Дојче веле: Историјски скуп на Славији - сто хиљада људи, студената и других грађана, послало поруку да је догорело до ноката и да нема повлачења

Сто хиљада људи на Славији – студената и других грађана – послало је поруку да је догорело до ноката и да нема повлачења. Власт је можда уздрмана, но сада је питање како даље.

На Славији је било сто хиљада људи, објавио је Архив јавних скупова који се бави бројањем и проценом броја демонстраната. То тај скуп чини највећим откако је Србијасамостална, и једва мало мањим од Петог октобра.

Полиција је говорила о 30.000 учесника, а то је поновио и председник Србије Александар Вучић.

Јасно је да се огроман број грађана одазвао позиву студената који су у блокадама факултета, а у протесту су им се придружили и пољопривредници.

Масовност је свакако главни утисак јер је главна нада власти била у постепено одумирање студентских протеста.

Ухапсите трактор!

Протест је протекао без већих инцидената, али је током дана било видљиво да власт покушава да на разне начине спречи већи одзив грађана. Заустављани су тако возови ка Београду, отказивани аутобуси.

Параноја је била видљива и приликом „хапшења трактора“ Златка Кокановића, из иницијативе Не дамо Јадар, паркираног близу трга Славија – комплетна чета полиције је уклонила трактор због наводно непрописног паркирања.

И док су се грађани спремали за протест, Вучић је током дана отварао деоницу ауто пута од Крушевца до Врњачке Бање, а пажљивим посматрачима није промакло да се у пратњи председника налазио и амерички амбасадор Кристофер Хил.

Том приликом Вучић је поновио став да „неће никоме предати власт без избора, нећете мајчини синови док сам жив. Без тог трагичног догађаја, то јест док ме не убијете, на власт нећете доћи, осим на изборима“.

Током вечери Александар Вучић је из Председништва Србије имао нешто мање бизарно обраћање у којем је навео „да је у Београду одржан изузетно велики скуп. Ти људи су опозиционо оријентисани и увек сам био спреман да чујем шта мисле“, поручио је Вучић и истакао да се „испод српске заставе ујединимо око основних циљева“.

Нема простора за повлачење

Масовни протест је био тренутна кулминација вишенедељних блокада факултета и средњих школа у Србији и „свакако је испунио очекивања“, каже за ДW Драган Поповић, директор Центра за практичну политику.

„То је било практично показивање подршке студентским захтевима. Показало се такође када је добра организација, и када је велики одзив, да онда нема ни инцидената, батинаша, или покушаја да се скуп насилно прекида“, истиче Поповић.

Властима је, сматра Поповић, показано да су људи „жељни правде“.

„Овде се дешавају трагедије које су очито последица нерада државе, и мислим да је Нови Сад кап која је прелила чашу. Овако масовно окупљање је порука властима да је догорело до ноката. Ударено је у зид и више простора за повлачење нема“, додаје он.

Политичка артикулација протеста

Од почетка студентских протеста упадљиво је дистанцирање од политичких странака, иако већина опозиције подржава студентске захтеве.

Међутим, сада се поставља питање колико дуго је могуће вршити притисак на власт и да ли је могуће постићи нешто конкретно само помоћу студентских и средњошколских протеста.

Директор Центра за практичну политику сматра да „у неком тренутку незадовољство мора да се политички артикулише ако желимо да спашавамо земљу“.

„Ту сад постоје разне идеје, али свеједно без организоване политичке опозиције не видим могућност за неко решење. Опозиција мора да буде спремна јер ће ово у неком тренутку морати да се политички капитализује. Власт и сад иде на карту одумирања протеста, али мислим да се ова енергија ипак неће лако угасити“, напомиње Поповић за ДW.

Два (не)могућа сценарија

Кристалишу се два потенцијална сценарија: генерални штрајк и прелазна влада. Председник Србије ратоборно одбија могућност прелазне владе, а генерални штрајк је упитан, јер је уз гомилу расцепканих, уцењених и фантомских синдиката скоро немогуће постићи јединствен став по том питању.

Драган Поповић сматра да су „то две солуције на дугом штапу. Главна ствар је да различите групе захтевају исту ствар. Прелазна влада је на неки начин признање капитулације Александра Вучића, а нисам сигуран да смо баш близу тог сценарија“, оцењује Поповић.

Власт тренутно, и поред опозиционе еуфорије на друштвеним мрежама, бар на први поглед не делује превише забринуто. Постоје извесни уступци када је реч о студентским захтевима, али је све то прилично скромно.

Тужилаштво је паралисано, министарства силе и тајне службе и даље делују чврсто антиопозиционо, и понекад се стиче утисак да просто не могу да дочекају тренутак да се оштро обрачунају са противницима режима.

Драган Поповић ипак каже да „није сигуран да они нису забринути. Мислим да све ово што раде, и ово разбацивање пореским новцем, показује да су прилично уплашени.“

„Вероватно им и истраживања јавног мњења показују да протести морају да се пре свега ограниче на студенте. Њихов највећи страх је да се студентски протест прошири на грађански. Али, Вучић такође покушава да тај страх, пре свега код својих присталица и функционера, отклони тим својим радикалнијим речником, и покаже да се ништа битно не дешава и да је све под контролом“, закључује Драган Поповић.

(Дојче веле)