima, a ljudski potencijal je naš najveći resurs. Naš strateški cilj jeste da Srbija postane lider digitalne ekonomije u Zapadnom Balkanu i šire", naveo je Macut.

Prema njegovim rečima, digitalna transformacija nije samo tehnička i ekonomska politika, već pre svega društvena promena.

"Ona donosi prilike za sve, za bržu administraciju, pametnije firme, bolje škole, sigurnije gradove i veću povezanost među ljudima. Razvoj nauke, a posebno primene naučnih znanja u praksi, osnove su za ubrzan i stabilan napredak Srbije. Ulaganje u mlade istraživačke kapacitete i savremenu infrastrukturu stvara preduslove za harmonizaciju obrazovanja, privrede i društva u celini. Kroz sinergiju između naučnih institucija, privrednih subjekata i države, možemo obezbediti da znanje postane pokretačka snaga društva", istakao je mandatar.

Macut ističe da Srbija mora biti zemlja koja prepoznaje i podržava inovacije i vredan rad.

"EU put nije jednosmerna ulica, ostajemo vojno neutralni"

Evropski put nije jednosmerna ulica, ne pristupamo iz molbe već uverenja da je Srbija potrebna Evropskoj uniji, koliko i EU nama i naš put nije ni iznuđen, ni pasivan, želimo da budemo partner i deo uređene zajednice, izjavio je danas mandatar za sastav nove Vlade Srbije Đuro Macut.

Srbija zna šta želi, gde pripada, u šta veruje i njen put nije nametnut, već izabran. Gradimo pouzdanu, stabilnu, uređenu i modernu državu, da budemo siguran partner na međunarodnoj sceni, rekao je Macut u Skupštini Srbije.

Spoljna politika je ogledalo unutrašnje snage, doslednosti, naveo je Macut i dodao da Srbija treba da bude most, pokretač, partner, koji ne zaboravlja tradicionalne prijatelja. Ostajemo vojno neutralni, a politički odgovorni, rekao je Macut.

"Srbija neće pristati na rešenja koja nisu u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244"

Srbija će nastaviti da bude konstruktivan akter po pitanju Kosova i Metohije ali neće pristati na rešenja koja nisu u skladu sa Ustavom zemlje i sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, izjavio je danas mandatar za sastav nove Vlade Đuro Macut. 

U ekspozeu pred poslanicima Skupštine Srbije, mandatar je rekao da Kosovo i Metohija "ostaje centralno pitanje od najvišeg nacionalnog interesa" a očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta "jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih prioriteta".

"Naš pristup je da se dijalog vodi otvoreno i bez pritisaka. Ne odustajemo od svojih principa ali ne odbijamo dijalog. Trajna rešenja ne mogu biti nametnuta a mir je nemoguć bez pravde. To je poruka koju šaljemo našim partnerima. Srbija će nastaviti da bude konstruktivan akter ali neće pristati na rešenja koja nisu u skladu s Ustavom i Rezolucijom 1244", rekao je Macut.

Mandatar je dodao da Srbija ostaje vojno neutralna i "politički odgovorna". "Verujemo u Evropu ali pre svega u Srbiju. Srbija želi Evropu u kojoj će se njen glas čuti, Evropu u kojoj su različitosti snaga a ne prepreka", kazao je Macut.

"Posle EKSPA Srbija neće biti ista zemlja"

Macut je kazao da nakon EXPA Srbija neće biti ista zemlja i da je, do sada, učešće potvrdilo 90 zemalja, od 120 država i organizacija.

"Strateški cilj da Srbija postane lider digitalne ekonomije"

Macut je naglasio da je strateški cilj da Srbija postane lider digitalne ekonomije.

"Digitalna transformacija je društvena promena. Razvoj nauke je osnov za brz napredak Srbije. Srbija mora podržavati inovacije", naveo je mandatar.

Đuro Macut je dodao da je razvojem elektronske uprave olakšan život građana, a da se sada radi na digitalizaciji zdravstva.

"Svi informacioni sistemi u zdravstvu biće smešteni u Data centru. Radićemo na razvoju Bio 4 kampusa, radi se na proširenju Data centra u Kragujevcu", istakao je Macut.

"Predložiću da se visoko obrazovanje izdvoji iz Ministarstva prosvete"

Mandatar je naveo da će, ukoliko bude izabran za predsednika Vlade, predložiti da se u okviru izmena Zakona o ministarstvima visoko obrazovanje izdvoji iz Ministarstva prosvete pripoji Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja.

Najavio je i da će fokus biti na učenicima sa talentima.

"Naša obaveza da ih rano prepoznamo i usmerimo. Pokrenućemo testove za prepoznavanje sklonosti u Srbiji. Oni će omogućiti rano uočavanje talenata. Naš cilj je da se spreči osipanje talenata. Pratićemo celokupni put talenata", naveo je Macut.

"Ministri moraju biti više sa narodom"

Macut je istakao da je druga misija njegovog mandata funkcionisanje Vlade.

"Ministri moraju biti više sa narodom. Sednice će se održavati ne samo u Beogradu. Ljudima koje predlažem verujem, ali tražim da poslove rade energično", rekao je Macut nakon čega je nastavio iznošenje programa po resorima.

"Srbija je umorna od podela, moja obaveza je da nezadovoljstva raspravimo"

Đuro Macut je poručio da je "Srbija umorna od podela i blokada".

"Kao profesor sam upućen u prednosti i nedostatke obrazovnog sistema. Generacije su ginule da bismo mi imali državu. Srbija je svetinja i ona je jedini način da živimo u slobodi. Moja obaveza je da nezadovoljstva raspravimo, da podržimo mladost ali u skladu sa zakonom. To je moj prvi prioritet", naveo je Macut.

Istakao je da će reforma obuhvatiti oblast obrazovanja i nauke pošto, kako je naveo, obrazovanje i nauka treba da služe celom našem društvu.

"Predložiću formiranje saveta koji ću sam voditi, koji će pratiti razvoj talenata i pružiti materijalnu i drugu podršku", istakao je Macut.

Zatražio je podršku da započne dijalog u prosveti i poručio da je neprihvatljivo da škole ne rade.

"Pozivam na hitan dijalog sve dekane i studente. Ovo stanje mora da se prekine. Tražim vašu podršku da institucije funkcionišu", naglasio je mandatar.

Mandatar Đuro Macut predstavlja program nove Vlade

Kandidat za predsednika Vlade Đuro Macut je predstavljanje svog programa u Narodnoj skupštini započeo citiranjem govora kneza Miloša Obrenovića iz 1830. godine kada je poslanike obavestio o potvrđivanju hatišerifa.

"Ja sam čovek i sin svog naroda, dužnost sam prihvatio bezpogovorno. Svoj život sam podredio državi i pozivam vas da radimo zajedno", naveo je Macut.

Počela posebna sednica o izboru Vlade

Počela je druga posebna sednica u aktuelnom sazivu Narodne skupštine.

U sali je prisutno 173 narodnih poslanika.

Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je sednicu o izboru Vlade sa početkom u 10 časova.

Postavljeni šatori ispred Narodne skupštine

Ispred Doma narodne Skupštine na kolovozu Bulevara kralja Aleksandra, noćas su postavljeni novi tipski šatori. Slični šatori tu su bili postavljeni proteklog vikenda na narodnom saboru "Ne damo Srbiju", ispred bine sa koje se na centralnoj manifestaciji prisutnima obratio predsednik Srbije.

Na dnevnom redu je jedna tačka - izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade.

Kandidat za predsednika Vlade Đuro Macut dostavio je Skupštini Srbije predlog za sastav Vlade Srbije sa biografijama predloženih članova Vlade.

Poslovnik o radu parlamenta predviđa da mandatar obrazloži predlog za članove svog kabineta i iznese plan i program nove Vlade.

Kada mandatar iznese ekspoze i predloži sastav nove Vlade pred poslanicima, otvara se rasprava o kandidatu, iznetom programu i kandidatima za članove Vlade.

Po završetku pretresa, odnosno rasprave, predsednik parlamenta zakazuje dan za glasanje o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade.

O predlogu mandatara parlament odlučuje u celini, tajnim glasanjem, osim ako se ne odluči da se glasa javno, a u tom slučaju se glasa prozivkom.

Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika, odnosno najmanje 126 poslanika.

Posle izbora vlade, predsednik i članovi Vlade polažu zakletvu pred poslanicima, čime počinje da teče mandat novoj Vladi.

Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije."

Posle položene zakletve, predsednik i članovi Vlade potpisuju tekst zakletve i predaju ga predsedniku Narodne skupštine.

Prema Zakonu o Vladi, član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 6. aprila da je, posle saslušanog mišljenja predstavnika izbornih lista, doneo odluku da za kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije predloži Narodnoj skupštini profesora dr Đuru Macuta.

Vučić je istakao da Macut poseduje potrebne profesionalne i lične kvalitete, kao i stručnost i posvećenost za obavljanje funkcije predsednika Vlade.

Skupština Srbije je 19. marta konstatovala ostavku premijera Miloša Vučevića, posle čega je počeo da teče rok od 30 dana za izbor nove vlade.

Vučević je 28. januara podneo neopozivu ostavku na tu funkciju, nakon što je u Novom Sadu došlo do napada na studente u blokadi.

Ako do 18. aprila u ponoć ne bude izabrana nova Vlada, predsednik Republike je dužan da raspusti Skupštinu i raspiše izbore koji bi, prema zakonu, bili održani početkom juna.

(RTS-N1)