Dmitrij Bavirin: Vučić kao akrobata koji žonglira sa dve stolice

 Dešava se da čovek neku veštinu, koja je za društvo čudna, ili je društvo čak i osuđuje, dovede do savršenstva, nakon čega mu se ona pripisuje kao zasluga. Takvi ljudi nastupaju u cirkusima, o njima pišu u „Ginisovoj knjizi rekorda“, nagrađuju ih, piše autor RIA Novosti Dmitrij Bavirin.

Autorski tekst prenosimo u celosti:

Neko golim rukama savija gvozdenu šipku. Neko dresira otrovne zmije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sedi na dve stolice. Ako ćemo po savesti, on bi trebalo da pretenduje na „crni pojas“ u toj vrsti političkih borilačkih veština.

Ranije su ga zbog toga prekorevali – i na Zapadu, i u Rusiji. Govorili su mu da treba da se opredeli za koga je – za nas, ili za njih, jer koliko se dugo može sedeti na dve stolice. Prekorevaju ga i sada, i to deset puta češće. A mogli bi prosto da se dive, jer je on to zaslužio.

Mala siromašna zemlja, sa svih strana okružena istorijskim neprijateljima i finansijski zavisna od Zapada, već više od godinu dana se suprotstavlja njegovim ultimativnim zahtevima da uvede sankcije Rusiji i da čini druge gadosti. A kako se suprotstavlja – niko ne može objasni. To je izvan granica običnih ljudskih sposobnosti.

Zbog toga od Srba očekuju nekakav trik ili, otvoreno govoreći, izdaju, a kreativci Centra za informaciono-psihološke operacije i drugih kancelarija za proizvodnju proukrajinske propagande padaju na plodono tlo.

Samo tokom poslednjih par nedelja mnogi su poverovali u to da:

a) Srbija, preko Turske, isporučuje Oružanim snagama Ukrajine municiju sopstvene proizvodnje, uključujući projektile za višecevne raketne sisteme „Grad“ (zasnovano na lažnim „dokumentima s interneta“);

b) Srbiju su „stisli“ i ona će već za koji dan uvesti antiruske sankcije (zasnovano na lažnom citatu Vučića);

v) Srbija je predala kosovske Srbe i u suštini priznala kosovsku vladu (uopšte nije jasno na čemu je to zasnovano).

Ne može se reći da je u uslovima ucene i pritiska bez presedana Beograd uspeo da izdrži bez gubitaka i da nije napravio nikakve ustupke Zapadu – to već ne bi bilo majstorstvo nego magija. Na primer, vlasti su odustale od kupovine ruskih lovaca u korist francuuskih, smanjile broj avionskih letova ka Moskvi i prete krivičnom istragom protiv građana koji su učestvovali u borbenim dejstvima u Ukrajini.

Za sada je, međutim, sve to na rečima i bez nove pravne infrastrukture (postojeći zakon koji kažnjava plaćenike pisan je i usvajan protiv islamista koji su „gostovali“ u Siriji).

Mnogo uticajnije i bogatije zemlje Evrope pokazuju znatno manji stepen izdržljivosti. To pokušavaju da objasne na razne načine, ali kako god okreneš, oslanjaju se na ličnost Vučića i ulogu ličnosti u istoriji – on zna kako, i to je to. Ministar propagande u vladi Slobodana Miloševića u periodu rata protiv NATO-a od tog vremena zaradio je mnoge prehlade na sahranama svojih neprijatelja. Jedni su odavno u penziji, poput Bila Klintona, drugi su bukvalno u grobu, poput Madlen Olbrajt, treći u zatvoru, poput bivšeg lidera kosovskih Albanaca Hašima Tačija. A Vučić je i dalje u sedlu – i na dve stolice istovremeno.

U srpskoj vlasti on je „razvodnik“ – kontroliše kako partiju „rusofila“, tako i one koji su u punoj meri okrenuti ka Briselu i Vašingtonu (u eliti je mnogo i jednih, i drugih). Ljubomorni na Zapad, posmatrači računaju imenovanje svake nove članice NATO-a kao jedno „skretanje“, ali kako da razeberu ovako virtuoznu tehniku.

Na primer, premijerka Ana Brnabić je postala trn u oku slovenofilima. Potpuno prozapadna, celog života je radila u atlantskim strukturama, otvoreno živi u istopolnim odnosima – pravi agent Soroša koji potkopava rusko-srpsko prijateljstvo. Ali takvom premijeru Srbije je mnogo lakše da umiruje Evropsku uniju, u koju odlazi gotovo polovina ukupnog srpskog izvoza, a isti je i udeo EU u svim stranim investicijama u Srbiji. A politički je Ana Brnabić apsolutno zavisna od Vučića i nije sposobna za autonomnu karijeru – pored ostalog zbog svoje orijentacije.

Drugi primer je ministar ekonomije Rade Basta. Još jedna ekstravagantna ličnost u vladi, pri čemu zlonamernici tvrde da je bez profesionalnog obrazovanja – bivši nastavnik fiskulture sumnjivog političkog porekla. On se javno založio za uvođenje sankcija, posle čega je čitave sedmice dobijao šamare kako od kolega i saradnika, tako i od opozicije.

A zašto je on potreban Vučiću? „Gledajte i učite“ – mogao bi da odgovori srpski predsednik u trenutku iskrenosti. Basta je, pored ostalog, potreban i za takve predstave.

Zvanično srpski lider negira bilo kakvo učešće u predstavi s Bastom – „on je to sam, sam“. Ipak, oni kojim su poznati njegovi talenti, ne veruju baš u to. U svakom slučaju, bilo bi pogrešno misliti da je preko ministra Vučić „prikupljao svedočenja“ – proveravao reakciju sistema. Nema šta tu da se proverava, reakcija je predvidiva, sistem kontroliše Vučić. Zato, međutim, sve te reakcije se mogu podneti pod nos evropskim činovnicima i raširiti ruke – eto, sami vidite kako je narod protiv, a šta ja mogu protiv naroda.

U teoriji, to ne bi trebalo da funkcioniše, jer nisu svi evropski činovnici budale. Ali to funkcioniše. S takvim majstorstvom se rađa.

Nezadovoljne u Rusiji to, uostalom, nije ubedilo i oni nastavljaju da traže od Vučića da se opredeli, čitaj – da konačno izabere Ruse. Istina, niko ne može da precizira šta bi tačno takav izbor, izrečen usmeno, promenio u praksi. Srbija će izgubiti polovinu ekonomije, našavši se u izolaciji, ali od Rusije neće dobiti ništa preko onoga što već ima. Geografija je nemilosrdna nauka.

Spoljna kritika Vučića u mnogome proističe iz potpunog nerazumevanja balkanskih realija i uslova života u najzapadnijoj tački „ruskog sveta“ (tamo vole da kažu: Nas i Rusa 150 miliona). Srbi imaju sto i jednu ubedljivu zamerku za svog predsednika, ali među njima nije nesposobnost da brani srpske i ruske interese.

Akrobata više i ne sedi na dve stolice, nego bukvalno žonglira njima u ringu s mnoštvom histeričnih veverica koje čekaju kada će izgubiti ravnotežu. Možda i hoće, naravno, uz vaše molitve. Ali za sada, kako pesma kaže, „ostavite za sada grehove po strani i cenite lepotu igre“.

Autor je Dmitrij Bavirin, novinar RIA Novosti.

(Sputnjik)